Правда, 06. 04. 1933., стр. 11

СГРАНЛ /

ПРАВДА, в АПР11Л 1»ЈЗ ГОДИНЕ

БРОЈ 10.208

Р1К „РИ к

41

ПАЈ1АТА РИУНИОНЕ

Кратно гостован>е наЈслаоннЈе садашк>е црначке авезде ЕУЕ1УМ 00\1 „ФИЛМСКИ и РЕВИСКИ СТАР" ко)а |е потамнила славу Џозсфине Бекер

13« време гостовања ЕУЕ1УМ 00УЕ сервис Д. 10.- по особи №! I ЈШ (НИ1Е1Е ЦЕНЕ в ЧаЈанки непељом и празником § присуствује Мис Е. Д о в е "

ЈУВИЛЕЈ УГЛЕДНЕ И СТАРЕ ЗАНАТЛИЈСКЕ УСТАНОВВ Пред прославу шездесетогодишњице Прве српске занатлиске задруге у Руми ■ о::о —____ — ОСУ, РТ НА РАД У ПРОШЛОСТИ. — НЕИМАРИ ЗАДРУГЕ — ДОМ СРБА ЗАНАТЛИЈА. —

РУМА, 5 април. — (Сп. кзвештаЈ »Лравдн"). — Седамдесетих годтаа прошлога века оснива се у Новом Саду „Задруга Срба занатлнја", а већ две годнке касннје, дакле 1872 годнне, основака је Прва српска занатлнска задр\та у Ру*гн. Оснивање Задруге пада у Мнлетнћезо доба, у доба нацноиалмог превнрања, кад је сва нада полага«« на средњн сталеж н оно иало кнтелнгешшје, која »нје подлегла утнцај«ма аустро-угарске бнрократнје. Прва деценнја Српске занатлиске ђадруге карактернстнчна Је по борбн ва потврду правнла. Послата лравнла на потврду увек су враћана радн нзвесних нзмеиа. Почетком 1876 годнне долазм у Руму нзас .1аинк аустрнсме владе у Загребу н заплен>ује целокугтну имовииу. Исте годиие, 11 маја, пратал* су Иајзад потврђеиа п тиме је н са звавнчне стране дато право опстанка Задруге. Тешко материјалио стале после од Иесе«е нмовнме, која ни после потврћениос правила кије враћена, брзо се поправл>а захвал>ујућн свесним за шатлнјама. О иеком актнвнијем раду може с: ^оворити тек почетком друге деценије. На чело Задруге доћоше агилнн л>уди, Ненад Крестнћ н Симз Кокић, који, потпомогнутн од остаЈ1их чланова, оскивају кљижтгицу. Овом се књижинцом, нажалост, могао служитн само малн број пнсмеиих занатлија. Погрешка ових честнтих л>уди била је та што н-ису мо гли увндети да рад треба почетн у сасвнм друтом правцу. У то време на занате долазе младићн сиромаш етих родитеља, често са разннм телесним недостатцима због којих нису били способии за тежак земљорадкички посао. У то време ступа на снагу н занатлнјски закон од 1884 годкне са својим принцнпима слободе рада. Окретнши н интелнгентнији рагг.-штају редове занатлија, посвећујући се разинм другим професијама. При.тике постају још теже. Занзтлиски позиз, који је захтевао и ло осамиаест часова дневног рада, кнје постао ни мало завидаи. Трећи период нли доба борбе за положајима остав.ио је у кн>игама Задруге сву своју карактеристику. Одборске седнице нису се одржавале, али су зато по више пута одржаване скупштине. У више махова дошао је у питање и сам опстанах Задруге. Појавом, сада почасног претседника, пок. Милана Орловнћа, Задруга се враћа у нормалан живот. Крајем чет врте деценије прнређује Задруга успелу изложбу. Стара правила, која су ограннчавала сваки озбнљнијн рад, иницијатизом пок. д-ра Жарка Миладиновкћа, мењају се- У петој деценији испуњавају се петвековне каде. Бели орлови ослобађају Јужву Србију и избијају на плави словенскии Јадра«. У то време појављује се личност, која истина не припада занатском сталежу, али која је примљена са раигиргним рукама и која ће својим широким погледима дати прави правап Задрузи. И данас се још та личност налази у оедовима Задруге, а то је опште авгпатична особа г. Бра-нка М. Спајића. Долази кобна 1914 година. Задруга прекида сваки рад прчморана суровостима модерног варварина. Али чим се јавиш? гласници слободе, Задруга наставља рад, где га је 1914 године прекинула. Иницијатизом г Бранка М. Спајића оснива се фонд за градњу „Дома Срба занатлија. Задруга активно сл-делује на конференцијама за оснивање Савеза занатлиских организацнја. Учествује при оскивању Српског занатлиског удружења у Ириг>'. Успешно изводи организацију у румском срезу. Приређује изложбе занатских радова. Редовно се одржавају састанци и села. Активан рзд бележи се на сваком кораку. Цела шеста деценија, доба успешног рада. Фонд за „Дом Срба занатлија г износи почетком 1922 годнне име 14.810.26 дттнара, на крају овог де> ценија достиже висину од 128.120 дииара. омладине, л г. Вићенти|у Грујићу, претседнику Трговачког удружења.

