Правда, 22. 12. 1937., стр. 13
Сутра у зору, у четири и по часа, извршиће се смртна казна над грочанским злочинцем Боривојем Ристићем
„Мајстор Харт" је стнгао са својим помоКиккоси у Београд, •ср сутра у зору, у четири и по часа, треба да се изврши јустификација над злочиицеи Бори војем Ристићем, који је на врло језнв начии извршио двоструко убиство. Окруиснц суд за округ београдеки, Касација н Министарство правде рекли оу своју послеању реч по сжом с.тучају и суаски колегнум Пр вог кривичног већа Окруисног суда го је данас и саопштио Ри стћу. Он је гготписао протокол о том саопштенуу. Да је „мајстор Харт" дошао у Београд сазнало се врло 6рзо. Стога кије ни чудо што се у ходницима Окружног оуда за оируг београаски још пре девет часова акуттило доста света. Многи еу били разочарани кад је претседник суда г. Јанко Јовановић саопштио да, сем су дија, адво«ката и моеинара, нико нс може присуствовати. — Рођаци ће, — рекао је г. Јовапговић, — моћи доцније Да посете Ристића у затвору. За то време окупл>ен свет коментарисао је језкво убиство Борнвоја Ристића, због којега је и ооућен «а смрт. Он је у воћи између 22 и 23 априла ове године дошао у стаи своје раније послодавке и љубавнице Спасетгије Стојаноеић и ту се нешто с њом позаваћао. Насрнуо )е «а њу, а кад га је одбила, Боривоје Ристнћ је убио пр во нуу, а затим и јбсног тринаестогодшињег сина. Само то није био главтги мотнв овог грозгног убиства. Боривоје Рнстић је хтео да Дође до новаца и због тога је и убио несрећну мајму и нејако де те. Видећи н>нх мртве и иакасап л.ене, ои је покучто сав новац и изтубио се. Власти су дуго трагале за н»им, а.ти он се вешто крио и вршио и даље злочи не, да би, најзад, пао властима у руке. У свечаној тишини, велики судски зидни часовник ттустио је једанаест једнаких удара једанаест часова пре подне. Ход ником из затвора одјеКиули су
За почасног доктора медицине биће сутра проиовисан г. др. Риста Јеремић Сутра, 22 децембра, у свечаној сали старе аграде Уннверзитета, извршиће се промоција за почасиог доктора медиинне г. др. Рнсте Јереммћа, лекарз из Зеагуна и стручног реферешта Цештраигог хипиј еноког завода у Беогроду. Г. др. Јереалнћ биће про<мовисан за доктора за исторнју вдравствене културе. Промоција ће се обавнти у 11 часова пре подне.
Кад и заштв жена крвари? ПРЕДАВАЊЕ Г. ДР. ЗЕЛИЋА У ореду, 22 о. м., на Коларчс аои народном универзитету одјр жаће г. др. Милутин Зелић лре. давање за жене о томе: „Кад и зашто жена крвави", Краггак са држа1ј: Нормална к патолошка крвав л>ен>а код жена. Крвавл>ен>е као знак болести* Меотструацнја и узрош* љених неправнлности. 10рвавл>ен>а у женске одојчади. деце и деворшна (пубертална к:реавл>ен>а, њнхове одлике и опасности, научно објашн>сње и спречавање). Редоана и нередовна крвавл>е !Ба у доба полног живота жене. Узроцнј изо ст»ја«*а перотоде. Зашто долази до крвних одлива прн трудноћи, побачају и порођају? Ванматерт»чна трудноћа и огтасности унутарн>ег мрвавлења. Крв ие болести као узроци губнтка крш». Жеагске болести (.^бело пран>е" запален>а, туморн, полипи, пшхјење раинце рак, пронжрсње вене н др.), ненормал ности полног жнвога, поремећаји у одиоенма хормонал»гих жлезда као узрочннци крвиих нзлива. Жснска крвавл>ен>а и не плодност. Крвавл.ење чији је уз рок ван матсрнце. Женско пре лазно доба, његови ра»ги и кас ннјн знаци, оболења, менстуални поремећаји и патолошка крвавл>ења. Кад је крвавл>ење спа соносан знак? О крвавл>ењу код старнигс жена. Разн ебоје и вр сте кр®»пгх одлива, и пгта значе? Женска »фвавл.ења са ооцијалног гледиигта. Како да ч>"ва мо мрв материнства, и благоврс мсно да пбЈап1н>а»амо и спречввамо сваки т.ткао губнтоцплклз в.7Мо сваки такав губитак? Предавање ће бити са пројекШ1јама. Почетак у 7,15 у вееч.
