Правда, 19. 01. 1938., стр. 5

Свеш гледан данас

(Догађа.и праћемм нервозом)

У далгком Харбику подигнутг је спомвк капела Блаженопочившем КРДЉУ АЛЕКСДНДРУ

ТРМ КРАЉИЦЕ РЕДОМ... Хаг, 18 |ануар Холанђанн су |

У Беоч>аду борави руски архиепископ г Нестор који је лопутовао да од руоког Светог Си нода примн инструкције за свој нови положај поглавара право. под утиском 1 славие мисче у Индији. До са. догађЗ |а који 1 1 е »Рхиепискст г. Нсстор се може деси 1 на чел >' РУСке праеослзвие ти сванога тре , - у Манџукуу. нутка: чекају 1 Његоеом инмцијатнвом, од до „демократску I бровољних прнлога Руса, подиг бебу", како бу нута је у Харбину лепа споме« д> ће принчев- I капела посвећена Блажсн<>поско дете нази . чнвшем Витешком Крал>у Алеквају холанд- сандру Првом Ујединител>у. ве ликом по:<ров1гтељу свих Руса у демо- емиграцији. На улазу у капелу налазе се југословеиски и руски државни грб са иницнјалнма А. и Н. У њој су постзвљене б«те Краља Мученика и Цзра

радити на ширењу православља архнепископ г. Нестор одржаће низ предавања у београдском

ски листовн. Беба ће, можда, бити кратска, алч ипак неће у наследни ред унети измеку — изједначење пола. Ако се роди прво девојчица, . а после ње дечак, имаће дечак I Ннколе Другог. Капелу поссћупрвенство пред девојчицом. I ју не само Руси, већ н Енглези Ако ли се роди дечак, ипах ј и Америкгнци који бораве у ће престолонаследница Јулиа«а I Харбичу У њогј се служе п »мепостати Краљица, а ње« наслед нн Блажечопочившем Краљу А ник престола биће дечак. ле«са«дру. Али ако се у краљевској ку- Пре одласка у Индију где ће ћи не родн дечак, већ само де- ' _ . воЈчица, наследиће женска лоз* | Јулнану, а то би значило да ће једна европска Краљевина нматн трн жене редом на престолу први пут у историјн.

ш ш Руском дому — 20, 24, 28. 30 и 31 јакуара.

РЕФОРМА ДРУШТВА НАРОДА И Г. МИЧЕСКУ Министри нностраннх послова, који су се налазили на путу за Женеву или су већ стигли у Жене&у, били су изненађели кад је састанак од ложен за 26 јануар. За оне којн су већ напусти.ти своје куће, остала |е недеља дана времена да се проведу што боље знаЈу. Г. Бек |е из Берлина продужно пут до Азурне Обале, где ће стрпљиво чекати позив нз Женеве. Г. Мическу отпутовао је из Београдг право у Женеву. Вре ме је сувише кратко да се врати кући и да понова дође. Пошто |е г. Мическу нов на своме положају, а пред Друштвом на рода налази се неколнко про|еката за реформу, он се задубио у акта н проучава машипернју коЈа покреће секретгријат Женевске институције. Добро би било да Је више минисгара дошло прерано у Же неву и да ураде исто. Међу онима који се најгласније залажгу за реформу Друштза народа, нма најмањи број онаквнх којн су ради поткрепљења сво јих критика поднели секретари ату конкретне предлоге. Шта више, ни постојеће нису проучилн. Само да дискусија опет не прође у формалностима? Г. Ав нол је п>товао по престоницама чланица. Да ли је добио кон кретна обечања? СТОТРЕЋИ КАБИНЕТ ТРЕЋЕ РЕПУБЛИКЕ И ВЕЧНИ ФРАНАК Париз, 18 јануар Наслов сам го вори, која је ово по реду криза у Француској. Министарска вриза се наставља. Да ли Ј је франак на . спољњем тржишту трпео услед тога ? Не. Држи се. У Њујорку котира и даље 149,50, као пре недељу да на у Паризу. А зашто? Чувају га две хиљаде тона француског злата, трећи сток по величини у свету, цифра која пркосн свакој злој намери, база за индустрију којој није нашкодила ниједна криза, знак здравог смисла штедње у народу, докаа префи њеног смисла за национализам, а добрн пријатељн Француске, богати и увек спремни да јој помогну, гледају у томе још је-1 дно: знак слободе.

