Правда, 17. 12. 1932., стр. 5

БРОЈ 352

ПРАВДА, 17 ДЕЦЕМБАР 1932 ГОД.

СТРАНА 8.

Помознмо сиромашне — ооАПЕЛ ДРУШТВА ЗА ПОМАГАЊЕ СИРОТИЊЕ И СУЗБИЈАЊЕ икииАЧЕЊА. —-

Друштво нх стално помаше

Вршећи своју племениту функцију, Друштво за помагање сиротиње и сузбијање просјачења наиме сталне и трен\*тне помоћи издало је у овој голини око- 353.94? динара сирома* шнима н невол>нима. Из своје кухи ње Друштво 1е издало 50.065 оорока и прнмило на преноћиште у сво1 азил 10.251 лнца. Али то још није сае, јер је управа Друштва порел разделених помоћи у новцу и храни помогла сиромашне и у натури Наиме, 287 сиромашних грађана до били су одела и обућу. У болницу је упућено Зб оболелих штићеника Друштва, док је бесплатне лекове добило 127 лица. За путну помоћ обратили су се у току ове године 172 особе. Сем тога, управа је упослила 36 лица. Како се сада приближују божићн>и празници, Друштво за помагање сиротиње и сузбијање просјачења упутиће апел на све имућније л>уле и разна хумана друштва и удружења да се свожм, ма и најмањим, прилозима одазову, да би Друштво било у могућности да за Божић помогне новчано и у натури већи број сироти н>е. Данас је тај апел дат у штам пу и разаслаће се за који дан. Између осталога, у апелу се каже: „Добри људи, Прнближују се благи дани. Долази Божић и донеће изобнње и весеље; донеће деци радост, а родитељи ма задовољство. Побожно сећање на роћење Христа Спаситеља поред пу не трпезе и лепих поклона, ствара у тим данима нарочито свечано распо ложење, које се има само о Божићу, највећем хришћанском празнику Као добри људи, као добри хриш ћани, сетимо се, спремајући радост и вс еље себи и својој деии, сетимо се да ће у Београду бити много деце

и њи-хових немоћних и сиромашних родитеља чије ће куће тога дана би ти хладне, ледене усред немилосрд не зиме, а трпезе празне. Сетимо се да ће тога дана многи јадници, голи и боси, цвокотати од зиме, без за раде и могућности да својима прире де радост, ако им ми као добри хри шћани и добри људи не пружимо је дан скроман део онога што смо наменили себи и својој породицн. Добри људи, Учинимо једно хришћанско, једно богоугодно и једно хумано дело, пружамо ма и најмањи зрачак топли не и радости овим сиротанима, немоћним да се сами помог-ну. Друштво за помагање сиротиње и сузбијање просјачења прима и најмање поклоне у новцу и стварима, да би их за ове благе дане раздели ло својим штићеницима, београдско» најбеднијој сиротињи. Ту помоћ Дру штво ће разделити старима и изнемоглима, болесним и сиромашним ро дитељима и њиховој деци. Обрадоваће их. утоплиће им тело. загрејати собицу и обогатити трпезу; учиниће да и они осете дан роћења Хр^ ста Спаситеља, да осете дан онога који је разгонио таму, прогонио себичњаке, а штитио немоћне и сиромашне. Пођимо и ми његовим стопама. Учинимо добро дело. Заштитимо и помогнимо сиоотињу. Имајмо задозољство да тога дана ужегнемо зрачак среће у некој бедној колебици. Управа Друштва за помагање сиротиње и сузбијање просијачења." Све прилоге, па ма они били у натури: оделу, рубљу. обући и тако да ље, треба слати Друпггву за помага ње сиротиње и сузбијање просјаче ња, Зелени Венац број 7 или јавити на телефон 24024.

еш њ.

