Правда, 24. 12. 1932., стр. 1

Ц^ЧЈ I ИЛДћЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА 1 ДИНАР

БРОЈ 359

<)1ла1И се ирнчаЈу у алмими, 1 раиији Влајкозиг.ева 8- Чековкн рачуи коа Коипаиске III■ едионипе 6р. 54.220. ТЕЛРФКН АДМИНИСТРАЦИЈЕ 25.551.

БЕОГРАД, СУБОТА, 24 ДЕЦЕМБАР 1932 Г.

Урелнишгво: Влајновићева 8. Месечна ирешла1а за нашу »емљу 20 дин., Ја ннопрањ 1 во ">0 анн. ТРЛЕФОНИ РЕДЛКЦИ.1Е: 2ЛМЛ. 25.552. 25.556. 25.55Н. 25.55Н. 25.554. — Руноииси се не враћаЈу.

ГОДИНА ХХУП1

Мзгућности, потребе и перспективе каше крквреде

1.

ПРИРОДНИ ПРЕДУСЛОВИ Теренском групаци]ом природа еум је пружилз, с једне стране, извац рсдне могућности за прнвреано културни развитак у земљи и. с друге ^тране, омогући.та нам )е на свим стра^ама везе сз слољним светом. Наш централнн блок о1ворсн је пр©ма Средњој Европн преко простране паЦонске равнице; јужни блок наше тернторије заузима централни и доминантнн положај на Балканском полуострву; јадрански блок ]в отворен мо рем према целом свету. Изузимајући голе, кршеве. високе Јтланиве и нешто мочварнг површнне, С_ин остали предеди наше Краљевине п"реставл>ају плодно земљиште. Чах и Кршне голетн, које чине највећи део наше непродуктивне површнне, моћи ђб се пажљивим пошумљаззњем по. степено претворити у продуктчвно земљиште, а да и не гозоримо о немогућаости исушења мочварних повр. »ина. Што се тиче клима, она нам својом рела,тиеном умереношћу и разноликошћу ствара «огућност за га:ен>е свих врста култура, изузев иајмзотичнијих, као што су каучук, кафа, какао и чај. С друге стране наша земља, поред сировина из пољопривреде, у обиљу рзсполаже и свима друтм категоријама сировина за индустрију, као што су: шуме. водете снаге, угаљ и скоро сво друго рудно благо (гвожђе, бак. •. цинк, олођо. хром, манган, жива, рнтимон, алуминиум и страсфуртске С0.1М, МНОГИ ДРУ1Н копови гипс, мермер. гранитко фалтно н битуминозно кам мичке земље, чист кварц, инфузорска земља, шкрнљац, лисчун, азбест, сс. и др., затим сумпор и т. д.). Из овог се види, да наша земља ррсполаже огромним природннм богат с:вом, и надземним и подземним Раз иоликост рељефа. земљишта, климе и минералног богаства пружа могућност за изградњу сзмосталног привредног живота Краљевине, више мож да него у ма којој дру! ој држави. САДАШЊЕ С1АЊЕ Главни фактори привредне делатности леже у п Јљопривредној и занатско-индустријској прсизводњи. Но и поред постојања веома позољних природних услова у нашоЈ земљи је пољопривредна делатност далеко обилнија и с обзиром на стварлу производњу и с обзаром на број упо. сленог становништва. То је у осталом разумљиво ако се узму у обзир при. лике у којима сс кретао наш културно-привредни живот. Оне су кочиле наш полет за веће подухвате у оеом правцу и наш народ се задржто највећим делзм на пољопривреди као најједноставнијОЈ производњч. Јер, лакше је обрадити земау по њеној површини него ли у њеној дубчни, једноставније је препустити су I« вој енергији да изгради плод на обраћеиој повришни, него ли прикупитн по. гребно знање, техничка и финансијска средства у циљу дубље прераде материјала који нзм је природа лружиг. а. Зато се оволика пољопривредна претежност не сме сматрати као једина могућност националне привреде, већ пре као последнца наше ззостало сти и примитивности у искориЈЈћењу б.тага којим је природ нашу земљу иначе довољио обраоила. Ово се потврђујв и тиме, што наш пољоприврехчик у потледу стручног обг-азовања и производних средстава далеко изостаје иза пољопривредникз пдлред них земаља. То је општа каозчтср'!стика нашег земљорадникч, ма дз има лутих изузетака и знатних рилика го" појединим покрајинама. О ву зпосталост нам потврћује и једна скораш Ња статистика Међунаролног гсљопривредног института, према кзјој на ша Краљевина по величини обрађене површине заузима у свету 14 место, по велиични опште производње 17. а по приносима по хектару 25 место. Из упоређења ових податакл излази, да ми не одржавамо у светско! производњи оно месго које бн одговарз ло величини наше обрађене н .Јвршиие. Тако у погледу опште производ ње нас претичу три државе са мањом обрађеном површи ом од наше. а по величинн п Р иноса Х ""о претнчу нас 11 држава са мањом обрађеном површином. Зато ми на светским тржиштима тешко можемо издржати Због релативно ниског приномГ т. високих производни* квалитела и не говоримо о улози квали ^ та робе којом јс преоптерећено тр-^ »иште.

