Правда, 07. 06. 1937., стр. 5

!

Нацнонална свечаност у Мостару јв. Ј ОНБИРУ [0К0ЛЕ1

ПРАВДД

7-У1-1937

погинулих у борби за ослобођење и уједињење

. Мостар, 6 јун ј Мостару Је данас на веома свечан начин открпвен споменпк захвалности четворнци сељака - хероја, који су своје животе далп за ослобођење. То су Јанко ИвезпК, Трпфко оубац, Хорђе Бартол п Спма Црногорац. ./° п ш , '^ 46 ' кад су У Мостар поче- .вукао да овај скромни споменик за ј 1 гфистижу многооројии гости .хвалности има двоструки значај, их кра)ева Херцегоаине, цела јер је подигнут да опомиње синове

варош била је искићена засгавама и зеленилом. Иако је за данас пре по дне према програму тачно било од ређено како ће се и где прикупл>а. ти да бн се формирала величанстве на поворка, још јутрос рано народ је запосео сав простор, који је био одређен у ту сврху. Свакн се борио да у поворци заузме што угледније место. Већ око 8 часова многобројни народ н претставниии разних кор порација нестрпљиво су чекали да дођу на ред. Тачно у 9 и по часова организагор поворке начелник Соколске жупе г. Петар Чолић дао је наређење за формирање велике поворке. Поворка је била одиста ве личанствена и формирана углавном онако како је и предвиђена, На челу њеном била је соколска коњица са преко 350 коњаника, затим војна музика с почасном четом војникз, претставници власти и свештенство, школска омладнна, претставници српско — православне општине, прет ставници нзродне одбране и ратних добровољаца, певачких друштава и разних других многобројних удружења и корпорација. У поворци примећени су такође и многобројни претстзвиици мостарског спорта. Поворка се завршавала многобројним соколима из сеоских чета из разних крајееа Херцеговине. Нарочито су стримећене делегациЈе Сокола и грађана из Невесиња, Гац ка, и Автовца. Требало је читав сат и по па да поворка стигне до Јужне Капије, где је подигнут споменик поменутим херцегоеачким националним хе ројима. Пошто се овде аоворка зауставила н присутни распоредили о нако како је то у програму предвиђено. Споменику су прнстутала четири свештеника на челу с протојерејем г. Владимиром Гвозденовићем Пошто је извршена церемонија освећења споменика г. Гвозденовић 1е пригоДН >*м речнма оцртао значај да нашњега дана, после чега је споменику пришао старешина Мостарске жупе г. Чедомир Милић, који је из врпгио свечани чин откривања сзпоменика. ГОВОР СТАРЕШИНЕ МОСТАРСКЕ ЖУПЕ У свом подужем говору г. Милић је прво евоцирао тужне даие када су народни хероји полагали своје животе за отаџбину. Г. Милић је под

отаџбинена дела једног Вожда, јед ног Штросмајера. једног владике

Споменик обешеним и стрељаннм Србима у Мостару

Рада и, друго, да опомнње на ропство и скупо плаћену слободу. Данашњи дан сећа нас, — рекао је да ље г. Милић, — на страшна времена проведеиа у рату, када је на хиљаде голоруких наших сиротих ста раца и нејачи проходило кроз ову мостарску капију идући у сигурну смрт у Кечкемету, Нежидеру, Биха ћу и Добољу. Ми смо још и сада ве лики дужници жртвама слободе. Г. Милић потом помиње велику марсељску трагедију. Рекао је да овај страшнн догађај треба да побуди све присутне на размишљање о Великом Краљу Мученику. Од тога страшног дана прошле су две годнне прибирања. Мостарски соко.тн одлучили су да се својим највећим жртвама одуже овим спомеником. Данашњи свечани чин откривањп споменика пада упоредо са соколском Петровом петољетком. Сва соколска друштва као и појединци так миче се да изврше што више добрих дела. Потом се г. Милић обраћа изасланику Њ. В. Краља бригадном генералу г. Сретену Тодоровићу и моли га да на највишем месту буде тумач искрених и дубоких поданичких осећања мостарских, херцеговачких сокола и народа. Затим се обраћа потпретседнику Мостарске оппггине г. Ђорђу Лабалу и предаје му споменик на чување. Г. Лабало, примајући спомелик,