Г. Бранко М. СпаЈнћ, претседник Српске трговачке омладнне » у Руми Ове годнне прослаа?нће Задруга сво|у шездесетогодишњицу у просторијама свога новог дома и издати скромну споменицу захвалности својим добротворима и сарадницима.

СДРДДНИК читдлдц (РуОрнка на коЈоЈ сарађуЈе чнталачка публнка)

Готово па краЈу улнце Краља Александрл, у бро.Гу 433, жипи Једна честнта н вредна породица, ко Ја се потпуно предала нашоЈ дома ћоЈ нндустриЈи. Дана Марковнћ, њенн синовн н снахе створнлн су н н поднглн радионнце, у коЈНма се на модерним дрвеним разбоЈима взрађуЈу разна платна н разновроне свнлене материЈе. Нарочнту пажњу привлаче женске свилене и вунене иараме, коЈе се носе око врата. Израда Је њихова беспрекорна п пе иоже нм конкурисаги «ги фабрична творевина те врсте. Вунене мараме, које се нзрађуЈу од домаће вуне, могу да посд>же в као огртачи, према своЈоЈ ширвнн н дужнни. Ту Је прнмерно органнзован посао н у радноннцн вуненог л памучног плетнва, у такозва-ноЈ трикотажи. Цеие појединнм израђевинама у овој трнхотажн тако су незнатне, Да н најсиромашниЈе породице »к>гу кх наба витн. Особито су допал.1>нве хаљн ннце за Децу, украшенее разннм укусннм везовима, а гтрн том су врло Јевтине. Сопственицн овога предузећа домаће нндустриЈе ув «ж се сећаЈу сиросиашне деце и пчжла њају им по више парн тога одела. Ми скрећемо пажњу потрошачком свету на ово наше домаће предузеће, коЈе треба помоћи. ЈОВ. М. ПОПОВИЋ.

Филм боље одговара иашим потребама него позориште оо — ИЗЈАВИО ЈЕ СЛАВНИ ПОЗОРИШНИ РЕДИТЕЉ МАКС РАЈНХАРТ. —

Макс РаЈнхарт, Једно од наЈвећих нмсна међу немачким позоришинм редигсљима, услед кризе коЈа нијс поштедела ни позориште, повукао се у загтишје и већ неколико година лажљкво Је посматрао еволуци^у

Десет хиљаца љубавних писама госпође Жзрмене Ивт о::о — ЖЕРМЕНА ИОТ, ЖЕНА ИЗ ПОЛУСВЕТА, КАЈЕ СЕ ШТО ЈЕ УБИЛА ПРЕФЕКТА КОЗЕРЕ-А —

