Правда, 19. 11. 1937., стр. 1

Број 11.884 Годпна ХХХШ.

Београд, петак 19 нпвсмбар 1937 године, ВлајкоппНева 8.

ИРПМЕРАК 1 динар.

ПОШТАРИНА ПЛАлЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРиТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин„ за иностранство 50 дин. — РУ <ОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИ ЈА 255 51. ЕНГЛЕСКА НЕ МОЖЕ ДА ДА „ОДРЕШЕНЕ РУКЕ" НЕИАЧКОЈ У СРЕДЊОЈ ЕВРОПИ Порд Халнфакс је јуче и данас конферисао са г. г. Нојратом и Герикгом а вечерас путује за Берхтеегаден где ће разговаратн са г. Хнтлерш

Немачка тражи место под афричким сунцем До ли ће велике силе вратити Немачкој колоии/е

Берлнн, 18 новеибар „Немачка мора добити место под афритоим сунцем", — изјавно јо г. Мусо-иши. Говор је одржао баш у времену кад су Немци покренули пропаганду за враћан>е не мачких колонија и кад се, пгга више, говорнло да Ке државни канцелар сазвати парл&мент да свечано укнне колоннјалне тачке версајског мировног уговора. Могло би се р>ећи да су колоније пиггање које може занимати само академскн. Јер и сам Хигглер. је, још 1923 године, кад је писао књигу „Моја борба", изјавно да је тежња Немачке за прекоморским колонијама највећа глупост. Према н>еиму, главни и једнни колонизациони простор за Немачку је у сред њој и нсгочној Европи. Уосталом, већ и Фрндркх Велнки је све уда љене колониЈе прогласио за терет државе И Бнзмарк је прекоморске колоније сматрао за терет. Иза знвају само многе непотребне спорове. ЕНГЛЕЗИ У НЕДОУМИЦИ Да аи је Немачка нзменнла своје гледипгге о колоннјама исто као што га Је изменио Бизмарк кад је, после доласка тешке нндустрије и инвестиционог капитала, свуда дошло до јурн»аве за дотле слободним крајевнма? Илн с тим захтевом иступа само зато да узнемира ва Енглезе, који имају највише не мачких колониЈа и да их тако при мора да >ој даду одрешене руке у средн>ој Европи? Тај немачки захтев је у Енглес кој изазвао велнко врење у главама државника. Консервативни „Тајмс" савкодневно објављује пи сма нстакнутнх полиггичара и повнавалапа енглеских колонија, у којима се претресају све пос-чедице коЈе бн враћање колонија Немачко) повукло за собом. Неки ми сле да би се Немачка тиме умнрила и да би престала да буде ратна опасност за Европу. Други, напротнв, тврде да би то била пропаст како за Африку тако и за Европу, где би немачки апетит неизмер но порастао. НЕМИР У БЕЛГИЈИ И ПОРТУГАЛИЈИ Немачке колоније пре рата су бкле, углавном, у Африци. Острва у Тихом Океану нису има.\а ве ликог ни политичког ни привредног значаја. Једно време се говорило да би, ради задовол >ен >а престижа, тр>ебало Немачкој вратити Камерун. Али тај предлог је сместа изазвао сумњукахо у Белгији тако и у Португалији. Рекло се: план је ннкао у глави неког ко би радо задово.г>ио Немце на рачун малих колонијалнкх држава. Г. Мусолинија Јв било лако задовољити у Афрнцн, јер је у ЕриггреЈИ и Сома,\мји имао полазну тачку за 0 (Ј>анзиву против Етиопије. С Немачком је горе, Јер се данас више колониЈе не могу освајати само с мора- Камерун би био одлична по лазна тачка против белгиског Кон га и португалске Анголе. Зашто да се НемачкоЈ онемогући да тим двема државама — ма и по цену „огорчења у Европи" — узме њихове колонијс и тако с« засигги? НАЈВЕЋА СМЕТЊА: ЖЕЛЕЗ НИЦА И ДИЈАМАНТИ Камерун ниЈе пре рата нмао за Немие велнку вредност. Тамошњу климу Европљанн тешко подносе. Каморун је производио какао, скупоцено дрво, палмнно ул>е, кгиучуп, а пред рат јс почео производигги и намук. Најбоља немачка ко,\онија би.\а је Такгањнка. Висока брда ублажују тропску климу, тако да Европ .Ђани тамо добро живе. Зем л>а је добра за гајење па.мука, каве. а у брдима су лежишта злата. Али гу колонију Енглеаи би теш-

