Правда, 07. 06. 1937., стр. 10

ПРАВДА

7 ЈУН, 1937

ПРОУЧАВАЊЕ НЕП ОЗНАТИХ КРАЈЕВА ЗЕМЉИНЕ КУГЛЕ

ЗАвАВНИ ДЕО Седамнаест месеци у прашри

Вепики успех немачке амазонске експе диције

Француска полниија ухапснла је Г улиелма Кантелија, који Је намеравао да постави бом бу у тунелу Корбер

н>ен отмичар на хитрим кошима појавили међу арапским борцнма, који су се враћали куКи. Они су са задовољннм осмехом изјавили да су се у међувремену — венчали. Сада није ништа преостало него да цела свита оде Леилином оцу, који се помирио са судбином и приредио раскошну свадбену гозбу. Тако се ова крвава и ро> мантична љубавна драма ипак лепо завршнла.

ЉУБЛВНН РОМННТИКЛ У ЛФРИЦИ Крвава битка због отми це једне лепе Арабљанке У Северној Африци, у Тунису, Тек сутрадан су се Аеила Алжиру и Триполису, и данас још постоје велике несугласице н непријатељства између поједнних арапских племена и често се де-, шавају крваве битке у којима ги- ! ну десетине и стотине бораца. У једном племену Арабљана у Алжиру деснло се пре неколико дана нешто страшно. МладиК из суседног арапског племена у Тунису извршио је једне ноНи отмицу лепе и младе Леиле, Керке алжиоског поглавице. Поглавица је послао веКу чету својих бораца према граници Туниса да стигну отмичара и врг.те Леилу оцу. Код вароши Кеф гониоци су стнгли отмичаре, Они су прво позвали поглавичину Керку да се врати одмах своме оЦу. Она се опирала и веК после неколико минута је почела крвава битка из међу отмичара и гонилаца на коњима. Пушке су праскале, а вадили су се и ножеви. Пали су тро јина, многи су тешко рањени. Кад су се противници веК уморили од борбе, склопили су примирје и Леила и шен драган при стали су да се Леила врати оцу у Алжир. Али путем су на тајанствен начин ишчезли из каравана Леила и њен вереник. Бооци из племена Леилиног оца су беснели и претражили цео крај, али одбегли љубавни пар се није могао пронаКи.

Берлин, јуна Пре две године кренула су ави оном из Берлина два храбра мла диКа, студент зоологије Карл Шулц и пилот Герд Коле право за Бразилију. Они су одлучили да проучи још неиспитане и сасвим непознате прашумске пределе у подручју Амазона, те огромне јужноамеричке реке. Ови смели и неуморни немачки истраживачи вратили су се сада из Бразилије у Нем. 1ку и донели обилан и занимљив материјал о своме раду у Бразилији. У јуну 1935 стигли су Шулц и Коле с тројицом пратилаца у бра зилијску варош Пара, одакле су авионом одлетели према оним

куда још није крочила нога белог ' урођеника пешачио непрекидно човека. Шулц и Коле су се умели кроз џунглу реке Хари и у више одлично користити малим хидро- ^ махова лебдео у животној опаснопланом, који су понели из Немач-

ке, и захваљујуКи том хидроплану продрли су и у такве пределе куда нису никада могли доспети ни сами урођеници. Шулцова експедиција је све ду бље продирала у подручје реке

сти. Шулцова експедиција је, наравно, имала све модерне приборе за научно проучавање бразили јанске џунгле. Понели су фотографске апарате, филмске апарате за снимање, моторне чамце, мале

ваЈ краЈ се до сада усудио да про дре само један научник пре сто година. То је био смели Француз

пределима бразилијанске џунгле, Крево, који је са својом пратњом

„Герл Пат", мала једрилица, сти гла је преко Океана у Лондон

ЧИМЕ СЕ КИНЕЗИ ЗАБАВЉАЈУ Од памтивека код Кинеза постоји једна једноставна, али, ипак, занимљива игра, воста спорта, која се игра веК 4000 година с непромењеним правилима. Та кинеска игра се зове „го". П Хиљаду година го је постао и јапанска национална игра. Ова гра обузима играче таквом стоаш Ку да на све заборављају. Та постоји у Кини и ова шала: ..Го играч је задоцнио на погреб сво га оца..." Данас се у Јапану приређују велике го-утакмице и деле пехаои и велике награде играчима. Новине опширно јављају у својим спортским рубрикама о резултатима тих утакмица, које су за Јапанце исто тако важне као за наше спортисте, например, фут бал. ТРАГРЛИ.1А .1ЕДН0Г ИНЖЕЊЕРА Незапослени инжењер Георг Стоје из Беча био је месецима без посла и у последње време гладовао. Пое неколико дана добио је у некој бечкој фабрчци упослење као обичан радник. Он се необично радовао што Ке доКи до посла и злраде. Кад је првога дана ступио на посао и почео да ради у фабрипи, око подне му је одједном позлило. Он је пао мртав на под. Лекари су утврдили да је патио од срчане мане и вероватно га је убила велика радост због упосљења...

