Правда, 19. 01. 1938., стр. 7
Седница итапијзнског комитета за народну одбрану Парнз, 18 јанузр (Телефоном) Јутрошњи „Матен" донос« всст цо Ркма ла Ке се у четвртак сасгап« у Рнму комитет за народну одбрану под претседни штвом г. Мусолиниа. У овом ко митету учеетвују сви икрнистр«, државни потсекретари. марша.ти копнене војске. вазд\-хопловства и млрнариие. шефовн поје. диних одел>ен>а главног генерал штаба и претседниии ком^сија за !швилн\' мобилизаиију. „Матен" вели да је састанак ове комисије у везн са догаћаји ма у Шпаннјн. Др. г. м.
| Г. Рузвелт завршио своју посланицу о поморском наоружању Вашингтон. 18 јануар Агенција Стефани јавл>а: Г. Рузвелт је довршио своју посланнцу коју ће упутатн Кон. гре^у. а која се односи на поморско насфужање. У добро ин форхгисаннм круговима уверава. ју да се у посланици негира ва шингтонски поморски споразум н тражи изградња велтсих рат них бродова. између којих два носача авиона, две крстарице и неколико брзих разарача.
У Винковцима одговара срески ник за „намеравани"
шкопски надзоршамар... Винковии, 18 јаиуар Ла ннје малих сензација, Винкоаци би утонули у досадну монотоиију. Зато }е н разумљиво интересовање публи ке за |едан опаљени шамзр у дворани „Хпнагског дома". Срес ки школски надзорлик г. Фрањо Мартић ^даоио је шамар г. др Ми'и Марићу. претседнику Општине. По сукоба је аошло у кавани Претседник г. др. Мија Марић у својој тужби, коју расправља судија г др. Пегар Гвоз дић тврди да га је г. Маптић врећао и чак уздигао руке спре
ман да га удари. Очевици тврде да је шамар пао и да је претсед ник јелва умакао из каване, али му понос није дао да то призна. Залржао се у тужби само на по кушпју и за њега тражи казну. Тиме је одсрзпа г. Мартића лакше. Њега брани г. др- Пајг Шумановац Пред судијом се из носн позадина овог „намеоаваног" шамара. који, како изгледа. ни|е био намеравани већ и изведени Г. др. Мија Марић тражи најстрожу казну за себе као и за претселника градске оп шгине. Пресуда се очекује с ве ликим ннтересовањем В. К.
Следећи програм бноскопа „ЛУКСОР" најснажнији филм сезоне у режији Г1АРСМ Л' ЕРБИЗЕ-а
жигослн
ТРАГИЧНА ЉУБАВ МОНГОЛСКОГ ПРИНЦА ПРЕМА ДИВНОЈ ЕВРОПЉАНКИ
У главним улогама: Виктор Франсен ЛНЗ де ла МАР Сеси Хајакава Луј Жуве
Милионско наслеђе из Америне Да ли ће сиромашна породица Радуловић из Плава наследити америчке милионе? Разговор са будућим наследннком г. Михаилом Раауло^ићем
Преокпвт у истрази по шестоструком убиству у Ламинцима ћура Лукић и Ђура Весепић браниће се из слободе Пошто је интересовање за суђење веома велико, оно Не се одржати у једној биоскопској дворани
Плав, 18 јануар Вест о мнлнонском наслеђу нз Амернке које нмада прнмн снромашна породица Радуловика из Плава, пронела се кроз цео срез веома брзо. Нешто пред Светски рат, 1910 године, шеснаестогодишњи младиК Обрад М. Радуловнћ учество вао је као добровољац у свакодневннм борбама око Плава н Гу снн>а. Иако још нејак н неискусан, чнтаве недеље држао је стражу на границн илн у заседн чекао непријател>а. Све је ово могао н поднетн. алн кад су наступила кр вава зверства освајача над голорукнм светом. ниЈе могао гледаг, ти: побегао је да сву патњу свог народа не гледа. После кратког времена дошао је у северну Америку. У прво вре ме радно )с у рудницима као рад ник, а после кратког времена пре дузимао је сам извесне радове. За време рата учествовао је и као добровољац на Вердену, где је био лоше среће. Са једннм мет ком остао је стално неспособан. У овом рату показао је нарочиту храброст тако да је добио шест одликовања за ратне заслуге. После свршеног рата вратио се у Америку, у државу Лараим Воминг, где се н оженио једном мла дом и богатом Американком са којом је нмао једно женско дете. Док је бно у болници његова жена оставнла је малу девојчнцу суседима на чување. Једног дана, док се дете нграло на улици, настале су страшне непогоде, град и киша, дете се разболело и умрло. Кад је жена вндела шта се догодило решила је да не казује мужу док је у болници. Тек после годину дана кад је Обрад (Франк Е. Радие америчко нме) изишао из болнице, жена му је испричала трагедију њиховог детета. Пошто су били веначни грађанским браком Обрад се разишао са женом и дао јој све што је ступањем у брак донела. Од та да се више није ни женио. После 17 година. 1927 године, када је долазио у Париз као инвалидски делегат, био је и код својих у Плаву, где је остао месец дана, па се поново вратио у Америку. Од тада па све до смрти, 17 децембра 1937 године, све време провео је у боници. Пошто је видео да му је дошао крај, позвао је суд да инвентарише његову нмовину и поставио старатеља. Нзегов друг Пол Диспеи, по аманету покојног Обрада који му је још за живота оставио, јавио је о смрти његовом брату Михаилу Радуловићу, који н сада живи у Плаву и тражио од њега генералног пуномоћнје да му пошаље заоставштину. Да би добио што тачније информације ваш дописник је посетио Михаила Радуловића у Плаву. Замолили смо га да нам о овом наслећу штогод каже: — Ето, рекао нам је, — свак мислн да сам срећан. 0, колико бих био срећннји да имам још жи вога брата! Узалуд су сви ти милионн! — Реците нам у чему је то иаслеђе, и колико? — Не знам још. Један његов друг јавио ми је да ми је брат умро и тражи ми пуномоћије. Каже да има ■ непокретности поред
