Правда, 03. 01. 1937., стр. 18

Л Е А В Д

Листићи из прошлости

|Ц

3 јануар 1937 годинв

Како су се веселили стари Хрвати

Гостоппимство је прастаои обичај, који јс оставпо трагове у животу свих дслооа нашсг народа. Старн „Хорватн", поготову до прсд рат, билн су познатн прнјатсљн весслог друштва н забаве у велнкпм скуповнма. Разнн крајевн прослав.галн су важније догаНаје на разне начине, али их је. ипак, спајала јсдна нста всза: другарство и побратимство. Светиња ..домаКсг крова" долазила је до нзражаја у свакој прнлнин кад би се друштво састало код којсг „пургсра". Прилнком рођсња сина, крштења. бсрбе, роНсндана домаНнна или каквог важнијег локалног датума. све газдинске куКе отварале су врата гостнма. Старн „правдашки хрватски дух" створио је правнла којнх су се домаКин и друштво морали др жати, да би све било „полск наваде старе". Таквн другарски састанци н прославе звали су се „справишКа", илн „пајдаштва", па п вулгарннје: „веселнце". Сама правила (друштвене регуле) ннсу строго ујсдначена, јср их је, мање више, свако всссло друштво прекрајало по свом укусу, али основпа ннт увск је остајала нетакнута. да бн се вндело како цело славље нма корсна у нечем народном. Најстарнја и пајуваженнја друштвсна правнла прн „пајдаштвима" јссу чувспи КРИЖЕВАЧКИ ШТАТУТИ* 4 О постапку Крнжсвачкнх штатута нема никаквих података. Изгледа да су се онн роднлн у вссслом друштву у стара врсмсна, онако као што су народне пссме саме никле нз народне маште. Има јсдна всрсија. По н>ој су страицн, који су за дугих ратова до лазили у ове крајсве, злоупотрсб-1 љавали хрватско гостопримство, па су се гозбе чссто завршавале крва-1 во. То се нарочнто чссто догађало | у зииородном крижсваком крају I Ја бн се томе доскочнло, веле, „пур гсри" су сазвалн „справншКе" (скуп штину) и саставнли услове под којима се друштва могу забављати. Ко се тога нија држао потпадао је под удар казне варошког судије, који јг псчатом потврдно ове првс „винске закопе". Озо је ансгдота која ннчим ннје доказана. Јср, и у друтм крајевима настали су разнн други обнчаји којих се народ строго придржавао, али бсз законскнх санкцнја. Тако су још познати обнчајн: Копривничке рсгуле, Вараждински фурсш, Крапинскн вандрчек, Туро.пољски штатути, Загребачка пунтарија и тако даље. Прве траговс Крижсвачким статутима налазимо врло раио, всК после четрнаестог столсКа. БИЛИКУМ У сваком хрватском друпггву морао је гост који се нашао први пут под кровом домаКина. попити „биликум". У доказ да домаКнн госта радо прима у куКу износно је прсд н>сга на послужавнику кључсве од куКе н подрума, мало соли, хлсба н лука, а у средини пуни „бнлнкум". „Бнликум" је, у почетку, био обнчан вслнкн зсмљани суд нлн врч вванн „срабљнвсц". Послс се из тога развио нарочити комбиновани суд са двс-три јајолике чаше спојсне на трбушастом делу и изнутра пробушсне, тако да је онај који је пно истоврсмено искапио све три по суде. „Биликум" се пије бев предаха и само тако важи. Ко скине биликум да одахне, илн остави нешто вина, томе се понова суд напуни и мора нзнова пити, нначе нема приступа у друштво. Добродошлица се пила „сухим* 4 вином, а домаКнн је то погврдио такође пуном чашом. ЧАСНИШТВО СЛАВЕ м Ссаком хрватском „пајдаштву" на челу је столоравнатељ. То је почаст коју добија само нскусан „паЈ*даш" (доугар). Њсга бнра друштво всКином гласова, или га имснује домаКип, а можс то учинити н „бснсфахтор", то јсст онај који части. Столо^авнатсљ се бнра после првог Ј*гла н мандат му траје док сам прогласи „републику", то јсст, разлаз друштва. Ако се нско с избором не слаже мора испнти чашу и уложити обпазложсни протест. Онда се бира „протсстпи збор" од трн лица, којн нспнтује врсдност разлога. Обесни прнговарач морао је за казну попити три чаше чистог вина. „Министри" столоравкатеља ввали су се: обсрфишкуш, фишкуш, го-