5 за пжпаву рођзнВ. Краља у Смедеревској Паланцн

СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА, 16 дец»чј5ра. — (А. Ђ. изв. „Правди"), У Смедеревској Паланци чине се велике припреме за прославу рођендана Њ. В. Краља. Пре подне одржаће се тога дана свечана служба Божја Увече хумано друштво „Добрих при јатеља" приређује забаву, у којо! учествују члан опере београтског Народног позоришта г. Миле Милутиновић, чланица драме г-ђа С. Петровић и други. У извођењу програма учествоваће и паланачко хумано друштво „ИК'мадија" са свожм диригентом г. Мил. Манојловићем. Приход од забаве употребиће се одевање сиромашне деце о Божићу Засецрње Вансног већа Врбаске бановине БАЊА ЛУКА, 16 децембра. — (Б М. лзв. „Правли"). — Даиас је у већ ници Банског двора почело заседа ње банског већа Врбаске бановине Заседање је отворио бан г. Светислав Милосављевић поздравним говором у коме је приказао рад банск^ упоаве у прошлој години. Пре преласка на дневни ред послати су поздравни телеграми Н> В Краљу, претседнику владе и Минл стру унут^ашњих послова. После тога је начелник финансиског одељења г. Димитрије Бо|ић поднео проЈект буџета за 1933-34 годинV и прочитао експозе. Буцет за 19^1-32 био је 82.476.890 динара 1932-33 годинУ 56,355.588 а за 1933-34 годину предвиђа се 19.285.312 динапа Приходи су предвићени очако: бановински гтрирсз винска троша^ина 2.ПоП000. бановингке таксе 1.200 000: ппиходи по специ'а.тном закону ™ бдновинских згоала 350ооп, државнз су6°?"пи™ 29П07 474 и разни прихоли 2*т° ®П2 динара Расхоли су ра ^ лг . к -,„и овахо. •■80' /Жо' И 51"™ поое^о ^П П т Р т«н°и..ко ,0.69,^-^и-

јална политика 4,705.965; финансиско 7,862.320; трговински одељак 1,012.200 и разни резервни кредити 600.000 динара. Пројекат буцета је створен у духу државне политике, а према економској снази народа ове бановине спроведене су најрационалније штед ње.- Водило се рачуна да се задовоље нациире економске, социјалне и културне потребе народа. Као главни принцип, при прављењу буцета. било је то да се дође до равнотеже између прихода и расхода. Сам Бан г. Светислав Милосављевић лично је проучавао целокупан пројекат буцета и настојавао да се расходи v свима одељењима сведу на најнужније потребе. После датог општег експозеа, прешло се на претрес буџета појединих одељења.

V иј шонн

Претседннк Београдске филхармоније г. Стеван Христић дао нам је следеће обавештења о раду Београдске филхармоније у овој сезони: Београдска филхармоннја ради већ десет годнна V веома тешхкм материјалним прнлнкама, јер нема никакву сталну субвенцнју. Располаже само средствима од прихода концерата. Међутим расходи су велики. Број чланова је 60. У овај брог улазн и оперски оркестар, који )е стожер Б. филхармоније. Ове годнне је састављен нови одбор, који има да спроведе најмање осам концерата за које постоје закључени уговори и да ликвидира тешко материјално пнтање из рзннјих година, које је пронзашло поглавито из |едног материјално неуспелог концерта пре две сезоне. То је био један концерт одржан у Народном позоришту увече са програмом пољске музике, који је дириговао пољски диригент: Мазуркнјевић. Тај концерт је показао огроман дефицит од 20.000 дннара. Београдска филхармонија није нмала резервног фонда и ова сума је набављена позајл>ицом из једне банке. Тај терет омо узели на себе ја и неколико чланова одбора г. г. Венчевић, Богдановић, Гајић. Тај дуг је данас готово измирен а највећн део сам ја лично исплатио. Ова тешка финанснска страна је главни разлог што Београдска филхармонија није била у оној мери актизна, колнко би она желела. Београдска филхармонија је упућена све га на приходе од концерата и зато од саме београдске публике највише зависи уопех рада ове напвеће музичке институције после опере. Јер воља за радом међу члановнма Београдске филхармоније постоји у пуној мери. Сви чланови београдске опере и они чланови Београдске фил хармониЈе ван оперског оркестра по

Г. Ст. Христић

<азали су за аве ово време велико ин тересовање за добро музицнрање и показали велику пожртвованост у сеаком погледу. Као пример навешћу први концерт у овој сезони. Пробе за сво| концерт сукобиле су се са пробама за оперету „Слепи миш". По ред проба за ову оперету, које су трајале по четири и више сати, оркестар је и увече држао пробе за концерт а на дан концерта овај је оркестар држао пробу за концерт од 9—11 пре по^дне. Од 11 до 5 попо дне имао је главну пробу за опере ту а увече је свирао концерт, на чијем је програму била велика и тешка Чајковскова патетична симфони а. То згаачи да је оркесгар тога да*а свирао око 11 часова. Ја мислим да је то рекорд свирања једног орке стра и да се то могло постићи само необичном внергијом, пожртвовањем и гвозденом вољом. Ово што сам вам изнео до сада је једна миниаЈурна слика прилика у