тупи ударци цокула. Човека хјј та нека језа. Десет жандарма, прслвођенн наредником г. Миланом Салаји ћем, увело је Боривоја Рнстнћа. Он је био миран. Окружен бајо нетима стаје пред судије. Само понекад му се укочи поглед. Претседник суда и веНа г. Јзнжо Јовановнћ чита му прво Касациону пресуду, затим чита акт Министарства правДе. Бори воје Ристић све слуша. — Све формалности су испу њеие, завршује претседннк. Су тра у зору, у четири и по часа, бићеш погубљен. Јеси ли разумео? Боривоје Ристнћ прилази записннчару г. Стојаиу Поповићу и потписује акт. Мнран ]е. "Чак му ни рука не дрхти. И после тога мирно одлази у ћелију да би примио свештени ка. Роћаци су га, такоће, посетилн. Боривоје Ристнћ је са сва кнм проговорно по неколико речи. У дванаест чаоова аутомобилом су га превели у затвор.
Убица мајке четворо деце извршио самоубиство У једном малом заливу код Дубровника нађен је леш убице Марка Мозере
Дубровннк, 21 децембар ВеК ггуна два месеца дана жанда>рмериске патроле трага-\е су за извршиоџем грозног нсдела у селу Д)6рав«ин код Дубровннка. Још 3 октобра земљорадник Марко Моза дохватио је оштру сеоску косу и њоме неколмко пута ударно Марн)у свој> снаху. Од једног удара Мд рији је пр>с.\а лобан>а и у најтежсч стан>у пренесена је била у месн> бановинску болнииу У бановинсхо) болнипк лекарн су уложнли све да Марију. која је била у другом ста н>у, спасу, јер )е код куКе чека че творо малолетне деие. а супруг се њен налазн у далеку свету, као морнар на теретном брсду „Босанла " друштва Дубровачке паропловндбе Марнја )е умр»\а. Злочннац Марко, после злочииа, побегао је. Тек само једном открно му се траг, кад је тражно хлеба од једног свештеника у неком селу. А отада за њега се није знало. Сумн>ало се да је негде скрнаен. алк је и та сумља отпала, је>р је јасно бн-\о да се у једном малом селу, као што је Дубравица, не би то могло да десн. Ј>че пак, ујутру жандармеријска патрола из варошице Слан« код Ду бровника наишла је на један обе-
шени леш у јсдном ма.\еном заливу, недалеко од Трстеног. Жандармериски су органн >тврди.\и да )е пронаКени леш. леш злочинца Марка Мозаре. Данас су на лице места отп>товали органи судско санитетске комисије, ко)Н Ке извршити увиђај. Марко је био вал>да уверен да га чека смртна казна, па )е сам себи пресудио, верујуКн да је то једнни начин да нспашта свој тешки злочин. Какључена конвенција о размени добара између Чехословачке и Маџарске Буднмпешта, 21 децембар Преговори, који су 11 новембра отпочели између претставника Маџарске и Чехословачке у циљу закључења конвенцијео размвни добара за 1938 годину. завршени су данас. Укупна вредност те размене. која је ове године износила око 185 милиона чехословачких кру. на, за идућу годнну повећава се на 243 милиона чсх. круна. Конвенција ступа на снагу 1 јануара идуће године.
