Правда, 06. 04. 1933., стр. 16

БРОЈ 10.205

ПРАВДА, в АПРИЛ 1933 ГОДИНЕ

СТРАНА,

Фељтон „Правде'

Ф

ШЈА НДС СЕ ТИЧУ ЉУДК?

МИХАИЛО ЗОШЧЕНКО. —

Јуче, дођавола, умало нисам закаснио на посао. Пре свега: крвнуо сам на вре ме. Попно сам чај и јурио пре ко степеница. Гледам — ,на про зору седи мачка. Хтео сам мачкицу да погладнм, али сам помислио, враг га однео, закаснићу ако будем ту миловао свакојаке мачке. И тако брзо излазим у двориште, и не поигравши се с мачетом. Излазим у двориште, долазим до врата — не могу да про ћем. Под вратима су ископали ЈЈму. Можда су пукле цеви ремонтирају. Људи су се окупили на обема странама. На улици чекају — не могу да уђу у кућу. А радни свет у дворишту се л.ути — не могу да се журе на посао. Они што копају јаму веле: — За сат смо готови — не узбуђујте се. А коме се жури, нека скочи у јаму и ми ћемо га извући. Један Је заиста и скочио, али се убрљао као прасе. Јђега су тамо у јами, пре него што су га издигли горе, тако уваљали у блату, да је, дос певши на улицу, понова скочио у јаму и наредио да га по кова избаце у двориште — иизао је да се опере и пресвуче. Они што стоје у дворишту почињу да псују. — Позовите, веле, претседника. Зар он, протува, спава до осам сати1 Долази претседник. Увређен Је— Ја, вели, нс радим за на! ницу. Нисам се најмио. Како сзм могао знати да ће копати днректно под вратима? Члан колегиума бранитеља, нс.ки Брикин, злобно одговара: — Карактерисгичан случај. Обична историја. То је код *ас често. Нешто се ради, а на људе се заборавља. Претседник вели: — Ви сте у нашој кући поз нат интелигент-тужакалац. Други станар одговара: — Ја, на пример, нисам никакав интелигент, алн и ја могу нешто рећи. Јуче сам го хтео да уђем у каду. У фуруни под казаном се ложи. Наје даред — сервус, хвала — затнорили воду. Онако голишав морао сам да гасим ватру, јер би казан без воде мога пући.

Требало је да ме упозорите да ћсте затворити воду. То је одличан простаклук1 Претседник вели: — Па да, зна се! Увек с претенсијама! Ви сте некакав про летер! Један што чека на улици вели: — Па пустите нас кроз станове, који имају два уласка. Ваљда нећемо овде буљити у ту јаму! На то ће претседник: — Кроз станове — добра идеја. Али код нас немају сви сланови два уласка. Некоји имају врата овамо, некоји онамо. А кроз кооперативу управ лик ће тешко дозволити да лрође толико људи, јер би му иогли разграбигл робу 1 им пре, што је кооператива још затворена и отвориће се тек у десет сати. Тада сам већ престао да слу шам даљу дискусију н кроз подрумски прозор сам некако изишао на улицу и потрчао што ме ноге носе. Трамвај, разуме се, нисам ухватио, али брзим кораком сам дошао до свог предузећа бг.ш на време. После рада се враћам кући. Видим врло пријатну ствар: ја му су затрпали. Може се ући. Уђем у стан. Хоћу да скувам

чорбу — не теча вода. Оправ љају. Узео сам канту и отишао у суседну кућу. Наточио сам пуну каиту. Тек што сам стигао кући, видим — вода тече. У бесу сам просуо воду у канал. Хоћу да наточим воду код куће — опет не тече. Затворили. Трчим доле да видим шта је. Да, веле, пустили смо на пробу за пет минута, да се станари снабду водом. — Али, враг вас однео, вслим — треба људе да напред упозорите. Како људи могу знати шта ви мислите? Претседник одговара: — Шта нас се тиче људи код нас се ради. Нисам се хтео свађати. И та ко сам ишао још једаред по воду. Скувао сам чорбу, али ни сим могао да једем — изгубио сам апетит услед умора и једа. КОД ТЕШКОГ ВАРЕЦ ј А , сла бокрвности, мршавосги, бледо ћа, болести жлезда, осипа на кожи, фурункула, поправиће наравна Франц-Јозефова горка всда тако важан рад у цревима. Одлични лекарски научњаци уверенн су, да и најнежнија деца одлично поднашају ФранзЈозефову воду. Франц-Јозефова вода добива се у апотекама, дрогеријама и шпецерајским трговинама. 56889

