Правда, 07. 04. 1933., стр. 8

БР(ЈЈ 10.20е ■——— —.

ПРАВДА, 7 АПРИЛ 1833 ГОДИНВ

СТРАНД, -

расматрањз о неткј ср±! м

— ДА ЛИ ЈЕ ЖЕНА СПОСОБНИЈА И ОБРАЗЛОЖЕНИЈА ЗА СРСЋУ ? — Ш ГА КАЖУ ЛЕКАРИ, ПСИХОЛОЗИ, ФИЛОСОФИ И ХЕЛ1ИЧАРИ? —

Немачки књнжевник Карл Лос напнсао је ову заннмљнву студију о женнној сре ћн, расветљавајућн Је са на учног гледишта. Песник Ведекинд је целога живо та лутао и тражио срећу. Не нала зећн је никако, он је често уздисао: „Хил>аду пута бих внше волео да сам жена, макар и најружниЈа и најбезначајннја, него што сам прославл>ени песннк и мушкарац!" Ведекинд, који је у своЈе песме уносио много философијс, хтео је тиме да каже да су жене по свему срећније у жнвоту него мушкарци. Но ако упитамо ма коју жену о благонаклоности среће према поло внма, оне ће све рећи да Је мушка рац срећнији л>удскн створ од же-; не. Ш го се тнче среће по половн- ] ма, не би се могао наћи прецизан одговор, али ако ћемо проблем сре ће посматрвти са научног гледишта, долазимо до закључка да је Ведекннд био у праву и да Је срећа одиста внше склона жени него муш карцу. Лекгри кажу да Је жена нежније, осетљивије конотрукцнЈе, па стога кроз живот пролази сусретана свуда увићавношћу н релативном добротом, док се мушкарцу ништа не прашта и од њега траже све могуће жртве. Поред тога, каже овај лекар, жсна н по свом физиолошком саставу има извесне

вом реду отуда, што су жене у душевном поглсду скромниЈе и задово.. авају се са мањим, док мушкар ци прерано почнњу да уживају у ра достима живота и кад дође време истинском искоришћавању среће и животних задовољстава, они су веК уморни, засићенн и блазирани. Карл Лос

Модни мозаик — Лнснца — доминангно крзно у пролеће. — Важна улога џепних ма» рамнца. — И даље се стварају нови фантастнчни модел^ шешира —

Међу пролећшви крзннма највишв Је продрла лисица; она Је, како париски креатори моде кажу, на.чравилз наЈлепшу каријеру. И одиста, Једва да има елегантног поподневног ансамбла који не би бно украшен и лксичјим крзном. Креаторн, наравно, измишљаЈу најфантастичн^е стЕарн и такмиче се у томе ко ће бити орнгкналнији. Ход најновиЈих модела лисичЈе крз но украшава ивице каттута и пелерина, а крагна се састоји од уплетених лисичЈих репова. Партканке тврде да ће ови плстеии репови ускоро бити велика женска мода у Европн н Амернци. • У новоЈ пролећноЈ моди џепне марамнце нграју необнчно важну улогу. Из спортске хаљине мора моде»>на

јјолгст, р1дЗ№иа њубав и кеса — И У НАЈНЕСЕБИЧНИЈОЈ ЉУБА ВИ ИМА ЕГОИЗМА. — КЛД СУ НАШИ ,'.1ИЛИ И ДРАГИ ВОЛВСНИ. — ЖЕНИНА НЕЖНОСТ И СТРПЛјЕЊЕ —