А колико је наша земља гек у по четку свог индустријског разво|а, ви ди се из следећег упоређења увоза са Маиарском, Чехословачком и Не мачком. Тако наш увоз готових фа бриката износи округло 75°/о од целокупног нашег увоза, док извоз го

Г. Н. Поповић тових фабриката износи свега 101б%> од укупног нашег извоза, а то значи да је по вредности увоз ових фабриката за око 12 пута веђи од извоза. Међутим, Мацарска увози готових фабриката свега за око 4 пута више него што их извози, Чехословачка их увози само за око2.5 пута увише него што их извози, а Немачка извози за око 5.5 пута зишс

Денпарација нове бепгијсне впаде БРИСЕЛ. 23. децембра — (А. А.) — У владиној декларацији која је Да нас прочнтана, говори се да ће влада настасити рад на оздрављењу финанснјско ситуације како би се омогућила консолидација летећег дуга и кон перзија лржавни хзајмова. Влада ће гако исто тражити од парламента да хитно измени стопу пореза. У унутрашњој политици влада ће наставити са здравом језичнсм политиком. Што се тиче спољнв 1 !Олитике влаДа ђе радити на учвршћењу мира и иа ствгрању режима опште безбедности. Наставиће се са радом на организацији пограничне одбране. Влада ће такође наставити са поли. тиком широких размера на пољу размене добгра, сем у ванредним случаје вима. НаЈзад ће влада учинити све што до ње стоји да се у самом зачет ку угуши сваки револуционарни покрет у земљн.

РАТНИ ДУГОВИ

Маџарске политичке прилике Г. Гембеш ојачава свој попожај

Дмеркчни кругоби мекају повратак г. Ериоа у спољке псслобз

— Г. ЕЏ КОД Г. ЕРИОА. —

ПАРИЗ, 23. — (Б. изв. „Правди ). КОМЕНТАРИ ЛИСТОВА О ВЕЋИ— Велику пажњу јавности привукла I ни ВЛАДЕ Г. ПОЛА БОНКУРА је посета коју је амерички послаиик ПАРИЗ, 23 децечбар. — (А. А.). т. Еџ учииио бившем претседиику вла! Ј уч ера1м парламеитарна дебата по-

де г. Ериоу. Састанак је трајао 20 минута. У току разговора г. Еџ Је у

извезених готових фабриката у односу према сирозинама и полуфабрикатима повећава најмање за оно лико колико износе наднице, плате, порези и добити произвођача. Дакле, с једне стране, зарада остаје у земљи и, с друге стране, повеђава се актива трговннског биланса. Па и поред тога код нас се свако дневно чују мишљења. да једној по љопривредној земљи као што је на ша, индустрија и не треба, или, у најмању руку, не заслужује д^ јој држава и потрошачи нешто жртвују. Она је крива што је жива. Ни ма ло није оштро речено ако се каже, да ти људи или не познају привред не могућности наше земље, или су под утицајем теорија које су штетне по наш привредни развој и чије про пагирање за наше прилике дејствује деферистички. Питање картелских цена треба регулисати законом. али не треба иидустрију омрзнути код народа. Јер. ма како окренула свет ска привредна консталапија, нага народ нема рачуна да у светској производњи остане као колонијални работник. који мора пет до десет пољопривредних надница улбжити да би откупио производ који даје една наднииа у страној индустрији. Ово се потврђује и статистичким по дацима, из којих се види да нас стра на индустрија прпе као нека пумпа, јер један килограм увезене робе вреди просечно десет пута више не го килограм робе коју извозимо, а то долази отуда што око 9о°/о нашег извоза отпада на сировине и полуфабрикате. А из тога могло би се створити доста уиосног посла за наш народ. Инж. Новак 3. Поповић Зепине демонстрације незапоспених радннна у Лондону ЛОНДОН, 23. — (Б. изв. „Правди"). — У Лондону је синођ дошло до нових демонстрацнја незапослених радника. Демонстрације је приредила комунистичка странка. Полиција је успела да растера демонстранте. До гешких инцидената дошло је у Глазгову, где су се десили и већи сукоби нзмеђу полиције и демонстранагз. Око 2000 незапослених радника прмреднли су манифестаиије на улиии и када су у својим редовима приметили велики број полициских агеиата у цивилу, напали су ове штаповима и флашама. а Једнога су агенга бацили у реку. ОваЈ је, међутим, успео касније да се спасе. Демонстрације су узеле такве размере да је коњичг .1 полиција морала ступити у акциЈу. Она је растергла демонстранте. Приликом ових сукоба настрадали су многобројни излози.

