Правда, 22. 12. 1937., стр. 14

Писмо из Штокхолма ЛуциЈа 1937 празннн светлости и лепоте Срећа једее штокхолмске сиромашне девојке

Штокхолч. дец

ИМЈ *г!Л

грз (

м.

.'<хп V т ? Стога ниј« чудо пгто ггл всоча волс свет*>ст. Увек се во-н <*~о чега се *з.Уо има. И у својо* северњач •сој мзттн, у то*с> векоза. оиц су. у чзст овет.ккти. усганови.1и ;едан обнча*. једичствет по <зо о мсторит н по својој гозедбн.обмча! ко;н се спо у Шведској проСр1».%а. Исторнга т«>т1 обнчаја је веома чудна. Хс*жићанство се у Шведско- по'авн.1.0 п;*нлм«»но касно, те* у деветом веку, али ;е узсло ката тек у једалае:тојс Католнчка □ркра. ко.»а је i у ШаедсхоЈ прог»оведала \-чење Хрнставо, донеда је в сво е сае тшел>е и »г.чешсле. Тако је ИЈведско! постала веома лопугарна СЈ *ш.гијзасЕа *уче »ицз Луинја. О нлј се прнчају дае легонде. По једној, осу1>ена на смрт спаљиван.еи од стране рннскмх власти, у дооа пр њан»а Хрншћана, у почетку вртог века. она је >век нз взт Ре излазнла неозлеђека, те су[ Је морхтч мачен убнгн. По др> гој ', она је водела једног РимљашгАл којн је био протнв; Хришћана /• зато му ни;е као добра ХржиНаигса могла прила та. Ла 6и му показала ко.агко га воли. она је себи сама иско пала очи и њезву их послала. По тој легенди он ј'е прешао у Хрншћанство, а о«а <е добила поково очи. Те нсторије ове хришћанске чученнце су у Шзедској веома популарвЈсалн Сеет. Луцију. У н>ој ј > народ видео замену за своју паганску богињу светлостн, ко а је бкла веома иењенз, г,зш због тога Д јтог зимског ирака. И у машти је варод ком бнновао хришћзнску м>-ченнцу и своју паганск-.* богињу, и та чо се почело под нменом Луције у Шзедској да праа»ује 13 децембар као дан свет.тосгч. По легенди је ноК између 12 и 13 децембра најдужа у годики. У тој воћн празнују свој лир духови мрака и непријател>и људи. Али те се ноћн. пред јфај, у саму зору, појављује богиња светлост* и она побећу >е рђаве д>-хове. а као прн : ате 1и она кх буди и од тога дана ноћи еу све краће, а Аетли дани патагано узимзју маха. У вези са том легеидом у Шведској се празнује 13 децем бар хао Лан Луције. За тај дан су везани веоиа занимл>ивн обнчаји, ко>и се у целој Швелској држе. Наиме, то јутро тре бз сваки човек да, будећи се, ;.тледа светлост. То јутро Луци »а б: ди све станпенике и иуди их кавом и спеш^алним колачима. Луцију има свака кућа. У палатама, сеоскиу кућзма свуда је тог дана празник светло* сти, празнта Л>тхије. Њу обично претставл»а јеана девојка, ко}а се у рано ј - утро облачи V дугу бе.уу кошул»у, пр?гтрема је стиво и с песмом охтазн ла буди укућане. Али, да би, у нс то време, будећи их, они утле дали светлост, ставл>а себи па глав>' еенац од лиогћа. а у том венцу су посаћене упаљене све ће, Тако окићена горућом кру»ом она обилази кућу, будн у• кућане и к:.ди им храну. Уз тб пееа погтулар«-,' наполитвнску песму „Санта# Лупнја", разуме се у шведском перводу. Верујте ии да је веома пријатно видети ту белу визију ле поте и светлости у радо јутро, лок Ј 'е напољу )ош мркли мрак. Те светле кр>т»е иа плавим грз : ама лепих Швеђанки дају њи х'«*{м озби.гним лепотама чео бичан рефлекс и у дугој бел'/Ј •аљ>гга, са пос-т/жавникои у р*.*кама. оне остављагу једз.ч з5ила шармаитач утисак којл се пе заборав-ва. За с*акк страноа је тај даи Један од иај 1тч*л>ит)кх Који се може дожчвети у Шведској. Ааи није то само обнчај у шведскнм шгћама. Ове пел<- пе лел>е прирећуЈУ се у клубовима. у лнм рестора?**ма и кавз•зма специ>алие „тлег" еечери, где вам то, тнпнчно топло шведско пнће иаливају у *»аше Лмпзти«ме девојке об;»»1е«е к* ј Л>Т1»ја. Сем Луиије ио /у има свагкз *у ћа^ има једна општа, иациочалга Луција. И сгна се слзви с »е чнчом помпо* у Штокхолиу Ње« »вбор организује лнст „Штокхолмс Тидниген". Оее гооиие је у том гласаљу узело учешћа преко 10*000 /ву дн. Већином гласова. из*е!у>' ле сгг кандидатк»»»>а изабра»а је шармантна девојка Елвор Пгтс-рсон са око 40о00 пасова. Ла чудо б>де веће, она је рад"ин| у фабриии „Осрам" сијалииа и кроз њене руке гтоође Јиев-+о око ЗООо снГалИиа. Тако е овоголишн>а крал>ица свет-