Мали сламни шешир за пролеће ш

предиспозиције да буде срећнија од I 0М1на марамииа да изБнрујс. И по-

мушкарца. Извесни хормонн, који још ннсу потпуно објашњени, делују код жене повољно и у смеру материјалне среће и телесног осећања задовољства. Позпата је теза славног немачког философа Артура Шопенхауера, који је израчунао, да су несрећни моменти у животу сваког, па н нај срећнијег човека далеко многоброј ниЈн него срећни моменти. Код жена је, каже Шопенхауер, та пропор ција много повољнија, наиме разли ка између броја несрећних и броја срећних момената у животу није та ко велика. Дакле, и сам Шопенхауер тврдно је да су жене срећније од мушка раца. Али Шопенхауеру не смемо веровати, кад је реч баш о женама, јер он је и сам тврдио да је велики женомрзац! Али другн философи н велики ми слиоци из блиске прошлости и садашњице, изгледа, слажу се с овим мишљењем великог немачког философа о жениној срећи. Тако француски фнлософ Анри Бергсон каже: „Жена је својнм душевним особи нама, својим положајем у друштву, својом лепотом и слабијом фнзиоло гијом . затим својим светнм позивом мајке просто обдарена да буде срећннја од нас мушкараца. Нјој Је срећа, уистини, увек вкше склона него мушкарцима, ако се упореде исте прилике и исте чињенице које шрају важннју улогу у човековом жнвоту." Хемичари и други претставници природних наука желе формулама и каучннм констатацијама да потврде истинитост Всдекиндове и Шопенхауерове тезе: Психолозн су мало друкчијег миш љења. Тако белгијски психолошки стручњак др. Емил Рабнје каже: — Жена је најинтересантнијн, али и најтајапственији створ у природи. Она уме много више да трпи, да угушује бол, да прашта и прслази преко тешкоћа у животу, она

подневне хаљине се украшаваЈу лепнм и укусно раћеннм џепним марамнцама. Заједно са мар&чицом Једк> гарнитуру чини н шал у стилу *каубој", коЈи се правн од нсте материЈе као и марамица. • На пољу новнх модела жеиских шешира парискн креатори су неуморнн у својој фантазиЈи. И даље се ствараЈу нови и скроз фаитастични облкци шешира. Ребу се тшЈе задо-. вољно да садањнм високим формама, 1 већ даЈе Још втпле моделе. Његовн надновлји моделн су високи пиликдрн од сламе, коЈи се украшавају верлткално постављеним крутим перјем, које штрчи горе.

ЗА ВАС, ДОМАЋИЦЕ Практична упутства за справљање добрих и унусних јепа

Вегетаријанске шницле. — Осам кајзерица натопити у млеку, издинстовати на бутеру, па их потом измешати и измесити добро са: по 100 грама динстоване шаргарепе, першуновог кореча, печурака, добро опрапог снтно сеченог пресног спанаћа, першуновим лишћем, једним целим јајетом и 50 грама мрвица од земичака, произвољном количином соли и ситна бибера, а ко воли може додати и мало ситно сецканог н динстованог црног лука. Пошто »е смеса добро измешана, направити мале шницле (крншке), панирати (замакати у брашно, јаја н мрвице) и на бутеру испржити да добнје лепу румену боју. (Ко није строг вегетаријанац, може уместо бутера да употреби и маст). Ушећерсна кора од поморанџе. Пошто је кора од поморанџе брижљиво очишћена од беле превлаке и исечена на пронзвољне комадиће, у води добро прокуватн (меко) н ставити на сито. Направити густ сируп

Поподневна хаљнна из збирке модела Рижине Литес (Парнз)

ННјБМО ли много навз? — Неоиравдана боЈазан домаћица од прстсране употребе каве. — Кава ннЈе толико шкодљнва као што се мислн. —