ка срца вратнли. Преко ТанглЈћИке је пројектована железннца, ко|ја спаја Канро у Ешпту с најјужнијо.м тачком Африке. Преко ње ао де и ваздухопловне лнннЈе. У Тан гањики би Немци доспели у опасну блнзину Италијјана у Етиопији и то би био плодан терен за ра зне империјалнстичке планове. За западну Африку је Јужно-афричка уннја нзјавила, да је се никад неће одрећи: а, ако је Немци желе, нека дођу по њу с оружјем у руци. Унигја се не противи са мо из стратегиских, него, још више ,из економских разлога. У немачкој Западној Африци су последњих година нађена велика дијамантска пол>а, која бн својом кон куренцијом могла уништити дијамантска пол>а у Кимберлеју. Због тога оу се власннци дијамантских пол>а у Кимбер.\еју побринули да нова пол>а осгану затворена н да се не експлоатишу. Немцн, разуме се, кад би завладали овом зем л>ом не бн пропустн.\.и при.\ику за конкуренцију. ОПАСНОСТ ЗА ПОХОД НА ОСТАЛЕ КОЛОНИЈЕ Свака од тих бивших нсмачких колонија би могла бити опасна ба за за поход на околне колоније. А то је главни разлог што нико нема воље да с Немачком преговара око враћања коломија. Пуним правом се позивају на то да су колоније пре рата имале за Немачку врло мали економски значај. Треба да буду простор за сувишно ста новкиштво? Пре рата је у свкм не мачким колонијама било укупно 23.000 Немаца. Простор за инвестицнје? Пре рата је у немачке ко лоније инвестнрано само пола милиарде марака. Извор сировина? Укутша трговина Немачке с кологогјама Је пре рата нзносила само 350 ми.\иона марака. А само три

проценгга сировина у свстској трго вини последњих годнна потичу из кологоцја, било да су чије. Према свему, колонија.\но пигање ће се решаватн на неки нов на чин. Наговесгио га је већ енглески миннстар Хор у Женеви у исгориском говору за време етиопског рата, кад Је говорио о потре би да све државе нмају слободан присгуп сировинама у свима колонкјама. На енглеску нницнјатнву је у Друштву народа образована комисиЈа која проучава ггроблем. Одатле ће потећи решење колони>алног пигања које ће све задовољити. Пољски протест у Берпин због писања „Фепикшер Беобахтера" Варшава, 18 новембар Авас јавља: Пољска влада наредила је амбасадору у Берлину г. Липском да интервенише код владе Рајха у погледу чланка варшав. ског дописника „Фелкишер Беобахтера", у ком допису онисује Варшлву и живот у пољској пре стоници на врло незгодан начин. Немачке власти одговориле су, да чланци овакве врсте ннсу згодни и да су всћ предузели ко раке код редакције поменутог листа у смислу жеља пољске владе. Г. Бјупит отпутовао за Берпин Варшава, 18 новембар Амабсадор Сједињених Држа. ва у Паризу г. Бјулит отпутовао је синоћ из Варшазе за Берлин, где ће провести данашњи дан, а заТим отпутовати за Париз.

Г. Леон Блум брани став Велике Британије према Француској

Парив, 16 ноеембар Аеас јавља: Парл аментариа социј алистичка гр\Т1а отпочела је днокусију по питањкма когја Не бити изнета на седницама парламеита. После тога ј< адржао говор поппретседник владе г. Леон

