Правда, 06. 04. 1933., стр. 15

СТНАНА >

ПРАВДА, « АПРИЛ 1938 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.205

}А §А

С2Н

Детињасти лекар — Француски лекар Бувар коЈн је гшпао пулс наслоњачама. —

Славни француски лекар др. АЛишел Филил Бувар (1711 1787) последњих годииа свога живота, иако није био сувише стар, примегио је да га иоћ памћења све више напушта и одлучио је да се повуче из лекарске парксе. Није хтео да услед губигка меморије неком 6о леснику препише лек који му може шкодити. А.тн организам др. Бувара био је већ толико навикао на рад, да стари лекар ии у пенсији није мировао. Тражио је стално да иекога лечи. Пошто му болесници нису више долазили, он је обилазио своје собе и свима наслоњачама опипавао пулс, преписивао им рецепте и питао мх како се осећају. Пријатељи су мислили да је др. Бувар полудео, али су његове илађе колеге утврдиле да се Бувар само подетињио у ста рости и да га „лечење" наслоњача необично забавља. Једног дана др. Бувар је упитао свога слугу: — Жане, зашто мени више не долазе пацијенти да их прегледам ? — Господнне докторе, рече Досетљиви слуга, из простог ралога што сте их ове већ излечили! Лекар се овоме саопштењу рал->вао као дете и иије више пипао пулс наслоњачама, иити је до смрга писао рецепте. • КР^ЂА 15.000 ВЕШТАЧКИХ ЗУБА. — Код зубног лекара др. Лазоверта у Варшави извр шили су једне ноћи лопови кра ђу, одиевши 15.000 вештачких зуба и мању количилу злата за лекарев рад. Лопове је полицнја убрзо ухватила, али кад је од њих тражила да врате вештачке зубе, они су дали сензационалан исказ: они су крзђу извршили по наговору самог др. Лазоверта, који им је за то дао 500 злота. Лопстви су одмах после крађе вратили лекару вештачке зубе, а он је подигао код једног осигуравају ћег друштва 1500 долара, на ко лику суму је био осигурао веш тачке зубе протнв краће. Лр. Лазоверт је такође ухапшен и он је ову злочииачку тралсзкцију признао. * КАЛ ЈЕ ЈЕВРЕЈИН НА САМРТИ. — Стари Адолф Блау је на самрги. Цело живота био је савестан и добар трговап и волео своје. Око постеље се окупила пороЛица. Блау једва чујним гласом упита: — Је ли ту мој син Мориц? — Јесте, ту сам, татице, рече најмлађи Блау плачннм гласом. — А моја кћи Сара? — И ја сам ту... — А моја друга кћи Регина? — Ту сам. тата... — А моја жена Ребека... — И ја сам гу. драги мој V долфе, рече Ребека и паде плачући на груди самргника. А самргннк громким гласом др»кну: — Сви сте ту, а? А ко је у дућану. • КРАЈ СРЕЋЕ. — Жена прича сппме л>убавнику: — Пет годииа сам тако срећ но живела сп својим мужем... — А после? — После? После се вратио иј иностранстоа... • „ВДРТА" нпва адпеса: ДЕЧАНСКА УЛИЦА БР .21 ТЕЛЕФОН 21-7-91 6033Ј

— ИЗ ЗАБЕЛЕЖАКА ЈЕДНОГ 1.ИВШЕГ ТАЈНОГ АГЕНТА РУ СКЕ ШПИЈЈНАЖЕ. —

« о—

— ВАЖНИ ДОКУМЕНАТ О М01.ИЛИЗАЦИЈИ УКРАО ЈЕ ДРЕСИРАНИ МАЈМУН. ' :о

Славни авијатичари Молисон и његова госпођа Еми Џонсон, стигли су у Париз, где ће се задржати извесно време. Авнјатичарски брачни пар снимљен Је за време ручка.

Републина у срцу краљевине — о о — РЕПУБЛИКА САН МАРИНО, О КОЈОЈ СЕ МАЛО ЗНА И ЧУЈЕ. —