ПЕШТА, 23 децембра. — (Б. изв, „ПрагДи"). — Према листу „Мађарорссг" псстојн иепосредно распадање хришћанске социалне привредне стран ке која је До сада била друга наЈве заступала у парламепту ле гнтимистичку иДеју и била увек најјача потпора сваке маџаргке владе. Сада, међутим, од 27 посланика ксливо има странка, 23 су одлучнли да сту у сгранку јединства г. Гембеша тако да ће њихоза странка престатн да постоји.

Г. Еџ

Споменнн Рихарда Вагнера у Лајпцнгу

БЕРЛИН, 23. децембра. — (А. А.) — Јављају из ЛаЈпцига да Је тамошњи општински одбор, у сагласнопи са академским саветом Лајпцишког университета, решио да распише конкурс за споменик Рихарду Вагнеру. По замисли иннцијатора ове идеје ово неће бити кип илн иначе споменик уобнчајене врсте, већ монументално средиште у коме ће се окупљати пријатељи Вагнерове уметности. Лајпцишки општински одбор и лајпцишкн универснтет организоваће акцију за скупљање прилога по целоЈ Немачкој, а евентуално и међу приЈатељима Вагнерове уметности у иностранству- За награде такмичарима при конкурсу одобрио је лајппншкн општински одбор своту од 17.000 марака.

име америчке владе нзјавио захвалност г. Ериоу на његово.м Држању по пнтању ратннх дугова Америци. Оба државника су затим испнтивали могућност решења пнгзња ратних ду■-•ЈалииГгЈ . Пм крИаЗ амерлчквм крутввћЛ* гвр ■« се веруЈ* да ће се г. Ерно опет вратити у министарство спољиих послова. Г. Г. ХУВЕР — РУЗВЕЛТ — Г. Хувер ће водкгн рачуна о мишљењу свога наследника. ВАШИНГТОН, 23. - (Б. изв. „Прав ди"). — Претседннк г. Хувер објавио Је синоћ једну изјаву, у којој је са општио појеДиности о састанку којн је имао са г. Рузвелтом о питању рат них дугова. У овој изјави се између осталога каже да је г. Рузвлет одбио мишљење г. Хувера да би и он требало да сарађује у питању ратних ду гова. а у правцу који Је назначен г. Хуверовом посланнцом. Г. Хувер до даЈе да ће поштовати ову одлуку свога наследника. ВЛАДА Г. ПОЛА БОНКУРА ДОБИЛА ЈЕ ИМПОЗАНТНУ ВЕЋИНУ ПАРИЗ, 23. — (Б. изв. „Правди"). — Јучерање гласање у француско.м парламенту о декларацнји владе г. Бонкура испало је много повољниЈе него што се очекивало. Јутарњи листовн су објавили да је за владу Пола Бонкура гласало 365 посланика, а 215 против. Међутим, резултат је по вољнији, јер је влада добила 391 глас, а свега 166 посланика гласало је протнв, док су се 61 посланнк уздржали од гласања. ВлаДа је добила већину и иоћи ће да изврши припрему за решавање тешких пнтања која ће бити на дневном реду.

водом декларације владе г. Пол Бон кура завршена је као што је познато израженим поверењем новој влади од стране већине парламента. Јутрошњи лнстови коментаришу исход тога гласања и констатуЈу ла ј "е већина која је гласала за владу нешто мања, него што је било очекивно. Ово је дошло као последнца што су се од гласања уздржале неке групе за које се до последњег тренутка веровало да ће гласати за владу. Тако су се уздржали од гласања чланови раднкалне левице а исто тако и независне левице. Листози такође истичу да влада г, Ериоа није имала против себе, изу^ зев гласања коЈе Је оборило владу, више од 200 гласова, док је та цифра била јуче премашена. Како се показало прилико.м јучерањег гласања да се десничарска опозиинја мало прошнрила ка центру, лисгови узимају као знача-но да је парламенат обележио нову вла ду као нешто више левичарско од владе г. Ерно-а.

