Правда, 24. 12. 1932., стр. 9

' БРОЈ ?59

ПРАВДА, и ДЕЦЕМБАР 1932 ГОД.

СТРАНА Ч

(ОД ДР. ДРАГОСЛАВА СТРАЊАКОВИЋА, АСИСТЕНТА УНИВЕРСИТЕТА) -о:о-

Нзша историјска литература обзгатила се још једном значајном књи гом из наше политичко-дипломатске историје. Плод савесног и марл>иа.»г рада, пуна нове архивске грађе, у њој се на врло опрезан начин прчказуЈе првих десет годниа Устазо6ранител»ског режима, када се ваза.гна кнежевина Сроија стала изграђивати у државу западно-евролског типа. Кнжга се, дакле, бави нстим пргдметом, који је г. Слободан Јовановић обрадио још раније Само је раз лика у обрадн и грађи врло велиђз, иако је за наслов у обе књиге сл.1члн. Док г. Јовановић »злаже, углаз ном, само нашу уставну историју, дотле је г. Страњаковић, писад ове књиге, обратно главну пажњу на полктичку, унутрашњу и спол>ашну, историју тако да се уставобраниге.т«ско доба показује сада у двострукој оветлости. Рад г. Страњаковића нма све лепе особине добре књиге. Лако писапа, са духовитим планом и добром подслом на главе које све носе срећно изабрале наслове, ова књига привлачи читаоца. Треба нарочито подвући да у њој има много, врло много нових ствари од којих ћемо овде навести само најинтересантније међу најкарактеристичнијим. У >-воду, где се украткз, само на две стране, приказују 1 ол почетка првог уствнка па ло Милошевог пада, посвећена је ла-ј "»чита пажња Вучићевој револуци|и из 1842 године. На оонову новчх <зазра г. Страњаковић је утврдио ла је Вучићева буна била систгмагс-: I пр г премљена и да |е план за њу био израћен у београдском град^ у прнсуству управника београдсче тврђаве Ћамил-паше, аустриЈскЈГ тен -рала из Земуна Хауера и гсглкн/тиЈнх уставобранитељских воћа, као и да нвЈе дошло до оружаиог су>. "»бз нзмећу бунтовника П кнез М^хајлове војске. До сала се узимз .Јо да је.бнло трм отсоба и да }е ч-пз Млхајло тек пооле трећег сукоба, кадл Је претргЈРО пораз, распустио ној :ку, дошао у Топчидер и през1Ч1 у Аустрију. Уста вобра нап е .вд су уопе .тн да придобију за себе по;«.дине свветнике и официре које ;е Кч^з Мнхајло Сматрао за своје пртсгал 1.к, а који су оставили кнеза у к <ш :р4тнчнијем моменту. Други избор Александра Караћорћевића за орпског кнеза прик^зпн |е јгто твко са много нових и >1тка. Посвећено је доста месга почетку партијског живота у СрЗтм. Изнгт је назив странака, њихоз пз:"0»м и како трсба уопште разум';ти тадашње странке у Сроији.

