Правда, 25. 12. 1932., стр. 1

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

ЦЕНА I ДИНАР 1

БРОЈ 360

|>(«а.и се прнмаЈу у алииничрациЈи ВлаЈковкГ|еаз Н Чекиани рачуи кол Иоиманше ИЈ.елиониае 6р. Ј.3.220. ГЕЛРФОН АД.ИИНИ СТРАЦИЈЕ 25.551.

БЕОГРАД, НЕДЕЉА, 25 ДЕЦЕМБАР 1932 Г.

Уредниилво: ВлаЈковиНева 8. Месечна »реи.ла .а за нјшу |е«л >у 20. лин., Ја ино. |раи> .во 5» анн. ГРЛКФОНИ РЕДАКЦИЈЕ: 25.555. 25.552. 25.556, 25.55Н. 25.554, 25.554. — Румомиси се не враћаЈу. .

Г0ДИНА ХХУШ

Триумф исткне

ФРАНЦУСКА ШТАМПА О ЗНАЧАЈНОЈ ЕВОЛУЦИЈИ МАЛЕ АНТАНТЕ

Иностранство је умело да стане на страну нстине, правде, пуне објективностн. Оно је вндело да Југославија воан мирољубиву политику н да не демонстрира. Њој нису потребне, признаје инострана преса, ни демонстрацн|е против Италије, ни протнв кога. Она донста, ззједно са свима пацифисгичкнм земљама, улаже максимум напора у осигурање н Обезбеђење мнра. А нама ништа друго није нн погребно до да се каже истина н да се призна. То н нншта више. Јер Југославнја се заиста не нгра ни мира ии рата. Она врло добро зна н поднтику маневара н хуманитарну подитнку која је потребна свима народима, целоме човечанству. ЈугославиЈа у овим данима чинн напоре да своје међусуседске односе правилно регулисава н да улаже своју лепту 5чврсто обезбеђење европског мира бот тога је париска штампа нстицада јутч)словенскн пацифизам, због тога су берлински н лондонски листови помоглн ла триумфује истнва. Они су, сасвнм логично н нстииито, изнелн да Југославнја врло прибрано н \ладно гледа на безначајнн случај у Трогиру н да сматра да до дипломатског спора не би ни морало да дође кад бн бнло добре воље на другој страни, да се затнм желн пријатељски суседскн однос, и да се од обичног спора на ствара схандал. Нама, н у овом случају као в у сваком, није било стало нн до каквог помпезног триумфа, ни до каквих маневара. Нама је, опет да нагласимо, само до истине, праве н пуне нстине, јер онда се видн ко је крив, ко невин, ко ге права^птужени. овом, трогирском случају, уместо да смо тужиоци, јер су на један нечувен начнн нападани н Југославнја н њене репрезентативне власти, покушало се да нспаднемо оптужени. Уместо да мн протестујемо протнв свих увреда н клевета које нам се, без разлога и безобзирно, наносе, протестовало се с италијанске стране. Па, ипак, на сву ту запаљиву, загушљиву н наелектрисану атмосферу југословенскн одговор је био хладне крви, мирног нерва, алн и будног ока, како и сва светска штампа са признањем и симлатијама истиче. Међутим, и ако је н иностранство заузело тако праведан став, нако је већ цео свет видео да Југославија не води никакву нгпријатељску политику према Италији већ. напротив да је стално у напорима да створи добре односе са Римом, и иако 1е дакле такво право стање, италијанска штампа није хтела ни једну истину да призна, ни једну услугу да учинн развијању и омогућењу добрих односа Југославије и Италије. Уместо тога она ннје хтела ни изЈа ву министра г. Б. Јевтића, дату Авасовој агенцији, да објави. ни интерпелаиије наших сенатора и посланика, ни одговор министра иностраних послова. ни говоре сеиатора. Али ако није хтела да објави те говоре. италијанска штампа није про пустила да покаже и даље своју малициозност, свој непријатељски став. Она је све што је дошло са наше стране коментарисала како је њој требало, и то све тенденпиозно. све нетачно. Та интерпретација италијанске штампе заиста запрепашћује и ми се не само чудимо него и жалимо што она није свесна овога свога рћавог посла и што се свирепо оглушује о истину, не приказујући италијанском народу празо стање ствари, пуну истину. . Да ово не чини. да наиме омогућу]е да истина и правда триумфују. ми бисмо има.ти. то ће нам итали1анска журналистика нптимно признати. право и чврсто југословенско-италнјан<-ко пријатељгтво. Што се тиче италијанских претенсија на нашу Далмаиију, које провејавају кроз антијугословенске демон страције V Италнји, на^мање н^м Је потребно да се на томе заустављамо, јер то је једиа буфонска Ф анта стичност и једна комели|а. Ни)е нам дакле потребло ннкакво доказивање у оспоравању озцх гротеских лретен си:а. али тр*ба ла истак^мо об^кТивност с^етске штампе кочз I У ла да оугд« оки* лаиа.ова! ски иредентистички посао и да нагла си да к ДалмзчиЈа ^гословенска н да ће то увек бити. Париски »' тад" истнчући како трогнрски случа» није био досГојан да се ља једна влада. подвукао )е св шно*т империјалистичких аспнраЛЈ иа Далмацију, чисто Југословенску