ворач, чутураш (пехарннк), попевач њу прасета обично печење залива |и вунбацнтел. [ју вином. Испечепо прасе окити се Фишкуш (од латннског „фнскус". венцем, којн се доцннје стављао у тајпнк) је најглавнијн помагач сто- ј прозор домаКинске куКе као знак лоравнатеља. У вслнком друштву да је у куКи слава. Само домаКин има нх више и њнма је на чслу о-' имао је право да расече прасе. Глабсрфншкуш. Онн су, заједно са сто- ву бн прсдао столоравнатељу, фиш' лоравнатсљсм, осовина око које се' кушу уши да буде послушан, а вунI цсло друштво окрзће. Зато за њих бацитсљу рсп. Ноге иду псхарнику

стара пссма всли: Фишкуш битн није шала, Всл'ка је то ствар: Хнтрн јсаик мора нмат Главу как пехар^ Пун срабливсц, добру вољу, Всли параграф, Штросј и навск мора питн Кад нс дсла праф. Столоравнатељ ссди на челу сто-

као знак да буде брз при пуњењу чаша. Вараждинци, богати Загорци, били су на гласу пријатељи великнх гог ,би. Нн једна вараждинска „хижа" није смсла битн бсз „барнла" (чутуос). То је био као нскн симбол куКе. Кад год би се родио који нови члан, крштење би се свсчано сла-

ла. а обсрфпшкуш њему насупрот. I вило, а нме се урезивало у домаКој С лсва н дссна су му фншкуши. | чутури. Овај чин обављао се по наСваку здравпцу коју изрекне рочитим правнлнма. Кад би чедо столоравнатељ надовсзуЈе говорач,' допсли са крштсња, далн су му у а обсрфншкуш пазн како Ке се пн- руке породичну чутуру, а кум је тн здравнце. Њсму јсдипом припа- нзговарао речи: „Као што те мало да право да кажњава столоравна- пре крстнла црква, да будсш вретсља ако „забушава". Бсз дозволе дан члан рода људског, тако те кроберфншкуша нико се не смс маКи стим и ја овом чутуром, да будеш од стола Попсвач прсдлаже које се' днка и понос дома и рода свог од пссме имају певати, а столаравна- 1 првог до последњсг часа живота, тељ одобрава. |амен". Затнм је кум поквасно палац Фншкушн пазс да се све одред- ( н внном учннио знак крста на дебе тачно нзвршују и да Ј *е ..а сто-, тетовом чслу. лу увек јела н впна. Они чувају н Вараждипци су се напосе прочубоцу с водом, која се бсз дозволе ( ли по своме „фурсшу". Под „фурестолоравнатсља нс сме употрсбља- шом" разумевамо клање утовљсннх вати. ј крмака. Пургсрн су се такмнчилн Говорач води све говоре и то та-^ко Ке заклати всКсг и масинЈ *сг крмко да столоравнатсљ почнс. обср- ка. Више даиа пре клања припремафишкуш наставља, а говорач „при- ло сс од зоре до мрака да све исдаје реп". падне на дику и понос куКе. Сам Јсдна од најважннјих улога при- ( чнн клања обављао се такоНе по пада вунбацнтелу. То је јака и од- ( цсремонијалу. Прво је гостнма прнлучна лнчност која подносн вино а рс^ен „фурешкн фруштук", где се извршује све казне које изрнче јсло „ситно од закланог пајцска". столоравнатељ. О постанку вунба-1 Главна прослава „фуреша" била је цитеља прича кроника следеКе: вечсра. Трн знмска месеца у ВараКад су сс нзмирнли Крижсвчани ждину сс само говорило о „фуреКалннчани одржаиа је вслнка го- шима" и гозбама.

