Правда, 06. 04. 1933., стр. 12

БРОЈ 10.209

ПРАВДА, « АПРИЛ !МЗ ГОДИНВ

. _ СТРАНА

Априли, ли, ли!

Патуљак Је био рђаве воље. ван* ста врло рђ|ве воље, Јер Је зима трајала и сувише дуго. Бављење под хладном земљои утицало Је све јаче и јаче на његово здравље. Жена малога патуљка размишљала је кашо да га разонодн.

СлушаЈ, Патуљче, рече ои« Једпом. данас Је први апрнл. Како би било дв се мало пошалиш са пријате љниа? Данас нико ие сме да се љути, ако га повучеш мало за нос. Каа си био млад, ти си много шала изаодно првог апрнла! — То је било давно, одговорн *»утнто малн врпољећи се. Алн уколико Је дуже о томе мислио све му се више свиђала ивв замнсао. И напослетку устаде, да опет потера мало тале са својим пријатељима и д» нм каже: г априлн, лн, лиГ Први кога срете био Је мајски бумбар. Патуљак му лупну по крилоима н шану: — Лењивче! Докле ћеш спавати... Сви су други већ давно устали и шетају горе по земљи. Појешће ти сву зелену траву! — Ах, па ја још нисам ни готов. Јадаше се мајскн бумбар, погледавши своје тело и пнпке, али се нпак упути према земљи. — Како можеш да реметиш свој лепи мир! — расрди се брат маЈског бумбара. — Он је био два мннута старији од свог брата и зато је боље познавао овај свет. — Зар да те преварн мали Патул.ак и да ти внкне априлили. Мајски бумбар се застиде и затим се лепо намести и понова заспа. Патуљак оде даље. Био је већ врло лепо расположен, боље нр.го ујутру. Сад пође пчелама. Пало иу иа ум да целе зиме није видео своју при-

—оо . I . Јатељицу краљицу« пчела. Желео Је че мали... тако се не види, али на репу ипак има неколико белих вла си, коЈе нздаЈу вашу старост. — Тако-о-о-о? — упита маца и обзвн реп око ноге, а врхом је махала тамо амо. — То нисам знала! — Али длаке нису на врху репа, одговори Патуљак, него овде, више, готово на леђима. Маца поче да се осврће да види, алн реп Је једнако махао н она ника ко није могла да види беле длаке. И што се више освртала, реп се све внше окретао. Она поче да се окреће за репом, све брже н брже, тако да Је несвестнца хватала оног који је гледао. Мали кепец није чекао да се мачка досети да Је преварена него се изгуби нспод земље. Паметио је урадио. Госпа Маца Је била велика да јоЈ каже „добар дан" н да поћаска с њоме Једно пола часа. Она ие би могла више да се аабавља, јер њене дужности владарке су врло тешке. Али Патуљак се Јако изненадно, кад

Је видео да Још нема страже на вратима пчеларника као увек. Мало воска је затворнло улазак, а унутра се чуло само лако зуЈање, као да се мали народ тек сад буди из зимскога сна. Патуљак поче пажљиво да скида восак. а затим да гребе по зидовима пчеларника. Гласно је мрмљао н ауЈао: — Сссссс — ссссс — ссссс Одједном зазујаше уплашене пчеле по свима ходницима в собицама свога пчеларцрка н све се пробуди-

пте. Почеше да се гураЈу ка улазу, да би ушле у борбу са својим неиријатељем. Али кад су дошле до излаза прође их страх. Пред вратима је весело скакутао малн Патуљак с ноге на ногу н пун радости певушио сопствену композицију; „Априлили, апрнлили, оприлилили!". Краљица се прилично наљутила, кад Је чула шта се десило и њено је мишљење било,

Доброчинство

да то ниЈе баш наЈлепша шала. Али мали Патуљак Јој се наоданије извинио н она му Је великодушно опростила. Тек доцкан увече пође Патуљак кући. Недалеко од своје куће срете он једну мачку, н пошто Је бно врло расположен није хтео и њу да оставн на миру. — Добро вече, госпа Мапо, поздра ви Је он приЈатељски. — Изгледа, да се нисмо зимус нимало подмладили. А мачке су врло сујетне, то сви знамо. Маца напући своју њишкицу и гордо одговори. — Ти си, мали Патуљче, ваиста добио зимус толико бора на лнцу, да се чак чудим како за те боре има места на твом лицу. Али мени се то не познаје ни најмање. — Сасвнм тачно, госпа Мацо, реа кепеп врло мали. Борба између њих не би била равна. Дошавши кући Патуљак Је причао жени шта је све починио по земљи, I па су се пбоје ваљали од смеха. А кад }е испричао како Је госпа Мацу преварио и како се она окретала око себе као вртешка, почели су обоје, н он и жена, да се окрећу по собици и да престављаЈу мачку. Толнко су се смејали н лариалн од радости да се чуло далеко, далеко тако да смо н ми сазнали, па вама нспричали.