ПАРИЗ, б април. Највеће ннтересовање у париским монденским круговима влада за епилог трагедије убнјеног префекта Козереа, о којој је „Правда" опширно гтвсала. Из рзиијег извештаја о тој необичној трагедији познато је да је мврсе .1 >скн префект Козере у париским по.тигичким кругов^ма иг^рао ве •тику улогу, н да је био лични пријотељ садгшњег фрзнц>тког министра унутрашњих дела. Он је једног дана нађен мртав у стану познате даме из париског по.тЈ-света Жермене Иот, ко ја га је убила једним револверским метком. Жермена је ухапшена. Ова је љубавна трагеднја коментарисана као сензација, пошто је Жермена Иот била веома позната у Паризу. Она је своју каријеру почела као мидинета, доцније је била шансонета, а после тога пријатељица богатих странаца, француских аристократа и најзад љубззн-кца несрећног Козере-а. Истрага је констатовала да Је посреди била љубоморна. Жермена Иот по верила је приватним детективима пра ћење Козереа и уверила се да је оа одржавао везе и са другим женама. Послсдица тога било је једно објашњење. Жермена Иот испалнла је један револверски метак на Козереа. За време истраге она је уверавала полицнју да убнство није извршила са предумишљајем, већ у афекту. У почетку истраге извршен је н претрес у њеном стану. Нађена је вели-

ка преггиска коЈу Је полицнЈа запленнла, око 10.000 писама. Већн део те преписке су љубазка писма, међу ко јима се налази и седамдесет Козереових писама. Пошто се у тим писмима нигде не ггојављују новчанн моменти, почнње се веровати да је убиство залста извршено у афекту и наступу љубоморе. Заплење«о Је н неколико пнсама која потичу од једног привагног детектизског бироа. То су извештаји о кретању Козереа по Парнзу. Ови нззештаји одиста показују да је Козере имао љубавне везе са више жена. Мадам Иот аа време истраге често }е понављала да жа.ти свој непромишљени пост>'пак, убиство човека, за кога каже да га |е од орца волела. Она није само убила свог љубавника, него и чозека необнчне интелигенциЈе и велике доброте. И заиста, Козере је био човек ретких способностн н од њега се у будућности икого очекивало. Овај је човек у још релативно младим годкнама постигао завидиу каријеру и заузнмао лепе положаје. У својој тридесет петоЈ години, он је већ био префект Марсвља, а у по.титичкнм круговнма са њиме се миого рачунало н многн су у њему већ внделн будућег мииистра. Судбииа је међутим друкчије хтела и он је погинуо од руке Једие жене, у коју је имао неограничено поверење.

Махс РаЈнхарт филма. У м^ђувремену, често су се прокосилн гласовн да ће се он поеаетнтн фнлму и очекивало се да ће ои у фи.1мосу уметност унетн једну врсту револушгЈе. Овнх дана, РаЈнхарт Је дао новинарима једну веома ннтересантну нзјаау, у којоЈ је взме»>у осталог рекао: — Фи.тм ннЈе руинирао позориште. Фнлм нема ничета заједничког са позоргаите?.!. То су две колнко год Је могућно различте уметности. Филм Је био н биће уве« слика: у толЈе Је његова величина. Данас, ка

ко позориште — моментано — неиа ничега истинитог нити великог, прет постааљају му бноскон. У садашњем стању ствари, треба признатн аа фнлм много бол>е одговара нашим потребама него позориште: он Је мо деран, он Је данашњи. Из истих рпзлога, књига.ма се гсретпостављају дневнн листови: /шевни лист Је, сада, истинитлЈи него књнга. Требало би да књига постане оно што треба да буде, па да поново нађе своЈу читалачку публкку™ На питање новинара да ди ће се и он посветити раду на филму, РаЈнхарт је одговорио: — Несумњиво, и то ускоро. Само, Ја хоћу да урадим нешто што вреди. Предлажу ми, нелрестано, да правим фил.мове према позоришним комадима коЈе сам режнрао: тачниЈе речено, да фотографкшем моЈе наЈбоље режиЈе на бини. Изгледа ла бн то било од историског ннтереса. Алн то ме слабо интересуЈе. Ја могу да урадим у филму нешто Друта и То Је оно што Ја сада проучавам. За говорни н звучни филм лотребпо Је наћи нове артнстичке форме. Минимум речи. Првенствено слика. Једно дело које се више гледа него што се слуша. Већ су реализована дела лепе вредности. Алн остаје Још много да се уради. И — битна ствар — потребно Је да дође Једа« човек кога ми сви чекамо: Један (јмигмски а>тор. Човек коЈн ће нам датн материЈал који Је пстребан нама режи серима. Како се десило то дл, од како постоЈи фил.м, ниЈе Још створена једна традициЈа, Једна школа, Једча естетшса фн.тмског писца? „Филм чека своје песннке", запршио Је Рајнхарт.