»остн и Јсглоте у правом смал>- н рскордерха овоје фаорие. То е »г^аче једна сиромашл дсзо.ка из радлгпосог предраћа и има 23 годнне.. 13 децембра. кад се почео т - ."пп зти мрак преко крз.гевког поиоо^ог града Ш токх-јл 13. он није спавао аод сво;;« с.ми сигж-*о4 похривачем. Уиуе којнма је требало да прЈ« е Л>-ција са својом лратњом

Луција 1937 у свечаној процесији нсп>-ње:К су биле ве.жком масом саета. Сзв тај свет, сакупл>еи да пзздрази саоју кра.1>ицу светлостн, није оссћао мраа који је нагрнаао сва»* неааштићенн де лић тела. А кад се појавл>ивала из дал>ние светлост и чула весела иузика, анак да долази Лу ција, нз хн.1>зда грла се проло мило г хура". Рачуна се да је с тротозра и с прозора Свечану поворку посматрало преко 200 хи.1>ада људи. Луццју су прати ле њене почзсне даме, м>знка и певачки хорови. Кулмкнаци;а ове блиставе све Ч2НОСТИ је Л;о банкет у на|аећој сали Штокхо.тма. Око десгт часоса увече је сала била пуна. Било је присутно 2500 људн. Свечаној вечери су прнс>'ствоеалн, као почасни гости, г. г . Дазисон, који се иначе у сво јим физичарским радовима 5ави сзетлошћу и који ј 'е оаогодишњу Нобелову иаграду добно за своја истражнвања у обласпн електрицитета, затнм Сент-Џерци, чији је долазак му зика пропратила свирањем по-