Долави у БАШТИ

одржао |е говор у којему је углавном рекао: — Срећиа је иисао била да се гу сле урежу у овај спомемик захвалности стрељаним и обешеним Срби ма од 1914—1916 године. Гусламасе проповеда виежи морал нашега на рода, мооал Кнеза Лазара, Јевроси ме Мајке и наших славних владара — хероја, које опева наша народна песма. Гусле приказују наше патње и наша страдања у нашој славној прошлости. Али не само то, јер оне подкгоше и дух народни, да не клоне и да се бори до краја. Оне улеваху веру да српски народ има узвишену иисију н да је одређен да буде међу првоборцима за слободу не само свооу већ и своје браће. Гуслама су васпитани и ови наши соколи-јукаци, које данас гтрослављамо, који за то лако и јуначки, са поносом и гордошћу умираху н вероваху да се боре за Божју истииу, правду и слободу, јер гуслама Бога помињаху, а наши витезови при јуначким подвизима Бога призиваху. Примајући уиме Градске општине овај споменик на пажњу и чуваље, свечано нзјављујем да ће га она чу вати као једну од њених најбољих драгоцености. Нека је слава сокол скнм јунацима Јанку Ивезићу и ње говим друговима и нека је искрена благодарност братској Соколској жупи на драгоценом споменику! После г. Лабала говорили су још г. г. др. Милорад Драгић, изасланик Савеза сокола Краљевине Југославије, Ђорђе Пашко, претседник Срп ско-православне црквеие општине, Данило Вуковић, старешина сеоске чете из Биограда код Невесиња, Ћи рил Вивода уиме Народне одбране, Душан Хамовић, уиме ратних добровољаца, учитељ Илић уиме Учи. тељског удружења, Бруно Мартић, заменик старешине Мостарске жупе и директор овдашње гимназије. Говор г. Марчића био је упућзн углавном омладини. Он је рекао да је прератна омладина живела од успомена на наше јунаке и да је та ква омладина потребна н дана, а не она која је прожета туђим идејама. Данашња омладина треба да гаји праву демократију, како ју је гајила орератна омладина. У низу данашњих свечаности одиграће се данас по подне утакмице нзмеђу овдашњих спортских кдубова, а за пехар Мостарске жупе. М. АлаЈбеговић

Француски научник г. Поп Лабе обишао некопико места у Црној Гори Цетиње, 6 јун На сзоме научном путу по нашзј I земљи ради упознавања нашег на! рода, његових обичаја и друштвеј них прилика познати француски на' учник и слависта г. Пол Лабе, про1 фесор Универзитета из Париза, по| сетио је Будву, Бар Улцињ, Вир Па зар, Подгорицу и Ријеку Црнојевића. У Вир Пазару срдачно га је поз дравила велика група сакупљених сељака, а у Бару Арцибискупија срп ског примаса приредила му је свечани дочек и баикет. На Цетињу г. Лабе Је провео време у разгледању месиих знаменнтости заДржавши се највише у богатом Цетињском архиву и библиотеци Државног музеја. У Бањском двору приређен му је банкет коЈему су присуствоеале све >тледније личности из места. Вашсм дописнику г. Лабе је изјавио да је очарзн природннм лепотама овога краја н да је већ прикупио велику н занимљиву грађу за једно дело историске садржине у којему ће посветити велику пажњу нашем народу, а поглавнто из оенх крајева. Како да подигнемо Јевтине куће а удобне Изложбо којо нас уверово да није много тешко постати кућевласник

И код нас су се, већ поодаано, почели изналазити начини како да и човек којн не располаже приходи. ма за стављање настрану подигне сопствени кров над главом. Како да се из незавидног положаја кирајџије постане кућевлаеником без потре са, без меница, оним оредствима ко ја су се и иначе давала на кирију. И почело се са системом отплата, ко ји је данас сасвнм ушао у живот сваког појединца, сваке породице без великих месечннх прихода. Почело се са колективним подизањем кућа у облику задружне заједнице. У томе послу било је и успеха и не успеха, према томе колико се.памет но и поштено радило. Али сама н> деја је захватила људе. С друге стране, у последње време се н код нас помиње озакоњење такозване етажне својине. Чак је и у Народ. ној скупштини, ту скоро, приликом последње буџетске дебате, поднесен предлог у томе смнслу. Све у свему, старање да се дође до сопственога крова постало је ка рактернстична појава за такозвано: малога човека, оног који је, без неке реформе, без измењених могућности, могао да остане вечито само кирајџнја. Испитивање тих нових могућно* сти резултирало је и у оснивању је дне усганове која, профеоионално, узима на себе улогу да саветом по. могне ономе ко би желео да постане кућевласник а нема великих пара. Та установа је Институт за стан бену културу, који је данас отворио своју изложбу на Теразијама броЈ 11. У Институту су архитекти, инжењери, стагичари, правници, сви они ко ји су потребни као помоћ да се по. стане кућевласник, од тренутка израде планова до тренутка усељења. На изложби, коју је отворио про фесор Београдског университета ар хитект г. Милан Злокоаић, изложени су планови за осам типова кућа. Прво, излетничка кућа, затим ма. ла кућа која је у принципу предвиђена као слободна са све четири стране и која се временом може повећати са повећањем породице; кућа у низу са малим уличним фрон. том од пет метара и нешто више, са баштом позади; кућа која се може ширити у вертикалном смеру, према потреби; коридорски систем кућа на принципу етажне својине, прикладан за мале радничке стаиове;

