Правда, 07. 04. 1933., стр. 7
О. \Ј Ј 1и ^цо
И^ЛВДА, I А11ИИЛ 19ЈЗ ГОхИНВ
СТРАНА, 7.
Криза америчких банака и спасавање долара 0» НОВЧАНИЦЕ И ПОКРИЋЕ У САВБЗНОМ БАНКАРСКОМ СИСТЕМУ. — КАКО ЈЕ И ЗАШТО ДОШЛ О ДО ВАНКАРСКЕ И ВАЛУТАР НЕ КРИЗЕ? - КОЛИЧИНА ЗЛАТА И НОВЧАНИЦА. - ДЕФИНИТИВ НЕ МЕРЕ ЗА СПАСАВАЊЕ ДОЛАРА. —
Да би ое уопште схватила америчка банкарска криза и крнза лолара, пре свега потребно је схватити систем америчких бачака, а н сам валутарни систем. који се од европскнх у основн рззликују. Америчке банке могу се полелитн у лве групе, на име у боОо такозваннх нацноналних банака и на око 10.000 такозваних лржавних банака. тргст компанија н слично. Прве банке имају привилегију ол лржаве и чланови су сзвезног банкарског система о коме ће гош бити речи. Оие банке имају право излавања новчаннца. Остале »рсте ба«ака имаЈу лоззо-ту за рал излану ол 45 појелиних америчких савезних лржава, мо г>- ла рале само у јелно! ол тих лржава, изложене су мањем налзору него прве банке и не могу нзлавати нозчаниие. Цело полручје Сјелињеннх Држава полељено је у лванаест срезова. Ови срезови зову се савезни банкарски лнстрикти (Ре<1еге1 Ре5ег\ 0151пки). На челу сваког дистрикта стоји јелна савезна оанка, која воли налзор нал свим националним банкама на њеном полручју, а нзлзирава и рал неких лругих банака, које су се прикључиле овом сисгему. Све ове банке нмају зајелннчки назив „улружене банке". Ове савез не банке створене су 1913 голине на тај начин што су све банке ко|е се налазе у јелном срезу обавезале, ла ће бп*/в свога акиијског капнтала и својих резерзи употребити за ствара ње савезне банке. Налзор лванаест савезних банака врши такозвани Ребеге! Ке?ег\ Вогб, а то није ннкакаа банка него власт, која се сзстоји ол осам чланова, претставннка инлустрнје, ззнатства, пољопривреле и тако лаље. НОВЧАНИЦЕ И ПОКРИЋЕ У САВЕЗНОМ БАНКАРСКОМ СИСТЕМУ У овом савезном банкарском систему могу се излавати три врсте ковчан-ица. Пре свега свих 6000 националких банака могу излавати нацноналне новчанице и то у висинч њиховог сопственог капитала, ако у ту сврху као гаранпију положе лр жавне харгије. Загнм савезне баикемогу излавати н такозвзне Феле рел Ресерв-новчаннце. које морају бнтч покривене са 40*/« у злагу 60* в у меницама. Најзал ове сзвезне банке могу још нзлаваги и друге нов чаниие, такозване фелералне резерв не новчанице, које се као н новчаннце националних банака имају у цело сти покрити лржавиим харттама. Из лавање ових послелњих новчаница бнло је везано јелним нарочитим законом: оне су могле постојати све дотле лок се не иску|е потребна количина сребрног новпа, тако ла су ■ ове новчзнице убрзо биле готово сасвим оовучене из саобраћаја. ЈЕДАНАЕСТ ВРСТА НОВЦА Међутнм, са ове три врсте новпа није амерички новчани хаос ловољно обележен. Има још осам врста новиа, и то златии новап, сребрни но вац пуне врелностн, сребрни стар? лржавне новчаниие (такозванн) „грин бекс", чија је врелност мања, најзад такозвани цертификати лржавног тре сора. Ови пертификати су призначице о лепонованом злату н сребру Оне се у саобраћају употребљавагу исто као и новчаниие. Има их три вр сге: златни цертификат, сребрни и стари још из голине 1890. Другим речима, има једанаест врста новца чије упрошћење ол ланас уопште нпје спроведено. Ол исте важностп као и оптнчај новчаница јесте и плаћање чековима У Амернци се и сразмерно мали износи (на пример за јелаи пар цнпела) плаћају