ОЗБИЉАН

РАСКИД РУЗВЕЛТ ХУВЕР

ДОГАЂАЈИ У НЕМАЧКОЈ

Састанак Хитлер-Штрасер

-оо—

БЕРЛИН, 23. — (Б. изв. „Правди"). — Листови сазнаЈу да ће за време Божића доћи до састанка између г. Адолфа Хитлера и његовог супарни ка г. Георга Штрасера. који Је не> давно, као што је познато. поднео оставку на своЈе положаЈе у нацио-

Г. Грегор Штрасер

међу г. Хитлера н г. Штрасера не Дође до споразума, г. Штрасер ће се кокачно повући из полнтичког жи вота. Он ће купити једну апотеку у БаварскоЈ где ће опет живети оД фармацнје. У БЕРЛИНУ И ДАЉЕ ПЉАЧКАЈУ РАДЊЕ — Борба полиције са пл>ачкашима БЕРЛИН. 23. — (Б. изв. „Прав. Ди"). — Пљачкање трговина животних намирница и даље се наставља. У трговачкнм круговнма влада вели ка забринутост, јер су пл>ачкања по стала права напаст. До јуче полнци ја није могла ни у Једном случа.ту пл»ачке да похвата дрске нападаче. Л1еђутим, синоћ у једном предграђу Берлнна полнција Је ухапсила Једну банДу нападача од осам чланова. Сва осморица су били наоружани ре волверима и маскиранн црннм маскама. ПолнциЈа их Је ухватила у мом<енту када су после пл>ачке у Једној радњи хтели да побегну. И у другим варошима у унутраш њости Немачке, нарочнто индустрнј ским местима, догоднле су се слич не пл>ачке. Дешавало се Да су пљачкаши напали полицаЈце. Полнција је морала да употреби Еатрено

ЛОНДОН, 23. децембра. — (А. А.) — Јављају из Њујорка: Листови тврде да су поЈедини кру гови погушали у последњем часу да склсне г. Рузвута да прнстане на зааржова&^ прт^рЛеИе кочиснЈе за питање дугоЕа и после приЈема прет седничке дужности. „ЊуЈорк Тајмс" тврди да се у том питању као посредник пзмеђу г. г. Хувера и Рузпелта нарсчито трудно г. Стимсон. Међутим, г. Рузвелт Је већ био упутно г. Хуверу своЈ коначни телеграф ски одговор. Тај одговор био Је је негативан. „Њујорк Хералд Трибун" говори о озбиљком раскиду између г. г. Ху вера и РузЕе.тга и таЈ раскид много жалн. „ФИНАНШЕЛ ТАЈМС М О ФРАНЦУСКОМ ДУГУ ЛОНДОН, 23. децембра. — (А. А.) — Листови објављују опширне изводе из декларације француске владе. „Финаншел Тајмс" констатује да у деклараиији нема ннкаквог јасног указнсања на про.мену у држању Француске што се тнче децембарске отплате. Задатак Је тежак, вели лист, алп г. Шерон има бољих изгледа него његов претхоДиик. НЕМАЧКА НЕЗАДОВОЉНА ДЕКЛАРАЦИЈОМ ВЛАДЕ Г. ПОЛА БОНКУРА ПАРИЗ, 23. депембра. — (А. А.) Јав.т>ају из Берлива: У своЈнм коментарима декларације нове француске владе немачки листови се нарочито задржавају на ставу у коме се помиње пнтање разоружања, у везн са питањем равноправностн Немачке. Немачка штампа није наЈзадовољниЈа тим делом владине деклараииЈе и налази да је декларацнја с Једне стране у свему остала при францускоЈ тези о безбедности, а да с друге стране ниЈе рекла ништа ново са гледишта немачкнх захтева. Цела немачка штчм па у томе видн стваран доказ за констатацију да ће влада г. Пола Бонкура наставнти полнтику г. Ериоа. „Фосише ЦаЈтунг" вели да декларација владе г. Пол-Бонкура ничнм не допрнноси одмицању питања француско-немачког споразума. Нацноналнстички „Локаланцајгер* 4 каже да Је декларацнја влада нов покушај да се сачувају основни темељи ВерсаЈског уговора.

нал-соиијалистичкоЈ страици и повукао се из политичког живота. Ако ружЈе и на таЈ начин похвата иапа, приликом претстоЈећег састанка из-1даче.

Румунски зајмови ПАРИЗ, 23. децембра. — (Б. изв. „Правди"). — Румунскн миннстар г. Лугушеачу, ко.«и Је у среду стигао у Париз, јуче Је продужио пут за Лондон. Према писању парискнх лнстова он ђе преговарати сл портерима поморскнх државних зајмова, да се у кнне за неколнко година амортнзаииЈа спољних Дугова РумуннЈе нлн бар да се ова амортизацнја смањи.