Правда, 17. 12. 1932., стр. 4

С1РАНА «.

ПРАВДА, 1! ДЕЦЕМБАР 1933 ГОД.

БРОЈ 352

К.АКО ЈЕ ДОШЛО ДО ПРОПАСТИ АУСТРОУГАРСКЕ МОНАРХИЈЕ ш локрет} двојној ми» I и

- ЈЕДИНСТВЕНИ ФРОНТ СЛОВЕНА У БЕЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ. ЦЕЛА ХРВАТСКА ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ СА СРБИЈОМ. - СУКОБ ИЗМЕЂУ ЦАРА КАРЛА И ГРОФА ТИСЕ. —

13. 30. маЈа 1917, први пут за време Светског рата, саззан је беадн парламенат, којн је одмах у почетку рата „одложен на неизвесно време". Прва сеоница, после трогооишње пз>зе, протекла је веома бурно. Међу посланицима бечког пзрламенга осећало се јако антимилитаристичко и револуционгрно расположење. 40 по сланика није дошло на седницу, они су веКином лежали по разним аустријскИм тамницама, као „велеизда!ници". То су бн.ти махом Чеси, Пол>аци н Словенци. Одмах на свој орзој седннци владу и остале меродавне кругове необнчно је дирнула констатација да су Чеси и Југословени (Словенци) скло пили чврст савез за рад у зусТријском парламенту н томе јединственом фронту прикл>учили су се доцније и Пољаци. Аустријски властодршци, у пр:/м реду сам цар Кар.то четвртн, забри№>то су посматрали догађаје у бечком парламенту и јасно осетили револуционарну ноту у говоримз словенских посланика. Чеси су сасвим отворено наглашавалн, да теже овојом потпулом државном самостал ношћу и додавали да тај њихов покрет Антанте свестрано помаже. У то време вођ чехословачког националног покрета у иностранству г. Масарик, све је чинио да се оствари стари саи о оснизању независне чешче државе. Г. Масарик је у то доба био про фесор университета у Енглеској, о Ззжавао пријател>ске везе са Лојдом орцом и Брианом, који с>- иу. у име Антанте обећавали најширу потпоРУ. У А>чп-ро-Угар<жој су се, на тај начин, при.тике на оољу Јтгутарње по.ЛЈткке у другој половнни Светског рата знатно измениле. У самсгј Мацзрсхој осећала се велкка нелагодност и јак притисак реакционарне владе грофа Стевана Тисе, кој« је >т1рављао у строго консервативном д>"ху и није хтео ни ла ч>;је за нека права др>тих народности, изузев Мацара. Незадовољство маса се све више ширило и сами Ма џари су већ би.ти ситн Тисиног режима. сИсгоријски. развој аогађаја корачзр је својим п\тем, на коме га ни св»'. реакционарност грофа Тисе наЈе х»огла ззуставити. Југословенски покрет раззијао се у широким размерама и изазивао велики немир у Бе^чу и Пешти. У Хрватској и Слазонији је у лето 1917 југословенасн покрет избио бујио и отворено. У почетку Светског рата је, исгина, дошло до хладнијих односа измећу католичких Хрвата и православних Срба који су живели на подручју аустро\тарске монархије, али ратне невоље, а у прром реду реакциоиарно држање бечких и пештанскнх властодржаца, зб«тнжили су, тдкорећи, .рве Србе Ч1 Хрвате у двојној монархији н оии су до краја. рата смело и ратоборно корачали заједно у сигурном уверењу, да ће југословенска идеја победити. Хрватн су се сзе више загревали за Чугословенску идеју и стварање самоста.тне и независне југословенске државе, у кбјбј би се уједини.ти сви Хрвати, Срби и Словенци. Важно за угословенски покрет. зд време рата било је што су. се и присталице великохрватског покретз нрикл>\"чили југословенској идеји, ви дећи јасно, да под Хабсбурговцнма н Мацарима никада неће доћи до потп>-но самосталне и велике Хрватске Консерватквни и антијутословенски рзсположени др. Старчевић, воћ вглчко-хрватског покрета, умро је 1917 године и на његово место дошао је др. Паве.тић, који се заносио за југословенски покрет. У то време приспела је у крајеве данашње Југославије, којн су били под Аустро-Угарском, вест да су срп ска влада и југословенски емигрантл на Крфу склопи.ти дсфинитиван споразум, по коме су сва питања оснивања ј>тословенске државе сређена. Ово је 'узбудило и раздрмало југослозелске масе. Најважније странке у Хрватској и Славонији, на челу са српско-хрватском коалнцијом, коју је Пешта и за време рата сматрала својим опасним непријатељгм, одлучиле с>- да стч-пе у везу са југослозенском емиграцијом, а преко ње и са српском владом. У исто време еу српско-хрватске странке у Аустро Угарској решиле, да у целини усвоје југословенски програм. Хрзати су при томе наглзсили, да се цела „стара Хрв^тска" као целинз у етнографском и географском смисту жели да прикл>\чи Србији и с њом образује нову југословенску др жаву. Франковци су бн.ти једнни у тадањој Хрватској, ко1И су на овај југословенски покрет огроине већине хрватског народа гледа.та непријатељски и наглашавали потребу даље вер ности хабсбуршкој династији. У главном франковачком оргаиу у Загребу изишао је 1 јула 917 године ^одник, у коме се Франковии вајкају. како су 90 од сто хрватских интелектуалаца пошли п>тем сгварања Југославије. Оввј покрет ширио се и мећу сељааима с?е више, тахо да је Хрват-