Сва-ки човек ко'и осећа и уме озбил»ниЈс да посшпра жипот, помишља с времсна ка време на болест, коЈа може да сиађе неког од његових милих и драгих, на смрт, на пролазност свега око нас. Али док мушкарац, обнчно, мање заузет таквим мислима, Јер више ради и борави ван куће, дотле жену слкчне туробне мисли муче кного чешће. Поммсао да ћемо изгубити онога кога волнмо, увек нас испуњааа болом, кад смо га већ у истннн изгуби.ти. Благо оним људима, коЈи су равнодушне или мнрне, трезвене ћуди и не рачунаЈући на то шта ће донетн сутрашњн дан. Кад се кући болест Јави, иногн кажу: — Не бих волео да доживнм смрт своЈих родител>а, боље да Ја пре >мрем! Млађи свет заборавл>а, говорећи ово, колико греши н колкко има егоизма у тим кначе несебнчнкм доказима љубави према родитељима. Родитељима Је много теже да кзгубе своје дете, већ и због тога, што по природном току ствари, деиа треба да наджнве родитеље, Јер су млађа. Великн енглески исторнчар н фнлософ КарлаЈл рекао Је у Једном свом делу: — Од тога што изгубимо своЈе миле н драге само нешто може да буде страпганЈе на свету: да они нас взгубе! Колико истине н дубоке философнје се криЈе у овсм парадоксу! Сама смрт ниЈе тако страшна, као што Је грозно одваЈање од оннх коЈе смо волели, од својих најближкх роћака, с коЈи.ма смо делили зло и добро и живели годинама у ЈедиоЈ за* Једници. Жена мора у кући да предњачи у стончком сношењу болова и не^аћа, нзазваних злим удесом. Она мора да храбрн чак и мушке чланове породи-

це у случају болести и.ти ако о«рт посети кућу и отргне некога од мнлих и драгих. Има доста случаЈева да већ старр.Ји родитељн изгубе своЈе одрасло де те. То Је далеко страшнкји удар и нзазнва већи бол него кад већ мало одраслији дечак или девојчипа изгубе родитеље и остану сирочад. Каже се да муишарци, нарочнто кад су стариЈн теже подносе бол и ударе удеса него жене. То Је поЈмљи во кад се нма у виду да Је мушкарап всћ од ране младости био размаже* н навикнут на женину негу. Он у болестн увек тражи болничарку, прво ту улогу попуњуЈе мајка, доцниЈе же на, можда и одрасла кћи или унука. Жене су у нстнни само привидно елабнЈа бнћа та њихова слабост впше се нспољава у телесном погледу, док су у душевним борбама жене увек показивале већу встрајност од мушкараца. Стрпљквн мушки болесиик спада у реткости, док велика већкна жена дуготраЈне и тешке болести с анђео« ским стрпљењем подносе и не жале се као мушка^цн. Уопште се може рећн да жена лакше сносн н бригу, болест, болове, ра зочарање, оскудицу, глад и све друге недаће у живогу, него што то чини мушкарац. Страшна Је помнсао за човека да ће Једном можда остати сам, да ће га напустити сви мнли н драгн, али у томе не треба бити егоиста, већ бол подносити стрпљнво и с узднгнутом главом. Ддена је утеха за усамљене људе у жввогу, да су до краја савесно одговарали своЈоЈ род бинскоЈ обавези и чннили све што су као људи н роћаци требало да чине. Срећа у жкеоту не исцрпљуЈе се само у задовол>авању себичних радости н материЈалних ужквања, већ н у велкком моралном сазнању, да смо бнлн добрн људи.

од шећсра и у њему одједном иску, лак- вати до кључања коре од поморанше"ТиосиГи"жрпе и Лолове физич- ие. Извадитн љуске из сирупа и стак • прнроде, н ако је слабија по све вити их на чннију, па сутрадан пому од мушкаргца. А.ти Оаш у том ново искувати у сирупу. Тако урасамопрегору женином коиЈе се њен'дити четири пута. На крају направив? тики каиитал за продирање кроз: ти толико густ сируп, да добије беживот. то Је основа њене срећс, сре лу, стакласту боју. Тада још једном ће у узвишенијим и лепшем обли-! превртати коре у том сирупу и ста-

Многе наше домаћипе се жале да се код нас много кава пнје н да она необично шкоди здрављу. То Је нсто тако жаљење без стварне основе, као кад се каже да се баш код нас веома 1 много троше алкохолна пића. А то иије тачно. Велнки и напредни народи, као што су Французи, Енглези, Американци, Немци и Руси, пиЈу према про кереним статистичким подацима далско више алкохолннх пнћа него наш свет. И не само внше, већ н мг.ого Јаче течности. Па нн на пољу потрошње каве нисмо ми први. Код нас се кава пнЈе нз малих шољица, напрстака, а толкко мала колкчнна каве здравом човеку не може шкоднти, па макар пеколнко шољица попно днепно. У Америци и многнм азнјским земљама каса се пије врло много и то Је Јако скувана, без икаквнх додатака. Па ипак, статнстнчкн се ннје могло утвр дити да Је прекомерна потрошња Јаке каве бнло на пољу нервних болести и срчаних мана нанела неку нарочиту штету и шкоднла више не-

