Правда, 24. 12. 1932., стр. 11

6ИОЈ ^о9

ПРАВДА, II ДЕЦЕМБАР 1932 ГОД.

београдски живот

ПЕТ \К, 23 деоембра Наролно позормште — (30): »Девојка са залааа". Београлсхо мдјо позорнпгте иСллвнЈ а ") — (21 15): и Бм6днотгкзр". Умегннчкн пзвиЈкоп .Цвијете Зуторић-: Франц>ска изложба од 10 ло!7 часова. Коддрчев Нзродан >-ншерснтет (17 15) Жнво |Нн М. Перић. професор Университета: Брачно лга

СТРАНА

Н а у

ка и живот

Суштина назеба оо — ЛЕТО: ДОБА БОЛЕСТН ВАРЕЊА, ЗИМА: ДОБА НАЗЕБА НАЗЕБ ОДЛИЧНО ПРИ ПРЕМА ТЕЛО ЗА РАЗНЕ ШТЕ ТНЕ БАЦИЛЕ — ОПРЕЗНО СТ У ХЛАДНО ДОБА. —

Кад настане хладно, зимс <о I ]е у случају назеба необично лоба људи се најзише плаше ј олакшано,

нивсрситеп: Брачно пра. - V нвЈипшс 11.1ош» | чоапшоли. р III Родитемко право; П8.151 назеба, премла се и у најтопли- Суштина штетног утнцзја на .»*овнћ, про<«.,ј е ЈехЊ€ дане иоже веома лако зеба на човечје злрав.« је у назепсти. Алн назеб V леп> је гоме, што назеС нзазива треипак ређа појава. Каракгерис-1 нутне поремећаје у крвотоку и тично је за летње, гопле даче, самој расподе.«! крви по оргада с)' тада чесга обољења орга- низму. Кад је човек назебао, на за варење, го је сезона сгт његов крвоток не ф)тнкционимачннх бо.1ести Зима је сезона ше внше нормално, као код здравог човека. Крв у ве.тиким количинама почиње оа се пзвлачн са периферија човечрг тела и С1 руји све више ка унуграшњим органима. Овај вели,ки поремеКај, односно прелгешменом: назебом. У истини, љу- 1

сор Унизсрситета: Граћа разних из-»аштаја (Т>-мори) (с про^екцнјама). Теа1ер Вариете Палас (22): Ведеград ски вармегски програм. Ллан Перци н Мод жоиглер н чвва'гкз игра. биране умегнице а де* ииие. Поче»ан у 10 саги. Взриете Рускн Јар (Падата Луксор) !ОШ крзтчо време одличан атрак- дају органи за дисање. цчонн прогрзм: Магтја \'т1зкајз и; 5(§1ег бекге^. Фамилтаран лач-

назеба. Ол назеба највнше стра к]у органи за Необзвештен свет све бол*-

Н У сз обољењем оргачзсоаа > зече. 55924 на за дисање назнва једннм иХотел „КрагуЈеаац" Савосо прнстанн

