Правда, 19. 01. 1938., стр. 4

ретседник владе г. др. Сто.адиновић у ваздухооловној академији у Гатову и у Јитербоку

ПОСЕТ\ ВИЋА КЕ

ДР. СТОЈАДИНО- доноси јо \ЧКИМ ЦЕНТРИМА него што гала вечср

време нзвођења опсрете „Сле-

Сједињене Државе се спремају

„за сваку евентуапност

33

АВИАЦИЈЕ )ЛИН,

нх Је

лао

у Гато где Ке

лрилс Рлх Офицнрскс

на. После ча;а

лр. М , враћа С1

) канцелар Рајха Његова Ексслен-, цнјд Адолф Хнтлер у част југо- словенског претседннка мннистар'' ског савета и мннистра нностра' | ннх послова г. др. Милана М. '; СтоЈаднновнћа. ' ! Званмчнн лист нациои к соцн• Јалнстнчке странке „Фелкишер Беобахтер" посветно јс више стра ха свога данашњег берлинског из " I дан>а боравку претседника југосло венске владе и миннстра иностра' ннх послова г. др. Милана М. | Стојаднновића у Бсрлину. На пр, ! вој странн, лист доносн вслику фо . I ТОГрафИЈу, сннм .Ђсну приликом

КОМЕНТАРИ ЗАКЉУЧНОГ КО ; МННИКЕА О ПОСЕТИ Г. ДР. СТОЈАДИНОВИЋА БЕРЛИНУ Берлин, ДНБ. јавља: Поводом закључног кеа о носети југос претседн' на Сто

СтоЈадиновнћ Бсплин I вођон и канцсларом Рајха г. Хит лером. У срединн слике је претседник министарског савста и мн| нистар иностраннх послова г. др. Милан М. СтојадиновнК. коме с леве стране стојн домаКин вођа јзкључног коними- и канцслар Рајха г. Хнтлер са ми тц IVгос Тивевског ' ннстром претседннком г. Герннвладе Г. др. Мил.1- | гом. а с.а деснс стране налази се »внћа. „Берлчнср , мпнкстар нностраних послова Рај" каже да ће оз ,Ј ха барон фон Нојрат н југослозићи у обе земл>е | вснски посланнк у Бсрлину г. остан одјек пошто ј Цннцар-Марковик. волећи државнии« Под велнкнм насловом „Заједда \тврде V нички коминнке: уска нсмачко ^ер.тчну. одговз>ра осеђа - имз о- југословенска сарадња на свима ба народа. Берлински разго*$о- пол>има", које су речн црвсно под ри и резчмтат тих разговора чо ј вучене, лист «стичс срдачност раз ва су потврда цетисхолности ме I говора прстседннка мннистарск*ог ГоДа директних разговора. пу-1 савета и миннстра иностраних понттх позерења. ко.ји. пошто оп\'- с .\ова г. др. Милана М. СтоЈадихватапу непосредну сфер\" т*н гс-1 нови К а и мннистра иностраних пооеса учесника а нис\' упере^и | сдова Рајха барона фон Нојрата, ни проттв кога. и пошто су мч-1 као и исти тон ко ј и ј с владао у гољубтое и конструктквне при ј Карихалу и приликои

