Правда, 24. 12. 1932., стр. 2

ПРАВДА, 54 ДЕШ:МБА> 1!Ј: ГОД.

6ИОЈ 359

НЛ РЕВИЗИОНИСТИЧЈО' КАМПАЊУ

неприносновености

румунских граница

— ИНТЕРПЕЛАЦИЈА Г. ЈОРГЕ. —

Пад чннистра г. Врбенова

Коментари ираних листова о односима Ј/гославије и Италије БЕРЛИН, 2Л. — (Б. км. „Правли") - „Берлниер Таг бдлг" лоиос« Је- . јлн коменглр конфергнцнЈе мадг ап иа дц евног а реда ннк-рнслаииЈа нагамт« у Београду кло и говора Ми- родног посланика г. др. Луманова про нигтрл спо.глнх послова г. . тиву миншстра правДе г. Врбенова,

БУКУРЕШТ. 23. лецембра. — (А.|не саио непрнкосновеннх међунарол /"Јн" С Ја!Ге дл^е отворена )е у 16 часова и трлјгла Је л ... .—.1 I _. к .. фестаипјама у талнјн н каше ха ».ецовкидно лг» 21.30 часова Гвлннии

Криза владе г. Мушанова

СОФИЈА. 23. деаембра. — (А. А.). — Јучерања седиииа Народвог Собра н.а, нс ио>оЈ је ставл.ена као прва гач.

А I — Одговарајућм иа шиерпелаш! | иих угоаора, вео је ујелио аакоаити | У г ' м^сојши у свои го ј> бившег чвиистра претсеаиика г.| плоа иашег права. иоЈе Је тако | ^ру нн је *е.1ео пре«о иере аа изазове Југос!овене. Југословенски ми-

Јорге о потреби аћодје гтротнв реви било гажено, н израз нашег нзрод31:онмстичке пропатандс. претседннк министарсжог савета г. Јулије Маниу р^као је да мнсји да службеним ор •*» гаинма није дужиост да врше прспа ганду'. хк да они просто треба Да обазештавају јавно мишгење о питан чма иоЈа иитересују румуиску др*2ву вв румунскн народ. Влада сматра да обавештавање >авног мишл>ен,а о оиравданости уго-ора о мир> тргба да се креће у два павна прав пз. и то: Прво, сбјавл»нван.ем детал>них ре зултгта пописа становништва по нарс :ксстнма нзвршеног 1С30. годинене. Ови су подаци прииупл>ени на исправан начЈ.н и на научној основи. те могу да убеде аео свет Ја једввно р;хунска држава у свом данлшн>ем сагтаву одговара правди н природним потребама крајевз коЈих се тиче. Друто, влада ће објавити сва акта и све исправс што су коисћеречаиЈн зл мир послужнлн за нзралу Тријаисмског угсвора о мнру. Ако :е Јавно мишлсн>е потсети на разлоге који су руксвоДили конференииЈу за мпр, то ће бити ваЈ6ол>е сретство ла се докаже да одредбе ТриЈанонског уговора о миру одговараЈу стварности и нсторнЈскнм потребама и данашњи тернторијалнн порелак у Средњој Европи коЈим су створене нзроДносне државе, ннје производ ћу ди, већ природна последнаа нсториЈске еволуииЈе и признаље наЈосновни'их права угњетаваннх народа, ко је Је прнзнање бнло постало међуна рсном потребом. Локумента о ко ; нма се рали нзраднлп су кногоброЈни стручњааи и осниваЈу се на на^чним поааоима. Из њнх се види да би најмања измена садлшњег територијалног поретка значнла враћзње овог дела Европе у исредовно, некултурно н неправилно стање коЈе Је владало пре но што је усвоЈено салашње решење. Румун

ска наиионална држава производ Је сти.

