Правда, 07. 04. 1933., стр. 6

тр»нл 6

ПРАВДА. 7 АПРНЛ 1933 ГОДИНЕ

БРОЈ 10 206

Проспава двадесетпетогодишњнце композиторског рада г. Стевана Христића

ИЗ СРЕСКОГ СУД.\

У згради Нзродног позорншта про слзвно је 5 ов. м. двалесетпетогодишњицу комттозиторског рзда г. Стева.ч Христић, днректор Београдске опере, Овом прнликом кзведена су три сценска дела која врло добро карактеришу композиторски рад г. Ст. Христнћа: први чин нз комада за певан»е „Чч-чук Стана", музичка драча „Сутвн" и првн чнн балета „0 хридска легенда" (прво нзвођење). Насупрот нааионалистнчком стнлу који се већ 5ио оотпуно захоренио у нашој Ј*узици, стил Ст. Христића формирао се под >-тииајем западн«* музнке. Позратак из иностранства нс лачкн рад: у Чучук Стани прозе»ава утипај национа.тног стила кога се ускоро ослобађа. Али у овом делу осећа се и јак чтицај Дсбисија у техничкој обради партит>т>е. На супрот лпетрпаном инструментнрању Штрауговом,-које је пуно - удвајања-у окта?н и сноредних гласоза ко?н не до лазе до израза. паргит>*ра Чч-ччтс Ста не је потпуно Дебисиевска, непретрпанз, прозирна и без непотребног уд ва^ања н без значајних споредних г.тасова. Лартитура Чуч>-к Стане јасно показује Стевана Хрнстнћа као великог оркестарског мајстора. После Чучук Стане долази дутачак период индивидуалног композиторског рзда. У овом периоду, у коме Стеван Хрнстнћ даце велики бро> зрелих дела. његоз стил се формнра под утипа:ем Штрауса и Дебисиа. Али и сту дше у Италн)н нксу остале без утицаца, Стеван Христић има дугачке веома пластнчно направљене мелодијске линије. Ова ннвенција у ме,тод1ШИ долази нзрочито до израза у његовој фанта зији за виолнну н оркестар као и у мајсторски пнсаном вокалном ставу. Овај прериод Христићезог рада на1 плодннји је; од већих дела овде спа дају: Васкрсење ораторнјум за соло хор н оркестар. музичка драма „Су том и , фантазија за виолнну и оркестар, дза Опела у е-молу и бе-молу посвећено херојима н жртвама рата за ослобоћење н уједин>ен»е од 1912 —Н»18, Две побожне песме за мешовнти хор, Дубровачки рекзи^ем за соло сопрам и мешовити хор, „Јесен" и „Звезда" песме за мешовит хор, сценска музика за Лазарево васкрсење од И. Војиновића. за Јозана Владистава од Милошевића. за Шек спировог Хамлета, Молиеровог Уображеног болесника и Сунце од Ша« тића. Поред ових дела у озај перИод Хрнстићевог радз сттада и великн .број песама за глас уз прзтњу орке; стра или клазира. У трећи период сттада муз^пса за балет ,.Охридска ле Ренда* Ма да се у „Охридској легендл" Христић служи са народним мотизима, он ипак не запоставља ни

своју богату мелоди|ску инвенцију, из нзролних мотива развија дуге ве ома плзстичне мелодијске лнни]е. Оно што је карактеристично за композиторски рад Стевана Христића. то је веома \танчан стилски осећак то је несу мњиво позитиван елемент код њега. Двадесетпетогодншња компо.Јнторска делатност г. Хрчстнћа јсг.нгила је несумњнво дубок зарез у исторнји наше музике.

Ш1 [011!

— ВРАЧАРА ЉУБИЦА МИЉКОВИЋ КАЖЊЕНА ЈЕ, 1иКО ЈЕ „ПРЕДВИДЕЛА" ДА НЕЋЕ БИТИ КАЖЊЕНА. „У ХРИШЋАНСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ МЛАДИХ ЉУДИ ПИТА.Ш СУ МЕ ДА ЛИ ИМАМ ВЕЗЕ С БОГОМ."