зба иа главном тргу у Крнжсвцима. Гозба је трајала трн дана. Пнјане н свадљнве гра^апе тсрао јс ван градскнх граннца градски стражар, који ј *е добио име „вунбацнтсљ", што значн „онај који баиа напоље". У друштву он полпже заклству на чутуру да Ке своју дужност вршнтн правнчно. Чутураш или псхарник има да се брине да су чаше увск пуне. Док је знак вунбацитсља марама везана око рукава, дотле се пехарннк познаје по маоамн око врата. КАЗНЕ Облигатне су у сваком хрватском друштву најпре здравицс, па онда разни пригодни говори, а за све нс-!образ послушне казне које се зову ( СВЕТОЈАНСКА „штроф". „Штрофовн" су разни: чаша сухог внна, чаша мешаиог вина, чаша хладне или топле воде, штроф код усамљсног стола и блага казна. „слаткн штроф". Ко је осуђсн иа штроф код усамљсног стола мора ссдети сам док сс не „спокорн". Да се „спокорио" нзјављуЈ *е за њсга обнчно једна дама, а друштво то потврђује песмом: Дошел јеси,

Познатс су још разнс друге прилике у којпма су се старн Хрвати служилн зассбпнм друштвеннм правилнма. Тако је постао чувснн крапинскн „вандсрчск", то јест адравнца која нде од госта до госта око стола. Свакн гост мора своју здравнцу пропратитн речима и нскапнти „вандерчск". Тај је обнчај доцннје, допуњсн и нграњем: гости би се ухватнли за руке н обиграли би око стола док сваки не до!)е на своје место. Затнм се пило нз зајсднич ке вслнке посуде. „Вандсрчек по копрнвннчки" звало се нграње око стола после којега је сваки мушкарац пољубио даму порсд себе у

Братец драги, Назај ву наш круг; Будн добер, Остани вавск Всрни тн наш друг. Нсмој грсшит Нигдар внше, Да не псш за стол, Самом битн Брсз пајдашев г То је всл'ка бол. „Слаткн штроф" намењен је једино дамама. Састоји се обично, из пољубаца, а врло ретко и нз чаше внна. Оиај који добије пољубац мора одржати захвалницу н испити чаигу. Опробани „пајдаши" познају разлнчнте врстс захвалница. Тако крнжевачку, подравску. посавску, загорске и друге захвалннце. КОПРИВНИЧКЕ РЕГУЛЕ И ВАРАЖДИНСКИ ФУРЕШ Поред крижевачких штатута и Копривиичанн тачно су регулнсалн своја друштва н славља. Копривиичани завсли, порсд крнжсвачких, по свој прилицн старијих обичаја, н облигатнн „кушлец', нанме Ј пољубац као поздрав, којнм домаКнн дочекује своје госте. Тако ј *е настала узрсчица: „кушнути по копривннчки". То значи загрлнти некога оберучке и трнпут пољубити у образ. Такође јс разлнка у том што богати Подравци на свом столу нмају увск младо прасс, којгму су такоНе посвгНепи нзвесни церемоннјалнн параграфи. Копривничани при печс

ЛУМПАРИЈА Тако се авало опо „пајдаштво" које се по више дана н ноНн налази ло на окупу уз вниску капљицу. О томе како је овај начин гозбс добно име „Свстојанска лумпарнја" постоји следсКе поедање: У селу Свстој " Ани живео је газда ДобоовчнК. Његово гостопрнмство било је познато надалеко. Сваког госта дочекнвао би грувањем мужара, пссмом и бнраном гозбом. Кад ј *е тај познати дембелан славио 50-годишњи јубилсј, постигао је прави рскорд. Окупио је све старе знаице и приредно дотле невиНено славље. ДобровчнК је своје госте хранио и гостио пуннх осам дана. Али нн то још није било доста веселом слављеннку. Они којн су хтелн оти.Ни нашли су да су сви излазн нз замка затворени. Тврдоглавијег госта, којн је силом хтео отиКи. слуге су морале воатитн у куНу,где би га све дотле појили вином док не бн сломилн његов отпор. 1ако се славило н читазе друге недеље. Отада се овакве велике сла ве у целој Хрватској зову: „Светојанска лумпарија". У праБој „пургерској куКи" пазило се увек на то да сваки гост и свака госба остану у трајној успомснн за будуКа поколења. Зато су у свим „пургсрским хижама" вођенн „хижни" протоколи, куКни дневницн, у којнма се хроиолошки редом упнснвао сваки зкачајни догађај. Ту се бслсжнло када је ко у куКн попно „бнликум", ко му јс прн то.м био сведок, ко је био столоравнатсљ и с ким се домаКин побратимио. Исто тако, водила се тачна евиденцнја о славама, ко је на њнма присуствосао и ко се нарочнто и чиме истакао. Опаквн протоколн још се данас често среНу на почасном мссту у старнм породнуама, те служе као одлнчан нзвор познасања обичаја иа „добрих старих времена". Др. М. Херцог