ска била на озби.шом п>ту, да се још пре завршетка Светског рата отцега« Од двојне монархије. Меродавни бечки н пештански кру гови све су чинили да оаај процес у зачетку угуше. Али озбиљнији полнтичари у Бечу н Пешти, па н многи аустријски геиерали били су на чисто с тим, да се југословенски покрет Хрвата ничим не може спречити. Почело се помншљати на то, да се Хрватииа пруже далекосежне бенефииије, Аустријанци су били за то, да се Хрватска потпуио одели од Маџарске, али су Маџари упорно били протиВ било каквог попуштања према Хрватима. Тадањи гувернер Босне и Херцеговине, гонерал Саркотић предлагао |е, >~з веома убедљиве аргументе, цару Карлу Четзртом, да југословенско стремљење Хрвата спречи на та) начлн, што ће им поклонити далеко већа права, него што су до сада уживали. Саркотић јв предлагао да се — наравно још увех у оквиру Маџарске — створи Велика Хрватска, У коју. би ућие Хрватска, Славонија, Босна и Далмација. Алн Маџари нису хтели да усвоје огвј план геиерала СаркоттАа. Они су једино постиглн у томе, да се и Босна и Херцеговнна, као Хрватска, прогласе самосталним покрајннама у оквиру хабсбуршке монархије. Али да дође до уједињења између Хрват ске и Босне, то Маџари никако нису хтели да усвоје. Поред оваквих околности није никахво чудо, што је у Хрватској и Славонији, међу Хрватима и Србима, подједнако, стално расло незадовољство и југословенска идеја је доби)а ла све чвршће облике. Маџари су у својој упорности и мржњи према јужннм Словенима одлазили за време Светског рата веома далеко и та. ко су допринели бржем расулу аустро-угарске монархије. Највећи противник јутословенског покрета био је претседник маџарске владе гроф Стеван Тиса. Он је због Хрвата дошао и оштар сукоб са царем Карлом Четвртим, који је љутит и рбзочаран Тисином тврдоглавошћ>»,- посте аулиенције с љим, нзјавио: — Гарантујем да гроф Тиса неће још дуго бити претседник маџарске ладеУ самој Маџарској осећао се такође великн немир. Срби у Војводини, Румуни у Ердељу, Сдоваци у северној Маџарској показивали су све јачи отпор и све јасније и отвореиије тражили сзоја национална права. Они нису крили своје тежње ка националној самосталности, односно своје жел>е да се .у националној држави одвоје од двојне монархије. У Маџарској се у јесен 1917 годнне појавио и јак покрет међу самим Маџарима, који су били незадовољТисиним режимом. Овај консервативни политичар никако није хтео да пристане да се у парламенту из гласа закон о општем, тајном праву гласа, а маџарски народ, нарочито поседници малих имања видели су у то.ме угрожавање њихових интереМали поседник н матернјално необезбеђен Маџар није имао нккаква политичка права. Овакво стање у Маџарској, на коју се хабсбуршке династије у току рата највнше ослањала, морало је убрзати нагле промене у потпуно распадање двојне монархије.