СрбмЈи, дато је у овој књизи много мовнх података, објашњено доста нејаскнх догаћаја и утврћено више несигурних претпоставки. Има некнх ствари које су биле врло важне у по.титичком жлвоту СрбиЈе четрде сетих и педесетих годчча гтрошлог века, а о којима се уогпите нкшта није знало у досадашњој историЈ. ској литератури. Оснивање сардинског консулата у СрбиЈи 1849 годи ке, покушај оанивања грчког консу.тга у Београду 1846, улога пол>ске емиграгиЈе у ВучићевоЈ реватуцнји и везе које су одржавзли кнез и поједкки члвкови српске владе са пре-кггавницима гво.длке емиграиипе^ све Је то и ново и интересаитно. Изнего је .т>ста новкх момената и из ауспријско.орпсккх одиоса, нарочнто је подвучена кобка и злонамерна аустријска влада према српској влади. Завидно место у књизи је да то и француско-српсккм односима и политици фракиуске владе према Ср биЈи. За добро и благоиаклоко гр жање фракцуске влвле према кнезу и српској влади каЈвише заслуге при пада Илмји Гарашанину. Гарашанин је сасвим правотлно. још у ово време, увиаео да је најбол»е дз се Србија у воћењу своје уиутрашње и спол>не папггике ослони на Француску. Гарашаниковим опаском у Парнз 1852 гојотне лобри односн иамеђу француске и сопске владе још више су утврђени. Треба само прочитати књигу г. Страњаковића па да се од мах види да наше данашње пријатељство са Француаима киЈе саучајвећ да има чврст и јак темел> који му Је Гарашанин поставио још чегрдесети^х и педесетих голина прошлог века. И о држању осталих, великих европских аила: Бкглоске. Русије и Турске према Србији, изнето је доста нових погледа. На држање Русије као силе ваштитнице и нз држање Турске као силе владаЈуће над Србијом обраћена Је нарочнта пажн»а. Особито је с успехом и разуме ваљем прггказана политнка Р>ч:нје према СрбцЈи, рад њених конзула у овогра-у.' н жел>а и намере руске владе да се меша у готово сва срп. ска унутрашња гагтања. С друте пак стране изнегг« су све иеприпике и тешкоће на које је Гарашаиин нзила зио у борби са руском владом и њеним конзу.тима да км спречи мешање у укутрашња српска птања. Најбол>е је обраћена пета глава, посвећвна Илкји Гарашаикну. пде је он оцртао као кнежев лретставпик и министар икостраних послова, ооенчен њетов успех и пад. Али наЈИнтересаЈГГниЈа је и потпуно но1ва постедња глава: Србија ПиЈемонт

После ове књиге добија се мно г о Јужник Словена. Она на>речктије ис

одређенија н тачнија сл-1К1 :|-»ј-дниих 1 ®ораца и москлацв Уставобра. нитељског режкма. У овол пл р л»д\* трбба нарочито поменути Т јму Вучића-Перишића, Аврама Г11тр..нн;евића, Илију Гарашанина н сг*.ва :<ј Петровић^-Книћанина. Иачо се ч. овим л»удима и ранкје м.о з знало, сала су тек њихов значзј и улзга у политичкнм догађајима у Србим (1842 до 1853) много 1асн>1!и. Ноче појединости које је писчц јзл •> овим л>удиЦв, доприносе да се њчтове слике допуие и раније зцене исправе. Упоређење које лисш пши нзмеђу Вучића и Петроки|еа-«ћз слсвим је успело. п Родом из ТекиЈе, каже г. Страња ковић. Петронијевнћ Је био источ. њак по духу , нзчином поступања и но о6*ча; :ма. Он је Оио веома умерон, обзвркв, • опрезан и стално у сгасу кшчемжсања. Послу ј< увек прилаз'о са р.еликом прешострожноШћу н желео да сва иитања реши м»-рн:*л| ивчииом. Кад Је требало У* потребити онлу и власт. ПетрониЈевић Је пропушгао друтоме да го изпрпж Био Је веома .творен и спо. собат да водн закулисну борбу. Као што СкГО иилми. по сзнм особинмз он је бко с У шгј проткеност Вуч ,г ћу те су ј ач другог попуњавали и не мо гу сс беч -1г»угог злмчслиги у по .• гт-мким дога^ аЈима СрбкЈс од 1Р35 ""о 144." Фрончускм коисул желсћи ла вучића и Петроније»"ћа нај бол>е по.ггг «и свочјЈ влији . каже з« н их: «Г ип е<1 1е ђгва, Г аи1ге ев! 1а 1в1е« Вучг-ћего држа»не према кнезу и Уставобранител»има после 1844 го* асвим друту слнку. нсздан, увек са нечим неI како кзжс г. СтрањакV мГвЛи* 1е »'» 1^« И.пусгио и сло). др\товс Устмовраиотеље и СМ.ОГ кисЈв зз кога 1с натвнше рал" да Тоне на српски кнеже.ски ппегтп Ни г СтражаковиЈЈево пнишлшс да |е Вучић имао у себи •уоске кппи, иису беч основа. Исто т -о » слик« Или(С ГаРЈ'""* "аи Стте?.м ПсгрооиМ-Кникак" 8 и 1.1 геЈ' , г СтрЛИЛКОи^ ™т« >Ј'0 рељефнмт; . и ,чач.1 V ГОТКТЛ.ЧК.Ш СоЛчЈе Много аећи. О огчжој 'по -чтиии Срб"Је, н»ро