пуларног Радецки маршв и, на! зал Мартел ди Гар. гчји чијем « долјск . муд.ка св*1рала „М јр селеау". Сем њих бнло >е | .;.тио \шого повнапЈХ лнч ности нј шгокхолмског ва |ког дро-шгва. Најаад »е дошла Луција. са авојом сјлцом прл њом. Огрошшм аплг.зом је по адрављен ње.ч свечани улазак К*ад се умирио аплауз, >*зес реч глжчи директор лнста ко ји сваке годмне ову саечано т органиоује, поадравио све при сутне и заиолио г. Сент-Џерџа да св010м руком Луиији стави скупсшен-и нак«!т. којн оваке го диие новнне поклањају Л јшнји . Неописиво је бнло одушеељење :т>-б.тнке кад је овогодншњи но силвц Нобелове нзграде за ме дкцнну почео саој говор | шведсчом језику, и његове пр зе речи: ,.Кру>мшем те, Луш I јо, ћерко светлосги и лепоте, I овнм накитом..." нестале су| | огромном аплауау којнм је публнка награднла маџарског нај учннка који се потрч дио да за тај дан иа>-чи свој говор н; пшелском језиму, Једннм крлт ким скромк>1м говором Л>-ци;а се аахва.-шла н тада је настала [нгранка, која је трајала дубоко У иоћ. Али симболична ЛуцнЈа инје остала само краљкца светллстн; за*вал>у}ући њо|, многи оиромаадни људи ће осетити благодат од своје јеЈЛодИевне крал>ице, јер је цела прослдва употребљеиа за добровољне сврхе. Тако је већ на сам дан ЛуциЈе добило бесплатан ручз хиља^у мајки са својом децом у шест велЈжих ресторана разним крајевнма престонице, И на самом банкегу је скупље «а велика сума иовца за снротнњу, Сем тога се прнређују > току иедеље )ош нежолнке све чаностн, чији прикод иде у ко рист сиротиње. све под покро^ витељством и у прноуству Лу. ције 1937. И многи промкнеггни уметници престоничког позз ришта и шведског филма узи мају добровољно учешће у тим прославама Луције. Обично епилог ове прославе нма и један хепн-енд: до саза се после свога избора за ЛуциЈУ свака девојка добро удала. Обичај Је толико ухватио ко рена да се није могао забора вити. Тако Се и дагнас, у целој Шеедској, уз велику помпу про славља Луција — симбол светлости н лепоте. Борнслав Д. Бошковнћ

После једне мршаве године Очекује се организованији рад за унапређење нашег туризма

Сплит. 20 децембар Из извеШтаја и сгатмггика Ту ристичког савеза о Промету странаца излази да је у прошлој сезони промет сгранаца и Посета мјгогим Местима на нашф рнвијери био знатао .1оши* ји од ранијих година. Поред разних недостатака нашег туризма, главни је узрок томе јака конкуренција и велика про« паганда других туристичких земал>а, нврочшо наших суседа, који су успели разноврсним олакшицама привлћи велики број странаца у своје крајеве. Ова чињеница најзад Је потстачла све наше туристичке круго^с, који су заинтересовали И меродавне факторе да се оДМах предчзиу