покрајииу, у којој шта више нема' метннчког озељења за Далмацију, ни толико италијанског елемента да који му је рекао да су Југословен

Францускз и европска атмосфера мира О 0 — ФРАНЦУСКА, ПОЛИТ ИЧКИ ВОЂ ЕВРОПЕ. —

би се о њему нарочито водило рачуна. „ЕР НУВЕЛ" О СТАЊУ У ЦЕНТРАЛ НОЈЕВРОПИ ПАРИЗ, 24. децембра. — (А. А.) Ј>трошњи „Ер Нувел", „Репиблик" н социјалвстичкн г.тавии орган осврћу се на стање у Средњој Европи и по_ свећуЈе томе стгњу читаве ступце.

ске властн увек поклањале пажњу чувању историјскнх старина н аа су власти одобриле уклањање само једнога лава н то онога. лава који је украшавао тврћаву у Шибенику. Стари лав у Шибеннку. онај пра. вн. рекао Је г. Караман, срушнла Је га Наполеонова војска 1808. годнне н онда }е Фрања Први на то место поставио новога лава са овн.м латнн ским натписом: „Фрања Првн обно вио је овога венецијанског ласа ко га Је срушила брутална сила Фран цуза." Затим Анри д Кораб )авља поЈеди ности о признањима коЈа су Далн кривцн за оштећење трогирскнх лавова, износећн и речи тих криваца коЈе су они изговорнли пред власти ма. У тоЈ њнховој из.'ави каже се де се они пријављуЈу властилц само због тога. што су злонамерпо пуште ни гласови да Је рушење трогирских лавова дело људи коЈи су дошли из других покрајина Југославнје. На крају Анри и Кораб опнсуЈе и два трогирска лава који су осталн неоштећени и који су лобро заштићени жичаном оградом. то јест коЈи су, како Је г. Анри ае Корабу рекао неко из присутне гомиле, „у кавезу". Дописник наводи ведрину нашнх Далматннаца н вели да су Југословени народ коЈи Је атавизмом навикнут на стрпљење. Анрн ае Кораб изражава веру да Је срџба Далматинаца бнла пролазна, захваљујућн слокоЈству н непомућеној мудрости Југословенских управљача. Чланак г. Анри д Кораба илустро^с «п >е с.врипс и т којј - пн- ■ „_ и . ««ка^елн да^ инсу гтотрЛшг г ^и^ке стаЂнн^ " а1тн кпм!>нт.1пи Та .„Јаг-, и о сплнтске старнне.

(ПИСМО ИЗ ПАРИЗА).

