Правда, 17. 12. 1932., стр. 6

С1НАНА 6

ПРАВДА, 17 ДЕЦЕМБАР 1932 ГОД.

РРОЈ 3" 8

113 СРЕСКОГ СУДА

Краћа тајне „Ту-токса — СПОР ИЗМЕЂУ ХЕМИЧАРКЕ Г-ЂЕ ЛУКИЋ И Г. НЕДЕЉКА САВИЋА. —

—<ЧЈ-

Данас се пред Срескнм судом појавно препарат за уништавање ннсеката „Ту-токс". Ствар је у овоме. Г. Недељко Сааић, трговац боја у Коларчевој улици, оптужио је г-Нииу Емилију Лукик, хемичара и чиновни

— Само, молим вас, карте ин вратите. Штета је. Нове су, нису окренуле нн два пута. А паре ево. — Нека, даћеш новац другн пут. Пресудом буди задовољан, |ер — по закону — ако се коцка у локалу по>

ка Београдске општине, да је по ва-.нови више пута, може се одузети и - дозвола за рад.

ролш говорила како ју је он преаа • рно н узео рецепт за справљање теч ности протда инсеката. коју да«ас у нарочитим кутијама продаје као свој препарат под именом „Ту-токс". Про ношењем ових ненстннитих гласова, каже се у тужби, шкодн се углеау радње и убија јој се трговачки креднт. Г-ђица Лукићева се не осећа крнвом и каже да је поднела једну прет поставку Државном тужиоштву проТ1ПЈ г. Савића, у којој је образлон;ила детаљно све како 1е до ових узајамних оптужби дошло. — Разговарала сам једног дана са г. Савићем, каже се у-овој претставци, о великој зарадн коју. доноа< препарат „Флит" својим произвођзчима. Том приликом сам му казала да сам и ја нзрадила један рецепт, врло добар, који устпешно утамањује инсекте. Замолио ме је да код куће израдим један лнтар радн пробе. После првог опита, г. Савић је био задовол>ан и договорили смо се да' код н>ега у лабораторнји напрдвим још 100 .гитара за продају. По

— А да ли би то одузимање могло да послужи за узрок раскида говора са газдом ол куће? — пита после сућења г. Рајковић. — Па дабоме. .. — Е, тако је требало да ме казни те. Кирија ми је и онако велика.

„Златно санпуче" покојне Софије Магазиновић

Заступници масе покојне Софије Магазиновић, адвокати г. г. Живко Шушић и др. Никола Петровић, оптужили су инспектора Министарства пошта у пенсији г. Павла Пилетића што је јавно говорио да је њихова властодавка г-ђа Софија Радисављевнћ опљачкала некакву масу. Девестопетнаесте године почивша Софија Магазиновић живела је у Нишу. Први њен сусед био је г. Пилетић. Стога се, после смрти Софије

. . Магазнновнћ, на њега с правом опогодбн, добнла сам за све З.ОоО ди- оратила жена служавка Вида Л>у-

нара. Било ј.е то у зиму 1930 године. Пошто је .време захладнело и по трошња овог препарата знатно ослчбила, г. Савић ми је рекао да ћемо ортачки насгавити посао почетком ндућег пролећа. Држала сам да ће то. тако и бити, те стога нисам нн свраћала више у радњу г. Савића. Међутим, с пролећа 1931 године, ка да сам прошла поред г. Савићене радње видела сам излог пун кантица препарата „Ту-токс" који је израђен по мом рецепту. Ушла сам у радњу и упнтала г. Сзветћа шта ово -треба да значи. Он ми је одговорио да течност купује у дрогерији Мишковић, а да је затим сам разлива у нарочите кантице. Ја сам га потсетила на угооор који постоји међу нама о заједничко| експлоатацнји препарата и траЖила сам његово извршење. Међутнм, г. Савнћ ми је понудио једну незнатну суиу, као накнаду. — Десило се — наставља Г-ћина Лукић — оно што нисам очекивала. Наиме, кадз сзм првих сто литара ''Р&ДИЛ& у "лабораторији г. Савића. ње ;рав.-рођак-помоћник. видео је реиепт н научно га нли преписао. Тада моја помоћ г. Сзвићу није била погребна, пошто је формЈ ; ла била у његовим рукама. — А, јес! — упада г. Сзвић. Моји момци су сзршили факултете у Свештиии. _ — Тамо где и ви — одговара му оранилац г-ђине Лукићеве, адвокат г Милош Недић. На ово се г. Савић окреће адвокату г. Недићу и каже: — Опаснији су метци испаљени на мрне, па ипак ништа. Ја не промашујем. — Немојте да сте тзко снгурни. од враћа му г. Савић. Могу се они и одбити. У своме лаљем исказу г-ђица Лукић каже да је г. Сзвић за грн годи • не, помоћу њеног рецепта који је под својим ииеном патентирао у Оде л>ењу за заштиту инлустри|ске сво јине. зарадио око 700 000 динара Претрес је одложен на неизвесно време, управо док Државно тужноштво не донесе сво : е решење по претставци коју је г-ђнца Лукић под