Јвпно боемско друштво у Јагодини посетнло ноћу гпоб свога покојног дпуга и ту дпжало говоре, напи]ало зо покоЈ душр , певало песмв и игпало кола ко]а ]е волео поко;ник Решево 1е ла она| којн наажнви све нланово лпуштв; то чини воћу на гроОовнма свнх другова

Јагоднна, 18 јанузр Навршило се тек годину дана од како је преминуо у Јаго дмин Раде Пећанац, трговац. Покојни Рзде Пећаиац био је на^лопуларлија личност у Јагодики. Он је од свих вол>*н и це њен, а сиротињу је >тзек п~>магао. Његава парола је била: „Што да десница да не зна леви ца" Прилнком погреба испраћен )"е уз учешће два певзчка дрвштва, која св му певала нз почасти као сваком хоровођи и оониваоцу. То је био једаи од на : већих погреба у Јагодшги. Св .ч су га жалили. После његове смоти стално се у граду поичало о њему. — Е. где је сада наш Раде да запева да заигра. Раде је волео све. а нар">чито друштво. Он је увек уме<«да сгвори лепо раопо.ХЈОкење у дру штзу Био је познат и као е^ли ки гурман. Песму је волео нзнад свега. Целог свог живота ак тивио Је сараћивао у певачким дрп-штвима „Коче" н „Слоге" Ових дана десио се један необичан случај. Једна група људи седела је у јелном углелном ноћном локалу у Јаголини јела, пила и певала хорске песме Али никако нису мог.ти да плдесе гластее и да се сложе. Увек су певалн за један тон више или ннже. НаЈ 'едном један из ап тптва оекао је: „Е. где Ј'е сала Ра ле Пећанац:". Сви оу наједном ућутали. Неко је рекао: „Данас је рав но годину дана од како је умро". Донета Је одмах одл^ка да сви ча-едно оду на гроб Пећач ца. Н»ко се није успротивио. Ка ко ее V овом друштву иалазио и један фијакеписта за трен ока дотерао је фи!акер испреч хотела. Друштво је за\"зело ме ста н продужио пут дугим јаголилским улицама у поавтгу гробља. После неколико иннлгга вожње дотп-ти оу на гроб Рада Пећаипа. Сви сзу се поклонили гробу и пољубнли крст Пећанца. Попили су по неку чапл/ вина за по кој његове д\тпе. Затим је један кзвеција први одржо диол/ит говор о поко : нику, а остали су га слушали и плакали По сле је говосио једгн београдски нопинар. који је такође шпчавао врло лобро ппгчојнмка и отпевао иу песму „Ђалтжо мила" јер је ту песму покојник најви-

ШТД т СУДБИНД СПРЕМД |»Е СШННЕ11 Претсказивање остролого г, Кернезо

СРЕДА. 19 ЈАНУАР Исти мрачни утицаји од си ноћ састављени од ко.мбинованих зракова Марса н Нептуна одржаће опасност да попусгм мо страстима. Треба да потра жимо спас у раду. Пре поЈне ће бити о^обито наклоњепо механичкоЈ индустри и. У недостатку интелектуалних рааонода бнће лобро лл аече

проведемо пишући приЈатељи ма или рођацима. Деца рођена овог дана има ће разДражљиву гтрироду н лако ће планути. Њихов проницљив дух и ручна вештина отвориће им врата у техничким звањима где ће често остварити срећне проналаске.