све иогуће мере И испразе направљене грешнвЈ -те уклоне недостатке и препреке које су кочиле развијање туриЈ Ма. После турв*:т»мхих конферен иија, одржа»г»1 недаано у Загре Оу и Сплигу, иа којнма су прегресана сва питања т>ризма по Једнних. крајеаа, донети еу зак-ључци, да се појачаном актиа ношћу радн у свим правтгма на решавању турисгнчиих г*>об лема, Јер степен на које* се иа лази наш т>ризам »ије задово љава/ући. а за његово развнја ње из.1а1К) миого и велике иогућ ности. Поред досадашњнх конферет* ц*ја бнће одржане конференције и у мањим местнма наше ривијере, Биограду на мору, Хвару, Херуег Новом « т. д. На овим досад одржаннм конфе реицнјама рзсправљало се Н преиирало о разннм питањнм* каја се већ годинаиа решава ју, доношеие су рааие резол\цИ је, које су до данас остале са мо мртво слово на харгији недостаци ннсу укло«>ени, већ еУ порасли до те мере да се даље овзко не иоже. Свако одлага ње решења т>-р«стичких питзња имаће тешке и далекосежне пс> следице за наш турнзвм, од којег прнморје има иного корист0. После иедавних састанака стручњака у Сушаку и Сплиту, дознајемо да би се имала сазвати једна шира конференција на којој ће учестВовати претставници надлежних мтЈИстар сгва, Дирекцп^ г1РМбрског саобраћаја, Т>ристичкнх већа 6а. новина Савске, Приморске иЗет ске, туристичких савеза градова Сушака, Сплита и Дубровника, претставници банака, паробродарских друштава, ..Аеропута", државних железница, „Путника", свију туристичких одбора купалишиих места приморја, претставници заинтересоваиих коМора, угОсгитеља, каванара н ХотеЛиЈера. поМорСких и спорт. ских друштава да сви, према свом делокруГУ рада, дају миш љења, лзнесу нове ндеје, смернице н предлоге, а после тОга бк стручњаии и надлежни и»а ли донети, споразуМно, Зак.1>учке. Оеа конфереицжја &К т0ебало да поведе рачупа о »нтересима свнју фЛтора занјстерееоватК тур»амом ко^м ииају додитпк тачака у раду око у«а *1ређивања туризМа. Треба уреДиги питање нашет хотелнјерсгва, ко»је се налази у безизлаг»но*! положају, на примор^у. Паробродарске везе и НроМет треба ко©рлиш?!*ати са желеЗиНчким, цр<га11ИЗоаат.1 из. лете, рмбарање и иланипарење, кл'.тп->гиоI нсторМске излете ћосебним лађз&а. Посебну пажњу Уреба 'обрати ти рехлами. која треба да буде реална и танна у свим ннформзцијама. Треба орга/гизоезти спортсиа таим*гчења и фестнвзле, а, по могућству ћ једЈ*о Доб ро поториште. Наше прнморје има све увлове за раззијање т/ризма. а ин сио дужни да те услове памгтНо корнстиио и да постнгнуту репутаиију код туриспИие публике оправдамо. Наш приззм стоји пр л д више озоиљчич теш коКа, које треба нови>ч оисг?иатским акцијама пат рвти и дати им нови полет. А. М. Бј