Г. Маниу

ног самоодређења, залечаћеног жртвама које Је поднео аели румунски иарод. Ове су жртве начнннле од ру мунске народне свести чврсту стену на којоЈ Је саграћена румунска држава н коЈу никакав протнвник и нн каква пропаганда неће моћн да разоре. Наше народно (единство, вели г. Маниу, остварено Је за навек н граниие румунске лржаве неприко сновене су. Те су грантде израз Једног начела аивнлизааиЈе, док протпв ннчка пропаганла претставл>а негааиЈу лудске културе. Ловол>но Је ла се аивилнзованом свету објасне ове истине, да бн оваЈ свет и надаље био уз нас као што је био н У прошло-

Југословенсно-румунсни споразум

које треба повратити, онн ће бити предати њиховнм сопственниима; б) 12. Јануара 1933 годнне састаће се у Бсограду румунски н Јутословеиски делегати аа коначно регу.шМинистри ииостраних посло.а Р>»»"син. ш.ола и ш>т,с«иие Југо, тавије и Коаа.евиие Р« " ава у Југословеискои Баиату а у нуннје састати су се у Беогоаду 20 смис ' 1у Бледскот споразума ол 13:? и 21 леаенбра 1932. голиие и претре године - Ист04 приликои претресаћс сали на који иачии би се ш,о Јс «о- сс их " ТруХкои П*. пре и аефинитнвио ре.ули.ала С Б Га,,Га иа бази' ре"шп^о^е,а : ЈлЈсшГ и"су"решГна "иГиеђу "двеЈу зГ- " ^ м " а ' и ^^нскн и Југословен ма*а решена нзмеђу двеЈу зе , састаће се у јануару, а наЈдаље Сложш ГХ г* г»«кнн П1Ј1 .|1 а у Ф еб РУ а РУ. односно споразумз о . следећнм оллука изврше|ћ у Протокола од 4 новембрл п ^ 1923 године, и спорззума односно I) Да се погпишу и ратификуЈу спо лаЈНШ , Јг „ „„„троле пловндбе на разуин, конвенанЈе и прогоколи ко- сек70ру д унма нзиећу ушћа Но1)е Јн су бнлн парафиранн «. Јула 1923. „ Тииока> „олразумеваЈући ту н веш гсдине ако. после иакиадно. расиа- п103ни ка||ал Ђердапу . траља. коипетеитна оделења респек, Сеи нап „ роиенути деаегати втквпи. Миннстарст.а ииострани. по иаке пуномоћиЈа ш референдуи.

слова буду нашла да се исти споразуми могу потпигатн без измене. О одредбама коЈе буау предложене за нзиену преговараће се приликом састанка делегата, коЈи Је предвић«и за 12. Јануар идуће голине. 2) Мннистри иностраних лослова еиоразумели су се да ће румунскн ар жаоњанн, сопствениаи у граничноЈ зони, експроприсани на основу аг рар ннх закона, бити обештећени од стра не Крал>евске Југословенске Владе — ако ова сматра да нема могућности повраћаЈу врелногти добара коЈих су они били лишени и то одтова ра • ћом отштетом. Исти приниипи примениће се н на Југссловенске поданике, екгпроприсгие у румукскоЈ граничноЈ зони, су протно члану 3 ал. 2, КонвенаиЈе од 1924 годнне; 12 јануара 1933 годиие састаће се у Бсограду два румунска и два Јутг овеиска делегата ко и ће иматн да присгупе извршењу напред по мгнутнх одредаба; 3) 12. Јануара 1933. године састаће се у Београлу румунски и Југослов*л:ки делегаги са инструкииЈама ка ко 6и у најкраћем року закл>учили Ве тсг.изриу КонвенииЈу н КоивенииЈу о грзнзиту; 4) Истога даиа, 12- јануара, састасе у Београду делегати румуиски н Југословеиски како би осигурали иа иа:6ржи и наЈефикасиији начин Митг оди и у С|'бну права из летата по тестамснту Јоиа и МарнЈе Трендаг^-ил; Прнииип реиипроаитета допушта «е у случаЈу Да су у Рум-инЈн учип>е »и леггти у коригт Југссловеиских лг"" г т*с"ии* устзиова; 5.) 12. Јаиуара 1931. године састаће се у Београлу челегати румуиски и Југгслсвгнски ко1и ће имати за претреса'у питање Јутословенгких звхтева за експропри заиЈу лобзра 14 Граиичарског пука и лругих, као и румуиских звхтеча коЈи се односе на ра->»»е реституииЈе; Лугосло&сиска и Румуиска влада ег<гллсие су Д ј се овим преговорима постагие општа и дифинитивна ипвмаиа компеизаии/а по свима захтсепма с једие и ЈВруге гтране, а на све рскллмааиЈе иа коЈе се одиосн сва тг"«са. Разуме се, ако бв» се про машли и идеитификовалл предмогвв

(А. А.)