чековима, који се лобијају улагањем покрића кол јелне банке. Да би се створила олговарајућч сиг\рност овнм чековима и њиховим покрићима, закон олређук ла све vлружене банке савезног бз«карског система, већ према величнни вароши у којој функционишу, код савезне банке свог дистрикта морају имати резервиу готовине од 7—13 п/ в. Савезна банка мора опет држати ол својих улога 35% у злату или у готовини. Створе« је и једа-н резервни систем за случај ако би која банка пзла V тешкоће, да јој се из прикупл»ених резерви може дати нозаи потребан за исплату чекова, које је она издала. У сваком случагу овде постоги јед на велика опасност. јер је ово пок;>чће сразмерно врло мало. Чековки „новац", који у Америци у неку руху итра већу улогу него новчанлпе, покривен је са 70—100 делом зла та, тако да је повећање новчакииа теже, али повећање чекова је готово неограничено. Када се, мећутим ови чекови презентирају на исплату у новчанииама, тада настају велике тешкоће. јер банке или не могу исптаћивати чскове или настаје потреба итплња нових иовчантша из че-
забрањено, а нсто тако на снази ће остати и забрана извоза злата. БУДУЋНОСТ ДОЛАРА Долар је спасен, бар за сада. Пре! лилемом ла ли ла се спасавају банкг или валута, као иеопхолно учињено је послглње. Нејасно је још увек ка ла ће бити уклоњене и послелње т*;шкоће, као што су забрана размене новчзница за злато, забрана нзвоза _ злата. На реду је питање потпуног јуклањања мораториума. Нажалост, ни га опет настаје опасност ла ће пре-! је нсвероватно да је упропашћен корачити границу покрића, што зна- прилично велики број америчких бачи издавање већег износа новчаннца нака, са којима пропадају и огромче него што је то закопом лопуштено. ј с> г ме улога. И после уклзњања ва .ту1 ИЗБИЈАЊЕ КРИЗЕ не к Р изе ' још { 8ек остаје нерешено I питање да ли ће се тиме уклонити Под овим околиостима било је ја и криза банака. а пре свега и прчсно да ће у моменту када сопстве- врелна криза. На кож ће се нзчнн
- БЕОГРАДСКЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У ПРОШЛОМ СТОЛЕЋУ. —
ннци буду за сво|е чекове тражилч | моћи новчанице, ла те новчанице опет за је за сала још неизвесно. Али новч мене златом, тешка криза битн неиз- претселннк је у свом првом говору бежна. Банке најеланп\т нису имале I у том погледу изнео најважније тачдовољно новца, а нарочито поменут-* ке свог програма, а измећу осталог лржав«е банке, које не потпалају пол ' нагласио је да је злрава валута глав строгост олредаба о покрићу. Внше ни прелуслов једне разборите приод 75'/» пропа.тих банака су бзш ове Ередне по.титике. државне банке, алн су и националне тптттттттттттттттттттттттт' потраживања би.та већа од њиховнх Неспећни спучвј циректора законскнх резервн. И најзал. сви су иопппив (\Л\ЧВ Г ПП М л»удн, а нзрочито они из иностран- ПОрЏцПп ЏОпЛо I. Д[Ј, |Т|. ства, чим је настала извесна узнеми- ПрОТ^ћјЈ Прексиноћ, око шест часова, десио се код улаза у Очну болкицу, у Вилннској улици, несрећан случа! г. др Милану Протићу, генералном директору Наролне бзнке. Г. лр. Протић довезао се аутомобнлом, око шест чзсова, до болниие за очне болести у Видинској улици, да посети свог пријател>а који се налазио у бо.тници. При.тиком изласка ■нз кола г. др. Протић се оклизнуо тако несрећно да је пао и услед па да сломио леву ногу. Г. др. Прогић је одмах превезен а>томобилом у санаторијум „Врачар", где му је ука зана лекарска помоћ.