50000

Такво време шкоди Вашој кожи/ Али Вн се лако штитите Муеа-кремом! Намажите лиие и руке сваке вечери пре спавања а и по аану, пре него излазите, са МКгеа-кремом! Кожа ће Вам остати њежна и 1ипка, постаће отпорна против ветра и времена и лобиНе ону нежност и свежину, коју тако рапо видимо код младежи. Ви добро знате: Ниједав крем не садржи еуиерита, осим №уеа, и зато га еијепав други не може заменити. МПВЛ-КРЕМ: У кутиама и тубама од Дин. 6.- — 25.-

Надељни распоред радио-концерата

—

— БЕОГРАД СРЕДА, 5 АПРИЛ 17.00 О астми, предавање г. др. Влад. Спужића; 18.55 Тачно време ОбјавлЈИвање вечерњег програма и програма за следећи дан Преглед економских и финансиских прилика. гредавање г. др. Мишића; 19.30 Народна музика (грамофонске плоче), 20.00 Концерт на две виолине, изво де г. г. Владимир Слатнн и Јован Зг.рко, директор Београдске Музич ке Школе; 20.50 Госп. Радослав Весш«ћ чита други чин своје драме,, Разорено гнездо"; 21.30 Концерт Радио Оркестра; 22.20 Тачно време, нови нарски извештаји А. А. Пренос музике циганске капеле Предрага Гра чанина из ресторана „Рудничанин Загреб 17.30 Поподневни концерт триа Шимачек-Фронт-Керн. ЉублЈанз 19.30 ЈТитерарни час. ЧЕТВРТАК, 6 АПРИЛ 11.00 Објављивање дневног програма, народна музика (грамофонске плоче); 11.20 Званични извештаји о в >.достању, лака музика; 11.57 Тачно време; 12.00 Звона са Саборне Цркв<«; 12.05 Концерт Радио оркестра; 12.35 Берзански курсеви, наставак кпнцерта радио оркестра; 13.30 Новинарски извештаЈИ А. А. 15.00 Час за ђаке: Концсрт ученика-ца основне школе „Змај Јован Јовановић", Концерт спремила гђа Јелена Татић, учитељица; 16.00 Оркестарски конц-?.рт; (гр. плоче), Музика за игру (грамофонске плоче). 17.00 Из обласги окултизма, предавање г. Владе Михајловића; 18.25 Тачно време; објављивање вечерњег г.рограма и програма за следећи дан Час француског језика: Француски днјалози: г-ђа Сесил Шаре и г. проф. Мирко Дамњановић; 19.00 Кон цсрт радио оркестра; 20.00 Пренос из Љубљане; 22.00 Тачно време. новннарски извеШтаји А. А. Пренос музике циганске капеле Шандора Раду из ресторана „Потрошачка За друга". Загреб: 17.00 Поподневни концерат руског збора и оркестра балалајчника. Љубљана: 20.00. Пренос збора из Трбавља. СРЕДА, 5 АПРИЛ Беч 19.40 Популарни концерт 22.25: Музика за игру Берлин, 19.25: Риенци, опера у шест слика од Р. Вагнера; Пешта 17^0: Пеп>тански концертни оркестар; 21.45 Ииганска музика; 22.30 Вече клавира и чела; Букурешт 21.00 Концерт на саксофону; Париз 13.05 Концерт