Г. Блум

Блу«, који је поновио све кзјаве на недавном заседању извршног оДбора странке и нагла сио потребу да се одроки солидарност чланова владе. Г. Блум је позвао своје прија-реље да обрате с»у своју паокнуу питањима финансјске и опољне политике, нарочито у погледу шпаиоког проблема. Клуб је ј едноггл аоно примио вкопозе г. Блума а потом је саслушао реферат државиог потоепсреггара у министарству фмнамсија г Бринеа по пчтању службеннка и буџеггском ефекту овог питања. Према оаопштењу г. Бринеа у пројекту еладе предвиђа се за о®у сврху с^-ма од 140 милиона франака. У свом говору г. Блум је бра нио и став Велике Британије који се у току последњих недеља изменио према Француској. Г. Блум је између осталог ре као да британкжи кругови не праве више ннкакпу илузију у погледу шанса за успех двеју шпанскнх влада, као што то уостзлом ие, .чини и и совјетска влада и да је пр.ема томе предузела мсре да избегне све евентуалне неагодне последице.

Париз, 18 повембар (Телефоном) Француска штампа посвећује вепику пажњу разговорима које води уБерлину од јуче депегат енгпеске владе лорд Хапифакс. За оцену атмосфере у томе погпеду значајно је писање немачке штампе, из кога се види да немачки меродавни кругови унапред одбијају могућност споразумевања на оној бази на којој су га желели енглески меродавни фактори. Због тога се и француска и енглеска штампа, у коментарима овог контакта порда Халифакса са немачким одговорним факторима, држе припично резервисано. социј алисточких спољно — политичкик фактора огорчење и уверење да се ради о једном дштломатском маневру Енглеске на разједињавању фроота Рим — Берлнн. Као одговор на оввј „маневар", вели „Еко д' Пари", национал — социјалистички партиоки орган изјавио је да у Берлнну нема места за оне који се баве „истраживачком делатношћу." Они који же ле да врше „истрагу" у Немачкој, боље би било да врше ту истрагу у џунгли енглеске политике, рекао је „Национал-соцмјалистише партај кореспонденц." Ови жучЈги изрази на рачун енглеских коментатора лорда Ха лифакса, вели „Еко д Пари". раз били су се све илузије које су гајили лондонски одговорни фактори у погледу могућности споразума са Енглеском. Национал . социјалистички орган дао је на знање Великој Британији да не може бити ни дискусије о антикомунистичком пакту нити о осовини Рим — Берлин, као Н1И о држању Немачке у шпанско.м питању. Пре неколико дана „Ивнинг Стандард" и „Јоркшајр Пост" донели су чланке, у којима су тврдили да би г. Хитлер пристао и да се одрекне захтева за повратак немачких колонија, ако би се Немачкој дале састра не Енглеске одрешене руке у Средњој Европи. Око тога је настала читава узбуна у енглеској јавности. Енглески лист „Манчесгер Гвардиан" подвлачи тим поводом да су утицајне л^ч ности у Енглеској биле расположене да у овом погледу на-

Г. Нојрат Преносећи коментаре енглес. ких листова, француска штампа вели да ' се ни у Лондону гаје велцке наде у погледу резултата миенје лорла Халифакса. И,у самим лондонскнм полити ЧКИ1М кругоеима подвлачи се да се у овом случају ради више о једном рашчишћавању и ракогносцирању терена, како би се дошло до извесног успостае љања поверења између Бнглеске и Немачке, него о закључењу конкретннх споразума о питањк ма која данас интересују и тиш те целу Еврогту. ЗАГРЕЈАНИ ДУХОВИ СЕ ХЛАДЕ „Пти Паризјен" у своме изве штају вели да је сада очиплед но да резултат посете лорда Ха лифакса неће бити онакав како су Немци очекивали. Али, дода је лист, тај резултат очигледно неће бити ни онакав како су чекивали извесни енглески кон зервативни крутови. Има виш; разлога због којих су раоположења почела нагло да падају, загрејани духови да се хладе. Ваља напоменути при томе да је ммсија лорда Халифакса у Бер лину наишла и на отпор доброг дела енглеоког јаеног мишљења. Ортан нацнонал - социјалистичке пратије поздравио је лорда Халифакса у тренутку кад је он ститао на берлиноку железничку станицу једним чланком V коме се много говори о „јасном и недвоомисленом правцу немачке спољне по литигке." Већ из тога чланка, који сУ нациоиал • соцнј алисгпи читали у треттку када Се лорд Халнфакс са енглеским амбаса дором г. Хендерсоном возио ду томобилом кроз берлинске улице у зграду енглеске амбасаде. могло се назретн мишл>ење и став меролавних немачких кругова који ће они заузети у току разговора са делегатом Ве.тике Британије. А овај париски орган нарочито је ударио гласом на коментаре енглеских новинара о путу лорда Халифакса, по којима је мисија лорда Халифакса чисто на \чио - истраживачке пртфоде. „МАНЕВАР" ЕНГЛЕСКЕ Овакав начгли претстављања м*1снје .лорда Халифакса . У Бер лину нзазоао је код иационал- ку.