Сава Ра : нови() поб^ђ^н

Није по. среди право рвање, нити је пак публика протестовала против неког неправилног суђења г. Саве Ра^козића на рвачким утакмииама. Не. „Српски лав" се данас „борио" са судијом г. Смиљанићем у Среском суду. Побеђен ге у тридесето! минути. Почетком новембра ове године упао је жандаом М>тхаило Ћурчић у кавану код „Младог Арапина" у Поенкареовој улиии. Сопгтвеник каване г. Сава Рајковић седео Је у |едиом углу, док су се за суседним сто лом неки људи коцкали. Жаиларм' јс пришао столу , зграбио 27 карата за јелно са новием којн се на стблу на лазио и све то стрпао у џеп. Тра*ич је имена коцкара. Адвокат г. Пера Гребенаи. који је седео за другим столои, пришао је жандарму и ре.чао му: Нису потребна имена. Тужи газду Тада се и Сава Рајковић тргао. -— Јес', тужи мене. Муштерије ии остави. И жандарм Ћурчић поднео је сво ју пријзву. На данашњем претресу г. Рајковић каже како он није видео да се његове муштерије коикају, ма да је седео трн — четири сата за суседним столом. Био је нешто замишљен. Но, г. Смиљанић је стао на супрот но гледиште и казнио у тридесетс»; Ш1Н >ти Саву Рајковића са три стоти Ие динара. — И карте се имају уништити, до| дао је г. Смиљанић на крају прс-суде. Г. Сава се машио новчаника и из *адио три стотинарке.

бинковић, која за осмогодишње службовање није примила ни једног ди нара. Замолила је да г. Пилетић. при деоби иасе, то посведочи, како би она дошла до својих потраживања. У тоие циљу одлазила је г. Пилетићу два — три пута. Један пут је чак, каже однела г-ђи Пилетић и ди взн букет ружа.— Јесте, >-пзда г. ПилетИћ, био је тако велики да га ни крава не би могла појести. Према причању бзш саме Виде Л>у бинковић, а то потврђује и и њен супруг Светозар г. Пилетић је увек одговарао: — Нема од масе ништа. Из златног сандучета Софија Радисављевић је узела новац, а адвокат Јовановић по купио је злато. Маса је чула ове речм и поднела тужбу Срескои суду, којн је данас казнио г. Пилетића са 600 динара, а поред тога да платн тужиљи за окле ветану част 500 динара и за трошкове такође 500.