Г. Ст. Христић Први чин из Чучук-1*тлче днрмговао је изврсно, са пуно сигуртети г. Сташа Бннички. Стану је п«вала г-ћа Арсеннјевић досга добро. Нарочито се истакао хор којн }е јдлнчно звучао. Сутон и Охридску легенду дириговао је одлично г. Стевчн Христић. Г-ћа Роговска - Христић која је певала Павле била је изврсна, својим сонорним и одлично постаз.т>еним гласом и окретношћу на сцени дала је одличну креацију. Мапа (г-ћа Пин теровић), Маде (г-цз Манојловић) н Оре (г-ца Кезер) биле су врло добре. Први чин Охридске легенде сасвим је успео. Кореографија и режнја« г-ђе Нине Кирсанове изврсна је. Публика је искрено поздравила г. Стевана Христића. У име Краља честитао му је и предао одликовање орденом Св. Саве трећега степена г. Милан Предић, управннк Народног позоришта којн му је и у име Позоришне управе честитао двадесетпетогодншњицу композиторског рада. Пос^е овога честитали су му н предали лаворове венце оперски ансамбл, хористи, лсвачка друштва „Станковић", Прво београдско цевачко друштво, и Обил^К, чланови Београдске филхармоније, Удружење музнчара, дирекција Југо-концерта и многн другн. Драгутин Чолнћ

Хзатзње крааљиваца ноји су понрапи ужичког свештенина г. Гпкшкћа —- Крадљивци коЈи су из принцнпз крали ппоповске' паре". СПЛИТ, 6 април. — (Ш. Ч. изз. „Правди"). — Јутрос је сплитека полиццја ухапсила Миливоја Рафа-ловића. званог „Наполеонче", и Дпагишу Павлозића, келнера из Уж^ца, ко|и оу 24 марта ове године извр.ци ли крађу у станЈ 1 свештеника г. Гли шнћа у Ужицу. На саслушању у полиихји Рзфа)ло*кћ је изЈавно дз се не ка|е што ге покрао г. Глишићз и рскао да „треба крастм новац од по поаа, јер новац који они једном доби)у више не види дана, пошто Iа они сакри]у н не троше". Лопови су у Сплнту остали без пребијене паре и полицпја их ?е тада ухапснла Истрагом »б утврђено да Су сва два крадљивца. после иззршене крз ђе у Ужицу, побегли у Чачак, где су се задржали некотичо дзна, а \аткм су с* уплтиЛн у Сарз^ево. Путовали су самО првом клјсо.м и живети врто л\-кс-чно. У Сарајеву су се задржали два дана и отсел^ )едном повокласном хотелу. Тада су одлучи.ти да крену на Приморје. Преко Чостара и Метковића јтпутова.ти оу за Сплит. Оно што им )е остало од новаца v Сара»еву, потрошлли су у Сплиту. где су ггчође живели л\-ксузно неколико дјнј. Пон'"' о су ухапшенн, протнв «»нх је одмах позедена крнвична нстрзга. На саслушањ^ су изјавили да су трошили н >вац због тога што :е но в <ц ксуји су трошили био „поп.1 ски", а с лруге сгране и због тога што су знзли да им )е полициј з у трагу. На путу, прочитали су у б*о градским дистозимз да је сумња за коађу код свештеника-г. Глишића ла на њих и да полиција трага за њи

ма. Очекивалн су сзакбг дана да ће бити ухваћени, па су настојали да бзр неколико дана у животу прожнве луксузно. Данас поподне. пошто је завр^оена полнциска истрага у сплитској по лицнји, оба крадљивца су спроведг на у Ужипе.