дине ло сталан. необ

тмче све добре особине г. Страњако. вића као историчара. Ту је синтетички, са веакким бројем коаих полатака, изложесго све шта 1е и како Је малена и вазална Србија учинила на идеји уЈедкњења, прво свнх Срба. а затим Југословена. „блзгодарећи нашој пећкоЈ патријар шији и нашим иародним умотворима, карочкто нашим народнкм песмамз, оолидарност к заједкичка сарадња код Срба бк-ча је у осамнаостом, а особито у почетку деветиаестог века увелико развијена". Устанак у Шумадији имао Је највећи значај и утииај нз српски карод под турском и аустритском влашћу. Саи Срби гле дају у Шумадију као у своЈ ПиЈемоит. Караћорће и истак«утиЈи љу-ч из првог устанка труде се да Ср биЈл своју улогу што достојнијс 0. -7<гра. После Карађорћа и кнез Ми лош И усли и нешто ради на у.једињен.у Срба. Киез Миха.мо пркгрл>ава Караћорђев наггиона.тни програм. Он Је био итирих видика него његов отац Милош. „За време Вучиће«е револуш*Је (августа 1842) као и годину дана после ње, у оном огШгтем метежу и нпое 10Р-ком стању, нопи устлвобра. т!тел>ски режкм није водио много рачунл о национплном осећању српског народа и о раду иа орпско-Југо слоренској илеји киеза Мих;>ила. Ка да су V ^лавном са угушењем катан ске буне (оептембрл 1844). уставобрвкителл савлада.чи све веће непри тике за соој режим, почели су обраћа ти пажњу и на рад иа национал:т1>м пол » у ". Тада Је. како каже г. Страња ковнћ Илија Гарашаник саставио сво је „Начертаније" или ..југословенскк нацт>ча-1н:1 програм Кнежеиине СрбиЈе из 1В44 године" који Је био први написани југослоаенскн политич кн програм а коЈи Је по својој са. држкни потпуно одговарао тадашн.!*м при.тикама мећу Јужним Слове нх . мј на Баткамском По.туострву." .Ни1е то била само случајкост да јс Гвратанин узео на себе д,з вапише југогловсски национални програм СрбиЈе. Узевши у обаио розне охогности и улогу коју је Гарашакин одиграо послеоњих год1г:а у Ср бн)и. он је био наЈПовааткјн да то учинн . По своЈим датекоиидгг^м по. литичким планопима и држаана^ккм ...особностнма Гарашашвг јс, несум

