Правда, 07. 06. 1937., стр. 8

ЉуОимац многих жена Злогласни румунски зликовац Короју венчао се у затвору Међу свстозима бнло ;е - пет стотина година робије 1

Једно село које никако не може да се сложи где да подигне нову школу С сао Беловнше код Гостнвара пре годину дана купнло је плац да знда но ву школску зграду, јер је стара дотрајала н постала неупотребљнва. Овога пролсКа требало је да почну радовн, алн су некн сељаци то осујетили, изјављујуКи да је место које је одабрано за школу неподесно. Због тога се развно чнтав спор у селу. МислеКи да Ке озај . спор решитн, сељак Текнја ХазијевиК поклонио је своју њиву да се на н>ој ) подигне школа. Међутим, ни новнм местом сељаии нису бнли задовољни. Није ништа помогло нн када је изишла ко мисија, прегледала терен и утврдила да су оба плаца погодиа за школу. Најзад ових дана срески начелник у Гостивару добио је једну претставку из Беловиша

Упровв Јужнословенског певочког совеза одговоро на критику г. Бранка Драгутиновића

Поштозани Господине Директоре, У Вашем цењеиом листу „Правда" од 11 прошлог месеца, у рубрн ци „Музика", под насловом „Јубиларни концерт Новосадског женског музичког удружења", изнете су од стране г. Бранка Драгутииовића, дч ригента и музичког критичара, извесне чињенице које не одговарају истини и иду на штету угледа и рЈ

Короју на венчању са Ан лојом Пико у тамници Темишвар, 5 јун | ле да је преостале четири године

Страх и трепет рум>-нских степа, чувени разбо-јник Короју, о комг је „Правда" у своје време писала, из тамнице у којој се налази ради испа штања својих тешких грехссва дао је оеих дана да се о ње\гу поново много говори. Успео је покоео да узбуди срца многих ж-енскиња. Оног хистеричног и беспосленог, чи;а се душевна храна састоји искл>учив5 из пикантиих догађаја, разних сензација и томе сличио. Лепи Георгица, како му тај женски свет из милоште тепа, ожгнно се. И то сасвим прописно. Цркза, поп, па магичар, кум, стари сват и сватова толико, колико не би имао да му се то десило на „слободи". А тек млада! Праза правцата грађан ка. Разбојник и сељак Короју са једном честитом деоојком из грађан сга кл~ће! Када је порота у Бакау судила Ко роју, мислило се да је то уједно и завршна фаза његовог дотадашњег разбојтжчког живота. Међутим, таЈ епилог ииао је и свој епилог пред олтаром затвореничке цркв-г и државннм матичарем, који је обазио грађански брак. Кафанске радње „добро конзерви раних" удовица на гласу су нарочи то међу пријатељнма добрих „капљица", које у таквим приликама обично и нчсу тако лобре, јер је главпа пажња уср-гдсређена на „кон зервисаност" Још већи је интерес за овакву „радњу" ако удовица има и удавачу. Тако ннје чудо што јс „одлична куј>на" госпође Пико д> прла и ло ушију разбојника Короја. Добро „ситуиран" човек, иако у око вима, он је „осетио" да му стомак не моиог поднети затвореничку храну. па се за време суђења абонирао код госпође Пико. Како је интересозање за Коројеео суђење било >г ромно, тако да су само одабрани могли да му прису-ствују, млада Аглаја Пико користила јг ту „осетљчвост" Коројеву, па му је лично доно сила гтроизводе „добре кујне" своје мајке. Тако се и она нашла у друштву оног лепог пола који је при сватсој појави лепога љубавника-разбојника падао у неки хи стерични занос до обамрлости. Ту ог, поред толико њих, заљубила и она у Короја, Прво само из далека, као и све друте. А доцније, када је либералан режим примењен према Короју омогућио и ближи додир, чак и смртно. Значи, без препрека. Оволикој љубави нико није ни чи слио да се супротстави. Мама Пико, иаглела, »и тренутка се није пр>ти вила оваквом „знаменитом" зету. Бо же, што ће то реклама бити за „рад њу" — мислила је, свакако. Наравно да није само то посреди. Видело се то и у затвору — када је обпо љено сасвим прописно венчање. Мл мица Пико била је толико поносна као да је ћеоку удавала за неког раокраља. Забога па то је заштигник сиротиње, „бич божји" за »гло штено обогаћене — рекло се. За такозвани монденски св-^т ово је венчање било прави „делика тес". Замислите венчање једне гоаНанке „из добре кућ-е", како се обич «о каже, с једним ч\Ђеш™ разбо'ни ком и љубавнЈгклм. Само ово би до вољно било да задовољи и највеће „гурмане". А тек видети сватове, ко ји претстављају, уједно и, скромио рачунавши, нет стотина година робије и све само људе крвавих руку. Крв својих „ближњих". За овакчо штогод је вредно било покретати дрвље и камење — само да се дос пе на венчање. Ниј« успело ником. Једино неким репортерима, поред званичних лица и жаидарма са натакнутим бајонетама на пушкама. који су заузели били уобича'ена места кума и стзрога свата. Ови су тек иза њих мо г.ти да иду са запаљеним, кумсвским свећама. На Короју се за све вр^г-ме фоомалноспи није могла приметити никаква промена. Није чу први пут. Има велико животно искуство. Утолико је веће узбуђењ? било млале и мамипе. Ипак, искусни робијаши ттребапнвали су за ово венчање Короју. Ве-