Највећн успг« Париза, Лондона, Бврлина и Беча

Тонфилм неоцењиве врелности и лепоге. Ускоро у биоскопу Корзо" 5Н4в4

и и

Тек дзнас, на претресу пред судн10М г. Алексзндрои Младенови!»ем н записничарем г-ђом Ђукић, из уста једне врачаре увидела се још једном наивност нас смртних. код којих није п развн|ено шесто чуло". По кривнцн Љубнце Миљковић. најстарте престоничке врачаре, која не тражи новац. али прима „добровољни прилог", сведочили су и интелектуалци и људи који нема|у пра ва да се назову интелектуакцима. Свелок Ћазим Рушитовић, упрокан малтером, кас да је био доказ дз се у редовима^ људи са школом налази више лаковерних него међу о; но^1 класом која жуљевитнм длановнма зарађује хлеб у зноју лица свог, тежак хлеб, н шгшта више. Врачара је стара преко шездесет година, добро ухрањена, седнх коса и благих црта. Као дете је дошла у престоницу, онда је отншла у Румуннју. Била је жена лађара. Једино женско дете удала је овде V Београду. Има н унуку, а стекла је и кућу. У улицн Светог Ннколе 52, тамо је њена кућа. Пенснју нема, з да је богато бнла удата — покојни муж се не би снтурно латно тешког лађарског заната. Да је донела мираз: опет, исто. Добровољни прилози су јој саградили малу и лепу кућицу. Ако... „ГЛЕДАЛА САМ ВЕЛИКИМ ЉУДИМА"Врачзра је ушла у дворану заднхано. Као што је познато, њу је оптужио Шести кварт према приЈЈави г-ђе Јованке Симендић и г. Милоша Јовановнћа, фарбара. Како изјављу ју, додијало им |е. Посете су биле многобројие. Од ранога јутра до мрклог мрака. Свн су тражнлн баба Љубицу, врачару, гатару, жену која гледа „на канлило"... Мнрно је села на оптуженичку клу пу. — Врачате ли људима? пита је су дија г. Младеновнћ. - Нисам. Долазе људи и ја им ка жем да ли ће бити добро или не... Гледала сам и великим људима. Питајте (помкње име једног бившсг министра). Сам ме звао пре осам година да му гледам. — Како гледате? — Ја сам то наследила од рођења. Могу да погађам. Нисам крива, јер ме сами зову... Ето, том бившем мкннстру рекла сам да ће бити велики човек. — Та идите, бабо, ја сам н данас велики.... рекаб тп је и наљутио се. Али ми је дао 30 динара. Било је у кући' једног бившег министра. и зва1а ме једна висока госпођа. Када је тај господнн заиста постао оно што није нн сањао, позвао ме је себи. ВојнЈгк је дошао по мене... сме је се баба. — Имате ли какву иоправу којом су вам дозволили да обављате овакав посао? — Немам. али су ме звалн у Хриш ћ-анску заједницу младих људи да ме посматрају. Тамо су била два господнна и један професор. Увели су ме у салу и питали ме да лн имам везе са Богом. Сала је бнла ттразна. Поставили су ме да седнем између њих. Прво сам гледала старијем господину: — Ви сте великн човек... Имате си на и он учи на страни... Иде му добро. Имате приходе од два посла. Жеља вам је да одете у кностранство... — Да ли ће ми се жеља Оствари-

„МОЈ СЕ МАЈСТОР СВАЂ\0 С ЊОМ ЈЕР НИШТА НЕ ПОГАЂ\.- и Као први сведок саслушан, је Љубомир Жнво|нновић: — Долази свет код ње, — причл он суднји, — неко тражи врачар\. неко гатару, неко канднло, а шта ради са тим људима — ннје ми пјзнато, иначе свет нагрнуо са свију страна... Друти сведок Грозда Панд>тзовнћ. — Свет долази н тражи је... — Јети гледала вама? пита је суднја. — Мени нте, али мо-ме рођакујесте н узела му банку. — Каковрача? — Премеће палце и говорн. Свет навалио. Буде нае изјчтра још у шест. — Кога траже? — Врачару, гатару, канднло. — Је ли сама тражила новац или је ваш рођак својевољно дао? — Јесте, тражила је новзц за нскакву таксу. Трећи свелок Ћазим Р\-шитовић: — Мајстор и ја дошли смо да нам врача. Затекли емо тамо четирн жеч ске и једног мушкарца. Прими.та нас

— Л\ени није. — Треба да се закунеш, па да одеш једно Дое године за крнвоклетј сгг.о, оттро му каже г. Милош Јо:*а I новнћ, који прати прстрес за цело ј време. ВРАЧАРА НИЈЕ ПОГОДИЛ\ БАШ КАД\ ЈЕ ТРЕБАЛО | После речи бранноца, који је мо| лно да се окрнвљеиа иззини казнг | јер .није врачан.с обављала у виту ззната, свн су се нашлн у ходнику до доношења прссуде. — Дођите поподне код мене! звала је врачора поверљизо. — Светог Николе улица 52. — До ђите! — Зар погађате? — Погађзм... — Колико ће те битн кажњенн сада? — Добро ће да испадне... Око ње се нскупно свет. Она има ведри изглед. Није као остали окриз љенн када чехаЈу на пресуду. Убрзо |е суднЈа г. М.таденовнћ наредио да окрнвљена уђе у дворану. Суд 1е нангао да је крнва и осулио је на 10 дана затвора илн дч птати 600 дингра у корист фонда зз подузање казнених завода, Овакву је -казну суд кзрекао у на ди да ће се „вкдовнта" Љубица Миљ кооЈгћ оканути свог заната. А, ако за врачање лаковерном све ту седне још једаипут на оптуженич ку клупу, неће јој помоћи ни ка.туђери ни цела Хрншћанска заједница младнх људи.