Оно игто се данас догађа у Француској, није само француска, већ опцгга, европска ствар, рекао }е недавно јеоал угледни фралцуски политичср немачком амбасадору у Паризу и овај иу је то потврдио. Већ и за време рата, а донекле и непос{>едно пред рат, све што се догаћало у Евро-

Г. Г. ЈСВ 1 Ић, 1И1>ЛС«.Ку „Ер Нувел" обЈављуЈе чланак од г. Албера Милоа поД насловом „Централна Есропа". У томе чланку се нај 1.ре помнње Микласова изјава која се тиче С реДње Европе и за коЈу пиГП>евнЈ ннкакви коментари. „Та изјава н остала ревизноннстнчка кампања, каже св у чланк> .навели су државе Л1але АнтаЈпе Да предузму мере за Јачу ззлјамну везу". У чланку се помиње и трогнрски инциденат и италнјанскоЈугословенска затегнутост, а исто тако и открића г. Виклема Стида, ана кра Ју се велн да све те појаве наравно не могу нн мало олакшсти задатак конференцнје за разоружање. У лнсту „Репнблнк" почео Је Данас да обЈављује серију чланака под насловом „Дунавска Атлантида" г. Лисјен Лора У дснашњем чланку изла_ же се историја рушења Аустро-Угар ске монархиЈе и стан>е које је после тога створено. У чланку се каже Да је хабсбуршка Атланти.оа коначно из губљена и да Је немогуће да онл вас. крсжз у старој форми. Спас није внше у томе да се враћамо прошлости већ у свесно и смишљеном стварању буДућностн, Г. РозенфелД обЈављуЈе у социЈалистнчком главном органу своЈ чланак о италијанско-ЈугословенскоЈ затегнутости у коме износи све чињенице коЈе су довеле до сгдашње затегнутости. На крају чланка г. РозенфелД ве_ ли: „Да би се г. Мусолини спречно у томе да улети у неку балканску а. вантуру, треба да се зна у Риму да тулуски говор неће нм^ти последица, Да Је то само једна исторнјска млнифсстацн/а без сутрашњице и да Фран иуска република не мисли да затвори очи пред оним што фашизам чини у Италији".. НОВИ КОМЕНТАРИ 0 ТРОГИРСКОМ СЛУЧАЈУ ПАРИЗ, 24 децембар. — (А. А.). Лири д Кораб шаље „Матеиу" телефонски извештај о својој посети Трогнру. „Матен" објављује оваЈ нзвештаЈ под настовом „Оштећење грогнрских лавова" н под насловом „Оштећење ниЈе дело Србијанаца већ шесторице становника ДалмациЈе ко ји су се приЈавилн властима". У Је1ном другом поднаслову истиче се да су сви Далматинци изЈавили да је њихово дело одговор иа провокације антијугословенске пропагаЛде у Италнји. Анри а Кораб истиче у свом нзвештају лепоту Далмације н признаје да Је у Сллиту „под рим ским сводовима који су грађенн на италијански начин" чуо само српско -хрватски језик. „Ако би икада садашња затегну гост довела до прекида, онда бн то вели Анрн д Кораб, ваљало назвати сукобом измсђу срушеннх престнша прошлостн н живе снле Једие расе коЈа се смесгнла, намножила н на метну!ла и коЈа Је у ствари збрисала исторнЈу. Да ли Је тоЈ живоЈ си ли у таквим приликама било по требно да збрише чак и камене ре љефе". Даље Анри д Кораб описуЈе своју поссту Трогиру и наводи своЈ разго вор са г. Караманол!, Директопом у-

Значајна еволуцнја Мале антанте — Чланак г. Пертинакса ПАРИЗ, 24 децембра. (А. А.) Поводом београдске конференииЈе Мале Антаите Пертинакс н у Јутраш њем броЈу листа доноси чланак под насловом: „ОрганизациЈа Мале Антанте". Пертинакс најпре излаже н обЈашњава одлуку о ствараЈБу савета Мале Антанте а затим вели: „Ово ниЈе више обичан савез, него Је говор о ембриону федералне организациЈе. Можда Је таЈ израз мало претеран. Међутим, ми видимо гри државе, које теже да тесно координираЈу своЈ рад на политичком, војном н привредном пољу. Изневши затњм историЈу стварања Мале Антанте Пертннакс завршав* чланак овако: „Југославија, Румунија и Чехословачка живе у опасним околностима. Европа, коЈу Је г. Масарик некад назвао зоном малих народа, тојест зона која Је кроз векове, све до рушења Хоенцолерна и Хабсбурговаца била отворена за немачке колониЈе, зона ратних свирепости, социЈалних превирања, зона империјалнстичких и хегемонистичких потхвата. Данас, поред немачке претње поЈављуЈе се и италиЈанска претња, в планови коЈи су некад припнсивани г. Мусолиниу знатно су допркнели убрзању београдске одлуке Мале Антанте".

