Правда, 06. 04. 1933., стр. 14

БРОЈ 10.208

ПРАВДА, • АПРИЛ 1933 ГОДИНЕ

СТРАНА.

БЕОГРАДСКИ ЖИВОТ

СРЕДА, &. априЈ Дародно позорнигг« — (20): Ј-Јечнста крв". Београдско иало позоршпт« („Славн Ја") — (21.15): „БрачнЈ фериое". Колирчев Народнн уннверзитет (18.15): Др. Вацлав Ледницкн, \ професор Универзнтета у Кракову: „Мнцкијевич и Пушкин" П. (19.15) Др. Душан М. Субо

Наука и живот

Новн путеви технкке осветљења — ПРОБЛЕМ ХЛАДНН СВЕТЛОСТИ. — ДАНАШЊИ РАСИПНИ НАЧИН ОСВЕТЉАВАЊА. — НАЈНОВИЈИ ЕКСПЕРИМЕНТИ. —

Амерички иау-шик Фу.тмер и Беченен сада врше занииљиве опите на томе, да иа неки начин искористе ове иорсже ба

Ран о вештачна храна — Гумене цеви за Јело замен»уЈу грло. — Занимљив случаЈ у ЕнглесноЈ.

Код рака у грлу кли стомаку лекари често морају дрнбегавати рациле И ЊИХОВОМ помоћу Д0 ))У 'дикалнии мерама да спасу чоаеку до жељеие хладне светлости. ј живот и да иу, бар доиекле, олакша Да ли ће ги опити успети, не

Ју живот. Чесго се дешава да је од рака оболело лице потпуно оиеспо-

У модеЈнтм великим градовима светле траопаренти с отић, претседник Касационог су- громиом енергијом, огромне и да: Кривично право — V. „Мере раскошне уличне светиљке обезбедностн н н-илоео I басјаваЈу на д аж , к0 , веВариете* »Русш. Јар" ХамЈск. чоћи: лика ва Р° ш твкорећн и лост. Да ое драстичттје изрази Не жалећи материјалне жртве нема ноћи! Ако би један ста-, ио, техници ће свалако поћи за [ дирекција Јара аигажовала је вовннк из 19 века прошетао би руком да производи „залеђену ло којом улицои европоке ве- струју", отрују која ће пролалике вароши, он би зинуо од зити кров процеое хлађења. чуда, иислио би да сан>а и не као што иеоо и друге намирниби веровао да (е чаробна слика це пролазе кроз хладњаке са пред н>им стварност. л&дом и доопевају у сирзнуто И одиста, иодврне коиструк- ста|!>е

»ш дамс" Зашто? Зато што ће Гни^ЈГГве" ! ^ технички стручњаци С нај&е Исхрана прнроднии путем постаје