„Дои Кихот" први и једини Шаљгпинов филм о::о У Паризу Је ових дана бпла све-|га окрене иеколико пута. Снтуацнја чана премнЈера филма „Дон Кнхог* 4 , коЈа живот главног Јунака доводн у првог и Једииог фнлма славиог пе- ! опасност. Статиста коЈи се примно вича ФЈодора Шаљапнна. Био Је то 1 да одигра ову сцену, морао Је пео

чнтав догађаЈ сезоне, ! ииЈа. I

права сенза-

Скупштнча Цчвеног нрста у Бзњој Луцн

БАЊА ЛУКА, 5 априла. — (М. Г. изв. „Правди"). — Обласни одбор Црвеног крста за Врбаску бановину са седиштем у Бањој Луци одржао је у Општннској већници редовну годишњу скупштину, којој је присуствовао велики броЈ делегата појединих друштава из бановине. Скупштнну је отворио претседник управе г. Сима Којић, поздравивши прнсутне, па је затим предложио да се упуте поздравни телеграми Њ. В. Краљу, претседнику Владе и бану Врбаске бановине. Затим су про читани нзвештаји о раду управе у прошлој години и на крају је изабрана нова управа на челу са г. Си мом Којићем. У управи су још г. г. Душан Мнхаиловнћ, пуковник, Алис Ребец, г-ца Марина Поповић, Нико Добраш, Миодраг Јанковић, др. Ејуб Мујезиновић, Урош Грбнћ, Халид бег Џинић, Звонимир Јовић, др. Захарије Давидовић, Гаул Фншер, Јоцо Меселџић, Ото Бем, Хасан бег Џиннћ, Звонимир Богдано вић, Матија Дивић, Ђуро Кон, Никола Добрић, др. Петар Костић и Ристо, Јовановић.

Крајем прошле године купнла Је Задруга згрзду, која се сада пре >празља у „Дом Срба занатлија". У домл' ће бити смештена књижнииа, читаоница и остале просторије Зачру ге. За свих шест деценија Задруга је помагала своје изнемогле чланове, прнкупљала прилоге за свој дом, повећавала сзоју књижнипу, награђква ла занатске радове, на изложбама и помагала у васггитању шегрте, који се посветише занатству, да од њнх постану честити мајстори. Поред све скнх занатлија, велнка захвалност за ИталиЈанска влада Је решила овај успешан рад прнпада великим примењуЈе увозне контнгенте при : ателлгма Задруге за њкхов два -|Стел1 компензација спрам сних десетогодишњи рад г. Бранку М. Спз ј жава, коЈе практикуЈу девнзна ограЈићу, претседнику Српске трговачке I ничења.

ИтплиЈп ЗПВОДИ кситингенте

ла

др-

ШШ Збова у Дољсвнмо I

ОТОЧАЦ, б. азтрила. — (М. Ш. нзз. „Правди"). — У овом крају одржане су две лепе народне сзечаности освећења црквених звона. На свечаностима Је народ узео учешћа у великом броју к прославио их по своме старом обнчају. Прва свечаност била Је у Дољанима. 1917 г. Аустроутарока је скинула и у Дољанима звона са цркве, као што је то чинила свуда. Остало је сзмо једно. Но, и то једно 1931 г. је напукло. За>зимањем администратора парохнје г. Д. Вечансхог, почело ее са прикупљањем прилога, та-хо да су озе године купљена два звона, Једно од 275, а друго од 135 кнлограма. Крштење звона кзведено је на најсвечанији начин. Крштење је извршио с благословом епископа г. др. Максимилијана прота г. Петар Милеуснкћ са Меснкм администратороа! г. Шумоњом. Кумови су били г.г. др. Ђорђе Бранковнћ и Буда Ружнћ. Исто тако врло свечано освећено је и ззоно у Шкарама, тешко 400 килопрама. Звоно су осветили парох г. Милеуснић и парох дољанско-захумскн г. Милош Шумоња. Кумовао је одет г. др. Ђорђе Бран коакћ.