— „МЛАДЕЖ НА ЛИПУ ЛЕПЕ ЖЕНЕ." —

У средњем делу краљевине И талије на јадранској падини Апенинских планина (у ваздуш ној линији, тачно преко пута гд нашег Шибеника) налази се мала република Сан Марино. О тој републици, смештеној у срцу краљевине, мало се зна и го вири. А занимљиво је упознати живот те државице, једне од нај мањих у Европи, која се може с правом уаретитн у ред најстарчјих земаља на нашем континснту. Италпјани Сан Марино у шалл и са извесним националним поносом називају: „Младеж на лицу лепе жене." Да на географ ској карти Сан Марино одиста ннје већи од младежа, то је тач но, али откада Италија претен дује на надимак „лепе жене", т<> нам није познато... Мала планинска република простире се на 64 квадратних кглометара и има данас око :3.000 становника. Престоница републике се зове такоће Сан Марино, а лежи на »рху планине Монте Титано. То је крај старог римског друиа, који су градили у своје време римски цареви. Земља Сан Марина Је веома плодна и становништво од својих производа живи у изобиљу. Чувена су сал-маринска вина. Поред тога, становништво се бе вк и производњом: пшенице, дувана, уља, сточарством и рударством. Има богате руде мра мора, утља, гвожћа и сумпора. Престоница Сан Марино има 1500 становника, стзри музеј, са римским антиквитима, уииверситет и велику библиотеку. Малом републиком управља савет од 60 чланова. У овај сарет се бирају 20 племића, 20 гра ћана и 20 сељака. Велики савет именује мали савет, владу од лванаест чланова, која врши ад министративне послове. Поред тога, велики савет бира из своје средине претседника републике, који се тамо зове гувернер. У делокрут великог савета спада н именован>е полицијских чинов ника. Савет одржава седнице у ста рој згради владе, у веома раскошно урећеној дворани, чија два престола заузимаЈу за време седнице гувернер и шеф полиције. У цркви нема престола

за прве граћане републике Сан Марино, јер Санмаринцн су поб' жни људи и кажу да су пред Богом сви једнаки. Сасвим је природно да се ста ковници ове мале републике ни по чему не разликују од Италијана, имају исти језик, традиције и навике и са Италијани ма се мешају као да су с њима у једној држави. Изгледа да и сами Италијани не смаграју више Сзн Морино засебном земллм, јер на границама нема ни цари ника нити је пасош потребан за путовање из Италије у Сан Марино и обратно. Можда ће „младеж" једног дана — вештом косметичком ог.срацијом — сасвим нестати са лица „лепе жене"... • ТРАГЕДИЈА СТАРОГ ДОН ЖУАНА. — Бечки суд осудио је ових даиа на шест месеца затвора неку жену по имену Хе лена Јандл. Она је оптужена | да је живела у инги инн м одно I сима са банкарским чиновником Робертом Филипсом, ста- ј рим 57 година, који је био о-1 и-ењен и отац четворо деце. Јандлова је етално претила свом љубавнику да ће откри- Ј ти све пред његовом породицом и казати да му је она биЛа годииама љубавница. Уцењујући га овако, Јандлова је успела да измами од Филипса сву његову уштеђевину од неколико хиљада шилинга. А ка да већ није могао да јој да внше новаца за њене нове уцане, извршио је самоубиство. Хеле на Јандл је сада осућена,, што је несрећнот човека отерала саојим уценама у смрт." НЕ МОЖЕ СЕ ЗНАТИ. Муштерија улази у посластичарницу и упита продавачицу. — Кажите ми, молим вас, јесу ли ови колачи свежи? — Не знам, ја сам тек од пре недељу дана у послу... ЈЕВРЕЈИ У НЕМАЧКОЈ. Један бечки шаљиви лист обја гио је ову вест из Немачке: „Канцелар г. Хитлер издао јс јуче ову наредбу: Ни једном Јеврејину у Рајху не сме ни длака на глави фалита! Додатак: Али се ипак препо рЈ-чује свима немачкнм Јеврејима да се ошишају до — гларе1..." Каквим се невероватним и раЛинираним средствима служи шпијунажа, готово никоме није познато. Случај, који се дого дио за време рата у руској војсци, више је него необичан. Јед нога дана пронела се вест да је генералштабни капетан Ворков у својој соби за рад извршио самоубиство. Разлог његовог са моубиства био је нестанак једног врло важног акта. Овај је акт ишчезао на један необјаш њен начин, и никако се није мо гао пронаћи. Комаида је овај акт ургирала, а официр је на сва ургирања одговарао, да не зна на који је начин акт нестао. Истрага није дала никакав резул тат. Капетаи Ворков дао је следећу изјаву: седео сам 13 марта у својој канцеларији и радио. Срдонанс ми је јавио да грофи ца Арацков, мени врло добро позната дама, жели самном да говори. Тајни докуменат који сам баш нмао у рукама оставио сам на столу и примио даму. Грофица је као и увек носила