ПРАВДА« ВАС ИНТЕРВ1УИШЕ СБАКОГ ДАНА —
Славонски Брод, 21 децембар Пошто Славонски Брод нема трамваја, има веКи брогј аутомобила и фнјакера који раде и дан>у и ноКу, али ипак са слабом зарадом. Један од најстаријнх бродскнх власннха кочнја и аутамобнла г. Ште фа ШимнК, за 30 годииа свога неу морног рада ипак стекао је огроиан капитал. Он има 5 великих ау томобила и 5 фијакера са пет пари веома летгас коња. Г. Штефа ШнмиК стоји сваког дана на ЈелачнКевом тргу поред својих п> уди и над гле<да посао. Он је у свему тачан и његовн људи сзу се на о&у тачност веК привикли. Он је услужан и свалсога, веК нз далека, поздравља скидајуКи своју шубару. Нашла сам г. ШимиКа на тргу и згпнтала сам га када мнс.ш да на-
ШТЕФА ШИМИЋ: — Већ 30 годи?»и бавим се овим ■осдом... птсги овај посао, а он ми је одговорио: — Ја св још нв осеКам старим, па мот-у још да р&хпм. Већ 30 годмна ја с« бавнм овим послопк, те сносим и Зр>ћину. а и мгму, пд сам ево. хвала Бопу, жив и здрав. Само људи се веома слабо во»о, п* нисам баш »адовољан послом. Кон>и треба да јелу. лудо треба платитги, а осжм тога и бемзни ва аутомобнл« јо још доста скуп и по-| рсд евеха тога морам да »озтрл мно1 го јев.тино. — Па гд« аи, г. ШнинКју. оместкго сва ка\а у споу вашој куКмјн? Имам ]а волико птгале, ко>е оу уре^ене као собе. Само со то спот»а не може да амди. Мојн коњн живе у чистоКи као лиудн. Јл сам устајем
МАМДА КЉАИЋ, са гусиама: — о .шећу шх радиЈа аућ«. Неаа 1аау дсца... у 3 сата утутру и иадгледам ногу кон>а ш чиигћен>а аотомо6н.\а. Поогго бN бм.\о оа преке поггребв да св успостави »утобусш саобраКај Брод — Пожога, аапнтала сам г. ШимнКа мнгго он н« би то С7!>о ■ео, јер сам воровала да бн то V** ентабилан посао. На ово ми I« г.
ТЕРА КЉАИЋ: — Ја немам брнга око гусака... зочарали, Јер кма више дана, када нз Брода иде у Пожегу само нечо лико особа, а бензииа се троши много, тако да би човек увек био само у дефнуиту... Готово сваког дана може се видети у граду много сељанки. које доносо у град разну живнну. а нарочнто гуске за кљукање. Највише долазе оне из босанских села у којима оу сада села под водом, а сел>ани су се иселили заједно са својом живином, коју сада на брзу ру ку и лродају да не би угинула. Гра ђани много купу>у гуске, јер иде БожиК. Било је веК подне, а сав свет ј« ишао кући са пијаца, а на обали Саве још је чекала Босанска Манда КљајиК са својим непроданнм
гускама и надала се да Ке се наКи неко да јо) откупи г>ске, Нуди.\а је свакоме когод је пролазио, али без успсха. Прошла сам крај ље, а она ме је ословила: — Молим вас куттите ове гуске. Да Ки Ку вам их веома јевтино. Само да их не носим натраг. Тешке су. а мојо село Кричаново је далеко, Када сам јој рекла да менн нису потребне, она ми је испричала како госпође хоКе сасвнм јевтино. — Однетн Ку их радије куКи. Нока моја деца )©ду, па Ке ми савесг бар битн чиста, али неКу их поклонити. Не знају госпође колико сам ја труда уложн\а док сам их одранила и колико сам само ку куруза потрошила... Тера КљајнК, сестра Манде, без бриге је, јер о«а нема гусака. па нема ни брнгу око н>их. Слнчност између ове две сесгре је веома велЛка. Тера је дошла у град да купи нешто за БожиК и чекала своју се стру док прода гуске. Ја гуске неКу да храним, јер добро знам да Ку да их тешко про дам. Понекад ја храним пнлиКе, јер то је захвалиије. Онн се више купују. — А да ли вам је било лепше тала сам Теру. — Како да не! Па зар не види те да имам на глави мараму, док јо цуре немају. Оне носе фризуру и перчин... — А да ли авм је бнло лепше као девојцн? — Ја. Него шта вн мнслите. Боме бол>е, била сам без бриге, а са да их имам до врха главе... Бета Тадија«овиК.