ОДАСВУД

иЉУБИ БЛИЖЊЕГ СВОГА КАО СЕБЕ САМОГА 44 -. Једпе н елед>е одем, у друиттву са оно мало ннтелегената забаченога се ла В., у иркву. На моЈе нз::снаћење иркм беше душе пуна. Свештеннк служи. Служба се сврши... Отпоче, на изке; ађење свију присугиих, про поЕеД, Јгр Ј е то изузетан гест нашег свештеника Леликатнл Је тема: „Љуби ближњега свсга као себе самоп". Сврши се и то. Сел>ацн излаге из цркве, а улаз е у црквену шатру да пспију по „Једну" ИзиНс ,и псп из арксе. Живо рлзговлра са свсЈим служител>ем. Пол оде шатри, а служите.-к, у трку, преко ирквене лнвзле! На ливаду игишла говеда неког суседа, па их оваЈ хоће да тсра у пспову шталу. како му Јв сам поп наредио. Чобанин не ла говсла Наста измећу њих свзћа Дсдна поп н упути се завлћенима. И22уче кол>е нз ограле. УгоЈснн сто мак му стречавг да трчи. ВиДи чобанин спасност. Купи и лрвл>е и камсње, да би осуЈетио попоео наступање! Зове у помоћ! Лоће му брат. Бсга ми, за попа опасно' Трчи за

ниствр спол>них послова, мећутим, у свом говору мнЈе лрекорачио гра нние коЈе су утврћене тесннм прн Бредннм односима измећу ових двеЈу јсмјл>л и захтевима Једне реалне полмтике. Немачко Јавно мишљење, вели лнст, не%ва никаквот повода ла заузима став у овом спору према Је дноЈ или ДругоЈ страки. Мећутим, треба са великом пажњом пратити како се сгвари развиЈаЈу у ФраниускоЈ. НОВИ КОМЕНТАРИ ФРАНЦУСКЕ ШТАМПЕ ПАРИЗ, 23 децсмбра. (А. А.) Београдск1.Ј конференциЈи Мал? Антанте поклонила Је француска штампа пуио пажњ? и лнстови су после те конферснцнје почели да гл?даЈу на италиЈанско-Југоповенске инцпденте у новоЈ светлости. 1 о се внтн нарочнто из држања главног < ооијалистичког органа, коЈи Је Јутрос донео у заглављу лнста следећу кон статациЈу: „Чудна коинанденцнЈа? Док се у ФранцускоЈ, после тулског гочорз, водн проиталнЈанска пропаганла дотле г. Мусолннн изазива инцндентс са ЈугославиЈом". Јутрошњи „Птн Паризиен 44 у засебном чланку на првоЈ страни одаЈе призмање Југословенском мннистру иностраних послова г. Јевтнћу за говор олржан у Сенату. У томс чланку вели се да су г. г. Јевтић, Бе неш и Тнтулеску људи о коЈима с< садл наЈвише говори. О министру г. Јевтићу лнст измећу осталог велн ла Је днпломата ретке хладнокрвно сти. и Он Је своЈим прекЈучерањим говором у Југословенском Сенату, вели лист, доказао да га х.тадиокрв носг не напушта чак нн онда кад Је по средн питање национа.тне горлости 44 . У чланку се лаље говори о оллукама конфереегциЈе Мале антанте, за коЈе лист вели ла су управо изнена диле. Затим лист вели: „Група ове три напиЈе коЈе су при

ееорекидно до 21.30 часова. Гвлници Је претседавло претссднии Собрања г, Мллинон Двооана и све трибине

т

Г. Мушанов биле су прецуне На тргу испред СоСрањл коњнчка полициЈа моргла Је Да олбнЈа масу света коЈа ниЈе могла Да добиЈв места у Дворанн. Прво Је Добио реч интерпелант г. лр. Луманов коЈн Јо чктав час и по разсиЈго своЈу ннтерпелациЈу, често прекнлан бурним одобрзвањима оД стране посланика владиие већине, Затнм Је говорио министгр правле г. Врбепов, чиЈа Је олбрана траЈала пуна три ч"св, На завршетку свог гооора г. Врбенов изјавио Је да своЈе