ћим кнтереоовањем и оптимиз- немогућа и стога се мора прибећи

ч>*вени • Орипиални хавајски трио са Мис Милнса којн поред актуелних хавајских песама, муанке и игара, пева, ипра и свира музику нз фнлмова: Беле Сенке н Паганске љубзвне пеоме у ко■јкма је участвовао. [Геатер вариете Палас (М) једннн велеградски вариетски програм, за - април особиго биране атракције, незиђено Шајос са чудо гавранима као жонглери, бура сме<1, познато бнране уметннце н лепотице. 60261 Ресторан „Морава", Кр. Александра 168, тел. 28-705. Сваке вечери , сева чувена Паула Бехмен и Нада Зајечарка. Свира чувена капела Николице Земунца и Браће уз суделовање најбољих |угословенских хармоникаша првака за 1933 год. г. Раде Шамовца и Николе Петровића зв. Бучу*. ј Пиће н гурманлуци првокласнн. Отворено до дубоко у ноћ. 50037 Рестораа „Херцеговина - кућа Весеља улипа „Цара Николе П" (Макензијева) бр. 65. Телефон 22-240. Свако вече пева омнљена Татјана н Анче Рускиња (друга Софка) уз пратњу Косте Станчсаа љевића хармоникаша. Отворено до 3 сата. Кујна првокласна; рогптиљ богато сортиран, пиће првокласно. 50292 Ресторан Румунски Краљ Краљнце Наталије 72, тел. 27-728 од данас пева најпопуларнија севдалинска певачица Стана Јаковљевић, Сремица, уз пратњу омиљеног хармоннкаша и тенорнсте Костнце Станисављевића са најбољнм-оркестром. Вина из подрума Смедеревоке виноградарске задруге, одлична кујна. пића првокласна. У хотел „Америцн" гостује сваке вечери капела „Морнзр" у морнар ској уннформи. Пића првокласна и гурманских мезелука. 50341 Ресторан „Два Јелена" изнова реновиран, кујна домаћа и страна као и сви гурмански спепијалитети. Пића прворазродна. Свира оркестар Душка Попаза и дружине. 50009 БИОСКОПИ: Корзо (15) преммЈера „Сенке прошло сти" (Ханс Фехер н Еуген Клепфер). Додатак Фокс новости. Касина (15): премијера „Слободно срце" (Густгв Фрелих, Ернст Веребеш, Ани Алерс) и „Овадба у Корушкој". Уранија (15): Премијера „Горућатајна" (Вили Форст). Колосеум (15) Руско пољски шлагер: „Кућа на граници" (Уфа журнал) и културни филм. Коларац: данас не ради. Почетак о бјавиће се накнадно. Еклер (15): оперета од Штрауха „Шиш-мнш" (Ани Ондра — Георг Александер — Ханс Јункерман). Луксор (15.15 ради непрекидно): 1) „Једна од оних" (Шлетов, Трудг Берлинер; 2) „Љубавна заповест" (Олга Чехова, Јоханес Риман). Новаковић (15): 1) „Плаћена да љуби" (Дон Жозе Мојнка, Кончнта Монтенегро); 2) „Моја жена" (Лилиан Харпеј, Вили Фрнч); 3) Нови Мнки Мауз. Метропол (15): „Мадам сатан" (Реџиналд Дени); „Ренегати" (Взрнер Бакстер, Ноак Бери). * Балкан (15): 1) „Пази, Азија се буди"! 2) „Лажни Фелдмаршал" (Власта Буријан, Рода-Рода). Весела војничка тонфилм-хумореска. ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: г.г. Антонијевић Милан, Кнез Михајлова 26 (тел. 20-616); Божић Борипоје, Краља Алексаидра 132 (23-»Л1) Живковић др. Петар, Душанова 75-а (23-966); Јанкозић Душан, Хајдук Вељков Венац 2 (20-8П4); Кремић Божидар, Булевар Ослобоћењо 36 (24-509); Лабош Оскар, Хартвигова 37 (27-239); Лазић Драгољуб, Пашићева 10 (24-163); Михаиловнћ Бранко. Па ра Николе П 79; Инколић Зојислав, Поп Лукина 6 (28-124); Протић Сима, Краља Милана 31 I (20-821). Станица за спасавање и брзу помоћ 23-4-56.

ције за осветл>ен>е су иеверо-1 Д° Даиас оветлост ое увек | ватно усавршене, оне пружају иорала ]авл>ати упоредо са томахсимум о«от« што се данаш- плотом - Сасвим Је сигурно да њим системима мотло постићи. ^ е се топлота у блиској будућ

Али да ли је у истини постигнуто савршенспво ка пољу технике осветљења? Није. Наша средства за ооветљаоање улица, тргова и ооба су у ствари још веома прнмитивна. Према коистатацијама великог енглеског хемичара Халдана, наше лампе — чак и најсаврше није електричне оветиљке производе далеко више топлоте, него оветлости. Сва наша средства за ооветл>ен>е су још у неразвијеном сгаднуму, јер дају топлу светлост. Све наше светиљке рао::ош

ности моЈш да иволује од светлости. Сви досадањи покушаји на овом пољу остати су безуспеш ни. Узалудно су пронађене савршене Волфрам-сијалице, неонове це®и и узалуд је Маркони из Ђенове запалио бежичним путем ележтричле оијалице у Аустралији, светлост се ни у једном олучају није могла да одвоји од топлоте. Али данас витне него икадв, проблем хладне светлостн овестрано ванима научннке. Ради се на томе, да се оветлост осло

МАЈПЕПШЕ Ц НАЗЗЕФТ14ННЗЕ дечизе одело имантловм код

МИТИЋА

се дотле већ потпуио усавршити техниха осветљења и елек- _ . тричне сијалице ће давати хлад »<>" очекују нове резултате у вештачком храњељу. То |е приличну, а не раоипну топлу авет- овом правцу. в0 компликовзи« и тешка ствар. - Енглески лечар др. Еваис, Јвдаи од најчувеннјих спецнјалиста ва рак у с^ету, својим болесннцима која пате од рака у грлу или стомаку даје гумене цеви за храњен>е и постиже најлетпе резу.тгате, Храњење кроз стомак помоћу гуиене певи је усавршено, али при томе болесник нема слободу кретања в стога Је много боље а<ко се вештачко храњење може да обави кроа грло, такође путем гумених цеви. Таасо је др. Еванс излечио од рака у грлу једну жену којој Је морао да исече грло, тако да се није могла више редовним путем хранити. Али, кад је ова жена добнла гумену цев, она се редовно хр?иила и оздравила, тзко да се после две годане могла м удати. Намештене гумене певи код болес иика који су вмали рах не виде се н нико не би нн слутио да се такав човек вештачки храни. Гумена цев у вештачкој исхрани омогућује хигијенски начин исхрзне, а поред тога сасвим је искључено да се оперисани н излечени рак вовратн.