Прилззи зп Зниску помоћ

Технички биро инж. Соларовића динара 5090, Милош Савчић 5ОУ0 динара, „Моравија** фабри-ка илет. производа 4000 динара, др А\илан Радосављевић, гувернер Народне банке УООО дин. По 2000 ди«ара: г.ћа Мара инж. Николе Савића, Снага и Светлост А. Д. Прометна бапка, Југанил К. Д., Влада Митнћ и Брзт 3000 дин., Милија Павловић 1831.50 дин. По 1000 дннара: Свегозар и Зорка Гође. вац, „Хартија'' Мариел и Рогић, Душш1 Ј. Лазић, трг., браКа Хаџн I алнћ „Правда", Шуиадија А. Д. А\. Вајлони и Синови, Стоваришге електр. ге. хничког лриоскра Норис К. Д., Прза мсханкчка фабрика стакла за прозоре А. Д., Љуба Сарачевић, Нан1ић и др >т, трг. Анилин А. Д., Фонд зо стварање и одрж. раднич. устан^ва 726 дмнара. По 500 динара. Слободаи Јивановић, ироф. Унивсрзитета, Поп Митић и Шајновић, Сто|а»ка Л\. Га. врилоеић, Дроштво „Препород" Јоснф Сшмон, Л. Д. за нрераду куку. руза. М. Ђ. Јанковић. Трговачка кре дитна банка, Шандор Бауср, Нис*ма Б. Арона, Синови. Домаћа банка А. Д., Живојии А. Лазнћ, Бановинска задруга за пољоиривред. кредит. Жи