ч.инистарско место ставл>а на расц®» ложење претсаднику влаДе г. Муш»» нову. Пошто су затнм говорили по«ланнци опозиционих група, узео Је реч рлдикалскн посланик г. Генов коЈн )е > име нгроДног блока полнео преДлог коЈим се усваЈа одговор г. Врбенова. Влада Је усвоЈила оваЈ предлог г. Генова, а затим Је ставл>ен на гдаслње и парламентарна всћнна изгласалл Је лредлог и посервње г. Врбемову. После тог* узео Је реч претседник влале г. Мушанов који Је оставку г. Врбенова ставио као пример сг.им посланнинма н изЈавио ла јв г. В*бенов сво!ом оставком постло првз * ртвл за успостаол>ан»е Јслног здравог пир.паментаризма у БугарскоЈ. Тако Је ноћашњом оставком г Врбегова и форкално отворенл кризл владе г. Мушанова. САОПШТЕЊЕ О ОСТАВ11И Г, ВРБЕНОВА ССФИЈА. 23. децембра. — (А. А). — Бугарска АгенаиЈа Јгвл>а: На данашњоЈ сединин Собрања дискутовлна Ј е ннтврпелаци.)а протнв ми нистра правле г. Врбснова, Сасл>шлн Је прво ннтерпелант г. Др. Думанов, а затим Је министар правде г. Врбенов дло опшнрна обЈашњења, па Је нл краЈу свог говора поДнео оставку, нв ч.елећн да омета рвд нароДног блока. СОБРАЊЕ ДАЈЕ ПОВЕРЕЊЕ ВЛА« ДИ Г. МУШАНОВА СОФИЈА, 23. децембра. — (А.А.) — Бугарска агенциЈа Јавла: После дебате о ннтерпелаанЈн посланпка Думанова, Собрање Је прнмило знању оставку министра правДе и изгласало влади поверење.

Г. Б. Јевтић Јатељске ФранцускоЈ учврстнла се веома Јако и саобразила женевским одлукама 44 . Чланак се завршава речима: „Неоспорно Је да Је отворени ревизнонизам, коЈи се сада проповеда у Берлину н Риму нашао вредних нмитатора у Будимпешти и Софији. Извесна узнемиреност се по1гвнда у земл>ама Мале антанте. Међутим, страховање у таквим лриликама мо ра да буде мати мудрости. Може ли се помислити да г. г. Јевтић, Бенеш и Титулеску, коЈи су сва тројииа веома мудрн, нису то довол>но разумели? 44 . ГРЧКА ШТАМПА О ГОВОРУ Г. ЈЕВТИЋА АТИНА, 22. децембра. — (А. А.) Данашњи грчки листови лоносе на видном месту говор Југословенског министра иностраних послова у Сенату, нстичући велнкнм насловима речи г. Министра да Је политика ЈугославиЈе политика мира, али ие политика погнуте главе. Говор министра г. Јеатића учинио Је наЈбољи утисак у овдашњим политичким крутовима и у шнроЈ Јавности. Вечерашњи „Етнос 44 под насловом „Речи г. Јевтића 44 обЈавл.уЈе следећи пушку, кг манду> своме слузи. ОваЈ комеитар: Јурну кући, кс»а Је ту близу и вра- „Јучерашње изЈаве Југословенског ти се с двгцепком, коЈу оДигх ла. """-'стрз иностргвтх послова г. ЈевДв попу! Прстнвници с говелима тића у вези са последњим италиЈанДалеко одмаклн. псуКћн из свега ско-Југословенским иниидентима прст глзса. Поо их не хтеде виЈати да. " а '^ а Ј у иер ' и лос, °, - јанства. Тон коЈим Је пре неколико л>е Задовоњио се да их преплаши. данз говорио у италиЈанском сенату А можда и тиме што Је остао читав. г - Мусолнни био Је сасвим супротан. Свет, нагикнут на такм ствари ол ' Начии коЈим Је г. Мусолтпги карактесссга дутгангга «Па. ко„„,.ри Ш с ™1".^™ на ?и*^ случаЈ ва разне начине. Једии кзжу ступњу ол осталих Југословена коЈи да поп има с бичаЈ да „заплснн 4 * сто °У тобож под утипаЈем италиЈанске ку и лок Је сел>лк не „откуаи 44 не култ УР*' ® ио незголан и изазива. , _ чки. Језик министра г. Јевтића био пуппа Је из својв штале! Други, о- ј е „ каио хла лниЈи. што само пет, лолају зл Је то урздно зато по себн претставл»а Јелаи доказ вишто Је онаЈ чоб-нин тужио попа ше У прилог ЈугославиЈи, коЈа према што му Је гтриликом веичања на- " в "^ им и а В °.Т Ње,ШХ СуСвЛ 1 ко,н ол ^ С У научили да Је пене и позпаК- тре платио 80 диидра. Н. Б. ба и на даље да се држн тако и да | се не да завестн на пут на коЈи би ————-—— Ј хгели да Је одвуку њени противни-