Врачара Љубипа Миљковић

■> _

упитао је.

Статистика сточарства у Врбаској бановини БАЊА ЛУКА, 5 априла — (Б. М. имв. „Правди"). — Стока на теритЈрији Врбаске бановине у току прошле зиме осетно је страдала. Према аваничним подацима број угинуле стдке је следећи: 2.196 коња, 4.6.40 говеди, 34.900 оваца, 3.902 козе и 2 910 свиња. Али у току пролећа броЈ стоке се знатно повећао и према зва ничним подацима је следећи: 95.219 коња, 264 магараца, 40 мазги и мула. 401.928 говеди, 135 бпвола , 228.080 свиња. 593.429 оваца, 126.055 коза. 1,233.287 комада пернате живине и 54.808 кошница.

У Р А Н И Ј А прнказује ој панас премијеру шив грех ЕЛЗД ЕСТЕР, СЕКЕ СДКАЛ Почетаи: 3, 5, 7, 9-30 Иззгн програма: ПЛРАМУКТОВ ЖУРНАЛ У 3 сата сва иеста по 10 дин. 50454

— Хоће... — Онн су почели између себе енглески да говоре. Баба тако убедљнво прнча да ге преко пола публнке у дворани почело да интересује за њен стан. — Затим сам гледала н другом го сподину, настазља окрнвљена. Ви сте ожењени. Ваша госпођа зграђује. Имате дете. Око детета се налази старија госпођа малог раста. Нестало вам је пре неки дан 100 динара... — Све је тачно. Новац је настат са кредеНца. Ко га је узео? Упитаз је. — Девојчипа, рекла сам му и наставила даље: ... Доћи ће време када ће вас један старији господин волети и ићчћете на далеки пут државним послом... Почели су опет енглески да разговараоу. После овога секретар почившег Па тт>и»арха Димитрија рекао ми је да треба да идем у чланство Хришћанске заједнице. Испитао је затнм један калуђер моју видовитост помоћу крста из Свете Горе... — Како? Дошао је калуђер са једним госпо дином. Калуђер је рекао: — Ја ћу држати крст преко сред-1не, а ви, ако немате дара, нећете мз ћи да говорите. Говорите!.. Нзредио ми је. Говорила сам. — Осећате ли се кривом? гсрекида је судија? — Не. Видовидост код мене !е дар од Бога. Не хипнотишем, не падам у транс... знам да ћу живети још 10 година. Сада сва публкка у дворани за тренутак верује у „моћ" врачаре. Судија је наредио да уђе први сведок. Старииа седа на сттуженн^ку клупу и преврће палцнма.