ЛЕПОТА ДАЛЕКОГ ИСТ0КА

Макао, бисер

Модер на варош — у кинеском ст илу

Макао је португалска колонија' радости) још постоје опиумске пу и у Макаоу тако да сада Кинези у Јужној Кини, на самом ушКу ки шионице, у које су залазили Ки- пуше кришом... нези и бели људи. Још и сада за- ј Пушачи опиума се познају по ударају на тај опојни и опасни својој бедној спољашности. Бле-

неске реке Си-Кианг. Данас има око 150.000 становника, врло. велико, модерно и прометно пристаниште. Макао је центар трговине промета странаца у Јужној Кини. Пре неколико година варош Макао је добила нову и модерну луку. Некада су Португалци ту били неограничени господари, данас се њихов уплив уопште више не осеКа. Они само још формално господаре Макаом. Траговињени су још по планинама Макаоа, где је владавина Португалаца остали се још налазе стари португалски католички манастири. На једном манастиру се још ви ди стари натттис на латинском језику. Тај натпис гласи: „Варош БожЈ *ег светог имена". Католичкн Португалци су тако назвали Макао, типичну кинеску варош, чије жуте становнике никако нису могли да покатоличе. И данас у Макаоу постоје старе католичке цркве Сан Пабло и Сан Антонио а крај вароши, у којему се налазе I те цркве, потсеКа нас на Барце- ] лону, Лисабон или Опорто. Данашњи Макао је узео потпуно кинеско обележје. И квартови Европљана су зидани у модерном кинеском архитектонском стилу. Постоје ту и посебна чисто кинеска предграђа, Ла-Па, Па-Те-Ма и Монга. Португалци су у своје време воло рђаво утицали на Кинезе у Макаоу и навикли нх пушењу опиума, као и другим „благодетима". У Азији се тврди да нигде на далеком Истоку нема лакомисленијег и раскалашнијег света него у Макаоу. Кинези називају варош МаКау. Ко Ј *едном дође у кинеска предграђа и види смрдљиве и прљ?ве улице, лаке и танке дрвене куКе, које личе на дечје играчке и друге неуредности, мора да се чу ди колико је велика разлика ичмеђу европског модерног де^аМа као и ове кинеске јазбине. По овом прљавом делу вароши Макао сигурно није д^био звучан назив „бчсео Јужне 1^ине". , У Руа де Феличидад (Улица

дим. Власти су пре две године строго забраниле пушење опиума 11=!11ЕШ~111Е111=1!1Е111 X У М О Р ВЕШТА ОДБРАНА Судија: Ви сте оптужени да сте бокалом за пиво ударили за време црквене славе свога пријатеља по глави. Оптужени: То је немогуКно, го сподине судијо! — Зашто би било немогуКно? — Јер мој бокал с пивом никад није празан. А не бих био луд да га ударим пуним бокалом! о°о