ћу са пупо садржине и трајие вред еити их иа сито да се суше. - - - „„.„..„[.и,,,. ИГ :ти . Џем од лимуна. - Осам лнмуиова ' ДРуГе Нели " 1Је " С '' е иави ' <е Поактичним пснхолошким опити- С« танком кором исећи на танке ј к истииа, садржн опасаи отроа ма утарђеио је, да су жене у истн кришке и у пет литара воде дотле а.,н он је пре свега у прини срећније од мушкараца. Прире- ( КЈвати док се вода до половине не , ичн0 наЖ)Ј К0ЛИЧ1(Ш)> а сеи тога ку . ћене су исте радости и женама н. укува. Нека стоји 24 сата. По том • мушкарцима и опнти су многостра-; ставитн 1 и по ки.тограм шећера и ио контролисанн, па Је утврћено, да рачунајући од кључања, кувати три се истински радовало само 40 од четврти сата. Ставити у тегле и тек сто мушкараца, док су жене удво-1 сутрадан везати тегле пергаментстручиле тај проценат. То Је у пр- хартијом.

Креп Жоржет, Марокен, Креп де Шин и Креп за женски веш пс-цесзн м прш. сп ГДРАНТОВАНО ПРИРОДНЕ СВИЛЕ побиђрте уз оригиналне фабрнчне цене код: Стовариште Домаће индустрије „С В И Л А" Гранд Пасаж • Кнеа Михајлоаа ул. 19 - Београд

шшвшвавшвввшашшшашш

|40в58[_

вањем у блажиЈем стању, кофенн може да надражн нерве, алн не мора да шкоди срцу. Прегеривање не може бнтн добро, и ако се јака кава стално пнЈе може да изазове извесне реакциЈе. Кава није толико шкодљива као I цпо се мисли, нарочнто не кол нас, I Јер се не троши у великим количинама и не кува се сувише Јако. Претерана Је боЈазан од пелике шкодљнвости каве, тим пре што потрошI ња ни у ком случаЈу ниЈе велика. Кава, помешана са млеком (бела кага) Још мање Је шкодљнва. Њу могу да пиЈу чак и људи са слабнЈнм срием, нервозни. Кава одлично утнче на варење, оживљава после Јела замрле живце, потстрекава човека на рад (нарочнто интслектуалне раднике) и стога се не треба од ње толико плашити. Далеко опасннЈи од каве Је алкохол, коЈи Је човечанству већ многе штете нанеа

Женино упвпшзвањв у пролеће — Првн пролећки зраци су велика опасност за лепо иеговано женско лице —

Ни лето ии зима не могу ла утичу на лепо н брнжљиво неговано жеии- ј но лнпе тако као пролеће. Ако се сачувамо првих пролећнкх зракова сунца, лето вам не може мното на-1 шкодити. Са првим пролећннм сунчаннм зра цима излазе н пеге, лишајеви, ситне црвене бубуљице. Лице постаЈе често рапаво и љушти се. Но због тога Још не треба очајавати, Јер то може да траЈе месец-два, па теет постаје опет исто онако леп као пгго Је и био. Ако Је лице суво, умнваЈте се само увече н то масним сапуном, изЈутра са неким млеком лице само пребрисати и потом употребитн мастан крем. Добро Је средство по овом рецепту: 100 грама ружине воднце, 30 грама бадемовог уља, 20 грама глвцерина, 20 грама а.ткохола Јачнне 60 од сто, 5 грама бензое тинктуре н неког мириса. Ако Је лице наизменично масно ћ суво, онда треба места где Је лице масно премазати водниом за скупљање пора, дневно двапут н онда ставити мастан крем на местима где Је лице суво. Умиватн се саттуном од жучн два пута дневно. Ако Је лице веома масно, умивати се трн пута дневно сапуном од жучн. Прво у топлоЈ води, коЈој се додајс кашичица боракса, затим у хладноЈ воли испљускати лице, па нзбрисати са овом волицом: 15 грама алкохола| јачине 70 од сто, 10 грама лимуиовот сока, 3 грама боракса, 15 грама крав љег млска, 10 грама камфооие возице. Крем Једно време у опште не употребљзвати. Тек кад се масноћа почне губитн, опет крем узнматн. Ако је лнце пегаво, нарочнто га треба чуватн од првих пролсћпих сунчаних зракова, Јео тада нн лстњв зрацн не могу шкодитн. Да би пеге што брже нестале, сем вечерњег и дневног коема употребити: амониумхлорал 5.0, глицерии 30.0, бензое тинкт. 15.0, лорберове води-1 пе 40.0. Пеге се могу уклонттти и љуштењем коже, али то Је ствар веома ком плнкована и опасна, а често се као последица 1авл>аЈу прераие боре. У пудер мешати прашка од кншгна. Опомињем даме да лнце не сунча! 'у. Јер када кожа на лнцу поцрни. ; боре долазе јаче до изражаја, а сем ! тога Јаки сунчани зраци помажу оаI стењу маља на лицу. Бнљана.