ше волео. После ове песме одржаио је још неколико говора и отпевана песма „Јечам женз Гружанка дево:ка". је одиграно неколшко нзродн-нх кола, пошто је све то волео и пожојник. На крају друштво је дало за. клетву поко;ном Раду Пећанцу, да ће га овако сваке године посећчвати. Онај који буде послед њи у ж«жоту мораће те ноћи са.м да посети све редом из дру штва да држи говор, да пева и игоа. При полазу са гроба одржао је говор фијакерист Миле Дута: — Драги Раде, тн лепо знаш да сам те ја \тзек волео и ценио. а то ч сада чнннм. Него те најлепше молим да сада настојиш код оеих што сам нх дозезао дз ми плате ову вожњу М. М. Епископ г. др. Николај осветио нову цркву у Битољу Битољ, 18 јануар На свечан на-чген, уз учешће великог броЈа грађана, епископ г. др. Њаколај освегио је новопооигнуту црквгу Светог Јовача Крститеља у дворишту овдашње богослозије. Новоподигнута црква нзрађека је у внзанткско-српском сгилу, са врло лепмм и чистим кзна цима за калуђере. Све је у стилу манаспфа. Г. др Ннколао је извршио освећење нове цркве Светог Јована уа асистенци;у архиман-1ри та манаст^фа слепчанског свгто га Јована, г. Даинла. ззттл рек тора богословије г др. Душанз Лазичића, протојереја г. г. Ђ^р ћа Цветкови>ћа, Петра Каранови ћа, Стојана Константиновића, парохипжог свештеника г. Пет->а Е. Попо®нћз, свештеника г. Спасо;а Поповића. пароха Брус иичког, сннђела Иринеја Златмћа. професора богословије г. Удицког, протођакона г. Драгослава Даниловића, ђакона г. Ле онтија н других. По исвршеном освећењу цркве епнскоп г. др. Николај отслужио је прву архи.;ерејску све чану литургију, уз велдасу асистениију. На јектенија одговарао > овлашњи мешовити певачки хор „Стеван Мокрањац" под уп равом свепггеннка г. Бран>ка Ри становнћа. По завршеној свечаној литурриј« епк*окоп др. Ннко IV дугу беседЈ'. У порги нове цркве епископ г. др Никола; осветио ј 'е водтгу. При оовећењу водице о-^оварала су мала деиа кз ачлоништа „Бог дај". које је нчтшкјативом епискола г. др. Нтола : а и отворено. а ко је рпископ, готово н издржава. Нарочито су п^Ђлачни. како стил нове цокпе Светога Јованз. тако и ккоиостас. који су изоа.тилн ћацн л-гборезачке школе из Ох^ча. Длаг>'тин Ба1ић и Ђорђе Караџи-ћ. в. ч в.

& Академски клуб у Карлов ■ |у прире/.тио је сво;у прву овогодкшњу забаву која је билз о.тлнчно посећена. Чист прихо-1 \тпотребиће се за помагање ^иромашннх чланова и повећзње Ч. Кернез клупске бнблиотеке.

I)

гг

РЕ ИР &

ПРАВДА

19-1-1938

Премијера Моцартове опере „Дон Хуан"

С {Јепа нв „Дон Хуааа," с лсва на дссно: г. Мнтровнћ. Мсзетова, г-ђе Знкова н Нннковнћ Гроаано п г. Ерт;

После „Отмицс кз Сораја", „Чаробне фруле" н „Фнгарове жекидбс". „Дон Х>агн" четврта Моцартова опсра коЈа, поводом саога стопеаесетогодкшњег ЈубмлеЈа, ула зн у репортоар Београдсхе опере. Мн смо приликом првог кзвоћен>а „Фнгарове женндбе" на овоме месту, у засебном чланку, бацнлн општн поглсд на Моцартово опорско стваран>е, указали на место које он заузнма у развоју опере н дета.т>но ана.\изнралн његов композжјнонн сти-\. поставл>ен на основу једног чисто иузичког схватч>а опере. Сада, поводом премиЈгр« ^Дон Хуана" ми се неће-мо враћати на те опште ствари на Моцартове оперске естетике и сти.\истнке, већ ћемо се задржати на једној сасвим сума^рној анализи његове опере „Дон Луан". И пс<>ед назнза _драма ђокоза пер мл-зика" (весела музнчка драма). н поред тога што )е лнчност с\уге Лепорела узета нз старе „ко медије де-\ арте", Моцартов „Дон Хуан" ни]е комнчна опора у ономе смислу у коме је то, на прнмер, „фигарова женидба". За нас је „Дон Хуан" трагихомедиЈа шекспкрозског формата. Инспнрнсан прастаром легендом 0 незаситљнвом зазодљизаоцу жена и каменом госту, ко^а се као вечна тема у рааннм вариантама проилачн кроз европску литературу почсешн од шпанског писца 1 ирсо де Молина, н која је до Моцартовог либретнсте да Посгтеа дошла преко комедц.е Бертатиа. Моцарт је дао мнстнчну снагу демонске трагике која се. под шаролкхом стварношКу жнзота. одвија у пуној чу \ностн. Дон Хуана. гон>еног демоиом распа.т>ене страсти, неодатгиво прнвлаченог вечно женским принцнпом. увек незадовол>еног. по чему јс у неку руку брат Фаустов, н ље говог лукавог, шал>кс л г н обешењачког с.\уге Лепор>ела, гругошгу се оста.\е лнчностн које носе драмску радн>у: прека н увређена Дона Ана која не жели ништа друго него Д1 освети смрт оца, племеннтн Дс*н Октавио, преварена н напуштена, алн увек зал>убл>ена Дона Елзнра. наивна и свежа сел>анка Церлкна. и к>ен прости Масето н најзад Комгур. каменн гост, гласннк са онога света, према коме Једнно Дон Хуан нема никахзу моћ н снагу. У низу заокругл>ених оперсхнх „нумера" ариЈа. ансамбла н широко разрађеннх финала, споЈених сеи акмопањато речитативом, са гекијалношћу музичког драматичара којн >ме да подвуче сваку пснхолошку ниансу, сваку промечу ппимунга. свакн гест н свакн дета.т>, Моцарт. таЈ велнкн маЈстор контраста. сједннио је у »Дон Хуану" велнхе супрностн: шалу н зби.т>у, комику н трлгику. романтнку и реализам, ведрину н демонију, овај и онај свет. И све се то држи његовом лаком, ф.\уидном и пенушазом музиком. у ко;оо се утхцајн Хендла, Гл)-ка и Гретрна, губе у сназн н>еговог нкдивндуалног иузнчког уобллчавања. Иако ]е ггички пуританац Б»тхове« сматрао да Је Моцарт проЛа ннсао свој геније компону|ући „Дон Хуана". ипак „Дон Хуан" остаое његово наЈвеће н на>дуб,т>е оперско дело. * Оппгги утисак који је оставнло извођен>е синоћне премијере Јесте да је Моцартов „Дон Хуан" нзашао сувнше рано на сцеиу. У оркестру, у ансамблима, у режији, у техничким детаљима осећало се да се није све довол>но студирало н да се није све прецизно нспроба\о. Дирнговао је г. Ми.\ошевнћ. Он код нас важи као стручклк за Моцарта. Ово је друга Моцартова опера коју он музички поставл>а на нашој опер>ској сценн. Иако је уло жно много труда, г. Милошевић није осетио онај биполаритет Моцартове музике ва .,Дон Хуаиа": са једне стране трагику и демонију. а са друге безбрижку и детин>аст> лепршлвост. Већ од лрвог де-мол акорда у увертнри. који у себи си'ггггише језозигу трагиху см{уги и дноектно уводн у основни проблем „Дои Хуана", трагиха и демонија Монартове музике били су разблаженн и ос\абл>ени, дох су лепрш*вост и пенушавост добнјале веЛ> специфичну тежину него што је > супггини имају. Поред то