I. Ја сам роћен v Београлу 31 октјбра 1850 године. Своје школовање по чео сам у Дорћолској основно| школи, у Дунавском крају, пре 77 година — 1 августа 1856 годиие, кала је стари Дорћо.ч био центар и најжи*л»и крај Београла и кала су са грал ских бслсма висили пфски топовч над главама Београћана. И тако сам >а данас нактарији ћак ове школе 1ош у животу. Тала су V Београду постојале само
по 10 пара да нас пусти и ми да ухватимо за уже и звоиимо. После школе, а нарочито поподне, ишли смо и играли разне дечје игре: лопте, дугмета, ораја, клиса. сот лата са тророгим шеширом од хартије и пушком од трске и певали очлашње песме: „Радо нде Србии у ној нике" и „Дрина водо лалча" и дру г е песме. Пуштали смо и змајеве а играти смо и турску игру „бир јенмцајас" изговарај\'ћн: „Игне, Иплик, Ушур. капилушус, чојлеф. легили-
свладзти привредна крнза. то три основне школе: на ДорНолу, на ; (11Т ер, јабука и у главу". Зими смо се
Теразијама н код Саборне цркве. Прве две имале су по трн разрела, а кол Саборне цркве четири. Четврти разрел сматрао се тада као нека Велика школа. Зато се и некадашњч Доситијевз школа, 1811 године — Једина онда школа у Беогаду, која |е имала 4 одел>ења. називала „Велика школа". У то) се шкоти тала предавали и свн они предмети, који су се доцннје предавали н у гимиазији: јестаственица (физика, зоологија. бо тзкика, минералогија) математика, ге ометриЈа, географиЈа, математички земл»опис (о плаиетама и нашој земл.и), латински, немачки, естетски, исто
Г. Рузвелт реност настојали да своје нозчанице што пре замене златом. дз то златт чувагу код к.\-ће или ла га извезу у иностранство. Пошто су савезне бан ке са једне стране издавале нове нов чанице, а са друге стране излавале злато, повећао се тиме оптицај новчаница, а количина злата све се више смањивала и када је нз тај начин било изузето неколико стотина милиона лолара. нашло се више савезттх банака близу 40®'в границе покриће V злату, које с> - смеле издзвати са*«) на изричиту дозволу Фелерел Ресерз Борда. КОЛИЧИНЕ ЗЛАТ.А И НОВЧАНИЦА Колнчина злата је у Сједињеним Држава знатна. Оне имају не сзмј злато које служи у савезним банкама за покриће новчанииа, него сем тогз н злато, које је положено на име поменутих цертнфиката, н најзал л веће количкне златног кованог новукупно у износу преко четири милнарле долара или отприлике 40 3 в целокупие количине злата у свету Четири милиарде долара то |е један врло леп износ, јер то би значи.то 6000 взгона злата добро натовареиих. Осим тога разног доугог новиа има у оптипају око седам милиарди. Покриће за чекове износило је у Сједињеним Државама почетком јзнуара 1933 године више од четрдесет милиарди долара, што претставл>а једну огромну своту. од чега на удружене банке савезнот система отпада 25 милиарди. МЕРЕ ПРЕДОСТРОЖНОСТИ У овој тешкој ситуацији предузе те су разне мере. Гувернери 48 држава огласилн су предходни моратооиум. Он се односио на државне банке које су се налазиле у њиховим срезовима и тиме су оне привремено ослобоћене обавезе плаћања. Најважније берзе привремено су затворене Врховии коитролор банкарског новчаничиог система овлашћен је једним законом да подрећеним нааионалним банкама пружи олакшице у погледу исплате улога или да изриче делимич ни мораториум. Донета |е и забрана размене долзрских новчакица у злато и забргњен је извоз злата. На тај начин спре чен је дал>и од.тнв и крикуп .Ђање зла 1а. Деветог марта 1933 донетн су потребни закони кој« су од законодав* них тела на бази претселникове поруке прихваћсни и одмах су ступилн на снагу. Дефкнитивие мере садрже постепену примену мораториума. Дванаест савезних банака опет су отвориле своје шалтере, а ол осталих бачака отварају шалтере само оне које се осећају ловолуно снажне. Законом о заштитн злата створене количине зла та омогућиле су ново нздавање новчаница, које се појављују под назнвом Федерал Ресерв Банк са покрићем од 40®/б у злату и 60®/о у државннм хартијама. Замењивање новчанипа ча злато ^нће Још извесио воем
Тонфилм којн је одушевио милионе гледалацз:
99
99
приказиваће се ускоро у биоскопу
н
К о р з о
««
56464
Д. Боди као саветник посланства
Прекннуто заседвње Вепиног црнзеког суда у Сргмсннм Карловцнма СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ. 6. априла. — (Д. изв. „Правдн"). — Велики црквени суд Српске православне цркве закл»учио је пре два лана своје заседање услед ускршњих празника. Селницаиа је претселавао пртеседних Великог црквеног сула мнтропо лнт црногорско-прнморски г. Гаврило Дожић. Ових лзна мтирополит г. Дожић оллази на Цетиње. гле ће провестн ускршње празннке. После празника мнтрополит ће се вратити у Сремске Карловце, гле ће Велики црквени суд наставити сзој рад. ОУДУЋИ РАТ волиће се у глакном хемијскнм средствима.