Соколи ће појачати рад на пољу словенске узајамности
реи Ш.
»екао: — Тосени*ако не нсплати Многи су в <К 1к>К}ША.\н, а.и« оу и и ра-
Праг, 21 дсцембар На познв Са-веза пољског соколства одржана је у Кракову седница Шреггседннштва Савезз словеноког соколства, која је, о вога гтута, после поновног оенч вања тог врховног оргаиа Соколства, први пут одржана на тернгорн.ги Пол>ске. На тој седнтхи при-суствовали су за југ*> с.то®енско соколство г. г. Е. Галгл и др. Арсонијеаић, за Са всз бугарсжог Јунака г. др. Ст. Чакаров, за чехословачко сокол ство старешина г. др. Буковскч, који је у^једно и претседннк Сз веза словенског соколства, иачелнж г. др. М. Клннгер са још неколнцином чехословачких соколскнх рааннка. Домаћиие је заст>*нао старешчна полуоког со колства г. Фр, Арцишевски, ко ји је Јтједно и потнретседник Савеза словеноког соколства, по ред осталих члаиова пољског со колства. Пре отварања седнице положи ло је претседништво Савеза сло вонеког соколства венце на про бове пол»скнх велнкана марша ла Ј. Пилсудског и пеогика А. Мицмнјевича. Прн самом отвара њу седнине претседшш г. др. Б>жовскн је изразио радост и задовол>сгоо што се поново одр жавају саоетовања у пољској средини и истакао значај сокол. оког рада на пол»у зближења словенскнос народа. На крају своо" повклравног говора је псжо во учтутио срдачан познв свима братскнм савезима на Десстн свесоко.тскн слет у Праг. Старешинз пол»ског соколства г Фр. Арцичевски споменуо и' почоомо оснивање Савсза пре 12 година у Варшавн и изразио наду да соколство својим радом много допрннесе прооубље
њу односа између словенских на рода ц уклањању свих повреме них неопоразума. У наредној го дннц одржаће пол»ско соколство слет у Лавову, на каји том при лнком позива све савезе. После тога су одржали срдач не говоре за Југословене г. Е. Гангл, а за бутаре г. др. Ст. Чз каров. После свршеннх унутрашњих соколокнх стварн, донесено је на мраковској седници Савеза словенског соколства једно наро чито значајно решење, које прет ставља пр*»иос Соколства на по л>у словенске узајамности. На предлог пољског соколства, со колски савези, југословенски, чехословачми, пољски и бугароки Јунак, спојени заједнЈ«кои и племеннтом ндејом брагства словс-ноких народа, решили су да: Савези удруженн у Савезу слозенског соколства, као и њи хове оргаиизацноне јединнце чланице, неКе учествовати на јав ннм истуиима унереним протнв народа. чнји је соколски однос но јуначки савез члан Савеза словенског соколства.