је тек око пола 12, иако смо лошлч у девет. Унутра, лево, иконе и горч канднло. Ту се она моли Богу, а њена је ћерка заклала црномањасгу кокошку... Смех у дворани. — Је ли теби врачала? — Није хтела, јер сам нмао само пет дннара, а она је тражила 10. — А мајстору? — Њему јесте и хтели су да' се побију што му кије иишта погоднлл~ Сведоч- је %-прскан малтером, : сведочи отвореНо, гледа^убабукоју 'е онда први н данас други пут видео у животу. Из израза .тица код присутних нестаје убеђење ко<је се стекло о „видовитости" ове старице. На предлог браниоца окризлтене г. ! Миодрага Нико.иЈћа, адвоката. сзслу ј шани су и три сведока из одбране. „КОД БАБЕ ЈЕ РАЗВИЈЕНО ШЕСТО ЧУЛО_ и Судски момак је прозвао у двора ну г-ђицу др. Аиђелију Јакшнћ. Нз питаље судије г-ђ}гаа др. Јакшнћ прича: — Ја сам домаћи лекар баба Љ\бице. Као жена је врто добра... — Је ли вама врачала? — Мени... није. али је пуно нам\-че чог света упутила Богу и олакша.и му душевне патње. Јз верујем да »е код ње развијено шесто чуло, одлучно тврди г-ђица др. Јакшнћ... Сведок Рушитовнћ је ироннчно по сматра. ... И са гледншта науке верујем V њену моћ што призна^у и велнчи научници... У Францу.ској дозвољавз ју ово... Присутни се иронично смешкају. Г-ћица др. Јакшнћ прича озбиљно тако да се и баба Љубнца задовољ но смешка на оптуженичкој клупи и чудн се ваљда откуд је она тако озбиљно брани. ЈМЕНИ ЈЕ СВЕ ПОГОДИЛА.Удовица у годннама г-ђа Марз Пупнћ, такоће, бранилз је.врачтру: — У тешким часовима мени је п->могла. Спе што ии је претсказа.та све се обистинило. Дванаест годнчз како ја бабу псхзнајем. Велнкн је са ветодавац. — Је ли взм тражила да платите? — Није. Сама сам јо] давата н ја је много поштујем, изговара оое речи као са неким страхопотитовзњем г-ђа Пупић. Сведок Живојин Марјановић, кога је дсжурни писар Петог кварта птслао кзо повереника да види да лч врачара наплађује, дао је исказ који врачару не терТи. —Је лн теби врачала? — Јесте. али се не сећам шта мп је рекла, јер је нисам ни слушао. — Новац није тражнла.

Ревија београдских маникиоки Суднја г. Милан Глншић судио 1е данас дамен фризеру г. Хенриху Гре гору „Андреји" и његовој супрузи г-ђи Марији. Тужила нх је г-ђица Је лица Ивковнћ за узреду. Око два сата поподне, у познатом фризерском салону Југовнћ, у Пашићевој улици, почупале су се манн кирке г-ђа Марија и г^ђица Јелицл, Босанка из Зворника, која већ девет година живи у Београду. ПовОд је била једна мч-штерија, по народности Мацарица. Дошла је да ианикира нокте и г-ћица Ивковић ; е почела посао. Када је наншла г-ђа Грегор, проговорила је на маџарском неколико речи са муштеријом и одмах је почела дз пере р^-ке: - Ја-ћу да мзникирам госпоћу.' — Ја сам ^ећ почела... — Не см^та! одговорила је г-ђа Г регор. ПосрамљеНа, донекле, Босанка се уклонила, а.ти је и пребациЛа г-ђи Грегор. Довољно је било. У каЛини последњет дела радње отпочела : е бнтка. Умешао се муж. Почео, ка-ко !е у тужбн наћедено, да псује и назвао манккирку Ивковнћ неким погрдним "именом. Тужиља је тражила 4000 динара на име увређене чзсти. Окривљенч не признају дело. Бране се да их је Ивковићева изазвала. Као сведоци саслушани су помоћник Јован Шићаревић и петнаестого дишња Катарина Костић, па је претрес одложен за 20 а+Јрил у8 часова. Онда ће це.токтоно особље фризерског са.тона Јутосвнћ, које се за текло у радњи 17 марта ове године, посетитн суд. Окривљечн из'азљују да \е и маникирка И"7ковнћ опсовала као мушкарап и то док је седела поред г-ће Јутовић.

Бпаговестм у С^борној црнвн

Уочи Благовсстн бденије у 5 чзсова. Пева хор студената теолоиш).* факултета. Свечана архнјерејска лнтургнја у 9.30 часова пре подне. С благословом Њ. Св. ПатриЈарха служе митро полит Загребачкн г. Доситеј пред свој одладак на устоличење v Загре бу са владиком г. г. Николајем, епископом охридско-бнтољским и Вчкентијем, викарем београдским, уз асистенинју већег броја свештенствт. На литургнји ће проповедати епчс кол г. Нчколај. Пева хор Прпог БеоградсЈсог Пезачког Друштва. Немачкн унутраањ'; зз.ам

БЕРЛИН, 6 април. — (А. А.). Немачса влада спрема нов унугарњп заја*!. Могуће Је да ће се таЈ ^ајам закљ>"чнти у виду тгринудмог заЈ ма.

Лаиас

„е к Л С р«

ЕМИЛ ЈАКИНГС у тонфилму „ЉУБИМДЦ БЗГОВД" „грок" Г „оассх

**

*9 ' На;ве^и кловн света у дуплом програму.

5Л946