њиво, ста)ао изнад саих нашнх овдашњих патитичара. Као помоћник Министра унутрашњих дела и као Министар унутрашњих дела Гараша нин Је био у сталпом додиру са народом. Он Је бол>е него ма ко други позкавао све њег<4ре добре осоои не. мане, недостатке, осећања, и схватио и разумевао његове погледе ка поједине сгварн и питан>а. Састав л>ајући овоје .Лачертакије". Гарашанкн се трудио да довгде у склад на роДно осеКање са државнкм потребама. Говорећи о уЈедињењу Срба и Хрсата, Гарашанин се руководио нарсдким осећањем, а говорећи о у1ст-'»>сњу СрСа. Хрвата и Бугара у једну државу, Гарашаннн се руково Дио пише држагним потоебама него народним осећањима. Основна Га рашанкнова мисао била Је да се стсори једна велика. »ака и независна Југословенска држава, коЈа ће Ев ропи дасати најбоље Јемство за мир на Балкану и ко.'а ће се с успехом мсћи сдупрети руском и аустриском > адирању на Балканско Полуострво. Он »е врло добро знао да сеи Јужни Словени могу наћн наЈбол>е Јемство за сво.!у слсбоду и независност у ЈедноЈ заједкичкој држави, у про тигном случа у да ће и дал>е остатв под туђом влашћу 44 . У погледу шкрења Југословенске и деје међу Јужккм Словенима писац затим истиче везе између Сроа у Ср бкји и истакнутијих Југословена под турском н аустриЈском влашћу. Учешће српске воЈСке у покрету Срба у Војводини. као и зкачаЈ и последкце оаога покрета, братаке везе између Срба и Хрвата и њихов зајсднички рад, ширење Југословен ске идеје међу Буга{М1ма, све Је то рељефво н мање више ново. СрбиЈа је заиста играла улогу Пијемонгз међу Јужним Словекима. „Не само што су кнез и српска влада држали да Је СрбиЈа постала ПиЈемонт Јужних Словена и што су Је за та_ кву сматралн скоро сви Југословени под турском н аустри)ском влашћу, већ су Је и стране државе, Францука, АустриЈа и РусиЈа сматрале за такву. У нашем (т, Ј. пишчевом) ми шљењу СрбиЈа је била нешто више него ПиЈемонт. Она Је за Србе бнла мајка-земл>а. У њоЈ Је бно центар старе државе. Из ње се највећн део Срба населио у ВоЈвоДину и неке друге хришћанске покраЈнне на Бал кану, у току Петнаестог, Шеснаестог и Седамнаестог века. У њоЈ Је никла прва идеЈа слободе. Она Је почела прву борбу за уједињење прво српског па затим целог Југословенског народа." „Оваквим иапорним али успешнкм радом ширења идеје ослобоћења и уједии>ења ових јужних Словена у једну независну и слободну државу, којкм је у главком руковоиио гени Јалкији српски политггчар и дожввник Депетнаестог века Илија Гарашанин. СрбиЈа Је краЈем 1853 године поста ла и сматрана за Пијемонт Јужчих Стовена. Стране силе су ово веома добро осетиле и увиделе. Оне су пре почетка кримског рата сасвим правилно ставнли да ће од држање Србнје, углавном, наЈвише здаистгти и држање Југословена на Балханском Полуострву за време рата. С тога су западне силе (Француска и Енглеока) старале да прхвуку Срби Ју ка страку Турске, а протнв Руси. је, или да је задрже да за време рата нс учествуЈе ни ка турској ни на руској страни." ЗавршуЈући приказ г. Стран>акоаи ћеве књнге иама је особито драго што можемо подвући, да ана претстаоља веома користан гтрилог нлшој истори|Јској литератури, Напкса на са овкм потребнкм иаучним ала ратом, који оггет не смета читању, и са гтуно разумеиања стеари. књига г. Страњаковића ислоавиће и до. пуниги слику о улози Србиуе у ства раљу наше данашње „тржаве. Желели бнсмо да г. Страгваковик, као пгто је у предговору сао|е књиге обећао настапи и дал>е у овом правцу. Као марљк® и савестаи рад кик у њему је каша исторографија до б/ма нову сиагу.оа кој>ом се на оре ћу и иаше на;веће задовољство, да. нас кала Је мало људи коЈи се одаЈу наугги, иоже рач>"нати. Др. М. Младеновић ттттттттттттттттмтнттттптттти

јевац 1

КРАГУЈЕВАЦ, 33. децембар. (В. Ц. кзв. „Правли"). — Соколско друштво КрагуЈсваа 1 орирелило Је прву своју акЈдемију, коЈа Је била Добро посвћеиа. Нш ■ХЈЛемиЈи Је пз веден обилан програм, Г. Петар Јеаћенијевкћ Је одржао успело прсдава ње о развоју соколстоа у нас н на странк.