ЗА БРБИЦУ! наЈлепшв ћвте обућн вашу децу ХАЉИНИЦАМА и ОДЕЛИПА ИЗ ТРИКОТАЖЕ „С П О Р Т" Књег, Љубнцв 15а - Макензијваа 20. НАЈБ0ЉА Р0ВА. - ФАБРИЧНЕ ЦЕНЕ. М)121

појединих ципела пподајем по нарочито ннским иенома МИЛАН Т. ЛЕРО . бр. 1 Кнез Михвилова (Јр. 1 & «!®!1 4

Носметнчнн саветн н упутства — Баљаннни одговорн читаоцнма „Правле" Нада, Краљево. — Врло добро |е за масно лнце да га пзсле умивања истрљате свежим краставцима. За ја» чање коже је добро два пута недељно умивање у белом внну. Користи и ова водица: 10 грама алкохола, 10 грама дестилисане воде. 10 грама гли церина, 10 грама сзежег крављег мле ка, 10 грама камфорне водице. 10 гра ма лимуновог сока. Пре употребе процедити. Приликом спремања водице прзо усути млеко, па )нда лимун. Ту водицу за вече. а за дан Бнљаннн крем за мастан тен. Сем тога, добро је н парење са чајем Амарила, двапута недељно. Поручнте код апотеке Делини, Беотрад, К«ез Михаллова 1. ОчаЈна. — У пролеће се лнце често квари. Врло често и најлепше л, це добича одједном лишајеве, бубуљице Стрпљиво негујте лице. Из утра изоставите умивање. Боље је да ствв љате само мастан крем и тс или вчтамин или хормои-крем. После неколико дана престаће непријзтно љу штење коже. Јулкица, Суботица. — Ти боловн су честа појавз код младмх девојака. Пссетите лекара. ко|н ће вас прегледати и придржалајте се строго његових ппописа. Анттца, КоагуЈевац. — За скчдање маља употребнте индијско средстго (опис у омоту), па ћете 2—3 месеца бнти мирни и неКете се морати бријзти. Што чешће чупкате и бри^ате маље. тнм је горе. Инднјско сретстго можете поручкти код апотеке Делини. Београд. Виола, Торжа. — Јавнте мн се лично V ствари посећизања косметичког курса. Примам свегв две ученнце. Мнлоје, Ннш. — Рвдујем се взшем успеху, све употрсбљавајте и даље као и до сада: Бнљанин крем пр'"тнв пега мастан и за дан суви. У пудер мешајте прашка од кинина. Уље за трепавице је изврсно. Од бо* дипе за скупљање пора морају се употребити најмање 5—6 флашнца. На остала писма одговори у на( редном бро1у „Правде". На писма уз , ко!а се приложи адресована коверта ј са мпрком. одговарам писмом опшнрније Бнљана, Нови Сад, Његошева 10.

К У п о н за бесплатан од>овор