)НО, ШТО СЛ' ^5а нароДа

роде. с.туже општем мир-у. „Барлинер Локал-анцајгер" ка же: „Треба утврднти да је до6ј;> и частан мвр V Европч тек V но воју а да се не може набавиги чч на женевско' берзн. ни во : ним савезима. Ту су потребни отворени и непосредни разгово ри, какви одговара'у природи немачке политоке, а кож прн-, хватају сви народи ко;и имзју поверења у себе" пДо^че алгемај-не цајтунг" ко*Нстату'Је да је пријем југосло венског претседшЈКа вла-ле и ми 1ристра нностраних послова г. др. Милана М. Стојадиновића код воће Рајха г. Хитлера. кзо и разговори који оу р-оћени сз искрешлм пријатељством и међу собним разумвваЈвем најочиглед нији доказ одличних односа коти постоје измећу Немсчке н Ју гослави/је. Немачка и Југослазнја. каже лист, дале с>' знатан поилог за умирење Езропе. ПРЕТСТАВА У ЧДСТ Г-ЂЕ СТОЈАЛИНОВИЋ Берлин, 18 јанузр (А. А.) Г-ђа Стојадиновић у току јучерашњег дана примнла је већи број нсмачких новинарки и списатељки са којима је имала дуже же разговоре. Као што је познато вечерас у државној Опери изводи се велико Вагнерово дело „Тристан. и Изолда". Ово дело се изводи, ка «о пише «а програму, по нарочитој жел>и г-ђе Августе Стојадиновић. До овога извођења је дошло тако што је у једном приватном разговору, приликом боравка иемачког министра иностраних послова барона фон Ној рата у Београду, г-ђа Стојадиновић изјавила да воле Вагнерову музкку и да ,је видела извођење свих његових,, дела :ем ..Тристан и Изолде". Зато је г. фон Нојрат и желео да г-ђи Сто јадиновић приреди ово пријатно изненађење подејствовавши дг се у њену част приреди специјална претстава овог великог музичког дела. „Берлинср Илустрирте Нахтаусгабе" доноси преко целе прве стране у више редова наслов „Дуги политички разговор између Фирера и Стојадиновића" те подвлачи да је њихов састанак одржан у присуству г. Геринга и г. фон Нојрата и да је трајао преко два часа. Доносећи детаље о томе састанку лист подвлачи да су после тога примљени ју гословенски новинари и да су приликом одлаока као и приликом доласка. Претседнику Краљевске владе г. др. Стојадиновн ћу указане све војничке почасти. Сем тота лист доноси извештај о јучерашњој посети г. др. Стојадиновића у Каринхалу, као п поново у целости говор којнм је г. др. Стојаднновић јуче заблагодарио домаћину добра Карннхал, подвлачећи нарочито речи да су Југославија и Немачка везана судбином. БЕРЛИНСКИ ЛИСТОВИ О ПРИЈЕМУ КОД Г. ХИТЛЕРА Берлии, 18 јануар. — (А. А.) Јутрошњи листови обилују вестима о боравку претседника министарског савета г. Министра иностраних послова г. др. Милана М. СтојадиновиКа у Бсрлину. Ју

др. СтојадиновнКа вођи и канцслару Рајха г. Хитлеру. Лист нарочито подвлачи овом приликом како Је прстседпик владе н миннстар нностраннх послова г. др. I Милан М. СтојадиновиК, долазеКи у куКу Фирера, као и излазеКи нз ње, био не само поздрављен од повсКане почасне страже, него и од масе света, која је бурно и одушевљено одала почаст југосло венскоЈ застави н претседнику Југославије претседннку министарског савета и министру иностраннх послова г. др. Мнлану М. СтојадиновнКу. На нстој странн доноси „Фелкншер Беобахтср" и опис пријема у Југословснском посланству, као и текст коминикеа, одштампан масним словима. Лист доноси такође опнс вечере код Фирера и опис данашњег дана. „Фелкишер Беобахтер" доноси слике са појединих пријема и свечаности у Берлину прнрсђсних у част југословенског прстседника мннистарског савета и министра иностраних послова г. Милана М. СтојадиновиКа, као што су слнке г. др. СтојадиновиКа у разговору са г-ђом фон Нојрат, са г. Розенбергом, као и слике г-ђе и г. др. СтојадиновиКа са бароном фон Нојратом, г-ђом Цинцар-МарковиК, министром г. Гебелсом и бароницом фон Нојрат у позоришту