Шаљапин у улози Дон Кихота Фнлм Је побудно велико интересовање нз два разлога: прво, то Је хуморнстнчно н сатирично аело коЈнм се обесмртно славни птањолски романсиЈер Сервантес, а други разлог Је да насловну улогу игра славни Шаљапин, — узгред буди речено, доскорашњи непомнрљнвн прогивннк филма. Осим тога, фнлм Је режирао Пнбст, Један од оиих режисера коЈи Је успео да од филма направн умегност. Шаљапнн Је тек после дугог колебања и, благодарећи наЈвкше наваљивању Чарли Чаплина, нрнстао да одигра улогу овога задоцнелог комичног витеза, комнчног због његове велнке душе и човечности. И кад Је фнлм завршен, Шаљапнн Је голнко бно задовољан своЈом креацчЈом, да Је нзЈавио новннарима да внше неће играти нн у Једном филму, Јер сумња да бн у ма коме другом филму могао постићи слнчач ефекат, а сваки другн лошији филм само бн компромнтовао његов успех у овоме филму. Једна од најтежих спена за сннмање у овоме филму била Је борба Дон Кнхота са ветрењачама. Поднгнуго Је неколико ветрењача (ваздушиих млинова) спениЈално за снимање овога фнлма. Шаљапин Је инснстирао да он но сваку цену игра своју улогу и прн сннмању ове наЈопасније спене. Једва су успелн да га одврате од тога н ла прнстане да га замене Једннм спретним н снажним акробатом. Као што Је познато, крнло ветреааче треба да захвати внгеза и да

Један дан да се вежба и врши пробе под надзором режисера. На таЈ иачин, он се наЈмање око сто пута окренуо на крилу ветрењаче. На послетку Је већ пао у несвест. Морало се због тога сачекати док се оваЈ човек добро одмори н опорави, па да се наставн снимање. Прн сннмању овога филма Пабст Је бно окружен са неколико реномчраних књижевпика, међу којнма су билн Пол Моран и Александар Арну, а нсто тако са два помоћиа талентована режнсера и неколико аспстената. Према томе, било Је удружено неколико првокласннх талената за реализовање овога филма, за коЈи француски листови тврде да Је наЈбољн фнлм коЈи је уопште снимљен до сада. Шаљапин у њему пева неколнко песама, а и целокупна ннсценацнЈа маЈсторски нзведена. ФИЛМСКЕ ПРЕМИЈЕРЕ ЈЕДАН ФИЛМ

У КОМЕ ГРИУМФУЈЕ

ЕНИЈЕ РЕЖИСЕРА

„Сенке прошлости", фнлм коЈи се сада нриказуЈе у Београду, спада у ред оних фнлмова, коЈи импресионнраЈу оригнналношћу како по начину обрзде, тако н по ннтерпреташуи главних улога, Један од оннх фнлмова који се дуго и смишљено раде и какви се, према томе, ретко појавл»уЈу на платну. Узет Је Један сиже из свакилашнег живота, Један од оних заплега иа којима се базираЈу читавн романн. Кдтастрофа среће Једне породиие, управо трагеднја Једног она породице у моменту када Је сматрао да Је најсрећниЈн. Баш на дан његопог поновног венчања открива се аа је он одбегли робиЈаш н треба поново да иде у затвор. Бегово, лпвље бегство у коме настпЈе бесомучна хаЈка целог света за Јеаннм човекоч. Ове спене су нзведене са правом мпестарском зиртоузношћу, тако да сне саме у себн садрже Једну снажну ноту музикалностн. Од ситних, безначајних потеза, даровигн режнсер Је нравио чптава мала ремек делз. 11рнпреме за бегство. Оишги алпрм н потерннце на СЕе страпе помоћу наЈмодерннЈнх техничких средстава. ДоцниЈн поЈедннн прнзори нз бегства. Поред режисера, било би неправед по не признати заслуге и носноцима главних улога. Еуген Клепфер Је сушта рсалност, док мали Ханс Фехер запањуЈе и фасцннира одлнчннм схва тањем своЈе улоге. Магда Соња Је такође одлична. Исто тако и цео осталн ансамбл, узевши поЈеднначн« спакога до најспоредниЈих улогх'