СТАРИ ПИСЦИ ДЕЦИ МАЛИ ЈОВА Малв Јовз Једио ее, Што Је тако мали, Попсо се на столицу, Па се внсок хвалн. ♦ Једио се иали Јова, Што нема бркова, Нагарно наусшше: „Сад сам чнка Јова!" ♦ Мали Јова силом хтеде Да Је човек стари, Па метнуо преко носа Неке наочари. ♦ Од кудеље направио Дугу седу браду, А огрн'о дедин прслук, Да га не позналу. * П' онда рече: „Поч ми даЈте Вн, коЈи сте малн! 4 * А другози кад вилеше Свн га нсмејали. * Мали Јова покуњн се Од срама и стида, А ево ти старог деде, Па му прс.тук скида: * „Доле, Јово, са столице, Скидај наочарн, Утри брке, скини браду, Тн Још ниси стари! * Свашта има своје време, Оида лепо личи, Што Ј' од Бога коме дато, Нек се тиме дичн". ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ — ЗМАЈ

ПРИЧАУ СЛИЦИ

РЕШЕЊЕ МАЛОГ РЕБУСА Ма.ти ребус у прошлом броју вна ча: Летн иема сиега (Летн Н м-ем са (т) ас нога; *-е).

На сликама Је нацртана Једна мала нсторија. ПокушаЈте да Је опишете. ВИЛИНСКАКОСИЦА Вплинска сам косипа, чедо сам лнвада; аалнва ме роснца, нз азура, млада. Кад доииие пролећа ■ уцвета цвеће; душа моЈа волећа лахор што долеће. И песмнпе његовв што инришу ииљеи, кроз далеке брегове иеђу девесиљеи. Од вилинске коснце кад пролеће мине, напаЈа се росипа стручак детелнне. Детелнна листала у цветном атару; коснца Је блистала том БожиЈем дару: Њезина се ручнца краЈ срца овнла детелина стручнћа коснпом повнла. Па га тако снивала сред цветнога Јава у сан га дозивала да га сан успава. Да га Јутро уинва кад год се пробудн да иу здравље улива у илађаке груди. ПЕРИША Г. БОГДАНОВИЋ

Пред лепом кућом директора фабрике трчкарало је директорово лепо кученце. Служавка којој је кученце било поверено да га чува, раз говарала Је с неким, а другог никог није било на улици. Дан хладан, а магла велика. Улицом је ишло велико и мршаво куче упрегнуто у Једна колица пуна зелени. Куче Је било изнурено, а очи су му блистале од ватре и бола. Лепо кученце се загледа у свога измученог брата. — Доста су вас натоварили — рече мало кученце, старајући се да буде фино и да не каже „ти" своме рођаку. — Ииате право, — рече нзиучено куче — н ја бих то трпељиво подносио, кад не бн било и других патњи. Али Ја често н гладујеи па и жедан сам често. А највише ме муче болови! Мало кученце му се приближи раз мишљајући при томе, како је њему добро код својих господара, н да оно и не зна шта су то глад, жеђ и бол. — Ако бисте хтелн да будете тако добри, па да мало одигнете каЈишеве који ме стажу преко леђа, па ћете видети тамо Једно место, које Је тврда запрега претрљала и сада зија рана. И ипак ме прежу сваки дан и не воде рачуна о мојии боловима. 0, како су људи немилосрдни! — Па зар не може нншта да се учини, што би твоје патње ублажило? — рече кученце, — заборављајућк своје отмено порекло. — Морам чекати док падне ноћ... — одговори несрећно куче. — Тада лежим у дрвеноЈ колибици на земљи и лижем своје ране, што дању не могу да учиним Јер ме стеже запрега. И тако се лечим дуго у ноћи, а ујутру ме чека опет иста судба. Малом кученцету хтеде српе ла препукне од жалости. — Ја ћу да ти помогнем, сиромашни друже! — рече кученце. одгурну кајншеве са ране свог несрећног дру га и поче да их полако лиже. Горе на прозору стајала је жена фабрикантова и све је посматрала. -о:о ■ КОЛИКО ИМА ПОГРЕШАКА?

РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ Водоравно: 1) карабин 8) хумор 10) см 12) рог 13) ум 14) гол 16) ове 17) оков 18) Ибар 19) тај 21) али 22) Ир 23) Дом 26) ак (академски) 26) салон 28) синовац. Успрдвно: 2) ах 3) Рур 4) Амор В) Бог 6) Ир 7) Неготин 9) Америка 11) мокар 13) увала 15) лој 16) оба 20) Поло (Еои) 23) дан 24) ноа 26) сн 27) на.

На овнм сликаиа има погрешака. Потражите у чему се слике међусобно разликују.

МАЛИ РЕБУС

И мала кћи Ната Је била краЈ ње и својим крупним очима гледала жалосну слику. Одједном она јако загрли своЈу мајку. — Мама, рече она узбуђено, црвених обрашчића, купи ми оно сирото куче, па да му оздрави рана и да не мора никад више да вуче колица. Мати погледа озбиљно своЈу ћерчнцу. — Јуче сам нашла на столу твоЈу цсдуљицу иа којој сн написала шга желиш да ти кулимо за рођендан, и ти желиж један орман за књиге н један бицикл. А трговац ће сигурно доста новаца тражитн за своје куче. — Ја нећу орман »а књиге! — од» говори Ната. Молим те, мамице, молим те, купи ми оио сирото куча, па да буде и њеиу добро као к кашем Кастору. ^ ј — А бицикл, нато? Мала ућута за часак. Очи јоЈ се м« пунише сузаиа. Бицикл Је био ње« на најтоплија жеља. Да се одрекн« тога, била Је н сувише велика жртва. Али она, после малог колебања, рече одважно: — Нећу нн бицикл више! — реи оиа храбро. Онда мама узе Нату аа руку ■ еиђе с њом доле. Нису се много погађали са тргов« цем, Јер мама му понуди толико новаца, да је могао купити магарца аа кола и он врло радо даде Натн своЈа куче. СијаЈући од радости, поведе Ната мршаво псетанце са собом, а уз њих је весео скакутао и Кастор. И мајка и кћи су заједнички лечили рану сиротог пса н добро га храннли. Оно је јадно лакомо гутало и тада је можда први пут јео у животу онолико колико му Је било потребно. На Бадње вече пође мала Нвта у свечану собу да види лепе покдоне што је мама спреиила, али знаЈући да је она своЈ поклон већ добила, шапутала је тихо свом новои питомцу, који Је гледао на њу својим всрним очима: — Ти си мој једини поклон за рођендан, али Ја сам задовољна, јер лепши поклон не бих могла добити. Задовољна своЈим питомцима стаде Ната у крај собе. Гледала је срећна лепу јелу, која је била у дворишту. Али шта је то? КраЈ Јеле Је стајао један диван бицикл. Отац приђе, узе бнцикл и догура га до Нате. Ната Је била изненађена и није могла да верује својој великој срећи, кад јоЈ отац нежно рече: — Ово Је мојс иило дете, и нека Бог увек оачува њено добро срце за утеху сиромашнии н болесним.

МАЛО ИГРЕ У ПОЉУ Скупе се деца н преброје се. На кога падне последња реч, добнје један штапић у руке и завежу му се очи. Затим га доведу до једног дрБста на коме се раније о грану окачи торбица од хартнЈе са разннм сдаткишима. Он има право да удара по торбица три пута. Ако хартнја пу.<не онда играч може да поједе оно што кроз рупицу нспадне. Затнм се то место залепи (или 'пребаце слаткиши У ДРУгу хартију) и опет тарбица окачи о грану. Долази ред на другог да удара. Торбица се удара све дотле док се не поједе све шхо у њоЈ има. Разуме се, најглавније у овој игри Је да се набаве слаткиши. бонбоне, колачи. воКе. Добре маме даће све ово кј*1 их лепо замолнте. 'Исто тако свако дете мора доћи на ред, јер ко Је једном ударао испада из игре, сем ако није погодио да удари по торбнцн. Онда нма право да се „броји " Још једном. Уместо разних слаткиша у кесицу се може ставити н внше зрна пасуља. У том случају игра тече друкчије. Опет се удара у кеснцу, да би она бнла пробушена. Када почне пасуљ да испада. дете покушава да ухвати сва зрна која падаЈу. За то време се ороЈк до тоа. Остала зрна учесници игре покупе н врате у кесицу, која се залелн. Тако се обреде сва деца три пута. Ко Ја аа то време ухватио највише зрна, сматра се као победник у игрн.