Романи В. Сирина

У редовима позиатих руских емигрантских књижевнкка В. Сирин се издваја, као и М. А. Алданов, тиме што је саоју литерарну репутацију стекао ван Русије, у кзбеглиштву. Књижеана делатност Сирина развчла се у емиграцнји, обележена низом залажених успеха, оријентисана у правцу сталног, солкдног, поузданог усавршавања. Ранија Сирлнова огледања у стиху, симпатична и веома књижевна, ипак нису показала пуну меру овога талента. Његов списатељоки пут водио је прози и В. Сирин нашао је тај пут. Он се књижевно афирмкрао кроз дела, која су, у погледу додира са читалачком масом, прешла оквир руске емигрантске књижевности захваљујући преводима и на друге језике (највише немачки). Своју књижевну личност Скркн је одуховљено н истрајно изградио пишући романе занимљиве концеетције, несвакодневних и финих стллских по теза, снажног и веома оштроуинот психолошког сликања. Можда су Сиркнове боје сувише одмерне и хладне, можда су му страна дубока узбуђења, силовите буре. необ>-здани узлети, али било би непргвично оспорити овом таленту видан ранг у савременој књижевној хијерархији Руса. Од једног писца не могу се тражити оне, особкне, које ннсу при сне његовом таленту, његовој стварвлачкој индивидуалности, па макар нам ове особкне иначе изгледају ■прквлачне. Склоп Сиркнових дела, у• нутрашњи и спољни, искључује нервоани, бурни, задихани ритам иначе толико својствен модерној литератури. Сирин у својкм ромакима („Краљ. дама, пуб", „Заштита Лужина", ,Ј1ол вкг", „Камера опскура") пружа једно сликање стварности преломљено кроа призму ретких, али сугестивно приказаних психатошких стања, сликање мирно. упечатљиво, пуно поузда. них и умикх опсервација. Овај талентовани писац изванредно споко!но и смерно даје широку кмпресију жквота — она, живота колебљквог, лелујавог, мутног, неумољивог према прегаженим нежностима напаћених срдзпа. У „Заштити Лужина" за ннмљлва, дубока тема језивог сусетства геиитатности и безумља дата је са запажањима. која су ванредно луцндна и узбудљква, узбудљива стога што доносе једам богат материјал из области душевних таЈни. Причање Сирина тече у умешном, импресивном комбиновању светлостл

и сенке, у интересантном и смелом низању детаља, из којих искрсазају рељефни ликови. По фниој и јасиој одмерености тона (ова јасност не напушта Сирина чак ни онда кад он прнча о мрачним, фаталним збивањима) овај писац потсећа нас нешто на Ивача Б>-њина. а нису искључени ни утицаји неких немачких писаца на његово стварање. Ипак се ово стварање, по својим суштзственим одликама, по психолошким материЈалу, који оно обрађује, по начину посматрања живота и људи, истиче као самосвојно и заузима у руској емигрантској литератури одређено место. И то место веома угледно. ма да су се неки критичари неповољно изЈаснили о Сириновим доманима. Ова мишљења, заједљива и непразична, убрзо су изгубила своју занимљивост, пошто нису имала нлкаквог стварног ослонца. Ту скоро париско руско издавачко предузеће „Савремени записи" издало је (у хиљаду пркмерака) Сиринов роман „Подвкг", а сада истои. мени часопис доноси његов нови роман „Камера опскура". Интересантно је напоменути да је овзј рома»? инопирисан немачким жлвотом. 3.