радио оркестра. 21.00 Концерт из са ле „Гаво"; Праг 19.10 Концерт војне музике; 20.35 Композиције Жириа Бенда; Варшава 18.25 Музика за и ру и лака музика; 22.15 Музика за И,Р> ' ЧЕТВРТАК, 6 АПРИЛ Беч 15.20 Виолински концерт; 22.55 Музика за игру; Берлин 15.35 Вирту очна виолинска музика; 16.30 Забав на музика; Пешта 18.00 Пештански концертни оркестар; 19.30 Пренос из државне опере; после преноса: Циганска музика, Букурешт 20.30 Пренос из опере; Париз 12.30 Оркестарски концерт „Модерне оперете"; 2(1.00 „Љубав" комедија од Кистенмекерса; Праг 19.25 Концерт вокалног оркестра; 20.00 „Женидба", коме дкја у 3 чина; Варшава 12.35 Школскн концерт Варшавске Филхармоније уз суделовање хора „Харфл" и Рутковског (оргуља); 20.00 Концерт рлдио оркестра. НАЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ТАЧКЕ РАДИО ПРОГРАМА ОД 2 ДО 8 АПРИЛА Среда, 5; Берлин, 19.35: „Риенци* опера од Вагнера. Четвртак, 6; Беч, 15.20: Виолинскч концерт.

БАЊА ЛУКА, 4. априла. — (М. Г. изв. „Правди"). — У новој већницц банске палате одржа»а је јуче редовна годишња скупштина Удружсња чиновника и службеника Врбаске бановиие, којој је присуствовао велики број чланова. Отварајући скупштину ггретчгелник Удружења г. Сарић одржао је краћи гозор. а зг-чтм је гсрочитао поздравни телеграм који је упућен бану г. Милосавл>евипу. Секретар г-ђица Зора Адамовић. про читала је извештај управе о раду у прошлој години. После дискусије да та је разрешница старој управи и изабрана нова. Претседник је г. Милан Ступар, инжењер, а потпретсед ник је г. Иван Скорић. Управни одбор сачињавају г. г. Милан Јанковић, инжењер. Светомир Мишић, Љу бо Балдић, Милан Радовановић и Светомир Ловрић. Њихови заменици су г. г. Едхем Капетановић. Фабија« Новаковић, Хамза Галијашевић. У надзорни одбор су изабрани г. г. Жако Предић, Миливоје Бичанић и г-ђица Зора Адамовић.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

Ива Ивановић (Роман из београдског живота) (Ј. КАААЦАНОВИЋ)

Сви су та гледали зачуђени и кисело се насмејаше. Јова Дедић му одреши и руке. Ива их је трљао јер су га болеле зг.то што су се везе биле упиле у месо. Опет његово добро расположење брзо се поврати и он рече, смејући се: — Меии све изгледа да ви терате некакву комедију са мном, али ја не волим такве шале и кажем вам једном за увек да је моја песница тешка као гвожђе. У првој прилици, ако оваку шалу поновите, та г.есница пашће некоме на главу и ја вас уверавам да ће тај бити ошамућен за дуго времсна. Сви су га гледали не знајући да ли је заиста љут или се шзли. Уђоше Фабијан и Ранко Рајнћ и, зачуђени, упиташе: — Шта се то дотодило? Стева ДахиЈа брзо упита Иву: — Зашто. по обећању, нисте отишли у Руски ресторан да кзжете Фабијану и Ранку да д^ђу у кавану „Сноп" као што сте обећали? Ива згрануто одговори: — Ама како сам могао?.. Рио сам мало задоцнио и пО-

ћем брже ка трамвају кад ме 1е ова луда скоро угушила и довукла овде... Бога ми сте ви сви шашави!... Љут, бесан на самога себе, Ива изјури из собе и изгуби се, а они остадоше замишљени, горко се смешкајући. ГЛАВА Ш. У СТРАХА СУ ВЕЛИКЕ ОЧИ 27. Срцу се не заповеда У једној споредној соби клу ба „Две црне руковеги" седела је већина интимних чланова. Изгледали су уморни и неигпавани. Доста тихо су разго варали између себе, кад најпосле Ранко Рајић предложи: — Ја мислим да је најбол>е за нас да се иселимо и одавде. Овде се не сме више остати, јер ако останемо брзо ће нас све позатварати. Душаи се живо успротиви томе предлогу, говорећи: — Не. Мора се наћи начина да се остане овде, у овом стаиу. Људи су тек сазнали и почели долазити. Не заборавите за је нама ипак коцка најглав нија ствар. Која, који је једини био миран и апатичан, рече: — Душан паметно предла-