Ванстечајно по^авнање фи^ме „Агнес" Београдски трговачки суд отворио је поступак за принудно поравнзње взн стечаја г-ђи Ангелини Матејић, сопствепику помодно галантеријске радње „Агнес" на Престонаследнико вом тргу број 36. Поступак је отворен на основу претставке г-ђе Мат^ јић, у којој она наводи да је фирма морала. према самој природи свога пословања, да набавља иолерну и ск^пу робу. Међутим, куповна моћ потрошача знатно се смањила што је ограничило промет радње. Напоредно с тим, режије су остале исте. Све ово неповољно је утицало на рад фирме и Упутило г-ђу Матејић да тражи отварање поступка за ван стечајно поравнање. Према приложеном билансу, актива фнрие износи 176.902 динара. На|веки део активе чини фириина роба. Износ пасиве је 220.849 динара. Својим повериоцииа г-ђа Матејић нуди 40 в /о износа њихових тражбина у року од годину дана, рачунакћи од дана извршности решења о уваже њу принудног ванстечајног поравнања Ова квота има да се исплати у две рате. Прва рата. од 15"/о. исплатила би се повериоцима после девет месеиа, а друга (25°/о) — после дванаест месеиа. За сулију поравнања одређен Је г. С. Дрндаревић, судија Београд ског трговачког суда. Рок за пријаву тражбина је 12 јануар, а рочиште за ванстечајно поравнање одржаће се 17 јануара.

М У 3 И К А Нонцерт Дртура Рубштајна — 15. децембар 1932. Концерт Артура Рубинштајна \ч уиетничкн доживљај. И када концертној агениији успе, да тако једног велнког уиетника доведе у нашу средину, веровало би се да ће .се нашз музичка публика отииати о улазнице. Међутим, дворана није била распродана, као што то чешће бива код продукција сасвим просечних уметничких вредности, илн сасвим непознатих уиетника. Рубинштајн је већ четврти пут у Београду, и увек, кад год се појавио на нашем кониертном подијуму дошли смо до уверења да је он један од оних иало одабраних пијаниста, који се убрајају у најбоље у свету. Јер Рубинштајн је виртуоз ненадмашне технике, код кога су све гране клавирске технике усавршене до кулминаиије. Он влада модулацијом тона — удара — у свима могућнм нијансама. Његов крешендо и декрешендо је од фасиинирајућег дејства. У исто време Рубннштајн је ванредно фини и културан музичар. У његовом свирању свака тема је духовито израђена н донесена. Код њега је све претворено у израз духа. С тога је под његовим прстима свака компознција пластично и рељефно донесена, било да је класичног, романтичног стила, модерна, сентиментална и т. д. Рубинштајн је уметнич-

дртур Рубннштајн стилис1а првога реда, стилизатор свих музичких стилова у свима музичкни епохама. Сем тога он располаже колосалним, ненадмашним иузичким темпераиентои. При свем том он седи мирно за својим инструментои и свира без икавих афектираних непотребних покрета. Слушаоца придобије одиах после неколико отсвираних тактова. И у динаиичким преливима, који се крећу од крајњег „пијанисима" до крајњег ц фрртнсима и , он је суверен господар над матерИЈОи свога инструиента. И када смо сХватили, да 1'е Рубинштајн из свога инструмента извукао највеће „фортисимо", он нас изненади још једним вишим степеном јачине. И за чудо, његово „фортисимо" не вређа, није непријатно уху. На синоћњем концерту је Рубинштајн изводио композиције од Бетовена, Прокофијева, Гранадоса, Бузонија, де Фаља, Шопена и Листа. Цео програм је био на уметничкој висини, како је само један тако велики уметник може дати. Ја верујем да је у томе програму било извесних тако духовито изражених места, фраза, па и целих комада, како то само њему уепева. Публика је френетички поздрављала пијанисту великог стила, те је преко програма додао још Шопена, Прокофијева и Стравинског. П. Ј. Крстић.

Зараза стоне у онолинн Петркње н Сисна

ПЕТРИЊА, 16. децембра. — (Б Изв „Правди"). — У срезовима Петрнња, Глина и Сисак влада већ дуже време зараза код стоке. Врло чести су случаЈеви обољења од слн. навке и шапа. Сви сајмови у овим срезовима затворенн су. Матернјал. на штета причињена овом заразом цени се на 10 милиона динара. Поошгрене су мере да се зараза не пренесе и на друге околне срезове. РЕУМАТИЧНЕ БОАОВЕ можете зауставити Без обзира далн су болови у нишићима или у зглобовима, 510АИ-0У ИН1МЕНТ ће их одстраннтн. Без утрљавања — одмах пролире, греје и умирује. Не трпите — нмајте увек боиу прн себи. Употребљавајте 810АН-0У1Ј маст против рвуматизма, ишијаса, болова у крстима, болести леђа, болова дисторзије и коитузиЈв и против свих врсти болести мишића. Добива св у свим АПОТЕКАМА и ДРОГЕРИЈАМА 5ША!Ч-ов 1ЈМ1МЕМТ одстрањуЈе болове „Олобрено од Мии. Соо. Оол. ■ Н«р. 3*р. С. 6р. 4497 од 15 карт« 1932 год." 47543