робије, од укупно пет, могао лакше да „одради" да се ни;е в>гзао са спољннм светом. Млада, лепа и јед ра девојка неће му дати често да ока склопи за све то време. Кажг се да је тиме, мислим венчањем. пооштрио себи казну. И ред је, всле неки, јер му је порота исувише благонаклона била. Можда су и у праву. Б. Марекић

да Јужнословенског певачког Саве. за. па Вас молимо, Господине Дирек v којој Риста ПетровиК. баиски веКиик ! торе, да без обзира на одредое За„ познати четинчки војвод «. Нофит И- I кона о штампи нзволите оштампалиК и Драгутии ЈоваиовиК н^Де своја | ти следеће. три плаца, у величиии педесет хари. I У СВОЈОЈ критици о концерту Нокао поклон за погизање школе. Сва восадског женског музичког удруже ТР Ве ^™: У Ле" се спор°у' сел У Бг на" ловишу после овога решити.

редаба и да им гарантуЈ 'е моралнн и матерлјални успех; иако је, усто, постојала одлука седнице Савезне управе да се концерти домаћих певачких друштава не организују ол стране Савезне управе у свнм поје диностима. већ да се то остави београдским певачким друштвима, које не треба у гаквим приликама о. билазити, ипак је Савезна канцсларија, пошто је дала Друштву упутс за организацију концерта, заснпване на искуству недавног гостовања Музичког друштва из Новог Сада, које је са успехом организовало сво| овопдишњи концерат V Београду, не чекајући одговора ол НЖМУ, посебним циркуларом 24 ап

У свађи око тамбуре

је она била врло слаба, за ту околј ност учинио одговорним београд| певачка друштва и Јужнословенски | певачки савез, што „ништа нису уI чинили да тај јубиларни концерат I првака певачког савеза у престони-

уоио друга Славонска Пожега, 6 јун У овдашњем Окружном суду одр ц И добије карактер манифестације

жано је данас пре подне суђење Ду шану Вујасиновићу из села Њежића. Њега је државни тужилац оптужио што је марта ове године убио свога друга Драгана Ранисазљевнћа. Душан и Драган одавно. су били добри пријатељи и често пута чували су заједно стоку. Критично г дана су такође чували стоку, а Драган је собом понео и тамбуру. Око те тамбуре су се посвађали и Душан је једним ударцем секире убио Драгана. На данашњем суђењу оптужени је признао дело, али се брани да је то учинио у нужној одбрани. Суд је оптуженог осудио на четири године робије. М. В.

и славља југословенског певаштва Сасвим је нетачно да се за поменути концерат од стране Савеза није ништа учинило. Истина је ово: на писмо НЖМУ од 16 априла у ко ме моле да Савез изврши рекламу концерта и продају карата међу бе оградским певачким друштвима. гла вни тајник Савгза послао је Друштву директиве за организацију кон церта. Препоручено је НЖМУ да се посебним циркуларом обрати свима београдским певачким друштвима, као и Удружењу Војвоћана у Београду, и да их умоли да се ставе на расположење ради организације кон церта Иако Савезна \гправа по својој намени не може да се бавн детаљном организацијом оваквих при