Свечано отварање грчке изложбе у Скопљу СКОПЉЕ, 23 децембра. — (Л>. Д. изв. „Правди"). — У сали Соколск^г дома у Скопљу данас у подне је <а свечан начин отворена изложба грчких производа, која је недавно бчла у Београду. Отварању изложбе присуствовали су, измећу осталих, грчки посланик у Бсограду г. Мелас, командант 3 армије генерал г. Мчлан Недић, претседник Скопске оп« штине г. Јосиф Михаиловић, упрааник града г. Мирко Хаџић. директор фи-нансиске дирекције г. Димитрије Беговић, претседник Трговачко-иидустриске кпчУре г. Хпџи Драги Пи трногић, претседник Занатске коморе г. Трифун Чупић, претседник грговачког удружења г. Војин Варошчић и многобројни други претстачници привредних, наиионалних и културних организација у Скопљу. Отварање изложбе извршио је пол бан Вардараксе банооине г. Јанићије Красојевић, који |е у свом говору поздравио грчке привреднике и истакао знача| ове изложбе за правилан развој грговачких и економских олноса измећу наше државе и Грчке. Г. Красо|евић |е нарочито истакто значај ове изложбе за Јужну Србију као део наше државе који има на,Р 3 ише развијене привредно грговачке односе са Грчком. На говор г. КрасоЈевића олговорио је грчки посланик г. Мелас, захваљујући се на срдачном дочеку и пријему ове изложбе како у Скопљу, тако и у Београду. Г. Мелас је истјкао ге точеке као доказ прнјатељства измећу наше две земље. Производи који су изложени на из ложби гранспортовани су у Скопље јуче. Јутрос је грчки посланик г. Мелас посетио подбана г. Красојевнћа, а затим је учинио више посега прегставницима разних привредних организаиија у Скопљу. За данашње отварање изложбе вршене су велике припреме. Тако <е био образован нарочити почасни одбор за припрему изложбе, у коме : у били: подбан г. Красојевић, претсе тник, и чланови: претседник Општи <е г. Јосиф Михаиловић, начелник Тоговннског одељења Баиске управе г Милан Чемерикић, претседник Трговачко-индустриске коморе г. Хаои Драги Патрногић, претседник Занагске коморе г. Трифун Чукић, прегседник Југословенско-грчке лиге г. Менелај Конагис, претседник трговинског отсека Индустриско-трг овачке лиге г. Драги Стојановић, претседник трговинског отсека Трговачко-инлусгриске коморе г. Милан Илић, претседник Трговачког удружења г. Војин Жарошчић, прстседник Продуктне бсрзе г. Сгсван Настић, претседник Удружења хотели|ера г. Владан Ђорћевић, ПЈЛтседник Трговачке омладине г. Миодраг РистиН, грговац г. Ђорће Конатис. Сем овога одбора бно 1е образован и нарочити одбор, у кож су ушли гг. Хаџи Драги ПатрнопЛ, Вил Ђурћевић, секретар Трговач чО-индустриске коморе и Бора Антић; секрс тар Југословенско-грчке лиге. Захвал.ујући раду ових олбора ла нашње огварање излсжбе имало Је карактер величаиствеие манифестације грчко-јутословенског пријатељства. Изложба ће у Скопљу бити отвзрена до 26 децембра. ттттттпттттшмттмнттн Премештаји Указом Његовог Величанства Кра-' ља, на предлог г. Мнннстра пољопривреде, премеапенн су: за вишег