ИЗ ВАРОШКОГ СУДА

СУД ОГЛАШУЈЕ ПРЕ1РЕС ЗА ТАЈАН. оо У припреми код К А С И Н Е најновија велнка Уфа тон премијера: У кревету млоде удовнце Внли Фрин, Кете Нођ Музика славнога Хајмана, Компоаитора „Конгрес се аабавља 41 47554

Необично трагична смрт осмогоди шње Даниие Црногорац и данас је била предмет расправ.Ђан>а Окружиог ауда за грал Београд. Данас, можда још више него прошло^а пута, пуб.тика је испунила судске хоЈшике', чекајући да види убицу Хини мана, човека који је већ једном за ово своје с®ирепо дело био осуђен на смрт од првог оде.г.еи>а. Публика сс жнво ннтересоавла о томе како ће тећи дамашњн ток претреса, ишчежујуКи да чу!]е као и на прошлом претреоу Хинцманову одбрану. Када је суд формиран, одаџија Ранко Габровић почео је да прозива оведоке и адвокате. Публика, доста елегантних младих дама и радника, нагрнула |е у судницу. Одаџнји Ранку и жандарму нареднику било је при.оично тешко да заведу ред. Најзад, када се све смирило, чуо се глас одаџије. Мало затим појавио се и убица Хннцман, овога пута у лелом плавом зимоком капуту, са шеширом у руци. — Добар дан, господо, поздравио је учтиво судоки колегиум. Пошто је све спремно за почетак претреса, устао је државни тужилац г. Драг. Остојић н предложио да се претрес прекине, јер неколцко, по његовом мишл>ењу, врло важних све дока није дошло. Али, у току давања предлога и образложења, дошло је неколико сведока, те је г. Остојић променио свој предлог и изјавир да пристаје да се претрес почне, с тид1 да о отсутннм сведоцима да у току претреса овој предлог. Поводом оцог -а суд се повукао на већање. После двадесетак м»нута претседавајући судија је саопштио да је колегиум решио да се претрес одржИ, с тнм да се претрес огласи за тајан за време иоказа Хинцмачовог, што на прошлом претресу није било. Државнн тужилац после тога прочитао је опширну оптужницу. Поред ових двају дела: насил>а и убиства, државна тужба ставља убици Хинцмаку на терет и једну краћу која је извршена у Земуну. Када је државни тужилац г. Остојић завршио читање оптужнице с образложењем, претседавајући се обратио публици: — Молим вас да напустите дворану, пошто је претрес гајан. Затим ј.е напоменуо оптуженом убици да може у с\'дници задржати два Своја рођака или пријатеља, који ће слушати ток претреса. — Мени је свеједно, изјавио је Хинцман тихим гласом. Судница је потом иопражњепа. Пред подне настављен је претрес испитом вештала г. г. др. Миловзиа Миловановића, професора Университета и др. Николе Давидовића, аеистента. Г. др. Миловановић опширно чита протокол обдукције леша покојне Данице Црногорац, анализнрајући и објашњав^јући поједина места својих констатација, па каже: -- Вероватно је врвца око врата' метнута тек о-нда када је Хинцман помислио да је девојчица мртва, те је ради веће сигурности везао и пантлику. Смрт је наступила стезањем врата рукама, а не од врвце или од загушивања шаком. Сломл>?на језична кост, којз је дубоко у врату, јасно то сведочи. Па наставља: — Овде је, по анатомским знацпма, било та1козв01но комбиновано Vбиство. Смрт није наступила од обљубе, али да је цала Даница остзла жива, вероваФно би се јагаиле и компликзције. Аистент г. др. Никола Давидозић, који је био присута/н обдч-кпији, објашњава случај као и г. др. Миловановић. ДЕФИЛОВАЊЕ прргт СУДОМ МАЛИХ СВЕДОКА Затим се прелазн на испитивање сведока. Испитују се прво мали сведоии који су тога дана када је извршен злочин видели Хинимана. Спе су то мала депа. између осаМ и дчанаест година. Прво се испит^пе мала Ливија Барбу, коју је Хинцман био повео собом да зовне неку жену и давао 1 ој 2 динара. — Ппзнајеш ли овог човека? поставља малом сведоку, која*има је* данаест година, претседавајући пптан>е. Познајем, одговара Ливија. Први пут сам га вилела онда -када ,е хтео да ме превари и давао ми 2 динара да ^гу зовнем једну девој-,