„ПРДВДД" ВДС ИНТЕРВ1УИШЕ = СВАКОГ ДАНА

Г. РАЈКО МИЛЕНКОВИЋ, учнтељ основне школе „Војвода Путннк": — Мој проналазак, поред васпитне, вма н забавну страну. Г. Рајко Миленковић, учитељ у ос нозној школи „Војводе Путника", у поређењу са многим уџбеницима чи. ја је вредност илузорна и од којих имају користи само издавачи, дао је настави један проналазак који ће, овог пута, у пракси, корисно по служити сзима ђацима основних шко ла. Радећи неуморно девет месеци г. РаЈ"ко Миленковић пронашао је справу за учење географије на један заиста оригиналан начин. Проналазак се састој« у томе што су на гео графској карти, која је израђена на дебљем материјалу, поједина геогра фска имена изрезгна у тако различи тим обличима да се свако име може сместити у карту једино на своје право место. Ђаци, ређаЈ'ући географска имена, лако и, играјући се, науче географију, а наставницима се указује могућност прави.тнот оцењивања према времену, које је поједином учени ку потребно за састављање читаве карте. Рад мог наставника толико је пре цизан да изазива дивљење. — Радио сам девет месеци, каже г. Рајко Миленковић, показујући свој проналазак који, нема сумње, с прак тичног васпитног гледишта, има велику вредност. Не жалећи труда, улажући у та| рад последњу уштеђевину, овај вредан наставннк могао би да послужи као пример истрајности и позитивног рада, који заслужује признање. Просветни Савет усвојио је таЈ" ре тки проналазак, одавши му тако, по ред јавног, и своје признање.

Оџачар НИК0ЛА: — Имаћете срећу...

Дакле, кад човек сретне оцачара онда ће, како тврде, имати срећу: до биће, рецимо, неку премију, или раз вод брака, или ће, расплакан од весеља, присуствовати погребу својс таште, улажући, веома радо уосталом, сву уштеђевину у венце. Ето га, срео сам га и сад је, убг ђен сам, срећа на помолу. — Господине, дозволите да вас ма ло додирнем, јер данас имам нзјозбиљнију намеру да је шчепам за реп. Срећу мислим. И сад га бодем пр стом у трбух, замишљајући већ унапред шта ће ми се све десити. Прва срећа вребала је већ на пр вом утлу: срео сам адвоката који

ска и земунска певачка друштва, као и певачку Жупу „Мита Топаловић" из Панчева, о јубиларном кон церту нашег првака, стављајући им у дужност да са своје стране припомогну извођењу истога. После то га је НЖМУ упутило писма свима беогрздскчм и земунским певачким друштвимз, и то преко Савезне кан целарије. Што се публика није у већем броју одазвала није кривица ни до Савеза, ни до београдских пе вачких друштава Разлоге за то ми слимо да греба тражити у чињеници да је концергна сезона на измаку, као и у томе што је београлска публика у току ове сезоне била пре трпана музичким приредбама ове врсте. Мислимо да је г. Драгутиновић заборавио да Јужнословенски певач ки савез није установљен зато да би организовао концерте својих савезних друштава у Београду. Њего ва правила стављају Савезној управи у надлежност много веће и теже дужности, које Савезна управа настоји да у потпуности изведе на корист целокупнст југословенског певаштва. Иако је г. Драгутиновићу познато ово, ипак, ради обавештења јавносги, желимо да скренемо пажњу на чињеницу да је Савез и у погледу организовања турнеја на ших и стоаних дрч-штава у земљи и иностранству показао у најмању ру ку леп успех. Тако, на пример, успе ла турнеја бугарског певачког друштва „РОДНА ПЕСЕН" из Софије по нашој држави, гостовање Српског црквеног певачког друштва из Сомбора у Румунији, велика турнеја Југословенског академског певач ког друшгва из Земуна по Бугарској, као и четири велике т\'рнеје Савезних друштава по нашој земљи, које. су све оЈЗганизоване преко Савезне канцеларије, а за које с'у 'и сама друштва са своје стране улржила мно г о труда и тиме допринеЛа да се све то изведе са пуним успехол1. Што се тиче „пословичне индоми је мирно ставио на знање да ће,'ленције Јужнословенског певачког у случају упорног неплаћања једне менице, употребити веома ефикасна

Г. ДРАГУТИН Ђ0РЂЕВИЋ, адвокат: — У случаЈу упорног неплаћања требљавам ефнкасне методе...