ветерннарског савегника прв Управи града Београла, 4. групе 1. степена, АндриЈа Жнкић, виши ветеринаргчн саветннк исте групе Краљевске бвнске управе Моравскс бановине у Нишу; за ветеринарског саветннка код Среског начелства у Алексанлрову, 5. групе, Мирко Вранић, ветеринл.оскн савстник исте групе код Сргског начелства Среза петрињског; за впе ринарског саветннка Државног вгтерннарског бактериолошког завода у Љубљани, 5. групе, др. Лео Хрибар, секретар Министарства пољопрнвреде, нсте групе; за вншег ветерн^зоског пристава код Срсског начелгтва у Нашицама, Иван Бановлц, виши иетеринарскн пристав код Срсског начелства у Александрову, 7. груи«. (А. V.) ПОСТАВЉЕЊЕ Решењем г. Министра саобраћаЈа постављени су за приставе 6. групе Општег олељења Генералне днрскии Је државних железнииа лр. Кон.тан тнн Тнхомнров и Јован Јовановић, чиновнички приправннцн истот Одељења и ДирекииЈе. (А.А.) Седница Министарског савета Да>тас од 10 до 13,30 часова одржаиа је седница Министарског сазе* та под прстседништвом г. др. Мн» лана Сршкића, претседника Миинстарског савета. (А. А.) т»тттптттт»т»»т?»тт»»ттт»тпт? СДРДДНИК читдлдц Р'/брика на ко|оЈ свраћуЈе чи1алачк| публика КАКО СЕ РАДИ У КОМЕСАРИЈАТУ МИНИСТАРСГВА ТРГОВИНЕ И ИНДУСТРИЈЕ У намери дл отаорим трговачку радњу, сбратио и.м се прско нДДле. жког прнлуднсг УДр^ж^њ.. и тико добно оДООрсњс од |рговинси« коморе у смкслу т. о. пар:.грач.а 95. Злкона о рал|и1..а. Јсш 10 |.ои..:Сра прсдао сам молбу г, Ксмесару Мнинстарства тргоат.с и индустриЈе и псложио пет стотина Дн.и ра т ксе за сс.1аш1>еи>е. Ма да Ј« у тлч. 1 парографа »о 3, о Р. >асно прсцизнрано за коЈе се сремс нмј издати ослаа*лење, итшк Ја га ни до Дакас, дакле ни после чстрдесст лаиа, ни. сам доСио, и Бсг ће свсти знсти да ли ћу га у п^те и дсбити? До садл сам у комесари.ату био Двсст пута н мслио да ки се ослаш 1<сње јсднсм изДл, како бих почео Дс р-Л1.м. Ништа иијс поисгло. Дигао сам, ».а.'зад, руке н чекам. БоЈнм се да ћу до чаеа доби.л.^_ свла шће»ив укрци-ти о±о мало готови|.в што имам, а ондл о ралњн ии трага ни гласа и Б01 дл пр ..ти ону суму коју сам дао за таксе. У'.нн.е|.а Је бслпиј плрсшка што Је старешиЈ .а изДао наредбу дл пи прсдмстима ца изласању оалашћења ргли лг.це ксмо су законски пропи. си нејасни, Јср су се овлдшћен>а пре 1сегосо( до.игка у К< мсчарпЈат мно го брже и?ласала. Мислио сам дл свих дана закуцам на врлтс г. М ивјвв стра тргсвине и индустрнје, али каДа ми се пре 3 лана пожалио Једаи приЈатељ коЈи Јв много лгшиЈе с?« ће ол мене, Јер за исту ств р чек> пуна 2 и по месеца, помислнх у се6и: па нисам сам. Ипак, своЈу замн. сао мораћу да остварим, иначе ћу бити изложеи очигледноЈ прспасги. Сваколневни читалац „Правде««,

.