во,нн Вукодчић и синови, Прашка Г * зрИ|а крсдктна банка, инж. Милан Нешић Стеван Таболар. 400 дннара. Грађ. друштво „Баттио.Т* 400 динара. по 300 динара. Антонијевић и Ћуковић, Андра Петровић, Андрј Нипкћ и Комп., Лазар АврамоЕкћ, трг., Л\ица Павловић. Мил. Стојановић и Комп., др. Стеван Поповић, градски већник, Мародић Светислав. Општа трговинска банка, ФслициЈа и Коленц, др. Милан Протић, Преду. зеће Карел Руше и Комп.. Никола Т. Узуновић. прет. Мин. савета у пенз., Ху1о Херилер н друг, Браћа Аруети и Аца Диннћ, Бродар. трг. предузеће „Галео", Владислав Ст. Ристић 250 ди нара. По '200 динара: инж. М. Слуц* Комп., Браћа Зунана. Д. Нсдић А. Д., Заједница Југослов. адвен тиста. Мих. С. Павловић, приаапср; Приложили су по 200 динара: Сав ка А. Стејска, инж. Влад. Стехлик. Војин В. Тешмановић, Опште граћ. предузеће „Ограп", инж. Димитри)е ,\1 Савић, инж. Стојан Вељковић. др. Риналд Чулић, Василије К. Огњеновић. Здравко Б. Соломон. Јосиф Јаролимск и Синови, Петар. Р. Живковић, Марко Вулетић-Гавриловић и Комп., Втадимир Иљин, др. Исак Ал* калај, адв. Богдан Н. Лекнћ, Стовариште парне пиваре Мих. Ј. Косовљанин, Вл. П. Митровић, Учитељска задруга, „Југославија" првз столар. задруга, Мицз Влад. Лацковић. Цалс Виктор. др. Букнћ Пнјаде. Ј. Драгонер Л>уб. Михаиловић, Жнвојин Нешић, Бора Н. Поповић, Јосип X. Мандиловић, Даннло С. Калафатовић. Алскса Толић, Петар Младеновнћ. Војислав Павловић и Комп. Милош Ср. Ђорђсвић. Исак Тајтацковић и синовн. Срстсн Јсвренијевић динара 140; по 100 динара: Јанко Шафарик. арч . Раја С. Поповић; Јјвзн Арбутинл; Геца И. Взјс; Љуб. М. Ђукпвић; Ми лош Вукздиновић, Божидар Прскић; Јосиф Хохмајер, фнрмописац; Перса Миленковић; инж. Синиша Шзабнћ; Пстар Вучкзвић. адвокзт; Илија Лазаревић, рентијер; Бредер и Фгње; Мнлснко Сладековић; Васа У. Јозановић. индустр.; С. Вајс;Ште рије Толић; Алсксије Стаменковић и Душан Ристић, адв 1000; Мнлсн ко Ристић; Васиљевић Божидар. тр«\ Мицз Ж. Мзрковић; Мих. С. Марковић; Трикотчжа „Париз" Брзћз Азрнел; Драг. Л\. Рзфајловић, адз. инж. Отман Хен; Полић и Милошевић; ПарфимериЈа „Луксол"; др. Ми одраг Брачгвић Илија Н. Динић, трг. Војин П. Вранић. М-1лош П. Милорадовнћ; Стаклара Павловић и Пстровић 100 дин. Дрогерија „Лаиико", Лзубинка и Јелнца Ш. Тадић. Тсодосије Рнстић; Југо С. К. Спорт; Хајдар Актај; Русомир Јзнковић; Ујед. оснг. А. Д. (Вардар, Херисг-Босна, Триглав); Трг. школа „Комерцијум" проф. Тодоровића; Михаило К. Стојић; Синка Ђ. Несторовнћ; Дрзгомир Ж. Стојановнћ; ннж. Никола Рзјнчковић; Бамчо-баштенско стовариште гроће н дрва Чукарица; Браћа Петровић; др Пера Марковић. градскн већник; Стсва М. Мзринковић; Сима Ј. Маринковић; др. Александзр Леко, грлдскн всћннк; Миофаг Савић; Јовичић и Взсовић; Марко Марковнћ; Таса Урошевић; Ернсст Гинић и друг; Бр\иик Влад; Јсржабек Карчо; Аврам Нахмијас. трг.; Радмнло Ђорћевнћ, лекар; Војнн М. Марниковић. граћ '. Даннло Јовзновић, прив чнновник; Косара М. Богосављевић. Рајко Мићић, пензионер; „Техничча" Бранко Миханловић; Саза Мнрксонћ, Драгнша ЛаззрсВИћ, др. Мнливоје Взсић, Брзнхо Станишић, Данило Трпковић. Дрзг С. Илић, др. Веља Мнханловић. Мн. лаи Мих. Стеф&новнћ. Пејић. Симић Комп., др. МиливоЈс Гончић, инж. Петар Станковић, инж. Лаз. Д. Кт. стић, Миладии Васић, инж. Јосиф Долечек, др. Радмнла Ђорћевић, ииж. Здргоко Ђурнћ, Спасо|е Спасојевић. Едуард Барух, Рајић н Вуковић, Милан Ж. Живадиновнћ. Ђор ће Попара. градски већни«. др. Димнтри]е Ачтић. Краљ Данско посланство у Бсограду. Цезар н Ал. берт Алтарац, Давид А. Алкалај, М. Ј. Барарон. грг., М. Јовичић и снн тргспац, Грујичић и Ристовнћ. Браи ко Девечсрски, Војислав Павловић. „Уљарииа" А. Д.. Стеван Лаковље. вић, Живка Мил. Ктачића, Демајо и Комп., В>косава Штерик,

„Развитак" Мил. Ђорћевић. А Ха« јек инж Стаиојло В. Бадер, Мил«»ш Л>. Мзрковић. Милош Оорадовић, ЈБ. Радоиановић и В. Симић. адв-» Александар Миленковић, Јосиф I уг ман, Влада Марковић, Дд- Јоз^Ф Фиици, Велимир Ј. Гомашевић, ник. Сибиносић. 60 дин. По бОдин. Миха иио Терзибаши1», Петар Радив01 |евић, Јосиф Михељ, столар; ио о0 дин] Јован Д. Николајевић, Слобздан Взсић Стс(1>а«овић и Ма-рковип. Бог\нови1. Роса. Велимир Пегроеић, С. Шмидн, Во;ислав Палић. Борнво је КариК и син. До;ч Литот, Счовариште мижрал бук. воде „Кн. лош", Пзилови ћи Комп., „Фама" ог лони завод, Светомир М. Л\ар .!гнЈвић, И'1Ж. Адолф Штрск, др. р° ,а Михаиловић, Исак Ј. Медина, Мари ја И. Бабољер. Витомир О. Симићевић, Емануело Макс, „Развитак" Мнл. Ђорђевић, Радислав М. Стомновић. Сава Божић, инж. Стано|е Милићевић, Вл. Рашић, др. И;ак Алфандари, Страхиња СтајнК, Божа Ђорћевић. Милутин Крајничанић. Лепа Колаковић, Светислав Стефзновић, Милошевић и Комп. Војимир С. Тсшић П.-тап Т<*-чић, Радовић, Вој. Л. Парфини. Др 1ни Iдојевић, лскар; Богдан Лубзрдић, посластичар; Вељко |1е1ривнп. фг.; Милјшко Милутиноивћ. нар. посланик; Евгеније Фрајденфелд; Драгољуб Младеновић, Енглеска дрогернја „Унион" Браћс Јовзновић; „Графикз"* и Штзмпарија „Облик"; Н. Н , Антоније Аколичања; Божи« дар Петровић. Јаша Петровић; др. В. Арновљевић; Нисим др. Каталаи; Светозар Ј^вановнћ; Лурчеико Димитрије М Подградски; Алфред Мартон; Ларинка Зорић; инж. Л Рацпах; др Милан Марковић; Михаило НоваковиК; ипж. Милан Драгојловић, Иван Мајср; Цннкографнјз „Авзла" Ђорће Данчевића; Моша Б Соломон; А. Ј. Јовановић; Леви и Р\со. трговачка агентура; Светолик Радосављевнћ. пензнонср;