49449

но троше енергију и 95 од сто боди топлоте и утрошена енерсветлосних зракова губе се из! ги ^ а искористи на 100 од сто. 1ампе невидљиво и неискорилм Да ли је хладна сзетлост тех ћено, је>р их топлота саме лам- ничка утопија? Не 6и се могло пе апсорбује. Ако неко, напри- рећи. У природи наилазимо на * »/рп ВАРЕпјЕ И ЗДРА мер, плати управи осветљења доста примера да хладна свет-, л Д°° ићете дневном упо рачун за електричну струЈу ујлост стварно постоји, а кад је 1р ебом . П( ^ а чаше на Р авне износу од 100 дннара, о« је ујтако онда је могуће и вештач-1 г Р анц -Јозефове горке воде. истини од тога употребио свеЈки доћи до ње. Стручн>аци лекари за пореиеће га 5 Дннара у сврхе ооветљен,а, | Има морских риба ко ]е шнре Д В у Торкт воду %р он"" пома® осталих 95 линара платио је хладну светлост, има минерала ' јј ^ рад у стомаку н црева, од* само зато, што електрична си-|ко|и ту исту особину имају, ај страњује отеченост џигерице, јалица г} 7 би елергију за авоју јсветлост радиума ј« такође хла повећање множину мокраће, о-

топлоту. |дна. Постоји огроман број ба Не морамо бити сведоци, па|«.ила који светле у мраку. Т* да прореаснемо, да ће л>уди бацили жи©е у мору и отуда кроз 50 година имати педесет ј фосфолцирајућа светлост мо» пута јевтиније осветл>ење него ра.

живљуј« измену твари и освежује крв. Франц-Јозефова гор ка вода добива се у апотекама, дрогеријама и шпецерајским трговинама. 56890

ОДЛ1АРАЊЕ У ПОСТЕЉИ КАО ЛЕК. — Већ и лекари у старо доба говорили су да је постеља лек који људи обично не цене довољно. Нарочнто су две болести код којих дуже одмарање и лежање у постељи има повољно дејство и равно Је иајбољој медипини: малокрвност и слабост живаца. Ако је малокрвност тежа, одлична дијета за болесннка Је, да на слободном простору, ван куће, на сзежем ваздуху лежи сатима, изложен непосреано сунчаним 8рацнма. Лежање у постељи одмара и освежава живце внше него ма који медикаменат. У сваком случају, мора се припазити и на то да исхраиа буде одговара^ућа, по хигнјенским прописима.

РОМАН „ПРАВДЕ"

~ 1 Е " 11ДД|! '- ~ Између дужкости и љубави

за врбицу најлепше слике деци, долисне карте иувгличање

— код —

МНЛШ СДгИЋА код „Сгомеиика" ИЈП5 '

»1 — Желео бих да у четри по подне говорим са вама и Девилином. — У четири? Добро, ми смо у канцеларији. А куда ћете онда? — Ако саи вам потребаи ваћи ћете ме у „Метрополитену". — У „Метрополитену"? — Да. У музеју. На другој сграни апарата чуо се пригушен смех. — СлушаЈте, Ридер! — смеЈао се шеф кривичне полиције. Није згодно да у овом тренутку посматрате лепе слике... — Нису слнке по среди, Ашер! — одговорио је Ридер. Дакле, ако сам вам потребан, наћи ћете ме тамо. У противном случају састаћемо се у четири. Ашер је прекинуо везу, а затим се обратио комесару Девилину: — Тај је потпуно пијан. Читао је детективске романе и сад лудује. Он посећује музеје, а штампа нас напада. Девилин се смејао. — Два убиства и она тајанствена жена, а господин државни тужилац одлази у музеје... Сигурно има састанак са лепом удовицом. . Девилин је погодио, Јер Ридер је у том тренутку телефокирао Вирџинији Шанинг и молио је да у четири поподне дође у музеј. Вирџинија Је дошла тачно у одређено време и чекала у холу док се није појавио Ридер са великим пакетом у руци. — Хоћете ли ми направити једну услугу? — питао је он. — Учинићу све.