Совјетсно-пољснн пант — Измеиа документа о ратнфикацнциЈн пакта. ВАРШАВА, 24. — (Б. изв. „Правди"). — Јуче су измењена у пољском мииистарству спољних послова доку мента о ратифнкаиијн пакта о ненападању који Је закључен из.међу Пољске и РусиЈе. Овом свечаном акту су присуствовали министар спољних послова г. Бек и совЈетски амбасадор у Варшави г. ОсиЈенко. Тнме Је уговор ступно на сангу.

Верндба Џрнет Манцонапц н Морнс Шевалнјеа?

ПАРИЗ, 24. децембра. — (А.А.). ЈављаЈу из Нице да се Јуче тамо искрцала позната америчка филмска звезда Џеиет Макдоналд. К уко ће с;на гостовати у вили познатог франиуског филмског глумца Мориса ШевалнЈеа, то се проносе гласовн да би између а>их могло доћа до верндбе.

Г. Пол Бонкур гти, догађало се у истини у Фр&нцуској. Француска је од 1б92 гоДине цеитар еврк>пске политике. Тај центар нису хогимично створили француски .држсакици и п олцтнчгри тс су *желе прј ,лике, слл чвјни стљтат* до^-ађлја и угледан положаЈ .који Француска у Европи заузима. Најздпаднијз земл.а европског континента јачииом, свежином и величином своје културе, староримске традициЈС, несумњнзом мурошћу и озбиљношћу својих полит^чара, богатстоом и нспочолсбљнвим ауторитетом на фннансијском и е.чономском пољу, успела је да прлбавн првенство у Ввропи, првенство на које св може завидети, а.1и често и пожалити. Ма колико да Је улога Француске, нао политкчког, финансијског и економског вођа Евр1»пе бкла лепа, схна је била с времена на време довођта у тежак положај, Јер је н сва одговорност почнвала на леђима првака Историјска традицнЈа позвала је та кођв Француску да буде прва у Европи. Европски духовни центар је у Француској. Фр&нцуска реватуција и напатеоиски ратови су створили нову Европу. Континснтална уставна борба 1848 годнне кренула је такође из Фра.нцуске и захвзтиал свв европскв држапе. ТраЈ елија друтог царства оставила је дубоке трагове код свију нароаа ЕБропе и сви су осећали психнчки јол због француског пораза код Се. дана, изузев, наравно Немаца, којима јз ргт 1780-81 донео 5 иилијарди злат них франака. Европска психа је била болесна после пада другога царства, не због нестаика царства, већ због тешког удра који је погодко Француску и њен народ. Светски рат датирв од Седана и код Седана побођени Французи ру били прави вођи европског рат, коЈи је букнуо 1914. Француска је стекла симпатије свију народа, којн су окли за време Светског рзта на страни праведне ствари н та Француска је пободила у нме правде. То су јој гфизналн и њени бивши непритатељи. Француска је после завршетка рата дгла најгеиијалниЈег државника и творца новог светског миро, велчхог Жоржа Клемансоа. Француска је и после воликог „Тигра" највнше сачувала присусгео духа у Европи н једкма истински и искремо ради.-и нп одржавању равнотеже кзмеђу поједи них земаља. Француска је на.јдужа издржа-га у тешкој борби пропш фипансијске и привродне кризе и бечтослнде, она је, као прави вођ, на крају, била спреина да поднесе и најтежу жртву. . Пад владе г. Ериоа је доказ да Француска ни до данас нНје ' испали из сво)е улоге вођа Европе. Г. Ерио Је, у доброј намери и 'заносећи се игвесннм повољним претпоставка-ма, иг*а« хтео да плати ратни дуг.А-мериЦн, а ФранцусЈса га Је' оборипа, јер јг зчала да не може дз платн. Фра«цуска је у истнни бнла последња држава' која је казала да не може да п.чати. А ка|Д Француска не,може да п.1аћа ратне дутове, Ае може ни остала Европа. Француоса је гч>ва б«® која се, у-