Услови за решавање радничких питања у Италији Агенција Стефани јавља: Средишњи корпоративнн ко. митет поново је данас одржао ссднниу у палатн Венеинја под претседннштвом г. Мусолннија. На тој седници усвојен је колективни споразум за начелно решење радничких питзња, чиме ће се рални услови нталнјан. ских радника знатно побол>ша-|
М
и
к
ИкОнтЕПРиг мале пианисткиње НДДЕ БРАНКОВИЋ
Својим снноћним концертом у дворани Коларчевог народног у ниверзитета мала Нада Бранко вић потврднла је још једном свој н.чразити пијаннстичкн талент. На путу ка дефиннпганом уметничком сазревању мала
Нада Бранковић Бранковнћ је показала знатн* напретке у кристализацнји своје клавнрске технике и продубља ван>у своје музикалности. Њен је удар (туше) снажан, готово мушки. Механизам њених малих прстн.ју фувкционира беспрекор но. Она осећа музичку фразу, те жн да је пластично изваја и да је осенчи динамичким контрасти ма. Њено ритмнчно осећање по стаје све снгурније и стабилније. Наравно да њен туше, који својом необичном снагом пости же велике звучне ефекте у фор те партија.ма, не може још у пи ану да оствари кристалну звуч ност клавирског тона. Исто тако у извесним моментима још ни је васпостављена потпуна звуч на равнотежа измећу леве и дес не руке: на пуно места лева ру ка Је доминирала иад десном. У дал>ем раду на усавршавању клав;1рске технике ти техннчки детаљн биће постављени на пра во место и добиће сђоје потпу но решење. За нас је главно да
се изванредан пианистнчки дар мале Бранковић налази у пуном развоју и сталном налретку. Нада Бранковнћ дала нам је синоћ један програм који је по теж(ии и озбиљности достојан зрелог клавнрског виртуоза (Бах, Скарлати. Бетховен, Шуман, Шопен, Дебиси и Тајчевић). У савлађивању тога великог и тешког програма показала је, за једну трннаестогоднш њу девојчнцу, толико сигурнос ти у меморији, снаге и издрж љивости и прнсебности у целом ставу на концертном подијуму да )е то заиста за дивљење. У дела великих клавирских комнозитора мала Бранковнћ у лази пре свега својом елемен тарном музикалношћу и својим сигурним музичкнм инстинктом. С обзиром на степен развоја њеног емоцноналног и интелек. туалног живота, мала Бранковић ннје могла да рашчлани слож* ну формалну структуру Баховс де-мол токате н фуге, да развн је сву монументалност њене зву чне архнтектуре и да постави ре љеф њеног полифоног ткива. као што није у потпуносгн оствз рила она мала звучна савршенства која се зову Скарлатијеве сонате, нити се нагла над психо лошке поноре и садржајне д\би не Бетховенове „Адје" сонате Али су зато прнроди њеног тзлента, годннама узраста и ње ним осећајним предиспозицнјама далеко више одговарале мале и интимне форме романтЈМне музине. Извесни делови Шумано вих снмфоннскнх етида н Шопеиовог ноктирна (еф-дур) и ба ладе (ас-дур) свиранн су на на чнн којн је одавао зрелост тех нике и музнкалности. У Дебиси јевим „Одблесцима у води" тра жила је чак и контрасте импрс сионистнчкнх тонских боја. Нада Бранковић излазн из до ба „вуидеркжиа" и улази у фазу уметничког сазревања. Њен С1Тноћнн коннерт значн лепо обећање за познтивне резултате у наредној етапн њеног развоја. Б. Драгутнновнћ