Сва упутства о хвмијском рату и заштити цивилног стаиовииштва ваћи ћете v књизн: КАКО Т.ЕНО СЕ ЗАШТНТМТИ ОД ОТРОВНИХ ГАСОВА оз инж. хемије Нмколв М. К/.рхмвра. ЦЕНД 15,- ДИН. Поруцбине слатн на нздавачв СВЕСЛОВЕНСКУ КЊИЖАРУ Бвогр. д — Повикароова ул. 36. а може се добитн н у свима осталим књижарама. Ко нам пошал>е зајелно са поруџбином 16 лин. добиће књнгу о нашем трошку. 50455
ржа, логика, психологија цртање. краснопис и тако да-г>е. Зграда ове школе постоји н ланас у истом ст.јњу каква је била и онда. на уг.ту данашње Јевремове и Вишњићеве улице, са високнм оцацима на које су роде у пролеће стално падале, правећи висока гнезла, ту се и млалунци лег.ти. Та се школа ланас назива н „ДоситеЈев университет". Осим поменутих школа постојала је тада у јеврејској изхзти до Авре старе синагоге н јеврејска школа. Школа кол Саборне цркве зилана је изновз и онз данас носи назив школа Крал>а Петра. У дворишпове школе, преко пута школске згрз де, била је и једна грчка школа, коју су београдски Грци издржавали. а центар грчке пропаганде био је у Земуиу — Шпирт и пул>а. Постојала је и турска школа до оамије за турску децу ло исељења Турака из Београда 1862 године. Теразијска основна школа била је у Дечанско) улиии. На истом месту постоји сада нова зграда, која носи иазив Школа Крал>а Ллександра, чнјнм је благоволењем н трошком и полигн>та. У тој су школн доиније била увелена у недел>не и празничне лане бесплатна лобровољна предавања за неписмене: шегрте, калфе и раленике, понајвише Старо-Србк1анце и за оне који су хтелн да се бесплатно на уче читати и писатн. За то је образовал и »едан одбор, у коме су били земл>и кзо главни покретачи покојни Милан Кујунцић-Абердар — н покојни Гига Гершнћ, тадзшњи професори В<»лике школе. Учило се пнсање, читање и рачунање. а предавали су доброволуио , учитељи н неки професори гимназијски и од ћака Велике школе који је хтео да се примн да предаје. То је било наизменце. Ученика је било иного. зато су предавања држа на у више одел>ења. И ја сам предавао као ћак Ве.тихе Школе прве године, рачуи — четири проста внда. Дорћолска школа у којој сам и ;а почео своје школовгње, бчла је испод Сака-Чесме ол Јованове пнјаиг на ниже у улиии данас затвореној, а иза Вишњићеве ол при.тике близу Vгла улице Страхињића Бана. Преко пута те школе бнла је мзло доцнијг и дорћолска школа за женску леи\ У Једној лвокатчој зграли. Учител>и-1 прототу Њ ихове вол>е. И мени це су биле мајка и сестра поко)но-| Љуб. Клерића, бившег професора Ве ЈЗв ао шећерлеме. лике школе. Мушка лорћолска школа била је у једној стаоој ннској зграли само са једном собом, ниским плафоном от ласака, полупрта на лва места дире-
клизали и саикали иа малим саоницама. Оне су биле че.тиком потковаалкама са стране окићене зваче „димирлије* па иам је полицијз клиЈање забраиила а талашњи казртглник Васа саониие олузимао и остазл.ао у Ђозиној кавани. првој кавани на Дорћолу (ланас „Дарданеле") и ми смо их после од келнера кришом откупл>ивали са по 60 пара н по 2 гроша. Једног летњег лана — четвртзк после подне — играјући се соллата кол Мале Чесме" награбусили смо. „Ма ла чесма" налазила се на углу улипа Вишњићеве и Страхињића Бана. а иза куће број 37; и сада се_то место познаје. Било нас је 12—15 ћака и старијих и млаћих. Наишло једно Ту ре, а ћаци на њега повикаше. Туре се уплаши и у одбраии притисну мене уз зид и ухвати ме вал>ла нехотице за гушу, јер сам му ја био најб.