ште: Свира н пеаа позиата трупз БраКе Смук, у истој групн пева1у Силва „Румунка" н Анче Р^скиња. ненадиашизе сездалинI ке. Сваки дан рибл>а чорба н остзли рибли спеии)алигети, поред осталих гурманских мезелукз. Ускоро долази г. Бора Јањић симпатија Београда. »Пнвнниа Т. ЦвеиЈовића" Краља Петрз 64. Ииа увек одлична разноврсиа вина као: Књвжевачко. Жчпско. Смелеревско ко>а >е сам цедио исто Кардовачко и т. д Ла|е у ДЈчалу лшар по 12 Д*а Пр^рећује сваког чегвргка и суботе сзињску даћу н ћевап н праср на ражњу н осгаде с?е гурианске мезедуке на рзш1илу Пегком рибља чорба. пихтије Препоруччме вино и рзкмту за сдаве и празнмхе. На веће кјличине кзфанама. 471Л5 Кафзна „Моравз" у Крзл>а Адексан* дра уд. бр. 168 Снелер Ђерам нз зснова 1е рен »вирана и снабдевена д »бирм мезелчшма н првочласним д )маћии пићем. Свнра>у на кзчиергчим хармоникама чувеии Раде 'Иачиззц и оми* а»еии т»н»рис!з мали К »стииа пева^у севдадинке неиадмашне певачице С«ана Јакоал>езиН (Сремица) <31а нјси другу награл> са уп.кмице југосд Јвенских вева'ииз .« З јр -<;; з Вдсанк«. О гв фено ло з часа у воћи. Телеф..н 24-705. Ресгоран и \ерцеговнна (Кућа весел»а> \лнца Пара Николе 11 (Макензи)ева) бр 65. Свира олабганз ламен капела, пева г-ћа Мзиа Н1колић. ( уз прагњу Ннколе Б\ч чча хармоникаша) ко|а |е доб*ла прву награду на угакмицн Јчм осдовенских певзчица. Ресгорзн расподаже сз богато сорги* рзчим рошгид>ом. 55793 Ресгоран „Лнпов Лад", Крад>а Алекслндра уд бр 252 — Свира чувени севдалнја Цаде са сво|им друшгвом, певају чувене н некЈЛмашне певачние Анкица Боса - чз и Евнца Славонка у свако јоој гурмансчи мезедуцн пршомасна вица, радња отворена до 3 часд. БИПГ.КОИИ Каснна (15): „У кревету младе удоз-ше" (В.мн Фрич, Кете Наћ). Ураннја (17): „Играчица Бони" (1Јо-

дн пак нису никада поптуио нлчнст^ с појмом назеба, Права суштина назеба крије се у томе, да је општа огпорност човечјег организма према разним болесним утицајнма спо .ђа поста-ла знатно мања н тако се тело нзлаже саим мог>1жм рНавих упливкма. Код назеба је наро^то карактеристично, да оа одлично прнпрема терен у организму за навалу н разорнн рад штетаих баиила разних опасних болести. Назеб често није ништа друго, до вратз која се отварају за разне заразне болестн, као што су грип, дифтерија, инфлуенца, тифус, шаолах. Сама навала бацила поменутих заразних болести није још ни приближно довољна — ма у коликом броју бацили често

тај крви са периферија тела ка унутрашњости, необично олакшава продирање бацнла у органнза«. Тело се почиње плтнити штетним и опасним паразитнма, а крв — у којој се крију разче отпорне материје н противотро ви за бациле — није приа-тна у довол»ној колич»ши, да ту навалу паразита спречи. По миш .Ђењу неких медип:«н ских стручњака, назеб има врло штетан утицај на човеково здравље у првом реду за то, што се крв, одливом ка \иутар њим органима, расхлађује. Познатн немачки научних др. Рубнер, који је годинама нспчтнвао све појаве у веаи са бо-лестима назебз, тврди, да су хлад ни спо.ђни надражаји у истини веома опасни по човечје здразд»е. И најмањи хладан надра-

ча Крафорд); Њ. В. Кра.% у лову н Мики мзуд. Ксдарац (3. 5, 7. 9 30) ..Верочка" (Срца V про!онству) Логорес К ост? Кодссечм (10) и 15) Оио «т)1д кјо

КЧр 1о

Еидер

17) прсмнЈера „ЛевоЈке за — Т1игегн1еп Гпг >0(Ј-А.

проднрали у наше тело — дл жај, који се врши непосредно се изазове болест. Мора да по-1 на крв, може да шкоди иного стоји и нека предиспозиш1]а зр; и најздравијед! човеку ако је га.НЈГзма за успешно, штетно шн тај минималии надражај хладрење тих паразита. а најзгод- ноће дуготрајнији. ннја предиспозиција за то је | По мишл»ењу других стру-1назеб. њака, по назеб су нарочито поНазеб човековог тела је пра- вол»не нагле промене темпера-

ва опасност за здр>авл>е не збзг самог назеба, бећ због ширења бадила опасних болести, које

т>*ре, на пример кад човек овно јен, претерано загрејан излази из топлих просторија ва хлад-