V поспедњем часу

КЊИЖЕВНА РЕОНИЗАЦИЈА Аутор београдског романа „Тера зиЈе" (Еише београдски него роман) г. Бошко Токин одлучио Је да о сааком кварту престонице капише специЈалан роман. На реду Је први кварт и у књижеиним круговкма свог кварта примећуЈе се Јака нервоза. ПРИВРЕДНЕ НОВОСТИ у Београд су стигла два вагона слнкара намењених млађим песницима. Г. г. Ђорђе Глумад, Ж. А. Спасић, К. Тарановски и други већ су откупили Један и по вагон. Остатак Је резервисан за случаЈ ако би аутор Још ненаписаног београдског романа (внше рсман вего београдски) г. Ннкола ТраЈковић почео Да пише стихове. САОПШТЕЊЕ Сазнаје се да ће г. Бранко Лазаревић после „Излазака и ззлазака" објавити „Уласке и одласке 44 , а за тим „Прнласке и поласке".

О П Е Р А

Лаура Тесандра као „Далила"

(22. ДЕЦЕМБАР 1932)

У низу свој-их гостовања на нашој оперској сцени синоћ је француска уметница Лаура Тесандра певала „Далилу" у Сен-Саксовој опери „Сам сон и Далила".

Г-ђа Лаура Тесаидра Уметница |е у „Далили" |ош више лврдила познтивне стране своје уметности, које смо запазили приликом њене креацнје улоГе „Кармел", а то је да |е њена и певачка и сиенска уметност пореклом са велнке оперске сцене. И њена опољашња појава, и њена тоалета и драмска креација „Далиле", (која се битио раз« ликује од оне коју нам је на премијери лала Либсртс-Ребане) ода|у сиенску уметницу великог стила и префкњеног укуса. У вокалном т1леду( сада уметница не распоп ке више потпуно сзежим органом) имали смо пред собом велику драмску певачииу, ко|а музикално стилизу.е сваку реч, сввку фразу. Њена певачча уметност занима у позитивном смислу без прекида. Нарочито 1е уметнкчки стилизовала „песму љубвви" у др\том чину. Тесандра |е иаазивана и бурио поздрављана између чинова. Пријатно је изненадио њен партнер, млади тенор Ивић у улози „Самсона". Његов онажан и при1лтан тенор, ко(н претеже у драмскн карактер, развиће се још боље, акз млздн пезач ке\-морно бл-де радио и

ст>'дирао. Он се синоћ у опште прзи п>т појавио у партнји „Самсона", и с обзиром да је та партија и вакредно теигка и заморна, бн је имао пуч успех, који ће на свакој наредноЈ претставн битн све већн. И у глумачком погледу биваће све слободнији и прнроднији. Радом на певпчкој и -лумачкој културн обезбед:ће себи лепу будућиост. П. Ј. Крстић >ттттттттттттт>тттт»ттт!ттттт1 /ттт Домаћ чк\ шнола у Гу&еревцу КРАГУЈЕВАЦ 23 децембра. - (В. Ц. изв.. „Правди"). — ИиициЈвтивом шкотског налзорккка за Срез гружакски г. Гкмра Стоиљковића, осно взна Је у селу Губеревцу домаћичкч шко.1а, девета по реду у овом сргзу. У шкоду се уписало 20 денојака. Течај ће почети 25 ово! месеца Минкстарство просвете одо&рило је ову шкатл' кредит од 20 чљада динора. Школа је смештена у про:гориЈама „Наролчог дома". Наставнг-це на течају су г -ђице Стојкј Непмвнћ, Олга ТанаскЈевкћ и Антони;а Толоровић. КОД НЕУРЕДНЕ СТОЛИЦЕ, надувеног тела, сувншне кнселине у стомаку, главобоље, узрујаностн, страха, свеопште не вољкостн, суморносгн, одвешће брзо блага наравна ФранцЈозефова горка вода све у стомаку и у цревима сакупљене за јостагке варења и тако често јпута запречнтн запаљење слеI пог црева. Најзнаменитн}н лека рн овог столећа упогребљавају Франц-Јозефо В у горку воду са 'пуно успеха код м\шкараца, же на и деца. Франт-Јозефова гор» ка вода добива се у апотекама, дрогеријама и шпецерајскнм трговинама.