Н0ВА УПРАВА ДРУШТВА ЗА ПРАВНУ ФИласоФИЈУ и социоЛ0ГИЈУ Синоћ је друштво за правну философију и социоло! ију одржало своју редовну годишњу скупштнну на којој су присуствовали и узсли учешћа већинз члзнова овог нашег научног друштва комс је непосредаи циљ методолошко и соииолошко нзу чавзње села и сељзшгва. ч У одсуству претседника г. др.јЂор ћа Тасића, скупштииу |е отворио г. др. Милан Жујовнћ. Измећу осталог г. др. Жујовић је изразио једнодушну жељу чланова друштва да у својим редовимз што скоријс види истакнутог н заслужног претседника г. др. Тасићз, који је главни и неуморни аниматор свих научних подухвзта Друштвз. Затим !С од стране Сскретаријата прочитао извсштај Управног одбора г. др. Ј. Ђорћевић, кош је после исцрпног рсфсрзта о раду Друштва у прошлој години, нарочито нзпоменуо да „Друштво чнни све са сво:е стрзне, остајући увек на чисто нзучном терену, дз отворн врзта свим добронзмерним познавзоиимз села и сељзштва. оба пола, без об зира на философске поглсде, употре бу мстоде рада и нолитичку идеологнју"... После овога г. др. Илија Пржић је саопштио извештај у име Надзорног одбора, из кога се види потпуна исправност друштвене бла* гајне. У Управни одбор су ушла г. г. др. Ђ. Тасић, др. М. Константиновић, др. Милан Жујовић. др. Божа С. Мзрковић. др. Јован Ђорћевић. др. Драгослав Б. Тодоровић, др. Драгољуб Кечкић, Миша Снмић. др. М. Мзрковић и Р. Живковић. а у Надзорни одбор г. г. Влада Симнћ. др. Миша Радојковић н др. Илнја Пр« жнћ. Б. * А *7Г(ГшТ^ *" БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ИНВАЛИДИМА Београдска општина издаће београдским инвалидима као божићну помоћ суму од преко 125.000 дннара. Ова сума додељена је из инвалидских фондова који постоје при Београдској општини. Фондови добијају своје приходе од издавања неких јавннх општинских локала. Нз последњој седници Грсдског већа одлучено је да се ова сума доставн Месном одбору Удружења рзтних инвалида који ће извршитн њену поделу инвалидима већ премз потрсби. За поделу ове помоћи образована је нарочита комисија градских већника. у коју су ушли као претседник г. Лзубомир Стефановић. а као чланови г г. Милош Радојковић и Стеван Милутиновић.

ПОМЕН ЧЛАН0ВИМА И УТЕМЕЉАЧИМА СРЕДЊ0ШК0ЛСКЕ МАТИЦЕ Данас пре подне у Вознесенској црквн одржан Ј *е помен члановима добротворима и \темсљачимз Срсдњешколске матице. Помеиу |р прцсустоовала цела управа на че.т>- са претседнихом г. Рз домнром Елезовићем, пуковником у пензијн. Помеи с\- обавили свепгггниии протз г. А.ткса Јоаановић н г. Михаиловнћ, и 11 чассса.