|којима Београдска филхармоннја ра ди ових десет година, остављајући на страну ове пакости и интриге, ко је оу се плеле око ње за ово време. За ову сезону Београдска филхармоннја је поставила себи један веома велнкн програм рада. Не можемо се држати рецепта, који над1 је прописивао један критичар после пр вог концерта, по коме не греба изводити „без нарочите потребе" дела, која су већ извођена. Ми сматрамо да се уметност не састоји само у сензацији извођења никад не нзведе них дела, него у избору добрих дела и у квалитету извођења тих дела. Када бисмо се држали савета тога уваженог критичара, не би требало да изводнмо ни Бетовена ни Моцарта, а ми сматрамо да |е наша дужност да изводимо у што већој мери класичаре и у опште она дела. која већ имају своје позитивно место у музичкој литератури, јер Београдска филхрамоннја нма и овоју васпиЈ ну улогу. Из тога разлога на програмима Београдске фнлхармоније биће дела од класнке до модерне. На рочиту пажњу обратиће Београдска филхармоннја и домаћим делима, ко ја могу да уђу у опште у програм озбиљних концерата. Тако већ на другом концерту изводимо симфониету од г. Предрага Милошевића. Дело младог музичара солидног знања, модерног правца. Изводиће се у току сезоне и симфонија г. Селесво Еића. Затим композиције г. г. Логке, Жнвковића и друтих композитора. Надам се да ће ово дати потстрека млађим композиторима да више пишу н да у сзојкм комгкхзициЈама покажу јасннје н своје музичке тенденцнЈе и талент с једне стране а с дру ге да пе далеко више допринети ства рању наше национа.тне музичке литературе, но само говорећи или пишу ћи по нозилама и часописима о њој. Београдска филхармонија поред добре музичке литературе пружиће прилике публици да чује добре инструменталнсте отране и домаће. У сј О оту , 17 ов. м., на рођон-дан Њ. В. Краља Београдска филхармонн|а даје свој друпи концерт, на коме ће свнрати млади виолончелиста г. Манарино лепи и махггорски концерт за виолончело од Сен-Санса. У вези манифестације за француско сликарсгво Београдока филхармонија је ставила на програм за овај кон церт још |едно ремек — дело француске снмфонноке музнке — симфонију од велнког француског композн тора Цезара Франка. Франк је једна од најзнача/јнијих и најкрупнијих му зичких личности француске музичке литературе. Његова Симфоннја је монум'ентално дело једног генијалног музичара, који је дао читав правац у француској музици. Као што сам већ раније рекао на овом концетру изводимо и Симфониету од г. Предрага Милошевића, за коју вла да веома велико ннтересовање у музичким круговима.

АСП МРМН' Т А Б Л Е Т Е

МТТТТТТТТТТТТ'

гггт^

Спава Друштва „Кнегнња Зорна" у Пронупљу

ПРОКУПЉЕ, 16 децембра. — (С. Џ. изв. „Правди"). — Друштво „Кнеги ња Зорка" прославило је у просторијама дечјег обданишта своје крсно име. Пошто је прота г. Зарнје Константиновнћ пресекао славски колач са малим домаћином славе Владом Мировићем учеником забавишта, изведен је леп програм, у ко ме су учествовала деца. Славу је посетио претседник Општине г. В Рочкомановић.

Бесплотпн питки покус!

Уз прелочење овог огласа добијете у свакој апотеци или дрогерији иао и трговинама иешовите робе бесплатио једну пуну чашу (иеиа половину) ■ ■ - 1 - природне лековиК11П|а01 ЈЗП05 те горке воде!

**

VI

Чашу изволите понети собом НипјасН Јапо$" узданије, изврсно, испробано дејству. Јуће и иајидеалиије сретство од свих приропних лекова за чишНење, што потврђује х«љаде изјава чувених лекара, професора, клиничара и виших болничких лекара. Уверите се лично и употребљавајте у будуће само испробану природну „Н1ШЈЛШ ЈДИОЈ" лсковиту горку воду! Узима се пре доручка на праван стомак! Апотеке, дрогерије и тргсвине мешовите робе нека изволе припослати овај оглас са потписом примаоиа питког покуса на адресу: „НипјасИ Јапо§" горка вода централни продајни уред, ЗАГРЕБ, МАРУЛИЋЕВ ТРГ 5. након чега Не му се бесплатно вратити питки покус.

Злостављана жена убнла мужа и попуоела

КОСТАЈНИЦА, 15. децембра. — (Б. Г. нзз. „ГХравди"). — У селу Пешченица извршено је јуче једно сзирепо убиство. Ана Деспу убила је на спавању свога мужа Фрању Деспута из двоцевке пушке; Касапин Фрања Деспут нснвео је до пред кратког времена у врло добрим односима са својом фамилијом. Али се одједном стао опијати. Кад год би дошао пијан кући тукао би свога сина и жену Анку. Услед прекомерног уживања алкохола почео се у последње време бавнти самоубилачким идејама. Зато је писао брату, који је био у Америци да се врати у домовину, како би га пре смрти још једном видео. Брат му је одговорио да ће се вратити о Божићу и уједно иу послао две стотине долара. Радостан шта ће након много голина видети брата сазвао је овеће друштво, са којима је пио цело после подне. Мећу званицама био је гедан млаћи човек, због кога је Фрања сумњао у верност своЈе жене. Због њега Је почео да грди жену, а после и да Је бнје. Жена Је пол носила свирепог мужа. Када Је Фрања преморен алкохолом заспао. Ана га Је прво положнла у кревет. Потом Је узела лвоцевну пушку, заменила слабиЈе набоЈе јачвм, уперила Је у мужа и опалила. Један Је метак био довољан. То се догодило ноћу, али се цело село било узбунило. Цела Је ствар одмах Јавл>ена жандармериЈн, која Је убмцу уапсила. На место злочина изашла Је иследно-лекарска комисиЈа и извршила увићаЈ. После извршеног злочнна почела Је шена да показуЈе 1 знаке лудила.