ку. Али моја другарица Сара рекла ми је да не идем сама, а како он није хтео да идемо све заједно, нисам ни ја отишла. I — А како је изгледао? Је ли био пијан? — Био је трезан. Ишао је празо и није се клатио. Било је око шест сати када је наишао. Имао је на себи калут са браон пелцом. Затим је извршено суочење нзмеђу мале сведокиње и Хинцма«а. Хишман признаје да се сећа да је са неком девојчицом разговарад и молио је да му зовне једног пријаг теља, али се не сећа да ли ј« то баш ова Ливија била. Сећа се да ју је први пут запазио када је саслушаван у полицији. Говорећи о томе да ли је мала требало да зове жену или његовог пријатеља, Хинцман каже: — НиЈе она требало да ми зове не ку женску, јер ја женске немам у. томе крају.

Хинцчан Други сведок је ученица трећег разреда основне школе Славка Јолић. И она се сећа да је Хиицмана видела у Дубровачкој улици и каже: — Звао.нас је да га послуша-мо и ми смо пошле са њим, али када ]е он хтео да са њим пође само једиз, ми смо се вратиле. Ја сам хтела да позовем и неке муиЈкарие да и они са нама пођу. Он је рекао да не треба да их зовем, јер њему требаI ју само девојчице. Један од бранилаца оптужензг Хинцмана поставља малом сведоку питање какве су му биле очи кзлз га ј'е видела, а мала Славка брзо одговара: — Нису биле крвазе. (Ово излзипа код прублнке смех јер изгледа кјо да је намештено да тако мала кзжс). И за њу Хинцман каже да је се сећа тек из полиције. Порнче да је нудио девојчицама нозац. јер вели није тога момента код себе имао новаиа. Мала Борка Дуканоп^ћ. ученчца првог разреда основне школе, која има свега осам голина, прича и?го Штп и и.ене ^о\тар""е. „ПЛАКАЛ* САМ ц р,о \ Т]Ч ц \ \^у ДРА ТИНАРД КОДА МИ БИО ДАО, ВЕЛИ м * * \ САФЦМКА КОЕН. Прелззи се т.сле тога на ичтитибање једанаестогодишње Сафчике Коен, ученнце првог рг»зрст*г ппгма зи!е, коју је Хинцман био Повео нл дрвару. Она прича: — Позвао ме је са \'лнпе да га по слушам и ја сам гтошла. Волио ме је ка плаиу где је удавно Данипу. Видећн да са мном не нде нико н да на /лаиу нема никога, >а сам почела да плачем и врзтила гам му лпа динара које им је успут бно дао. То је било баш на улазу у плаи и ја сам отишла. Хинцман опет пориче да је давао ма коЈој девојчици новац. И каже, не зна која је од њих^била. Са гедном зна да је разго - :арао, али је се не сећа како изглеЈ&. После тога саслушан је отац мале Лнвнје, Илија Барбу. Сећа се толико да му је синчић дошао и рекао ла је неки човек дао Ливији два ди нара и нскуд је повео. Ово саопште Ње га је узнемирило и он је пошао да види где му је ћерка. Било |е око шест часова предвече. На улици 1е видео једнога човека који је нешто грдио децу. — Вндећи мене, продужно |е, и ре као ми да је хтео да га једно од де це послуша. Хинцман се сећа да је са једнии човеком разговарао, а.ти кож је то био не зна. Пориче да је псовао де» цу. После тога претрес је прекннут.