тижи. Наш воћ. старији ћак Милан Ћора, дотрча, одбрани ме и бритвом га удари по руци и окрвави. Оде Туре кући плачући н његови се родител>и пожалише турским властима, кахо су српска леца хтела да им убију сина. Дознао и Паша па трзжио сатисфакиију. Оптужена је наша шкота, истрага се водила и начињеи је списак — који су ћаии били. Наше аласти нареле да се кри-вии казне и тиме да сатисфакција Туриима, јер је постојала бојазан ла ће Турци. огорчени ако им се не ла сатисфакии |а. учннити иеку освету према српској деци, какав већи неред — а онла је било и врење нзмећу Хришћана н Турака. И тзко једног дана наш учитељ одвеле све наше ћаке у школу кол Саборне цркве. Ту је лошла и Теразијска школа са учитељима. Дошао н школски надзорник и Пашин изаслаиик, па у присуству свих школа (ћака и учитела) прозваше по сггиску 10—12 ћака Дорћолске школе који су, играјући се соллата, напали на Туре па за сзтисфакцију Турцима. ударе старнјим ћацима по_Ј5 и 20 бат^на а некима по 10. У спн^су смо били забележеии н ја и моТ покојии брат Ирак.тије да смо са осталим ћацииа такоће били када |е Туре нападиуто. И кал је на нас дошао ред, Пашин изаслаиик нас погледа па се насмеја, јер смо били близании и јако сличии. Он није могао да веруЈе да смо тако мали могли и ми да будемо умешани у ону кавгу и рече турскм „кучук чоџ\'к в — мала деца — па задовољаи што су остали кажњени он сам из сажа1 >ења прелложи да се нама казна опрости. То прихвати и наша комисија. Те тако се н ја и мој брат курталисасмо батина. Учител> наше дорћолске школе 6 и ј је покојни Јован Костић. ролом из Војводнче. Дуго и дуго година био је једичи учител> Дтрћолске школе за сва три разреда, смештена у јелној собн и одељена скамнјама Многи и многи његови ћацн заузнмали су доцније вилне положаје у нашој ол њих хоћу ла поменем ол цивнлчих само покој-не КостуСкеч леровића бившег окружног начелника, који је био дуго година прегселник школског олбора и жнво се заузимао за напрелак школе и Вгчкз Ђорћевића б«тешег државног саветника, одтичног правиика, а ол свештених лица дорћолскнх ћака познате црквене беседкнке: проту Алексу Милосављевчћа. прог. - Николу Божн ћа и прот\- Миливоја Петровнћа. којн лепо пише о црквеннм н верскнм ствармма. Учител* Костић био је човек благе нарааи, лобродушан и зато су га ћаци волели. Он је имао обича! да почетној деии у почетку кала су у шко лу ступала даје шећерлеме и тиме их ирндобије да заволе школу, ј » р су неки ролнтељн доводили лецу у шко-
Покој^ги КостиК |е лре Дорћолске школе б; 4 о учитељ у Шапцу. И како ми је сам казизао његов је ћак био и покојни Мнтропо.тит Мнхаило. Он је био први \ - читељ Дорћолске шкоиима и са једним локсатом. као ч^кн | ле *<о:а је раније ооЈована - ко;е геферич. У авлггји Јелна соба са ку-;таччо не *нам. Знам само хињом за фамулуза н шупа за лрва. т0 ^ ® ише ћака старИЈН од меИспол зграле полрум. .У лворишт^ ( не « ^ о голина ранизе оилн такоће звонара на лнреиима са јелним зво- његови ћацн. чом. коте је у радне лзне звончло: у 1 Стара Дорћолска школа је пор\јутру у 7 и по сати. позивајл-ћи ћаке ј шена, |ер је била склоиа пад>' и поV шко.гу н у 8 сатн као знак да сви сгојала опасност ла се на ћаке
ћаци буду у школи. а тала је и \читељ лолазио. Исто тако звонило је и поподне у 1 н по сат и у 2 сзга. Учење је трајало пре подне до 10
сруши. Узета је у балугиијској-рнбарској чапшти у Дуброзачкој улицн баш преко пута данашње лорћолске школе, а према крајњем знду
•гне ло 4 часа. Мн смо као леца ове школе, једна кавана са прострзволелн да звонимо н зато, кал је фч- ; ним олељењем. која је била удеше' ч - ч ' на за школу.
1ШТОФОВИ ЗА :• • ; А ; 1 : ;
ЋЛ Ч А Г-ОСПОЛУ КОД МИТИЋ