же. Треба остати овде. Неће бити тешко наћи начина да се полиција одбије и то тако што ће ово постати приватан стан Данилов, а увек бити нама на расположењу. За време кад се чланови скупљају улазиће се на главна врата, иначе јгдини Данило улазиће на та врата, а за нас остале отвориће се онај затворени споредни улаз. Нико се није противно овоме предлогу. Коју су и иначе сви слушали. То је остало као уг оворено. Баш кад је разговор завршен, у собу уђе Мила, бледа и тиха као сенка. Која се брзо диже и пође јој V сусрет, узе је испод руке и приведе друговима. Милу обли румен. Није би ла навикла на нежност Којину и била је пријатно изненађена. Која рече друговима: — Господо, после свега онога што се догодило, госпођицз Мила нема куда да се враћа својој породици. Она мора остати код нас. Ја је од сад стављам под своју заштиту и бринућу се о њој. Кад то изговори Која погле да по друговима, али ни један сл њих и не помисли да се про тиви. Напротив, сви приђоше Мили и руковаше се са њом као са другом. Која, после тога, узе Милу испод руке и, поздрављајући другове, изиђе, а они остадоше тихо разговарајући. Мила и Која уђоше у једну •пространу собу за спавање, на

намештену врло приЈатно и са укусом. У једном углу те собе била је каса и поред ње диван. Поред пећи од каљева би лс су намештене две фотеље. Кад Која седе Мила изиђе иа једна врата у зачељу. Чим остаде сам, Која паде у свој обичан мир који је личио на очајање. Било је у томе очајпњу нечега сировог, дивљег. Био је побеђен приликама, али његова душа, један пут огрубсла, тешко се повраћала. — Мени не треба роб. Зашто ће ми? скоро јекну Која дижући се нагло с места на коме је седео, и поче шетати... Затим се заустави нагло и, правдајући се самом себи, говораше: — Шта јој ја могу? Снгуран сам да ме воли и још данас предаће ми се сва, али ја то не тражим. Ја волим да освајам... Најпосле, нека буде што ће бити! Која се мирно шетао кад се Мила врати, обучена у пижаму од јапанске свиле са црвеним уанжетама и реверима. Смешкајући се, она се приближи Ко ји. Он брзо узе свој обичан изглед, пође јој корак два у сус рет, обухвати је око струка и сдведе на диван. Она се није бранила.... 28. Доцкан и узалуд Стеванка, Милина тетка, кад ;с сазнала све што се догодило, појурила је одмах у клуб, унапред правдајући Милу. Скоро без даха стигла је до врата и звонила као на узбу-

ну. Данило јој отвори врата и, правдајући себе и друтове, пу сти је унутра. Стеванка је грдила, претила, преклињала и најпосле плакала тражећи да ј-ЈЈ врате Милу. Све то није по магало. Данило је одбијао, и од себе и од својих другова, да су били Милини саучесници у нападу на Смиљу. Најпосле, Стеванка поче претити својим сунцобраном и љутито насргати на Данила. Данило, да би је уплашио, рече јој на послетку: — Госпођо, ово је мој при* ватан стан и ја не знам шта вл тражит« од мене. Клуб, хоћу клуб! пркосно је викала Стеванка. — Клуб не постоји више, или и ако постоји ја не знам где се налази. Једна је ствар јгсна, а то је да клуб внше ни је овде, рече Данило. Узбуђена и љутита до беонн ла, Стеванка припрети Данилу и, пљујући, напусти кућу. 29. Ива „Врабац" у шетњн Сунце је већ скоро дотицало горњи руб облака набацаних, као гомиле онега, на хоризонту. Било је нечега благог и милог у послелњем часу дана ко ји је ишчезавао. Ива „Враоац" лутао је улилама. ззнесен и срећан нл ..вој начин. У тој он срсте свога пријатеља Меркадоса, ко ме, осим огребо .чпн нз липу, беше и крв ва;=ма нспјд десног ока. — Наставиће ое —