уштећевине, а колико и што не знам. — Знате лн како је жнвео? Је лн вам се јављао? — Знам. Како да не! Жнвео је одлнчно. Имао је 130 долара месечно инвалиде и друге приходе од зграда. Јављао се често, а слао је н новац с времена на време. Био је, знате, стално у болници откако је рањен у борби на Вердену, * болницу је плаћала држава.
— Шта мислите да предузимате са тим новцем? — Па и то не знам. Тражићу преко нашег Министарства спољних послова у Београду да се оба- | вестим о свему, па ћемо после мо , ћи да разговарамо. Ја имам и I стару мајку, брата Милорада. ко ји је одељен и живн у срезу Ђа- | ковачком. Имам двоје женске деце.._ В. Комадина.
Бања Лука, 18 јануар Суднја г. Махмуд Диздаревић. иследник Окружног суда по шестоструком убиству Михаила Лукића.
У Никшићу суд је расправљао по једном крвавом сеоском обрачуиу због прогона стоке преко спорног земљишта
Михаило Томић кога, као и Совнља, чувају у ћелији добро наоружанн стражари. Истрага по овом страховнтом злочину биће приведена крају за неколико дана и суђење ће се одржати крајем месеца фебруара у Окружном суду. За то суђење вла-
да огромно интересовање не само у Бањој Луци и Босанској Градншци, већ н у целој Босанској Крајини. Стога ће се, суђење, према одлуци суда, одржати у једној овдаш њој биоскопској дворани, а трајаће неколико дана. Б. М.
Н и кшић, 18 јануар У Окружном суду, којему је претседавао суднја г. Момчило Ћоровић, одржан је претрес Ђорђију Вуковићу и МандићимЈ Стоји и Радоеану, који су одговарали за убиство Антонија Митрића. Сви оптужени и уибје ни оу из Планинопивске општи не. До овог крвавог обрачугаа је дошло због прогона стоке, који је био споран. Мандићи су доказивали да то припада н>ихо вој имовини, док су Вуковићи докааивали да н они имају пра во да се послуже. Док је та ствар била пред судом, чног јутра отац Антонија Митри ћа Милосав потерао стоку на пашу. Ту, на томе прогону, пред уоретну га Мандићи, пде се био затекао и нучхое пријател« садз оптужени Ђорђије Вуковић. Од мах је почела свађа. Ови су били приморали Митрића да вра ти стоку. После подне дошао је с неког посла Антоније, коме се отац пожалио на Мандиће и ис причао све што му се десило приликом покушаја прогона сто ке. Антони>е разјарен пошао Је одмах у правпу спорног земл»ишта где је такође нашао Мандиће, који оу ту чекали, јер су кислн.ти да ће Мипрић и у вече да покуша да прогна сто ку. Одмах је настала свађа" Митрић је. као снажан момак, узео један колац и залетео се на оптужене. Али у то.ие је ско чило ове на њега и савладало га. Неко од оптужених зарио је Митрићу нож у леђа од којих је позледа овај после неколи ко дана ивдахн>4). На претресу је саслушано не колико сведока, али није се могло утврдити ко је извршилац озог дела. Ниједан од оптужених не признаје и чак каже да нису имали ножа. Јеаино. на основу сведока. оуд је стекао убе ђен>е да је Митрић морао бити убијем од стране јеДног од ова три лица, која оу учествовала У тучи. После давања завршне рс чи државног тужиоца г. др. Вевка Петрозића и заступника приватне тужбе адвоката г. Радоеана Пуђевића, дали су одбра ну заст\-лници оптужених адеокати г. г. Јефто Павић и Гојко Ггочевић, па се суд повукао на већање и донео своју пресуду, с којом се сви оптужени осуђују на по три године робије. Суд, је мотивисао преуду тиме, што
се није могло утврдити ко је од троје оптЈженх извршио злочи>н, а утврђено је Да га је морао извршити један од њих. За то их је све и осудио на подјед наку казну. Државни тужилац, као и опгу жени уложили су призив и реви зију код Великог суда у Подгорици. Р. М. Кретање туриста у Дубровнику у току месеца децембра 1937 године Дубровник, 18 јануар Према подацима Градског туристичког уреда, у месецу децембру 1937 године посетило је Дубровник 276 страних гостију са 3594 проборављене ноћи и 569 домаћих гостију са 6794 про борављене ноћи. У поређењу са месецом децембром 1936 године показује се вишак од 160 тури ста са 2436 проведених ноћи. Је днодневних излетника било је 767, више за 486 него У децембру претпрошле године. П. В.