но место н заборавио да лише на нос. Днсање кроз уста у том моменту значи прази отров за здравог човека. Дуже задржавање на хлздном, слободном простору ни када не значи опасност за човеково здравл>е. ако је умесно одевен. Исто тако је неопрачдана бојаззн необавештених л>у ди, који се у зимско доба плаше да ветре просторије у којчма станују. Баш тим непрозетравањем стана човек навлач.1 м оебе опасност ад многн,, заразних болести. Ни јакој хладноћи не тре^а пркосити претерано, као што то чине неки спортистн н г!ре-

ревносни фанатици природг, Целе ноћи отворен прозор. не« загреЈанз соба у којој се спзвл, не спадају мећу паметне и хзгије«нске мере. Човеково тело за време спавањз много губн од саоје топлоте н стога у прегерано хладној ооби спавзгн није нимало хигијенски. Хигијенски начин живота зпми је далеко взжнији него у лето, јер се свзкн здрав чов*к морз клонити назеба, ако не због непријатне кнјзвние и мзлог кашл>а, а оно због великнх опасности, које му прете у вези са назебом од многобројних тешкнх ннфективних болесгн. Прч томе је најважније обратити пажњу на одело и обућу. Др Н. ' шц

Недељнн распоред раоио-нонцерата

- БЕОГРАЛ ПЕТАК, 23 ЛЕЦЕМБРА 18.25: Тачно време, објавливање вечерњег прогрзма и програма зз слелећи дан; 19.00: г-ћа Сесил Шаре н проф. г. Мирко Ламњановић; Час франиуског језика (днјалози); 1900: Грзмофонске плоче: Из гонфилмова које смо гледали у Београду; 19.50: „Чичак", од Милана Бегозића; 20.15: Пренос из Беча: Концерт виолннисте Ваше Пшнходе уз пратњу бечког сим фоннјског оркестра. Диригент Леополд Рајхва:н. — 1. Моцарт: Вио.тински кониерт у Д-дуру. 2. Менлелсон — Бартолдн: Виолински кониерт у Е-молу/оп. 64; 21.10: Кониерт хорз студената теолошког факултета; 22-00: Тачно време, новннарсћл извештајн. Загреб, 21.10: Радно-оркестар. Л>убд»вна. 21 00- Сзлочски кзинтет. 24 ЛЕЦЕМБРА 11.00: Објавлнвање аневног протра ма. Громофонске плоче: Наоодна музика; 11.20: Званнчнн нззештајн о во;остан»у; Грамофонске плоче: Из француских опера; 11.57: Тдчно време; 12.00: Звона са С-еборне цркве; 12.06: Радио-оркестар; 12.35: Берзанскн нззешташ, наставзк радно-оркеарв; 13.30: Нозннзрски нзвештаји, тачно време; 15.00: Грамофонске плоче: Жел>е нашнх слушалацв; 16.00* Внолински концерт г. Алберта Ланга, 16.30: Поподневни концерт радио-оркестра. 17.55: Тачно ' време, об|ввл>ивање вечерњет прогрвма и програмв за слелећи двн: 1800: Препос нз Загреба: Концерт академског гудачког квартетв (Изводе г.г. Сегеди. Пннкзва Јироушек и Фучквр); 24.00: Пренос бо жићне мисе из католнчке цркве. Загреб, 24.00: Из цркве Св. Мар«в: Поноћна миса. Љубљана, 20.00: Вокални концерт: Божићне песме.