упо-

Г. СТАМБОЛОВИЋ, сопственнк „Ресаве": — Ружнца Је наЈбољн лек за све...

ЧУВЕНО ЧЕШК0 ПИВ0

13 5РБаам1 ЕХРОРТМ1 1Б2АК

средства. — Врага, кажем. До тога неће до ћи јер, пошто сам малопре срео оџа чара, »мам све шансе да добијем пре мију. Кад се чоеек разочгра, онда обич но седне у неку гостионицу и, пошто није Гутемплер, поред доброг в-« на ствара нове планове. 0 премији није било говора, а код чике Стамболови>ћа, у „Ресави" вино је одлично. И сад се стварају комби нације: премија се изјаловила, али постоје друге срећне шансе: можда ће се у међувремену једна цигла с кроеа стропоштати на таштину главу ил» можда ... Сјајно је то што човек није члан трезвењачке секте. — Дајте још пола литре! ...или можда ова или она пријате љица неће баш добити блжзанце, раз мишља даље. То би, у сваком слу чају, био малер, јер вриштање деце у дуету човека страшно узнемирава. Можда ће умрети при порођа]у. Премија се иоЈаловила, цигла није пала ташти на главу, пријатељица ни је умрла при порођају. Добила је близанце и сад вриште у некој соби коју је човек крадом узео у закуп. Свиреп стицај околности. Човека заболи главз и епилог се одиграва код лекара. — Шта вам је забога? — Шта ми је? То су последице борбе против Гутемплера. — Ах! врло добро. Даћу вам кап љице валеријана ... То је, ето, била једна срећа и од сада кад сретнем оџачара, гтрећц ћу на другу страну. Б. Ст,

111&Ч11

сифс

4007

ПЛАН ЗА ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈУ РУМУНСКОГ СЕЛА Букурешт, 5 јун Румунски министар јавних радова г. Франасовић објавио је свој детаљни план почетних радова на електри фикацији румунског села. Пре свегз ће се поаићи 10 јаких станица, од којих ће свака снабдевати. рејон за пречником 15 до 20 км, осветљаваги сеоске куће н улице, а уједно давати погон сељачким млиновима, радионицама и т. д. Добит од ових станица ће се употребити на проширење електричне мреже и грађење нових станица. Где то буде могућно за генераторе ће се користити снага текуће воде.

савеза". о којој говори г. Драгутиновић, желели бисмо да истакнемо чињеницу која није позната ширзј јавностн, а та је да је г. Драгутиновић и сам члан Јужнословенског певачког савеза, и то члан Артистич ког одбора ЈПС, који, истина, нажа лост, до данас није показао било какво интересовање за рад Савезз. Када ствари стоје овако, мислимо да није лојално од г. Драгутинови ћа да говори о некој „пословичној индоленцији Јужнословенског певач ког савеза", боље речено индоленци ји Савезне управе, за коју тврдимз да уопште не долази у обзир за вре ме од последњег конгреса наовамо. Ипак. куриозитета ради, моли.ти бисмо г. Драгутиновића дз нам изнесе које су то „пословице" настале на рачун „индоленције Јужнословенског певачког савеза", као и где, и када су настале. Држимо да бн г. Драгутиновић ви ше послужио истини и своме листу, као и Јужнословенском певачком са везу, чији је и сам члан, када би у будуће говорио о стварима о којима је добро обавештен, а не, ето, као у овој прилици, да услед своје необавештености доводн у питање објективност цењеног листа у коме сарађује и руши углед Јужнословен ског певачкот савеза. Желели бисмо да се схвати да су ово неколико факата изнесени једи но у циљу одбране угледа и рада Јужнословенског певачког савеза. Захваљујући „Правди" на указаној пажњи, остајемо с одличним по штовањем, За Јужнословенски Певачкн Савез главни тајник Јужнословенског певачког савеза Сеперовац К. Станиша,

У Липљану ће бити основана Водна задруга Липљан, 5 јун Приликом инспекционог пута по Јужној Србији, министар пољопрнвреде г. Светозар Станковић посетио је и Липљан, где је примио неколико депутација земљорадника из околине који су му изложили потребе свога краја. Министар г. СтанковнК дао нм је том приликом упутства како ће сами основати у Липљану Водну задругу која ће их осигурати од излива реке Ситнице. в. П.