Ионгрес цнониста у Загребу о антнсемитсном покрету у Европи

двојна кућа за две породице али та ко да је једна од друге потпуно одељена; кућа за породице на принципу етажне својине за зидање у центру и кућа за самце, састављена од самих гарсоњера. На изложби су, поред планова, ис такиути и натписи у којима се, у. главном, пропагирају ови принципи: На минимуму простора постићи макснмум конфора; подизати, нарочито у центру, где је скупље земљн ште, заједничке зграде са етажном својином на бази једног колективног уговора; ако више лица граде своје домове преко Института пла. ћају заједнички један план, једно прорачунавање, заједнички купутУ материјал и добнјају га јевтинже; градити јестине једноставне куће за малога човека са једном централном собом (у којој има кутак за тр пезарију, за игру деце, за одмарање) и кухињом која је везана тако да се из ње може брзо изнети јело и да домаћица има пред очима и де цу у соби или башти, а при руци оставу, да је, једном речи, потпуно усредсређена на свом послу али да истовремено може водити пун над. зор над свим што се око ње дешава. без тешкоћа. На челу Института стоје претседник г. др. Богољуб Јовановић, адво кат и потпретседник г. Драган Петрик, инжењер.

Загреб, 6 јун Данас је у дворани „Макабија" у Загребу отворем конгрес Удружења циониста Краљевине Југославије. Конгрес је отворио претседник г. др. Лихт, који је истовремено прочитао поздравне телеграме упућене Њ. В. Краљу Петру Другом и Њ. Кр. Вис. Кнезу Намеснику. Г. др. Лихт одржао је говор у коме је истакао да је ова годииа у знаку 40-годишњице од одржавања првог ционистичког конгреса у Базелу и у зиаку прославе 20-годишњи пе Балфурове декларације. Г. др. Лихт говооио је о личности оснива ча ционизма Теодора Херцла и иста као зесдуге лорда Балфура аа |еврејски народ. Говорио је такође о антнсемитском покрету који се шири по свету и подвукао да се светски поредак не може заоновати на

мржњи. А мотнв антисемитизма је мржња. Г. др. Ликт |е такође говорио о приликама У Палеспши и истакао храброст и отпорност јеврејског на рода у Пллестини пред терором арапских племена. — Ми се нећемо борити против антисемитизма оиим средствима којима се антисемити боре против нас, рекао је г. др. Лихт. Конгрес су поздравили: у И5!е За гребачке општине г. др. Хуго Кон, у име јеврејске агенције у Јерусалиму г-ђа Рахела Кломус, у име Вр ховног рабината из Београда рабин г. Шланг, у име ционистичких жена г-ђа Реза Штајдер, у име Загребач ке јеврехже општине г. др. Марко Хорн. Конгрес наставља рад. Н. Ш.

На Цетињу одржана комеморативна седница посве^ена бискупу покојном др. Франу Учелинију Цетиње, 6 јун Поводом смрти националног борца бискупа др. Франа Учелинија соколска жупа на Цетињу приредила је данас пре подне у 11 часова у сали Дома слободе комеморативну свечану седницуСедници су присуствовали међу осталима: уиме бана његов помоћник г. Јевтић, уиме војске помоћник командаита дивизије генерал г. Варјачић, уиме Митрополије црногорскоприморске прота г. Јокановић. Осим тога примећенн су многобројни прегставници свих овдашњих националних, културних и хуманих удружења и корпорација. Комеморативну седницу отворио је старешина Жупе г. Милошевић, који је одржао комеморативни говор. После тога говорио је просветар г. Аранђеловић, начелник Банске управе, а свештеник г. Петар Ускоковић одржао је предавање са темом „Соколство и вера". Д.

Управа града Београда кажњаваће у буду^е строго десинсекционе заводе ако се не буду придржавали уредбе Упргва грала Београда — одељеае Крн вичне полнцнје — озбилно ралн на тоие аа сузбиЈе бесправан и неправнлан рад лесин сектора н десинсекционих завоаа. У последн>е време због иеисправакх апара та, непажње десинсектора и непоштовања У редбе дешавале су се многе несреће. Десин сектори ннсу поштовзлн најосновније тачке Уредбе. Тако су тслова свршавали са иеис правнии иаскама. Затни, када се вршн преглед станова оотребно Је да буду лекар и два десннсектора. ТаЈ пропис до сада није нспуљаван. У вези са овии Крнвнчна полнција нздаће ових дана Јелно саопштен»е, кога се иорзЈу прндржаватн свн десдасекциоин заводи н десннсектори.