Језиви доживљаји поморских капетана Тешке борбе пре педесет и више година са кинеским гусарима и жутом грозницом

Котор, 21 децеибзр Бока Когорска позната је п. својнм поморцииа и поморским градиинјама Данас су се „морскн вуковн' Ј , под бременом година. повуклн у своје куђе прнчају о не*гдашњој славн борби с немирннм морем. Сакупнгн н обелоданити све те до жнвљак значнло бн обрадиги Педну бурну страницу историје Боке. Капетани причају. Болна је прича свзкога од њих. „Само један догађај из вашег помор. ског жнвота, — рекао сам старом капетану г. М. Даблевићу. — Било је V мају 1386. кад смо барком стигли у близмну Квп Хорна. где иас је затеила о.туја од југозапада са врло Лемнрним морем. Због жестохог ваљања. терет угљена сложио се иа једну страну. Ради тога од. лучисмо окренути брод на други бок и тако израв-нати угљеи. Први часник сиће са сво}ом стра жом у складиште, док )а остадох на палуби да изведем мане. вар. За време маневрисања јелаи огроини вал нагис нам јако брод на десно. Први часннк искочи збуњен из складишта, те ми јави да је преваљени угљен затрпао неколико морнара Одмах наредих другом часнику да донесе секире. коЈима Сасекосмо јарболе. да би спречили превртаЊе брода. Затрпани морнари били су посЛе кратког рада иавучени потпуно црни из угљена и тако спасени. Брод наи је из. гледао као подртина. Прессчени јарболи код жесгоког ваљања удараху о бокове и дно. Кад је Следећег дана олуја попустила, V броду је било 2 и по метра воде. Сисаљкама, које су само на једној страни црпеле, нисмо |*огли да исишемо море, које је продирало. Наш спас зависио ;е сада једино од чамаца. Неку наду у скоро спасење улеваше нам једрењак. којн је по нашем мншљењу пловно према нама. Узалуд смо га двојним махањсм дозивали у помоћ. Убрзс нам се изгубн нз вида. Сиђосмо у чамце. Не проће дуго и усмеру нашега брода подиже се високи облак од капљица: то је наш једрењак ишчеануо у дубине Океана. Бројни вирови ч мехури на морској површинН беху његов задњи поздрав. ОкО 20 часова опазивши наше сигнале, примаче нам се енглеска барка „Сакара", на коју нас прИ хгише и тако се спасосмо. У БОРБИ СА КИНЕСКИМ ГУСАРИМА — Почетком 1890 године пловио сам на једној барци иа Хам бурга у Хонгконг, — прича ка. петан Борнћ. — Лука је била у блнзини. Марљиво смо се спремали на долазак. За време рада инко није пззио на нашу околину. Сем једног великог кинеског сампона, ништа се није иогло видетн на мору. Из сене брегова, који су се налазилн на ула. зу, искрсНу касннје други сампон. НаШ посао је прскннуо поклнк капетанз, који је себи на крму позвао првог часннка. Ова) се опет врати нама и рече тихо да су оио кннески гусари и да морамо бити иа опрезн; да сваки од нас неопажено узие (едну дрвену ручицу од мотора, па кад којн Кинез покуша да се попне на брод, да га удари по рукама. Сем ручиЦа мИ смо За одбраиу нма.1и на крми два броизана топа. а У ходни ку 12 војничких иушака. Мождв )е гусарски вођ опазно да с^о ми заокупљени нажним послом, јер се иеопажено закачИо ув наш бок да сампаном, чија |е палуба бНЛа пуна Људи са Перчииима, који одмах Покушаше да с!е попиу на брод. Алн нМ оћо сПреНиШе иаше МоТке, те оснм болннх поклика н кинескИх клетви, није се чула друга рзт. На бука. Изнеиада се зачу|е заглушна ломњава и вика. Други сампвн беше се неопажеио до. шуњао, покушавши да се постави пред наШ прамаи. Кормилар у служби опази оВо и уполори каНетаиа, а овај вођу, којн без премишљан,а спусти лево сидро, ко)е паде усред сам1ана потпуио га размрскавши. Сннези из првога сампана баии. ше наи на прамац неколико ло^ наца, из којих се распростира* и!е такав смрад м днм да је по^ ОегЛо све на крму. Иросто^ пред крмоМ дЗде капетан да се иокри)е. Ло|ем и коМаДпћнма стак .1з. Гусари сада навалнше иа На.тубу с ове стране. Ми приправИсМо мале топове накуцав 1 ШИ Нх кбМвДићима олова, жсЛе. за. али се Кинези На вреМе склоннше Нод бок. СаЈа иаступи наша пешадија! шест људн десно, а шест људи леио с пушкама у руии. Ово бн оружјеби* пс ефиквсно Да иам у ХаИбургу Нису заборавили донети набоје. Наш положај ни)е био за. видан, јер су нам „Синови неба" били бројеМ далеко надмоћнијИ, У овом критичном часу. на наше највеће иЗненађење, Кинези обуставише борбу и у највећој журби ишчезнуше. Шта се

догодило? Взљда су веки гусари опазили на улазу у дуку облак дима, који се брзо примицао, а нз искуства су добро зиалн да је то дим државне топов. н ачс. Кад смо сутрадан уш.тн у Хонконг, доплови нам у близииу наш спасилаа: на краЈевима предње антене виснли су лешевн гусара. Ко зна да лн су то били они наши? ЖУТА ГРОЗНИЦА Годнна 1802 била )е зј Брази. лију кобна. Тамо је жута грозницс покосила безбро)не жртве. Многи бродови. чији остаци и данас делом труну по забаченнм угловима бразилијамских лука иорали су бити напуипевн, )ер би и иова моичад, тек што би се укрцала, пала као жртва страшне иесреће. У лето 1893 као )ош мзли отпловиосам у Рио де Жаиеиро на једном из. лом скунеру. РеволуциЈаџ подигнуга од адмирала Л\ело и Салданка, била је у пуном јеку, кад смо средином децеибрастнг ли V Рио. Овде смо лежали до фебрувра 1844. У јануару те годнне појавн се у Рио опет жута грозница. Ускоро смо могли опаанти како се на бродовима. коЈи су ту лежали. готово свамодневио вије сигнал, којим се зове карантннСки брод да одведе оболеле од грознице. И на-