НЕЛЕЉНИ РАЛИО-ПРОГРЛМ 1 ПЕТАК 2о ЛЕЦЕМБАР Берлин, 20.15: „Крчаг суза" божнћна песма од X. Ерлера. Букурешт, 22.15: Виолински концерт. Пешта, 9.15: Јчтарњн концерт; 21.00: Веч«грњи концерт пештанс.хе концертне капеле. Париз. 12*30: Оркестар „Кретли"; 20.30: Пренос позоришног комада „Сирано де Бержерак" од Ростана. Варшаза. 18.00: Пренос из Ви.т не; 20.15: Симфонијски концерт Варшазске фидхзрмоније. Беч. 11.30: Подневни концерт квартета; 20.15: Конперт Ваше Пшиходе. СУБОТА 24 ЛЕЦЕМБРА Бердин, 21 50: „Божнћна ноћ". Бтк\-решт 21.00: Р>-м>-нски Божић. Пешта 24.000: Пренос Божићне мисе из цркае. Пврив, 16.45: Пречос концертз нз сале „Гаво"; 24.000: Пренос ноћие мисе из цркве Св. Евстзтија. Взршава. 22-05: Лела Шопена: 24.1Х): Фанфаре са ку.те Нотр Лам - нз Кракова. Беч, 17.000: Пополневнн концерт бечког камерног оркестра; 23.00: Вечерњи кониерт. НЛЈИНТЕРЕСЧНТНИЈЕ ТЛЧКЕ РАЛИО-ПРОГРЛМА ОЛ 18 ЛО 25 ДЕЦЕМБРА Петак, 23; Пешта. 17.30: Маџарске народне песме >*з пратњу цигзнског оркестра. Суботв, 24; Беч, 23.00: Вечерњн концерт.

Претплата на „Правду" стаЈе: За нашу земл>у месечно 20 Јинара. За нностранство месечно 60 аннара.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

Потера за Боканием - ДОНАЛО ФОРТЛЕЗД -

13.

Франк и

13) Роо .НГС. Анв

— Не. То значи да сам у згблуди. Опростиге ми. У сваком случају, дутујем вам захвалност што сте ме сласли. мистгр Фокс. — То је бнла моја дужноет, госпоћице Ване. Фокс је сад изишао. а Сибигп 1 ит , ла пришла прозору. Јесте, то је Парло. х ари Девс, размиш.-мла је. Хзрч Хар1); Ло. Ј Харн је два дана избегавао ^ Сибнлу. Брод је пуном паром II м

рјс 1ј,и е 1и! пловио према Амернцн.

по-

15.15) ради нгпрекнЈно) У • • >,нп* (Лнрне Х «ј 1 " I Гпгпттг кипетан*' С.л« С]к 11). Б»|Нг >лет »о.« (До I осподине капетане. , \ ј - „ рмизн). 1 Кзпетан Брок учтиво је Ммронол И5); »I«.« сго1! Је ћои".,злраиио путника. л ' >-* јсн и (тр»- — Шта желите, мистер Фокс? ; ' Ј " . .. I Фокс је погледао \иаоколо. Н ^Тс^.^З?Гм,;К Г нК.^| - Ј' ™ -'"аћ«- напздзп на РЈР..ЈЈ" (Сзсикиа Пегроа-М гослођнцу Ване? >Т1Ита. _м.т,и М ј , ј - ј Капетан је дошао у непрн.тнијм Цон Г ј У «"'" к >'. Нерздо је говорио о оиом |Гии ". М јк К ој' непри)атном догаћају. Ж >јнј К рј Ф орл | — не, одговорио је. Просветин 10и-6иоскоп, М ијошј Ве 1-.-ЧГ 6. Такав 1с Холивуд" »

Чуксор

Галка«

Ма

2 4. 6. ДЕ)!СУРНЕ

Кр1 Жч

I филм. Места: диивраЛПОТЕКЕ: г.г. Антоиич.14и, Киез Мичлдовв 13 •■>1.616)' Б »*ић Бориво1С. / Атеисаилрв 132 <23-641): -»вић лр. Пегвр. д>швн.»ша (^чвб)- Јвиковић Лчиии. ^ Ве.нков В онјц 2 (20-У>1). ,.к К > *нлвР. Бчмевар Осло^» -тл г24-^чО): Ла л ош ОсчЧпгвигова V Лв1-мго*»чб. ПвшићевЈ м.,хјијо«^ бдачко. н*« к ие П НикллиК В'1. ПопЛ—«»• 6 <20-124». к С имј Крв-*'* Милвна 31 т СгЈиииа м спасааање м п,«ок II-«-«.

— Вн, дакле, оматрате да су се нападачи искрцали у Доверу? — У Доверу се искрцало пгдесет путника. Нападачи су веровагно побегли. — Не, господине капетане. бандити су још на броду. — На броду? чудио се капетвн. Огкуд знате, мистер Фоасс? — Ноћас је нзвршен атентаг на мене — Молмм вас, мнстер Фокс... Оча ј брод не превози гранспор те бамдита... — Јесте, господмие капетане.