праве известан компромис са Немачком. Међутим, довољно је било да један енглески лист изнесе ову ствар на јавност, па да се велики део енглеске јавности супротстави оваквом једном покушају. Тако се сматра да лорд Халифакс, после оне узбуне енглеске штампе, неће ни покушавати да разговара о давању одрешених руку Немачкој у Средњој Европи. Услед свега тога атмосфера у погледу преговора између Ен глеске и Немачке постаје све неповољни<ја. Отуда ни највећи оптимисти у Енглеској сада ви ше не верују да ће доћи до једног конкретног споразума који би могао довести до новог курса у односима између Енглеске и Немачке. Шта више, вели „Пти Паризјен". сада се у Лондону већ питају да ли је уопште потребно да лорд Халифакс остане у Немачкој до краја ове недеље кад је већ сада јасно да ће резултат његове посете бити негативан, или у најмању руку неће имати конкретнкх резултата. РАЗГОВОР Г. ХАЛИФАКСА СА Г. Г. ГЕРИНГОМ И НОЈРАТОМ У својим извештајима из Бер лина, париски-листови веле да је лорд Халифакс јуче присуствовао ручку који је у његову чао приредио немачки министар ино страних послова барон фон Но,рат. Поподне у два часа лорл Халифакс је посетио међунароЈ ну ловачку изложбу заједно са г. Хермано.м Герингом. Синоћ Је лорд Халифакс присуствовао ве чери у енглеској амбасади. Данас пре подне лорд Халифакс се одвезао са г. Герингом на његово приватно ловиште где је учествовао у лову. Вечерас ће лорд Халифакс у пратњи г. Нојрата кренути за Бертехсгаден, где ће стићи сутра ујутро. Лорд Халифакс ће У БерхтесгадеЈгу бити примљен у аудијенцију код г.- Хитлера. У току јучерашњег и данашњег дана г. Халифакс је имзо разговоре са г. г. Нојратом и Г«ринтом. Резултати оеих разговора, наравно. нису познати. Сутра ће лорд Халифакс о истим предметима разговарати са г. Хитлером. После тога ће се знати нешто детаљније о оном>г што је разговарао лорд Халифазсс. Др. Г. М.

Лорд Хертвуд каме да мискја лорда Халнфакса „наилази на нуну помоћ рог народа"

ЛонДон, 18 новембар Авас јавља: Лорд Хертвуд, члан радничке странке, предложио је парламемггу резолуцију којо.м се одобрава политика наоружања. У свом говору лорд Хертвуд

Је нагласио да Јавно мишљење жели да се нађе неки пут за опште смирење. У погледу мисија лорда Халифакса у Бер.тину рекао је, да она наилази на пуну помоћ целог народа.

Маприпскп влвдо упутила ппотест Велико) БрнтрниЈи због наименавања днплонатсних агената код владе генерала Фрпнка

Лоидон, 18 новембар ДНБ јавља: Мадридска влада упути.га је британској влаои ноту у којој се жали против наименовања брштанских дипломатских апената при владл геиерала Франка. ОСТАВКА Г. ЦУ-ТИЈЕРА Монтев и д е о, 1в' цовембар Авас јавља: Министар пољопрлвреде г. Цутијер поднео је данас остав

ФРАНЦУСКИ ТОРПИЉЕР ЛА ПАЛМ НАИШАО НА МИНУ Тангер, 18 нобембар Авас јавља: Француоки торпиљер „Ла Палм" наишао је на мину на 41 степеиу ширине и 2,3з источ не дужинр Данас је францускн пароброд „Марс ел Кебир" исто тако' приметио једну велику морску »шну.