Са херојем који је постао мајор у 27 години

У рату остати у животу само је срећа

МаЈор Маџаревић слави Ђурђевдан под маслинамл на Крфу

ВЕРОЧКА (Срца у прогонству) Најузбудл>ивији тон филм у овој сезони припрема Коларац 55863

Оспобоћен ло тужбн за одвођење

ЈАГОДИНА, 15. деиембра. — (Б. Ј. изв. „Правди"). — Данас је у Окружном суду одржан један интересантан претрес. Лепушкаста сељанка из Праћине Милена Славкоеића живели је ванбрачно са Милорадом Симићем, али је једног дана Милена одбегла за Боривоја Васића и Милорад је тек после десет дана успео да је поврати. Да би себе оправдвла, она је казала Милораду да ју је Боривоје силом одвео, тврдећн да је био наоружан. Милораз је поверовао својој љубавниии и поднео тужбу противу Боривоја Васића, оптужујући га за разбојништво и насиљеИспитавши подробно овај случај. суд је после већања ослободио Васића. Милена је осуђена на десет да на затвора и годину дана губитка часних права, јер |е утврђечо да је она покупила ствари из Симићеве куће.

Освак>*ло је ј>тро на Булевару Ос.тобођења. Ја седим у кући 49 до сва нућа. Свиће постепено и улази светлост Јутра кроз окрајак ачнз који ни је покрила завеса. — Госпођа је на путу? — Да, огишла је у Босну код роабине, одгавара ми мајор, Деца се буде. Мала Душанка каже: — Тата. молим те за цртааку!... — Ево ти, дете моје. Мајор )ој пру жа десетицу. Птава је Да ли :ито с?.м новннар или човек који се бави литературом долази ми на памегг: Можда му Је ова десетица билв. у џепу када га је Регент унаттредно у чин капетана. Свиће јутро и певају перифериски петлови. Пекарски момци носе воде. Сирене аутомобилске се чују Носе оне који имају новаца за развра/т. Сел>анка гази блзто. Да прода своје производе и купи соли за стоку. Зима је. Мајор Маџаревнћ се опрашта самном. То ја хоћу. — Добро, где ћемо се сутра саста. ти!... — !?... Ре«кте ми пде?... Где нззрзћате? — Код „Москве" идем празнихом. Тамо оутра нећу бити. Код „Империјала" такође не, иако тгмо наврећам. Код „Балкана" вас не могу чекагти, тамо су народни посланици и знам да ће рам сви прићи. — ?••. — Јесте, ви сте легендарни јунак и нема Србина који вас не воли!... — Пуно нас има, каже црвени ма. ЈОр, јер не трпи хвалу.

Нскрена реч оолеснимод реуматнзма

Да Тогал заисга помаже код реуматизма, понавља се у следећем*. „Да сам рани)е знао за Тогал таблете, колико болова од мог дугогодишњег реуматизма сам могас уштедети и колико патње спреч лти! Веома сам срећан што искрено могу рећи, да су Тогал таблете озбиљно дектвујући лек без икаквих сПоредних појава од стране сриа н отчмака. Препоручићу га радо свакоме. Још једанпут хвала: С. СтоЈановић, службеник Управе водовода О. Г. Б., Београд, Кн. Михаилова ул. З и . Тогал таблете успешно и брзо дејствују поотив реуматизма, гихта. ишиаса, грипе, нервних болова и боле сти од назеба. Преко 6000 лекара препоручуЈу у званично овереним оценал1а употребу Тогала. Добија се у свим апотекама. Одобр. Мип. соц. пол. н нар. здр. С. Бр. 18145 од 22 октобра 1932 год.

— Добро, на њих још нисам наишао, одговарам му, иако знам да је .едан Маџаревић. — Читам оно што сте писали Заг;репашћује ме ..ознавање војннчких израза!... — Био сам и ја взјник. — Какав ли сте као редов изгледали? Сигурно понос чете!... — Командовао сам четом, господи. не мајоре. Мајор ме гледа и ншћуђава се. И друго се дете мајорово пробудило. Девојч1ша. Љубнца јој нме. Гледа у мене и смешка се. Нгдддницом пратази по сањивим очима. У заказа:к) време био сам код „Ру- 1 мунског краља". — Причајт«} ми оно што је у ва- ! шсм ратничком живогу бнло најкритичније. — Јесте, хоћу, одговорио ии је. Мишнћи ка његовом лицу опет су по чоли да се грче. У „Румупском крч-ј љу" је било тихо. Газда каване, један Немац, коме је Југослгвнја друга отаџбина, гледао је у нас: — То је господнн о коме у „Правди" читамо? — То је о«. Пружио је мајору руку: — Мени је мило. Ја вал обожавам'.. мајор се смешкао. — Рат!.. рекао му је. — Мајор Маџаревић!.. — Како славно име!.. дивло се Немац. — Сви хмо ми има.-ш-подједцакс заслуге!.. — Али ви нарочито!.. — Срећа, господине.