ша мала оосада инје биаа па. штеђеиа. Два морнара одмссоше болесиа, док је к>вар дезерлн рао. Али се сва тро)ица скорс наћоше заједио у болници. По. ирди су. И тако од Шестс *>ицг осталосмо на ороду само тра|ица: кдпетан. часннк н ја. На сре ћу, брзо искрцасио терет н са три нова морнара огплоансм из овог проклетог краја. Почет. ком фебруара отпловисмо иа Рио у Арацаја. Већ иа висини Кап Фрио леже у кревет чааиж са високом темпсратуроц нсвим осталим знацима жуте грозннцс А да невоља буде већа, разбоаи се и иапетан са истим симптомима. Трудио се да и даље води брод, док није нанеиогао. Пр е иего што је аегао, покаж« ми на карти прмближну бродску тач. ку, препоручивши ми да једрим што је више могуће парааедно уз обалу. Следећих дана обабо. лесиика су лежала непрестамо у несвестици. Ипак је служба на броду ишла редовним током. Капетанову стражу беше преузео најстарији иорнар. ја ч«с. никову. Док се капетаи поимо почео да опоравља, часник јеаа кратко време умро. Предадосмо га оксанској утроби. После 21 дана путовања стигосмо у Ар«. цаја, — завршио је своје првч«ње стари искуаш капетан.

Паслине - последња летино којо ее збира Њихово бирање је зааршено, али Барани ииеу задовољни овогодишњим радом

Стари Бар, 20 децембар У околшм Бара, богатсшо једногв чоеека рачуиа се по ороју маслиновнх стабала. Ко их «013 више, тај је богат. Сељаци, да би вас убесдили у то сво)е тврћење, обично кажу: — Маслине су о>-во злагго. То је плод који је Бог благослонио. Отуда није никакво чудо што су Варани поносни на своје, мЗ с.ишке. Сваки од н>их радо ће вас одиести до неког лепог мчслињзка, па макар оч) бно и туђи, само да би вам показао Та) дар природе. Намеће се, међутнм, једно питање: када људН тако воле маслнне, зашто их не посаде иного ви4ие?. Ето, на примезр, према статнстмчким подацнма околнна Бара има преко 90000 стабата, док Улцињ са својом околииом има нешго око 85.000 стабдла. Али на)чуве»гији су масли»|Ја!1Н у Бару, )ер је ту за маслкне нлјподеснија клнма. Сељаци торде, да нема ни јеД ног дрвета које може да живи ко.тнко МаслиЛа. Например. пр^ ма њиховом тврђењу, у Бару Има маслннз које су старе преко хиљаду го.ш!а, док иекн иЛу ТОЛ1ГКО далеко да тврде да нма мзслмна ко)е су посађене у доба Христа. БаранИ су уобмча^лн да беру маслнне тек сврше+ком ноВеМбра и почетком децембра. Зави сн од вреМена. Они их управо не беру, него Мекају да саме па Дну са дрВе^а. кажу да )е уље иного боље када мас.тнне укуве и саМе падну, Ог*да Је права тр ка. Им>ћнн.1и људи одмах најме некога да им помопгу V бра»ћу масли-на Некада је из Црне Го ре врвила таМо ве.ткка снротиња да иешто заради на берби маслкна. "Гога има и сад. иако у много МаН>ој Иери. .1ела Кон тнћв дошла )е чак нз Повије и Довела неко.тнко деце! — Да ли сн што зарадила? — Па, ето јесам пешто. И ко лико |е год болл )е — )ер са о ћом -сИтиежи да сам бнла пе друго ие бнх ии оволико. Сзд је прествла берба мас.им«а и крои иекн да« се »раћам откуда са« и дошла. — Како ћеш да идеш? — Пешке на опагнке, Иоаче. 1а све то Н1то сам зара.има лала бшх за подвоз, па онда Сач била ннгђе, шта сам раднла »гиш та. 1Лго се тние \ља, оно се |ош израђује нв наЈиримипвнијо) ос