га. г. Милошсви& носн одговорност за дикцију текста, која се углавном није разумела, а када се разумела била на гтуно места погрешна. аатим, за несигурност у ансамблима и најзаа. за размимои.\ажен>а у сце нн где три оркестра треба да свираЈ - у (пгго код нас није био с\>чај!). Нама се чинн да г. Малоше вић није егуднрао Моцартову иузиху методом камерног цизелкрак>а детаља и да у томе, поред осталОг. лежн узрок к>егове неуспеле ннтер претациЈе „Дои Хуана". После синоћне премијере требало би престати да се у опери рачуна са г. Милошевићем као стручн>аком аа Моцарта. Г. Тито Штроци, редител>-гост из Загреба пришао је „Дои Хуану" као комичној оперн. Не у.\азећн у детал>ну студи у пскхолош ких подлога драме. г. Штроци је решавао режискн проблем ^Дон Ху зна" на чисто визуелноЈ основи, -ра жећи пре свега опробане театерске ефекте. па и у томе ннје увек успевао. Н>егова режија претставља иа обкчкијн оперски шаблон. Да лн >е требало доводити нз Загреба г Штроииа. када у Београду кмамо стручног оперског редиге.т>а г Хецла ко»н седи беспослен? Он бн можда радио ~Дон Хуана" дуже. а-\и ба га сигурко бол>е поставио I Од солиста на прво место тре* ба ставити г-цу Мезетову (Церлина) и г. Јовановића (Лепорело). Онн су доне.\и прави Моцартов сти.\ и остварилн две глумачкн аетаљно сгудиране в сценски жнве креације, иако )е г. Јовановић у рагистар-арији тражио контакт са пуб\иком. За нкте>рпретаци7у Дон Хуана треба имати више драматике у гла су н више глумачког темперамента него што нх има г. Ертл. Због гога је н>егов Дон Хуан музихално, а.\и дихцкски нејасно певан. нспао доста б\ед н )еднолих. Чувена шампак>сха арија је потпуно подбаци.\а. Без гласовне свежкне. уз то : ахо индиспонир>ана, г-ћа Знкова је са велкхим напором отпезала тешку партију Дона Ане. Деконцентрн сана индиспозицијом, она је глумачки била некако извав онога што се око н>е дога)>г.\о на сцени. Г-1>а Нинховић (Дона Елвира) као увех без уметничке под.\оге, у колоратурннм деловима своје партије без техкичког сјаја н несиГ)-рна у ннтонауији. Г. РнЈавец (Дон Октавио) рас-