— Јесте, срећа. У рату срећа игра главну улогу. Мајор је почео када смо остали на само: „НАЈКРИТИЧНИЈИ МОЈ МОМЕНАТ У ТОКУ РАТА" Вод Бугара. Са левог бока. Ноћ на фронту.- Ракета. Горе бруји аероплан са Тевтонским крстом. Да ли је пилот у њему као онај кадет са Смедерева. Јесте. Они су јунаци. Имлонују мн. т Пре напада, када је изгинуло десет хиљада наших за ноћ н дан, и када је Булатовић. јунак, побио нашу заставу на врх Кајмакчалана, доће код мене војник са оемлтрачнице: Његовог се имена сећам: Нестор Мркоњић. — Бугари се, г. капетане, спремају за напад... Комешају се.~ Имају ранчеве на леђима... Спремни су за напад.. Готово. МркоњиЋ оде. Није био ни двадесет корака одмакао, топот осталих осматрача. Треба да чујете тај топот!.. „Ле кроа де боа* 1 ... Јесте, „Ле кроа де боа"... Ратни дрвени крстови су поравњати недалеко од нас. Гробови су свежи. Осматрачи уђоше у наше ровове. Нису имали времена пушку да опале. — Пали! наредио сам. Очи су "ми биле крваве. — ПрИпремите бомбе!.. — Брум- брум... брум- певали у ноћи плотуни. Мишићи на слабим образима мајора Маџаревића грче се. Један сељак из Смедерева прнлази му. — Ви сте јунак Маџаревић. \ — Ја сам мајор Маџаревић. ј — Али јунак!.. — Не, сви смо били јунаци. Сељак седа за наш сто. Ћути. Ма џаревић прича. ...Бугари кроз саобраћајницу. Побише све. Нису неки наши могли ни пушку да узму у руке. Светлост јед« не ракете нестаде. Бр\ јање аероплан ског мотора умукну. Појави се с левог бока: бугарски вод развијен у стрељачки строј. Морао сам ла се повлачим у други стрељачки заклон. Упадоше код нас четири бугарска војника. Побисмо их камама. По предљем нагибу грудобрана полегаше војници бугарског вода. Ашовима и камама их ударамо по глави. Мирис ракнје их је одао. А помрчина. Напили су их пре поласка у напад. Батинама су их нагнали у напад. Како да гађам. Леже Бугарн на грудобран нашег рова. Потргнем револвер. Убијам једног по једног. Када сам потрошио меткове, извукао сам каму. Пењући се од места до места, почео сам да бодем. Једна ме наша бомба рани. Баци је неко од наших на сам грудобран. Војнииима не рекох да сам рањен. Позвах наредника Стевана Недића. Јунака каквом није било равна. — Предузми команду над првим водом!.. Ја идем десно код друга два. Бутина и кажипрст и палац десне руке билн су пребијени. КажипрстК. Њнме сам окидао. Да ли је то бнла Божја казна!.. Кренух, онако ран.ен, ледином да нх подухватим. Пређох једну нашу саобраћајницу. Нисам се усудно рањеном бутином да је прескочнм. Ускочих у саобраћајницу. Предамном силуета. Не човека, ножа... Натакао бих се да се Бугарнн није померио. — Кои си бе?.. приђе ми један Бугарин. Зграбих му крвавим рукама цев од пушке. Нож на њо| и утта цев» били су иза мојих леђа. Држго сам усадник десном, а здравом левом ру ком ојачани део пушке. Лактовима сам се одупро о странама саобраћаг ннце. Срећа је моја била што је овај Б\гарнн био слабо разви!ен и прилично малог раста... Привукао сам га као јачи ближе. Почео је да се трза: — Јала, дружина при мен! Загинах!.. викао је. Моји војници нису ово чули, иако су бнли неколико корака далеко од мене. Момент је био страшан. II* мо]е рањене бутине и подомљених прстију, сливала се крв. Нисач смео да виЧем. Требало је да га убијем и то што пре, али како... Д- МаркоиА (Настазнће сс)