Ноћас је неко испално револвер ски метак у моју кабину. — Дођавола. — Моја врата била су изнутра закључана и због тога нисам могао да одмам нзиђе.м. Су седна кабина била је празна и путник који је становао у њој искрцао се у Доверу. — Ми нншта нисмо чули, бра нио се капетан. — Ја вас молим да предузмете потребне мере предострожности. Мо.там, одговорно је ка"етан. Ко су ови људи? размишљао је. Мис Ване и мистер Фокс? Онн говоре о тим нападима као да су ситнице. — Дакле, шта да радимо? упитао је гласно. — Не знам, госполгне капега «<-, гласно је одговор. Сматрао сам за дужност да вас упозорим. Девс је шетао палубом и чекао Снбилу. Огкада јој је помогао н ослободио бандита, Сибила није долазила на палубу. Млада жена је знала да је он Харн Девс и да су за њнм расписане потернице. Истина. нема доказа, а.ти зато је убеће на V н>егову кривицу. Сибила ће, без сумн>е, покушати да до 1>е до књнге која се налази у његовим рутсама. Та жеиа не би ра средсгва. Дошавши пред своју кабину, видео је да врата нису добро загворена. Ушао је учутра и угледао Сибнлу. — Баш сам мнслио на вас, мнс Ване, насмешио се.

— То је лепо од вас, господ^гне Деес. Харги се пажљиво загледао у младу жену. — Ви сте још увек V заблуди.... Седите, молим вас... Сибила је села. — Ваша пернка не стоји добро, рече. Ни брада.... — Можда... — Дакле, још не признајете? — Ја вас не разумем. Зашто мислнте да сам ја Девс? — Хм..„ Прегледала сам 1 ше исправе, рекла је она нскре но. Исправе гласе на Хари Девса. Хари се смешкао. — Зар сте само нсправе нашли? — Не. икигу нисам нашла, гласио је одговор. Ннсам имала толико времена. — То ми је мило. Сибнла је одједном усгала. — Ви сте убнца! Он је ћутао, а она наставила оштрнм гласом: — Могла бих да поднесем пријаву н саопштнтн капетат брода. — Изволите.... Сиби.та се збунила. Тај човек је био потпуно хладнокраан. — Је ли ки>ига код вас? упитала је после кратког ћуташа — Да1 — Зашто сте је однели 5 Зар зато што сам је ја толико тражнла ? — Морао сам. — Ја аас ие рззумем.

— Проста ствар. Ту исту књи гу одавно тражим. — Да ли вам је пбзната н>ена тајна? — Да. Ако вас интересује, нс причаћу вам. Кад је кнез Гударов побегао из Русије, ни.|е мо гао да понесе свој накит. См.а рагде и огромне брилијанте оставио Је код једног свог чове ка у Москвн. Договорнли су се тај накит прокриумчарнти у ко рнцама једне књнге. — Па зашто тражнте ту кн>и гу? упитала је Снбила. — То, нажалост, не могу да вам кажем. — Дајте мн ту књигу! — Не могу.... — А ако вам кажем да је то за мене од огромне важности? Девс је устао. — У том случају добнћете књнгу, поклонио се учтиво Сибнла се обрадовала Међу тнм, положај је бно веома нез годан. Она као детектив моли бандита да јој учнни ус.тггу. Харн је отворно орман н по чео да тражн ОДЈедном је пребледео и брзо се окренуо: — Књнге је нестало, поновио је он. — И то ми саопштавате мир ним гласом као да сте изгубили стару марамнцу? Сумњате тн на кога? — Наравно. Та господа направнла ст велнку грешку. Дозналн су тајну н сад по свдку цену желе да доћу до пдена. То су онн исти Руси са којнма смо у Берлнну има-тн посла. Знао сам ко су онн, али нисам хтео да овде на броду доће до схан дала. Сад имам доказе, јер омн неће бацити кн>игу. — Шта мнслмте да р*дите? — Као што рекох. не жетнм скандал, одговорио је Хари. То |е у интересу кнеза Гударова. Треба вешто опернсати..„ — Свршиће се —