Даље лист доносн под насловом: „НаЈбољн пут за Југослав! I Ју," извештаЈе о писан >у београд ске штампе прилнком прве званич ј | нс поссте претставннка Југослави Је 11емачкоЈ. ЕНГЛЕСКИ КОМЕНТАРИ Лондон, 18 јануар. — (А. А.) ДНБ Јавља: Данашњи „Тајмс" опширно се бави посетом прстседника југосло- I вснске владе и мннистра спођннх послова г. др. Милана М. СтојадиновиКа и посетом пољског министра спољннх послова г. Бска у I Бср.мшу. Земљама. као што су Југосла- I вија и Пољска. управљају државннцн који имају искрсну жсл>у да ј са свима живе у миру и прнјател>ству и нсКс да се њнховс зсм- | л>е прстворе у бојна пол>а. Прнвреднн односи између Немачкс и Југославнје од вслике су важности. Како Југославија тако и Нсмач ! ка протквне су васпоставл>ан>у | Хабзбуршке монархнјс и старог аустрНЈСког нарства. ИАШСКИ „ЖУРНАЛ" О НОСЕГИ Г. ДР. СТОЈАДИНОВИЋА Парнз, 18 јануар ДНБ. јавља: Париска штампа и даље иоклања в=лику пажњу боравгсЈ' претседника југословенске втлде г. др. Милана Стојаднновчћа у Берлину. „Журнал" каже да треба подвући пркјатељску природу о^ог пута. Ње + знача.ј »нко не мо же умањк.н, нарочито пошто изглела да влада између обеју земаља и пуна сагласност гледншта о организацији мира у Подунављу. Затозм се лкст бали личношћу г. Гери<н.га о коме ка же да његоеа отвореност, енергнја, јака воља и срдачност I претстззља;у сво.кгтва која би :е5и желели многи дипломаги. Лично пријатељство између г. г. Сто;аДиновића и Геринг? нико неће моћи лако да помути.

Вашингтон, 18 јануар. — Д. Н. Б. јавља. У току сапетопаља прилнком дебате о буџету морнарице, којн је јуче буџетскн одбор Доњег дома упутио нленуму, нзјанно је шеф алмнралштаба г. Ланн нред буџетским одбор<1м, да Сједињене Амекичке Државе сматрају међународнн положај тако озбнл.нпм, да амерпчку држапну одбрану треба што ве^ма оснособнтнза сваку евснтуалност.

КОЈа ЈС ЈОШ у V рагиа брод

САБОТАЖД НА БРИТАН. СКИМ РАТПИМ БРОДОВИМЛ Лондон, 18 јануар Д. Н. Б. Ј*авл>а: У послсдњс врсме избили су пожари на 3 британска ратна бродз у Портсмуту. О узроцима тих по жара званично ннје издато никакво саопштењс.

..Дсјли Мел" данас, тим пово дом, у сензацноналном виду доно си вест да постоји сумња да се ра ди о саботажи. На крстарнци „Бирмингам", на којој је у два ма 1 ха избио пожар, нађсна јс веКа ко личина вате натопљене зејтином. који се употребл>ава за авноне. По слс овог налаза, брнтански адмира-

нтст смсста јс нарсдио нстрагу, Помснута три >а ускоро да отпловс за Далски Исток. 110Ч1ЛАК ОПЕРАЦИЈА У ЈУЖНОЈ КИНИ Лондон, 18 јануар Д. Н. Б. ја».»»: Према всстнма из Хонг Конга нскрцало се на |ужној кинескоЈ обалн, 43 миља западпо од Хон г Конга. око 500 |апанскнх морнара Кинези су смсста посла\и по»ача-

Мир помоћу међународне трговине Специјална радиоемисија ппетсесника Међународне трговинске коморе г. Ватсона у корист шра Данас поподне у 5' 15 часова

Прегссдник Мсђународне трговинскс коморе г. Томас Ватсон, један од најннтнмнијих сарадника претссдника г. Рузвелта и прстссдннк Интсрнсшнел Бнзнес Мечин корпорајшн, приликом освече ња главног стана међународне ор ганизацнје Савеза друштава којиШ№ Г. Хел

Сазвв Бансиог већа Дукавске бановине

Као шго је „Правда" већ јавила, Банскч већа неколико бановина сазвана су већ за прву половицу фебруара да претресу бановинске буџете. Банска већа која нису сазвана за прву по ловицу фебруара биће сазвана за другу половицу фебруара. Сада је одређен састанак и Банског већа Дунавске бановине. Ово Банско веће сазвано је за 21 фебруар. ЗБОР Г. ВО|Е ЛАЗИЋА У ЉУБИНИЋУ Обреновац, 18 јануар Народни посланик г. Војислав

Принцеза Кантакузен, цретставница румунских жена у Београду

Данас у подне допутовала јеу Бео^ад из Букурешта принцезг Кантакузвн, која ће у шашој пре стоници претстављати румч-нске жене на изложби ручних радова жена Мале антанте која се отвара 21 овог месеца. На стачпши су принцезу Кзнта кузен дочекали г-ђа и г. Кадере. румунски посланик на нашем Двору. Принцеза Кантакузен позната је у Румунији и иностранству по :војој делатности на социалном и интелезауалном подизању жетрошње велико берлинско издање I не. Она се иалази на челу мнолиста „Дојче Алгемајне-Цајтунг" гих женских удружења у Руму-