— Да чујете у чему Је сгвар. Нећете се одушевити. Жена се уплашила. — Дакле, у чему је ствар? упита. Учинићу све што могу. — Вечерас у шест отићи ћете у Бертлеову кућу, објаснио је Ридер. — Ето вам адреса. Бартле у шест неће бити код куће, а ви ћете се претставнти домаћици као чланица удружен>а за заштиту келнерица. Саопштићете да сте донели важна писма, која по сваку цену треба да предате господину Бартлеу. Домаћица ће вас вероватно молити да чекате у холу. — Да... И шта даље? — Тачно у шест и пет покуљаће из приземља дим. Немојте да се уплашите, јер на тај начин хоћу да позовем пожарну чету. Домаћица ће се уплашити, а ви ћете користити ту прилику и отићи на др)»н спрат V Бартлеову собу за рад. Тамо ћете се сакрити између два ормана у углу. Пожарници неће улазити у ту собу, а ви ћете остати док... — Док? — Док вас не позовем, објаснио је Ридер. Бартле и ја ући ћемо у собу око осам. Кад чујете галаму, изићи ћете из свог скровишта и идентификовати Бартлеа каб човека кога сте видели у хотелу. — Човека кога сам видела у хотелу?... Зар да кажем...

— Не бих вас молио да нисам убеђен... Вирџинија је пребледела као крпа. — Хоће ли и Иоћни портир бити присутан? прошапута. — Не. Ви никада више нећете видети тог портира. — Али... Бартле... Ви иислите да је био Бартле?

|ли? Нама је, наиме, скоро све јасно. — Да, упао је Девилин. Ашерова теорија Је добра. Самоубиство због гриже савести Дер внш је убио Дарова, а затнм извршио самоубиство. Ко зна, можда је Даров имао раније не што са Дервншовом девојком.. На крају крајева. ви сте најбоље познавалн Дервиша и к>егов приватан живот. Ашер је климнуо главом, а Девилин наставио: — Теорнја је савршена и на

— Верујте ми, Вирџинија, за тај начин случај би био ликвн-

сада не могу ништа више да вам објасним. То би дуго трајало. Алн се надам да нмате поверења у мене. — Да. Учинићу ®е. — Да ли се плашите? — О, наравно, признала је она. — Упозорићу вас на још Јед! ну околност, наставно је Ри

днран. Осим, кад бн се једног дана појавнла нека хистерична »ена н признала да је убила Дарова. Или, опет, нгки мангуп који бн признао Ј? је убио Дервиша .Али то се до сада није десило и, према томо, све је , ликвидирано. Шта мисл те, Рн-

— Да. Признаћете да сте би- Је прииетио да Вирџинија дрхли и казатн да сте видели Бар- ти.

тлеа кроз кључаоницу спаваће собе. Ридер ЈоЈ се загледао право .у очи и додао:

дер. Девилин и Ашер сакриће! - 1е Р ' Или сте можда ; музеју се у исту собу... дознали нешто? — Не љутите се, Сте&ен, али! Ридер је погледао / иера, « ја се и упркос тога 6о'јим Ја ј затим Девнлина. При: тно је је заиста он... Добро, учинићу,Да се иронично смешка . — Убећен сам да с ушаз убнцн у траг, рекао је ^тнна, доказа још немам, али , ам ко |е убица. Доказе ћу на( :ити и молим вас да ми помоп -те. — Наравно, одговорис је Девилии. Зато смо овде, » ч ва: молим да нам објасните детаље. На кога сумњате и н& основу чега? Ридер је прешао рукок преко чела. — То ћете дознатн вечоас у осам и по. Али само онде ако учините што вам кажем. Рндер је сад поновио счој план са пожарном четом.

све што год хоћете... — То је ва банк, рекао је Ридер. Опасна игра. Ридер јој Је још једном објаснио цео план. — Ако сматрате да је то сувише за ваше нерве. реците ми, рекао је на крају. Ја вас потиуно разумем. — Не, не, Стефен. Сакрићу сг у ту собу и кад ме позовете изићи ћу из скровншта... Кад Ју Је, мало доцннје. пратио таксијем до куће, Ридер ни

Тачно у четири Ридер се састао са Ашером и Девилином. — Дакле? упитао Је Ашер. Пнтересује нас шта сте дозна-

— Наставиће м —