роде д»е годнне узаггоетц«. За маслнне је веома опаанв м\тпи ца. Нарочито упропвстм масж ну „ситна ж>тнца", ОД *>е сељзци страху^у. — Па добро, да ж има м то кзквог лека? — Има и то Још како, И то прост и сасвнм успешаи лек — А да ли ј« ецуп? — Баш јевтнн. Једам Динар по стаблу кошта тај лек. Дође човону да се згране за што су сељзц»! толнко немарни те »е употребе тај лен, не го дозсољаваоу да нм иушнца упропашћује плоа, али они и то одмах објасне. Један и два човека то ме могу да ураде, )ер муивтиа упролашћује чктав крагј. Потреблв )е да се сел>аџ»1 орг»ИИ»ују за борбг против Муинцје. А то некако тешко иде. Сеиак« Тр«6» прт»удити да гајн маслвие. Он ће вам рећи да ј< сам увилго ио<и Ку корнст дају Маслипе, али ту нма једма друга тешкоћа) треба аасађеНе маслине чснати најмање петиаест годнна, па тек тада да почну са давањем рода. А ткх Петнаесг годнна треба јести хлеб. Отуда онн сету кукуруз. а мало којн има храбрости да посади маслине. Затвм борбу против мушниа и подизак>е јвДНв модерне ра<|1ннернје треба омогуКити овом крају. То Не га извућн из паснвиости и ачајања. Мале њивиие не могу датн ДоволмЈо куктруза И кромпира да се прехраии овај кр*ј. За оеоголгашм) род маслина и•ђауи катку да није добар. в. м.

Прееуда поводом нрвавс туче у Бахови1|Има код Фојнице Сарвјево, 21 децембар Пред крНви«гннм нећеи Окруж ног судв у Сарајеву, коме је претседашво г. др ; Осмвн Фирт.т одржано је суђење поводои јед не крвпне туче између радннна иа ру днику златв у БачошЈћнва код ФоЈнице, До туче )е дошло 23 оитобра ове ГОДнне Н пда )е г .18 «ом платно рудар Су|о Бермић. Беринћ је селео у гогтиониин Алауповмћа н прилично *е Иапио. Дошло Је ло ЛЈађе па су

гцЈ/ац,.1с па пи шип лл | Ш|1'1 |'|| VI. ., . , Н'»ви. У Бару нма једна модер- радниии нзбациЛИ Берми.

на ул.ара, '»ији су пласннии Брп ћа Марић. Уљара је последњнх година биЛа високо дјп-лл квалктст уља. Сељаци кише в > ле да својс маслние мељу у м ли шжима. Говоре, да )е из мЛннл уље лепше. А тих м.тиноиа имз П уно у околнни Бара и Ул1|ин,а. И онн оу при*1нтивни као ШТ-Ј су билн пре сто годнна. Окрећу их коњи. То |е тежак посао. Ма елнне се гњече међу днв обнчна квмта, а зе)тнн се метлом купи... Маслнг<»е Неће упек дв роде. ОбИчно се догоди да Шјхада не

па Иа каввне. Св ножем у рун« Бермић се врвтио у каваиу вл* су га бствли ГОСТи Дг»*ввти .1н за рамена и и^вукли на улицу где су га Штапоанма премлати. ли тако да Је оство на месту иртз« Јутрос су саслушани иноги снсдуци као и оптужени Глкша Јан«овнћ и Грга Чукнћ. Суш |е о<?Удио Јанковнћа на 8 гбднна роби^е а Чук »1ћ Је ослобођм.