богатог сељака из села Ламинаца, код Босанске Градишке. свакодневно врши саслушања Ђорђа Совиља и осталих оптужених. Саслушања се врше у самом затвору, „Црној кући", јер су злочинци у тешким оковима. а сем тога не смеју се изводити на улицу до зграде суда, јер постоји опасност да им народ сам не досуди казну. Г. Диздаревић завршио је саслушање свих оптужених и неочеки вано је избио преокрет: на основу нстражног матернјала и свестрано поведене истраге суд је донео одлуку да се пусте из истражног затвора и да се из слободе бране Ђура Лукић, син убијеног Миханла Лукића, који је био осумњичен да је организовао разбојништво над својим оцем и породицом из користољубља, у Ђура Веселић, тежак из Велике Горице крај Загреба. кога је разбојник Совнљ био означио као свога главног саучесника у злочину. Иначе прилнком саслушавања оптуженог Совиља откривени су многи до сада непознатн моменти. Совиљ прнзнаје злочин и не терети никога сем Михаила Томића, тврдећи да му је он помогао у извршењу злачина. Бранко Томић, вели чувао је стражу пред кућом. У вези ^ тнм данас је окован и
Доња сала ЈОШ КРАТКО ВРЕМЕ Раскошна и забавна оперета
(ПеЈегтаиб) ЛИДА БАРОВА, ХДНС ЗЕНКЕР, ФРИДЛ ЧЕПА и ХДНС МОЗЕР Почетак V 3, 5, 7, н 9.30 Ускоро премијера најснажнијег филма сезоне Јигосана" (Р0ВРА1ШЕ) Виктор Франсен, Лиз Дела Мар, Сеси Ха|акава и Лу| Жуве
Горња сала ЈОШ САМО ДАНАС филм руског садржаја
Хари Бор, Жанин Криспин и Жорж Риго Почетак у 3.15, 5.15, 7.20 и 9.-/0 Од сутра уз популарне цене од 5.—, 7.— и 9. — днн. монументални шлагео но роману Марк Твена Краљевић и прссјак У гл ул ЕРОЛ ФЛИН, Били и ^ Боби Мок
Од сутра (среда) у горњој сали БИОСКОПА „Л У К С О Р" Уз популарне цене од 5.-, 7,- и 9.- днн. монумгнталнн шлагер по ромсну МАРК ТВЕНА
У главним улогама Ерол Флин, Били и Боби Мок Почетак у г 10.30, 3; 5; 7 и 9.20
Нехотично убио девојку у колу Пакрац, 17 јануар У о*ближњем селу Лнповцу догодила се тешка несрећа. Сеоски младић Петар Радоњнћ убио је нехотично у колу једну девојку. I Кад је расположење на игрануи било највеће Петар Радоњић је нзвадио револвер н почео да I пуца. Али једног момента, док је Петар поднзао револвер у вис, он је опалио н погодио у десну слепоочннцу деветнаестогодишњу Мару Маленић. Несрећна девојка остала је на месту мртва, а убица се сам пријавно властима. Ф. А.
# Планннско н туристичко др-уштво „Златибор" у Чајетинн одржаће у неде.-иу, 23 јануара, у дворани хотела „Рујно" своју ДРУгу редовну екупштину.
т
ЕШЕ
т к
ОЖБУ 1010
на Београдском саЈму од 23. јануара до 1. фебррара 1938