порно, борнла против свнју аномалиЈа по-те рата: финансијске кризе, економских поремећаЈа, социјалне беде Европе, огромиих царпнских зндова и наоружања. Нико искреније ад Француске није тежио за обезбеђењем трајног светског мира. Велики поборник тога мира, покојни Бриан, био је спремаи да жртвујб н изузетно и првенствени положај Француске у Европи, само да би оснивањем плиевропске федерациЈе пали страшни царински зкдови и омогућило се духсвно и економско зблнжење свнЈу едропских на.рода. Француска се борила најодлучннје и против страшних прнврадгагх аутсрхнја. Већ и дсгглв вештанки подржавана економска подр> чја, појеоине елропске државе, завођењем привредие аутархије сасвим су се оградил« од било какве ечономске сарадње с осталим нароаима, па чак и према суседима су показивали неограничено неповерење. Европа је путем тих аутархијг доопела у стање средњевекоаних гврђава са мосшвнма за г.одизање. Само в.13дух ]е остао заједнички за европске народе. све остало строго се изо.1оса.10, заштитило, оовојидо вештачким грканицама н на све то се ударно жиг г тесногруде дока-чности. Европа је даиас у тешком стању, у незапамћеноЈ агмосферн опште збу н.ености. Ирнвре^да је болесна, фингсннје су у ћорсокаку, беспослица у свнма већнм зомл»ама из дана у ***;сррс*се л •едВа НоииЈа Опасн<>сТ. с ИЈвесннЈс страна жели се да ратна психоза поново оживи. То вештачко стварање иежел»оне пснхозе може да има врло ц.теггне последице Људи, истииа, не всрују озбаљно у могућност новога рааа, јер се тај рат нигде озбиљно не жвли, свак се плаши рата, Јео Је исувише жива успомена на мину.1и сзетски пожар, али само вешгачко спварање ратне па^хозе. може да крије сасвим друге интенције, којв могу да кадре суседске односе, да ремете опгчти склад на пољу рада око сузбијања финансијске и привредне кризе. Неки не>гачки политичар — национал-социалиста — изјавио је недавно кгко Евркша данас живи у атмосфери мржње. Ахо се то односи на немачке десничарске странке и оне који желе да изазову стару реакиију у НемачкоЈ, онда је то тачно, само Је Јираз „у Европи" депласиран, јер атмосфера мржње постоји данас у исти ни у Номачкој, коју национал-соција* листи ника.ко не могу да уведу у луку мира и благостања. Француска може мењати владе, могу на управу земл»е да дођу и дссничари н леаичари, тј за европске политичке еитенције Фраицуоке неће бити знзчаЈа, јер ни једна фраицускз влада неће осгати неверна светнњама треће републике: мир у Европи. Ако би н било истина, што је рекао онаЈ немачки нацнонал -социЈалистички полигичар, да у Европи завла да атмосфера мржње, ту је Француска. која никада неће ишасти из уло1е чувара европског УЕчра и која ће нпак успети да створи Европи атмосферу мира и међуиароднв слоге. Од француске револ>'ције до данш: вођ Европе нас није разочарао, није се поколебао. Одласчом г. Ериоа дошла су само нова имена, али француска влада н даље гихкази окам правом линијом, коју јв повукао Бриан: линијом мира и омогућењем ееропског благостања. Треба веровати у то, Јер нас Франц\ска до дакас .није разоча^Јала. Др. М. В.

Тешно фннанснсно стање Маџарсне — ИзвештаЈ г. Тејлора. —

ПЕШТА, 24. — (Б. изв. „ПравДи"). — Овде Је данас објављен иаЈ новији извештај финансиског стручњака Друштва иарода г. ТеЈлора о финансиском стању Маџарске. Г. ТеЈ лор врло песимистички расматра ста ње у МаџарскоЈ н подвлачи да ако се не предузму хитне и драстичне мере штедње, буџетски дефицит ће порасти на 100 милиона пенга. Сви приходи много су подбацнли, а маџарска спољна трговнна постигла Јв само 57 од сто прошлогодишњег обнма .