ни|и и са тог положаја стално се заузнмала и енергично борила за политичку и друштвену равноправност жена. У Београду ће принцеза Кантакузеи одржати лрвдаваље 24 ја нуара, о сарадњи жена Мале антанте. Сутра г-ђа и г. Кадере приређују ручак у Румунском по сланству у част претставница на. ших, чехословачких и румунских жена које се налазе у Београду. 21 јануара биће свечан пријем у Румунском посланству, а 22 јануара биће приређен пријем у Румунеко - југословенском друштву. Лазић одржао је збор у селу Љубинићу крај Обреновца. На збору је г. Лазић одржао подужи говор о свом раду у Народној скупштини н политич кој ситуацији у земљи. КОНФЕРЕНЦИЈА Г. БОЖЕ МЛКСИЛ10ВИЋА У ПАНЧЕВУ Панчево, 18 јануар Јуче је боравио У Панчеву бивши министар г. Божа Максимовић. Г. Максимовић се овде састао са својим пријатељима и са њима одржао конференцију. СРЕСКА КОНФЕРЕНЦИЈА Б. X. С. С. ЗА СРЕЗ ВАЛПОВСКИ Валпово, 18 јануар У селу Марјанчацима, Срез валповски, одржана је среска конференција б. Хрватске сељачке странке за Срез валповски. Конференцији је претседавао претседник среске организације г. Стјепан Штефић, а главни го ворник је био народни посланик са листе г. др. Мачека г. Стјепан Пфефер. КОНФЕРЕНЦИЈА Г. ЂУРЕ ЈАН КОВИЋА У САРА |ЕВУ Сарајево, 18 Јануар У Сарајеву је боравио бнвши министар г. Ђура Јанковић. Ов де се г. Јанковић састао са овдашњим првацима Јрз министром г. др. Бехменом, бивши.м министром г. др. Калуђерчићем, претседником градске општине г. Бичакчићем и другима. У вези са доласком г. Јанковића одржана је конференција месног одбора Јрз. КОНФЕРЕНЦИ |А Г. ЋИРИЋА У ИНЋИЈИ Инђија, 18 јануар У Инђији је боравио претседник Народне скупштине г. Стеван Ћирић. Поводом доласка г. Ћирића сазвана је конференција месног одбора Јрз на којој је г. Ћирић одржао говор.

# До крваве свађе сеоскчх младнћа дошло је у селу Сичи, код Генералског Стола. Тома и Мија Новосел такмичили су се са Иваном Бошњаком у томе ко ће више внна попити. По излаоку из каване, Бошњак је сачекао браћу и Мију вилама уда рио по глави. Тома је ударио коцем по глави Ивана и озбиљно га повредио.

ма он управља, прирсђује данас у 5.15 часова спецнјалну радно емисију у корист светског мира. Мото смиснје биће „Међународни мир помођу међународне тр говине" Велики амерички пацифнста ангажован јс за ову манифестацију сарадњу три велика америчка радника на одржању мира и демократије: државног потсскретара за спољне послове г. Кордел Хела, пнсца г. Батлера и истакнуту феминисткињу мис Дел монт. Амернчки диригент и композитор Џанини написао је за ту прилику једну снмфонију, „Симфонију мира." која Не битн изведена под управом композитора по сле говора г. Кордел Хсла. У свнм центрима где постоје на цноналнн одбори Међународних комора, дакле и у Веограду, искупиће се прнврсдници. чланови коморе, и слушаКс ову специјалну емисију. којој личност г. Кордел Хела даје званнчан изглед.

ЈубилеЈ' претседника „Хамбург — Америка Линије" Емипа Хепфериха Хамбург, 18 јануар Јуче је свечано прослављен 60-годишњи јубмлеј једног од најспособнијих организатора па

робродарских линија Емила Хел фериха, претседкика ХамбургАмерика лишвје. Хелферих је рођен 1878 у Фа. лачкој. Крајем прошлог столећа отпутовао је у Источну Азију, најпре у Пенанг, затим на Суматру. где је прож»Јвео своје најлепше године. Године 1909 основао је Стретс ена Сунда Си»д)икат. који је у Батавији во дио до 1919 годнне. После тога вратио се у Европу, где је у Хамбургу до 1928 поцгине наставио да води синднкат. Пре пет година позван је, као познатн сгпручњак, да ступи на че.то нај веће немачке, а једне од првих европских паробродарских лини»ја. „Хамбург—Америка" линије. Сем тога ушао је у градско веће Хамбурга. Са Холандијом, у чијим је колонијама толике године живео, одржава тесне везе и данас је претсед ник Немачко-холандског друш тва.