У Ваљеву студенти су основали „Правничко удружење" Ваљево, 21 децембар Иницнјативом студената права, у Ваљеву Је основано „Правничко удружење". Циљ Удружења састоји се у томе да нз оонову узајамности и самопомоћи помаже како у ннтелектуалном тако и у материјалном погледу своје чланове, да би у сваком погледу олакша.ти студнје својим друговима. Да бн се овај циљ постигао, Удружење ће, према својим праии.тима, набављати потребне уџбенике за стварање јед не добре правне библнотеке, та. ко да ће уџбеницн бити стављенм на раоположење члановима. Удружење је око себе окупило све студенте права, као и добар део помажућнх чланова. Сви редовни члановн, као и п<?мажућн, ко.ги се разликују тИме што немају активно право гласа, настоје да заједничком сарадњом остваре циљ Удруже. ња. Студентн-правници намеравлју да доводе као предаваче наше познате правничке ауторите те. У првом реду професоре Уннверзитета, којн ће из областн права одржатн низ предава. ња, корисних и поучних не само за студенте, већ >* за шире народне слојеве. Увићајући корисност ове сту. дентске акцнје у Ваљеву, г. Јеврем Паителић. претседник Окружног суда, изишао је Удружењу у сусрет и ставио на расположење салу Окружног суда, где ће се одржаватн пре. давања. Пгрво предавање одржао је г, Светислав Вулови«ћ, судија Окружног суда у Ваљеву, с темом: „О сућењу пре писаних зс кона у Караћорћевој и Мнлоше вој Србији" Претседник овог Удружењо је г. Јован Милошевнћ, кандидат права. С. Б. Ссвећење четничке заставе у Лапићу Лалпћ, 21 децембар Пододбор Удружења четника у Лалићу на всома свеча« начнн осветно је своју друштвену заставу, у пр1»\чгтву во.јводе г. Косте Пећанца, четничкнх деле гата из целе земље и ве.тиког броЈа граћана из мста и околи не. После освећења говорнли су четннчки војвола г. Коста Пећа нац и г. Халил Шарић. Увсче је прирећсна врло усп*; ла четннчка забава.
Г. Мусопини примио једног коња као поклон Хановерске општине Рнм, 21 децембар Агенција Стефани јавља: Министар народне просвете г. Алфиери у име Дучеа прнредис је банкет у част првог бургме стра града Хановера. Претседник општине овог не мачког града предао је Дучс једног дивног коња. Банкету су присуствовале У гледне лнчностн нталијанских и немачких кругова. Један колонист из Чуру" га тужи пекара г. др. Ђорђа Јовановића за неплаћених 25.000 динара Мовн СаД, 21 децсмбар У новосадском Окружном суду одржано је рочнште г. др. Ђорћу Јовановнћу, лекару из Чуруга, по тужби Светозара Дуваче, колонисте нз Чуруга. Рочиште, које је бнло приват не природе, воћоно је код судн је г. НЈжети-ћа, а тужбу је заступао новосадски адвокат г. др. Јулнје Докањ. Дувач у својој тужбн наводи да га је г. др. Јовановић још пре пет годнна упослио код себе. За ову ствар г. др. Јовановић је Дувачу обећао награду и Дувач се доиста својски заузимао за г. др. Јовановнћа. Д>вач је умолно г. др. Јовановнћа да обрачунају награду која му припада. Г. др. Јовановић је то и учинно и извелн су рачу«, по коме је г. др. Јовановнћ имао Дувачу да платн на нме нагрзде осталих накнада суму од 23.000 дннара. Све ово обављено је у прнсуству три угледна граћаннна из Чуруга, на које се Дувач, у својој тужби, позива као на спедоке. Од тада, мећутим, прошло је већ две н по год»*не, а г. др. Јовановић нипе Дувачу исплатно одрећену награду од 23.000 дннара и Дувач у својој тужби са да захтева да се г. др. Јовановнћ ооудн на плаћање горњег износа, као н на плаћање 33.000 динара парничких н судских трошкова. У образложењу свог тужбеног захтева Дувач наводи да је за време петоголнипБег ра ла за рачун г. др. Јовоиовића био занемарио све др\те посло. ве. Г. др. Јовановић имаће да под несе свсн одговор на тужбу у року од четири недеље, после чега ће б1гги олп^Кмш распраЈ .