певан, техннчк* снгуран ■ стлсл* коректан Г. Митр>овић као Масето певачки солндан ■ глумачки жкв Освћало се да )е » Љубл>аии код г. Полића учио Моцартов стил. Комтур г. Трифуновића оствар>ел са напором у високом регистру. Иако сл ј опери говори о седои старцу. г. Трифуновић је имао смеђу перикт (I) Хор н балет допук>авалн су шароликт слиху сцене. Декор г. Жедринског ко\ористнч ки сочан. иако иешто пренатрпан. Овога пуа г-ђа Бабић- Јовановић ниЈе имала много среће V компонован >у костима Бели косгим Дон Хуанз морао је бити много светлнт. Сед>анк> Церлину обукла ;е како какву шпанску дону. Најуспелигн костим имала је Дона Е\вира. Превод г. Биничког рађен зна.\ач ки, са оствареним поклапан>см јевнчког и музичког акџента. То се већ не бн могло рећи за превод регистар-ариЈе г. Јовановића. Иахо су н диригент. и редител, н добар део ансамбла искрено ради\и против Моцарта. нпак се синоћ Моцарт одржао генијалношћу своје музихе Да *и ће се „Дон Хуан" одржати дуже на репертоару? Детал>ио студиран н дат > стилу. Моцарт увек значи освежен>е за репертоар Мећутим, овако оств\рен чао скноћ. -Дон Хуаи" ће ићи неколико пута и бити скннут са репер* тоара. Ако тако миста буде. агге тз за оволики труд и утрошени но вац. Бракко Драгутнновић »♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦< Традиционапна забава у Нишу Ннш, 18 јанузр На Богојављење 19 јануара прчрећује у своме дому Заматлијско удружење за Ниш и Срез никши своју традииионалну гооишњу забаву. Том приликом ће ЛЈ)уштвени хор. п->д воћством г. Венијаштаа Рутка, отпсвати већи бро: компознција Мокрањиа. Латке-а Марнн ковића, Бннмчког и других југо слоеетноккх композитоРа. Приход ј« са ове забаве на>мен>ен незапосленнм занатлијама.

Такмичење Шаховског клуба у Нишу Ннш, 18 јаиуар У гфосторн; ама Нншког шах клуба у Парк-хотелу почиње ла нас квалификациони туриир за гарветкпво клуба. Такмичење се врши у две групе по 12 такмича ра, ол којнх ће првопласираних шест ући у уже такмичење. Гур ННРОМ р>Т(ОВЗЛН ПОТПУКОвНИК г. 1оа г ослав Петроеић. Како V овом такмичењу сулелују већн број Јачих. али приб.тижних сна га, мећу коЈ-+ма г. г. Петровић, Тоиторовић. Лекић и други. то :е оно изазвало велико ннтересовање мећу многобројним чла новима клуба. Скупштина руске копоније на Цет.1н>у Цетиње, '8 |ануар Руска колоннја одржала јс у просториЈама Соколане сво|у ре довну годишњу скупштину. Из прочитаних извештаја види се да је управа у току прошле го дине показала велику активност на културном и хуманом пољу. На крају скупштнне изабрана је нова Управа на челу са г. др. Всеволодом Новиковим. примаријусом Државне болнипе „Ланнло Први". Д.

Како се постаЈе професионални ФАКИР ТЕЛЕПАТА мађионичар ВЕНТР0Л0Г Ова књнга вам објашн>ава ва којн све начии можете нскористити ове реитабнлне професнк н упућуЈе вас на прави пут како можете све о во постати. Да се не би одавале таЈне професноналаца у великом обиму, решнлн емо да опгг ампамо само толико прнмерака. колнко се буде претплатнн ка Јавнло до одређеног броЈа. Зато ко жели да се користи овом књнгом. треба да се одмах претплатн. док се н нје попунио предвнћени броЈ Цеиа је кшиаи само 20.— ди нара — препоручено 24. Књнга нзлазн из огтампе 5 фебруара. али није иск.т>учено да се броЈ претплатника попуни још пре њеног нзласка. пошто је веома ограничен. зато шаљнте одма* наруцбине Претп*ату треба слатн иа чековнн рачун код Поштан пггед. број 54.998 Окулт. стга библиотека - Беогпод