Одобрено од Мин. соп. пол. и <.,р. здравл>а С Бр. 15616 од 29. 9. 19" Крупањска „Нравда„ — Лисг ђака основне школе у Крупњу. КРУПАЊ, 16. децембра — Благо • дарећи рату, Кр>-пањ је данас чувено место. То је планинска варошица од 670 становника, где се живн од даиас до сутра, за хлеб и воду. Мало се храни, мало се и има. Има кафана — тринаест на броју а нема биоскопа, нема никакве разоноде. И баш зато је интересантан потхвчт крупањских основаиа. Они су покренули ових дана два своје листа, које испуњују својим радовима, на табацима хартије. Издавачи и уредници су задовол>ни, јер, за разлику од оста.тих издавача, њихов лист има такву проћу, да бива увек разграбљен... Лист Крупањску „Правду" издзје „конзорцијум" Бошковић — Росић. Обојица су ђаци основне ШнОле, а.ти иако тако млади, они су задовољили све формалности и градиво у листу тако расподелили да њихози листови претстављају заиста јелан куриозум и захвалан материјал за проучавање психологије поратних малишагна. Њихови листови доносе уводнике, ромзне у наставцима, спорт, забаву и вести из Београаа, Париза, Шапца и Крупња. Разуме се да је њихово место, Крупањ највише добио простора тако Крупањска „Правда" јавља: „Умрла је Даница пекарева. Ожалошћенн Мирко и Софиа"... п Кр.\-пањски новинари" све сами раде, сами пишу, сами цртају. Том њиховом раду старији поклањају лепу пажњу и радо читају њихове листове. А тражња је толика, да мали уредници не стигн">' да напицгу онолико бројева колм^о публика тражи... Ипак. листови излазе редовно четвртком и недељом. Ма л и ^"редиици стигну н новине да >• преме и да науче за школу. И њихови родитељи су задовољни и учитељи г. г. Мирко Росић и Ђорђе Сте фановић. Они неће успети да интервјуншу г. Ериоа, као онај њихов колега из Лиона, али ће успети да сакупе вести нз Крл-пња и саопште их својим старијим суграћанима. онако како они налазе да је најбоље. Њихови су огласи: „Најбоље месо код Дикуле", „Најбоље вино код Пиће", „Најбоља ракија код Оскурице", сзе је то тако блиско њихрвом разумевању и схватању ствари Ти најмлађи новинари Југославије баш зато заслужују пуну пажњу својнх старијих колега. Р-

Суђење за убиство из крвне освете КОСОВСКА МИТРОВИЦА 16 ле цембра. — (М. В. Изв. „ПравЈи") Овдашњи Првостепени суд сул о је по кривици Реџепа Нимановића н Незира Мустафовнћа, који су опгужени да су 9 августа ове године убили Ахмета Делијевнћа. из села Ра дишева. нз крвне освете за сво1 а брата. За оваЈ претрес владало је велико интерееовање. Ислитан је вмики број свеаока. МаЈка убијеког сведочи да је познала у убичама свом :и на оптужене Нимаков-ћа у Муста. фовића, који ово поричу. Претрес је о-,10жен ради утврћи. взња неких нових чињенина. које је навео бранилац адвокат г. Пајевнћ. Курјаци иољу пшу усред сепа КОСТАЈНИЦА, 15. децембрз. — (Б. Г. изв. „Правдн"). — Сељаци из среза косташичког, особито нз села Лов ћа, приметили су у последње време да им веома често нестаје стока. Ово се нарочито видело последњих дана када су се сељаци стали жалити да им овде нестају. И дуго би ово остала тајна да чобани нису синоћ виделн како курјак насред села, у чоиору оваца, коље једну. Притеклн су и припуцали, али им је курјак, рањен, утекао. Сељаци су решили да стану на пут појави курјака на тај начин што ће их троватн.

ВЕРОЧКА (Срца у прогонству) Руски хор, балалвјке, песме

припрема Коларац

55863