ња па Је дошло до тешкн/ иор . | Рајтср Јавл >а да јс искрџавање ов.</ јапанских морнара почетак вслнкн» операуија у Јужној Кнни. „Тан" напада Совјетску Русију оптужујућн је да се меша у унутрашње стварн Француске Париз, 18 јануар (А. А.) Рстко значајан чланак изашао је на уводном мссту всчерњсг „ Гана . Како уводни чланак тога с*арог листа заиста изражава мншл>ење Орсејског ксја, како се всрује веК деценијама, он заслужује највећу пажњу. Две ствари су значајне у томе чланку, и то прво оштра осуда стра ног мешања у француску унутрашњу политику и друго, могуКност да се измсии француска спољна политика. Страно мсшањс, због кога „Тан" тако оштро протсствује, тиче се Совјетске Русије. „Пти Паризјен", који у питању спољне политике важи као полузванични лист, писао Јв јуче прилично отворено о једном нетактичном кораку Совјетске Русије у вези са политиком Француске. СиноКњи „Либерте" прецизира да је Лнтвинов, прско француског амбасадора у Москви, ставио г. Шотану на знање да се Совјетнма никако не свиђа г. Делбосова инострана политика. Исти лист тврдн да Совјети имају и тајне фондове из којих плаКају извесне француске новинаре, да бране совјетска схватања у међународиим проблемима и то новинаре који раде у извесним центрумашкнм или десничарскнм листовима. На тај начин, Совјстн су дакле не са.мо дипломатски.м путем веК и преко саме француске штампе вршили притисак на Орсејски кеЈ - и на француску владу уопштс. Изгледа да су предња тврђења о страном мешању тачна. јер се иначе не би разумсло зашто „Тан" на свом уводном месту пнше и ово: „Сада и.мамо н сувнше знакова тога мешања. Нскн су, изгледа, при метили да појачање социјалне агитацнЈ "е у Француској, у којој се налази порекло садашње кризе, пада у исто време када и нзвесна разочарења која оссКа руска влада у везн са француском днпломатијом". „Тан" позива Французе да енсргично реагираЈ *у против страног мешања у француске унутрашње послове. потсеКаЈ*уКи на слунај Пољске коју је слично страно мешање одвело у пропаст. Што се тиче промене француске иностране полнтике. ..Тан" каже да о иностраноЈ - политиии треба поново добро размислити. Сада су се опште прилике измениле, пошто су се у извесним земљама знатно повеКале војне снаге и пошто је Рруштво Народа Ј *ако ослабило. „Ове две констатациЈ *е, релативно ослабљење француске воЈ *не снаге и опадање Друштва народа, могу да наведу француску дипломатију да узме у обзир повлачење са извесних истакнутих позициЈ 'а м .

Сахрана др. Т. Наретића Загреб, 18 јануар На свечан начин сахрањен је да нас пре подне на Мирогоју бивши претседник н дугогодншњи ч\ан Ј\гословенске акадсмије знаности и уметности у Загрсбу и највеКи хрватски филолог др. Томо МарстиК. Сахрани оу присуствовале многе угледне личности из круга научника, уметника и културних радни ка. Са покојником су се опростнли дкрљивнм говорима прстседшгк Српске краљевскс акадсмије г. др. Александар БелиК из Бсограда и професор загрсбачког Уннверзитета г. др. Стјепан ИвшиК. наследник МаретнКа на катедри словенсхе '•илологнје. ш.

Своме никад нвзаборављеном оцу Никопи Б. Јоцићу бпашем индустрпјалцу н осннвачу рудника .Ресава" даваће десетогодишњи помен на дан 21 јануара 1938 год. у 11 часова пре подне у цркви Св. Саве

Снн Благоје, унуш Никола, Љиљаиа, Смиљка и снаха Катарина.