Хари, у бразилијанској Гвајани.! кануе и све што ,е могло олакшаПркосили су највеКим опасности-. ™ рад и продирање у непроходну ма, претила. им је опасност од див , прашуму. љих звери, москита и других жи- Њихова вожн>а. летови и пешавотиња, па и снабдеваље намирни -еше кроз џунглу тра,али су пуцама није баш текло глатко. У о- ™ 53 дана Борили су се с на,веКим тешкоћама, Јер су неке реке биле врло брзог тока и снажне струје, а прашумска клима била, каткад, веома опасна по здравље белих чланова експедициЈ ^е. После двомесечног лутања експедиција студента Шулца кренула је у друго бразилијско подручј *е, у пределе реке Рио Ипитинга» велике притоке реке Хари. Ту су чланови експедиције подигли сво Ј*е шаторе, па саградили и једну куКицу и провели на том месту седамнаест месеци. Наравно из свог главног стана непрекидно су правили излете у даље пределе. Шулцов главни циљ је био да подробно проучи зоологиј'у бразили Ј - анске прашуме, кој'у до сада ни Ј*едан научник на свету још није објаснио огтширниЈ*е. На реци Курикури Шулц и Коле су наишли на сасвим оригиналне људе, урођенике, једно племе ИндиЈ*анаца, које до данас никоме није било познато. Снимљени су за тонфилм. Они су се мирно понашали и били веома приЈ'атељски расположени према белим људима, када су их ови понудили финим дуваном. Шулц ј *е донео у Берлин огром ну збирку препарираних и неколико живих непознатих животиња из бразилиЈ*анске прашуме. То ')е велнка добит за зоолошку наук^. На овом су Шулцу честитали сви најугледнији зоолози и научници Немачке и других земаља. Филм, који су Шулц и Коле снимали, има невероватно велику вредност, ј *ер нам приказује нов свет, до сада сасвим непознат, пун чаробне, дивље лепоте која изазива језу код човека. Шулцова експедиција је имала и једну људску жртву. Јозеф ГраЈ *нер, члан експедиције, умро је усред прашуме од неке тешке грознице. И сам Шулц и Коле су месецима боловали од неке малариЈ *е. Али све те жртве су се исплатиле, јер немачки научни кругови сада говоре с наЈ *веКим признањем о Шулцовом научном раду и великим успесима његове експедиције. Б. Р.

Детектив у шетњи са свој'ом в'ереницом. о°о Робијаши су целу ноК копали испод зида да би кроз двориште тамнице побегли. У зору, када је веК пролаз из тамиице био довољ но широк, један од њих је узвикнуо: — Страшан малер. Уз?лудно смо се трудили. Тамничар је си ноК заборавио да затвори врата од Келије. аШЕШЕШЕШЕШЕШ:

ди су, мршави, упалих очију , погнутих леђа, прави живи лешеви. Ти људи се и сами веК не осеКају више људима. Они су се приближили животињи, која зна само за инстинкте. Макао има жив бродарски саобраКај са суседним кинеским Кан тоном и осталим покрајинама у Јужној Азији. Рибарство и занати су прилично напредни. Лени Кинези не раде много, а мало троше и за своЈ *е издржавање. Хране се скоро искључиво пирин чом и чајем, а сву зараду даЈ *у на опиум...

Необнчна каријера жене слинара Лондонски листови објавили су ли у Лондону и ЊуЈ*орку.

ових дана вест, да је Британски музеЈ* купио за 2.900 фунти стерлинга слике, цртеже и карикатуре талентоване слнкарке Мариете Лидис. Тим поводом листови објављуЈ *у занимљиве поЈ *единости из живота ове необичне жене, која је направила чудну и врло интересантну каријеру као ретко коЈ *а жена. Лепа и веома образована Бечлика Маоиета Ронспергер упозна ла се у Бадену код Беча с богатим грчким трговцем Жаком Лидисем. Он јој је понудио све своје богатство и раскошне палате на морскоЈ* обали у ГрчкоЈ* и Атини и она Ј *е пристала. У доколичи је г-ђа Лидис много цртала. Карикатуре, пејсаже, животиње, махом оловком или угљеном. Времсном се сликање коц ње претворило у праву страст. Она је једнога дана постала славна сликарка и к^рикатуриста. па је позвана у Париз од познатих издавача да илуструје њнхова дивот-издања франиуских класика и дела модеоних писаца. Ускоро је постала и сарадник великих амеоичких и енглеских И ^строваних и шаљнзих листова. Њени цотежи су се тражили и добро плаКа-

ВеКи део године г-ђа Лидис проводи у Лондону. Она је позна та у сликарским и уметничким кру говима. Данас много зарађује својом кичицом и угљеном. Занимљиво је на који начин Је Мариета Лидис постала сла-ана сликарка. Она је у Паризу једног дана прочитала неке делове из Корана у француском преводу. Света књига мухамеданаца јој се необично свидела, па ј *е одлучила да лешпа места у Корану илуструје. Те илустрације су толико успеле, да су стари и побожни му хамеданци из Арабије и Турске понудили г-ђи Лидис огромну суму новаца да и Коран илуструје и у оригиналном арапском издању. Данас г-ђа Мариета Лидис рас полаже имовином од преко три ми лиона франака. Тај новац је зара дила сама. Она данас не прнма од свога мужа ништа за сво ,- е издржавање, иако је с њим ј'ош у на : бољим односима. Г-ђа Лилис прима данас 50 хиљада и 100.000 франака за једно илустровање књиге илн неког дивот-издања и спада међу најбоље плаКене цртаче и карикатуристе данашњице у свету.