(1 ицир трудио да ми доиесе чашу воде, отворила сам ташну, мали се мајмун неопажено попео на писаћи сто, узео коверт са важним документом и као му ња ишчезао кроз прозор. Ситузција је била изванредно повољ на, јер је већ био сумрак, а горела је само лампа на писаћем столу. Соба Је била тако рећи у полумраку. Официр није ника ко могао на мене посумњати, јер ја нисам напуштала своје место, које се налазило неколико метара од писаћег стола крај зида. Мајмун је чекао, како је био и издресиран, на крову команде. После' пола часа вратила сам се и када је улица била празна дала сам један пискави сигнал. Мајмун се сместа нашао крај мене и мој је ауто одјурко у ноћ. Зашто ја то сада саспштавам? Тешко сам оболела и осећам да је смрт близу. Цео спој живот много сам патила што је капетан Ворков невин из вршио самоубиство. Хтела сам да га макар и мртвог у очима

]е.ч

своју од злата плетену ташну и | његових другова рехабилитукредала ми је карту за једну хуману академију са молбом да код комаиде организујем прикупљање прилога за сиротињу. За време овог разговора грофи ци је изненадно позлило и она се спустила у једну фотељу и замолила ме за чашу воде. Донео сам јој воду са стола, који се налазио поред зида. Када Сач се вратио писаћем столу, документа више није било. Тражио са.ч га као луд. Ишчезао је. Нико није улазио у собу. Грофица није напуштала своје место, а ссм тога она је била изнад сваке сумње. Не буде ли се докумгнат нашао, ја сам изгубљен, јер он садржи тајне заповести за мобилизацију. Ја сам за њега јамчио својим животом... Тражење тајног документа би ло је узалудно. Два дана доцни је капетан Ворков извршио је самоубиство. Оставио је само неколико редака: „Грофица је била сама у соби, због прикупл.ања прилога за сиромашну де иу. Она цело време није напуштала своје место и ја зато већ као мртав дајем своју поштену реч да је грофица невина!" Капстан Ворков сахрањен је са ројничким почасгима. Истрага је била закључена, али је тајна остала нерешена... После дужег времена тајна се расветлила. У команди је из Ц)у јорка стигло једно писмо. У ње му се налазило једно друто затнорено. У првом пнсму писала је нека госпоћа Хоткинс следеће; „Ово затворено писмо оста вила ми је моја покојна прнјатсљица А. са молбом да га доставим команди у Варшави. О његовој садржини немам појма, и само испуњавам жељу покојннце." Отворено је друго писмо са овим текстом: После несрећне афере са генералштабним офицнром побегла сам у Америку. Призна-

АКО ЈаДр''' 1 сжвиша фф* „РНАПМК V* САПУНОМ I коиад дово.ган (е за 15 прања Увск прп руии, перс м лечн ујсл > о улепшапа косу. Може ли сс пожели гн нешто бол.е и практичнШе? Добије се свугде Цена 15— дин. ЛАМНКО — Београд, Кн. Мпхајлова Н У.7Ч8 Наша мала енциклопедија КРАТКЕ ПОУКЕ И ЗАНИМЉИВОСТИ Абукир је село у Епшту са 1200 становника. Ту је еш тески адмирал Нелзон 1798 годнне уништио целокупну ф;анцуску флоту (Наполеонову). * Еукалипсус је једно од нај виших дрвета на свету. М'-:-ке да достигне и виеин\ од 109 ?1е тара. Неке врсте еукалипса су пресаћене и у јужну Европу. * ЈЈелати сј ' у средњем ве1с\' рретставлча.тн засебну друг^тпе ну класу и снн је од оца наслеђивао тај занат. * Садржина соли у Мртвои мо ру износи преко 20 од сто, и стога је органски живод у » мору немогућ. * Пре него што је пронађен шећер, мед је био једино сп°д ство за заслађиван>е, пр&- .ч .ење колача и разне слатке ђако није.

Мурманска железнина је јед на од најдужих железни 1; м\ пр>та на свету, износи преко 1000 километара. Спаја Лењ* ( н град са Александровском, ча Леденом Мору. Грађена је за јем да сам била шпијунка и да време Светског рата. сам му узела тајни документ. „ Управо и нисам га узела "|а. не I НИЈЕ д,у ДОВОЉНО ЈАСго мој сићушни, дресирани мзј мо _ Де ВО ј К а се љутито обра мун. Ја сам свог малог бразили- ги свом удва р ачу . јанског мајмуна годинама лреси _ росподине, ја се дипш рала да ми по потреби буде од СМ&10СТ| , којом „ е мн „ зјави . користи. МаЈмун је био сакри-1 б в ј вен у мојој таогни и док се о . . ' Ј Ј Ј I ји, наЈГлупљи, и најстрашни*и мушкарац кога сам до данас познала. Знајте да нн онда не бих пошла за вас кад бнсте, случајно, били једини иушка* рац на свету! — Госпођице, је ли то треба да буде корпа с ваше стране?