Правда, 19. 01. 1938., стр. 8

Дирентор Седме гимназије говори о ученику ноји је уоио свога вршњака Млади убица Наум Наумовић бежаоје од куће, пошто је украо оцу 1000 дииара Због тога је био искључен из школе

Кзтсжу Нсимар. У Ссдмо; гимПротж дво нцс другова младог Нзлмз Начмовића. На столу днрсктора г. Влаае Марииковића сто:и мали свсжањ довс>мената. Т у је ч - писница На\-ма На>-м »зића. њсгово сведочаиство о положеној малој матури и неколгцсо лскарских уверења. Свега неклико комада хартије, али говоре много. Г. Маринковић је, међутимГ узоуђен овим догаћајем и не може да задржи осећања. Из првих његових речи осећа се жел>а да баци светлост иа овај креави догађај који је изазвао разумљиво узоуђење у јавности, и да одбрани школу од сумњи које се на њу бзцају поводом оваквих догађзја. — У двадссет четири часа ученици проведу, почео је г. Ма ринковић. у ш.коли свега четири часа У шкали се за то време утиче на њих да би се од њих сгзорили ва .Ђани грађани. Ве.тики део врвиена остаје учеиицима да проведу код родител>а и оии зато треба заједно са школом да раде на васпитању и да пред децом никад не негирају наредбе школе. јер то рћаво утиче на дух деце и њихово васпнтање. Родитељи треба строго да воде рачуна о кре тању своје деце взн куће и ван школе. Све школе се труде, а ова спе цнјалчо. да дођу у што ближи контзкт сз роднте .Ђима. САРАДЊА ЛОМА И ШКО. ЛЕ НИЈЕ ДОВОЉНА Трудимо се да дођемо у ближи додир са свима родитељима, али се често догађа да се сви ро дител,и ие одазивају свесрдно томе позиву. Тгко сам и ја ско ро у овој гимназији »мао случај да је од педесет ученика јсдаог разреда дошло свега тринаест родчтеља. јасно је да. ако се о децч ие води рачуна. о њиховом кретању, да ће се постићи негативни резултати, и то иегативннј^ уколико је већа варош, јер их је тешко контролисатн. Многобројие негативне спољне компоне^пе рћаво васпито утичу на децу. то ће рећи улица, неки филмови. крчмина.тни романи... МЛАДИ ЗЛОЧИНАЦ НЕРЕДОВНО ЈЕ ПОХАЂАО ШКОЛУ — Конкретно о овом ученику, наставио је г. Маримковић, могу вам рећи ово. Он је у ову школу прешао из Четврте мушке пимназије и уписао се 20 октобра прошле године. За вре ме од 20 октобра до злочииа он је врло нередоено похађао шко лу због болести и правдао изостанке лекарским уверењима. Тако да је свега до 15 јанузра био у школи десет до четрнаест дана. Разуме се, да је услед изостанака показао слаб успех. НАУМ НАУМОВИЋ БИО ЈЕ ИСТЕРАН ИЗ ШЕСТЕ ГИМНАЗИЈЕ На сто.ту директора Седме гимказије зазвонио је телефон. Г. Маринковић је дигао слушалицу. — Ево нас двојице у овој незгодн, рекао је после повдрава. Сасвим разумљиво, заинтересовали смо ее, јер је било јасно да је реч о случају Наума Наумовића. Тако смо сазнали да је на дру гом крају жице, г. Стаиислав Вулић, директор Шесте гимназије. Млади злочинац био је ђак Шесте гимназије. — Дакле, био је истеран из Шесте гимназије? — питао је на телефону г. Маринковић. Свакако је добио потврду. јер је наставио: — После се уписао у Четврту. Бво вам његово сведочанство из кога се види да је тамо положио малу матуру. НАУМ НАУМОВИЋ ЈЕ УКРАО ХИЉАДАРКУ И СА ДВОЈИЦОМ ДРУГОВА ПОБЕГАО У НОВИ САД За нас је ово било довољно. Убрзо 010 сазнали и разлог због кога је истераи Наум Наумовић из школе. Ои је, свакако под утицајем кримина.тних романа и извесних филмова. једнога дана сковао план да побегне у свет. Нашао је и два друга који су имали исту жељу. нажалост. не таро рет ку код данашње младежи. Договорнли су се да побегну за/е дно. Најважнији проблем био је како да до!уу до новца. Заради.

ти га нису МОГ.1И. Одлучили су да га украду. Наум Нзумовнћ прнмио је на сеое ту д\"жност. Ннје му било тешко да дође до циља. Знао је где отац држн новац. И јеанога дана г. Филип Наумовнћ је остао без сина и без хиљаде динара. Са Наумом је »гестало и двојице његових другова. Алн ниЈоу се оствариле њихоее жеље ! ;а пропутл ју свет, можда да о|ду у Холив\д (не треба заборавитн да се Наум и његова два I друга са којимз је бно оне веI чери када је потегао нож на несрећног Радоваиа Јанића. бавнлн скупљањем слика филмских глумаца). да постану славну као каубојн нли стетскн авангуристи. ' Њихое пут трајао је са.чо до Новог Сгда. Одатле су враћени кућама. Школске власти поступиле су против Наума Наумовића и он је иокључен сз Шесте гимназије за годину дана. О ДРАГИЊИ ЈАНИЋ ЊЕН ДИРЕКТОР СЕ ИЗРАЖА. ВА ЛЕПО Док смо се бави.ги у канцеларији директора г. Маринковића, чули смо из њс-гоеог телефонског разговора са дирсктором г. Вулићем још једну сгвар која није без иитереси. Г. Мзрннковић сс интересовао за Драгињу Јанић. сестру погинулог Радовзна ЈаннЂа, ко^у је о« пратио из школе сзаке вечерн. да би је заштитио од насртљивих младића, па и оне кадп је тако неорећно погинуо. — Добра ученица? — поновио је замишљено г. Марннкозић речи свога саговорника. А одмах затим: — Уредна и ваљанз ТУЖНА ОКОЛИНА У свом скромном чнновннчком стану, у^улици Михаила Газриловића 5. унесрећена псродица Јзнић беспомоћно оплакује :зог већ сахрањеног јединца Радозана-Буце. који је у седамнаестој години страдао од дечачке преосетљивости свог вршњака Наума Наумовића. Један незнатан сукоб у улици Јанка Веселиновића завршен «рвљу и смрћу недужног Радована Јанића, којн је својим младим прсима хтео да заштитн петнаестогодишњу сестру Драгињу. ученицу четвртог разреда Шесте женске гимназије. Трагичан крај овог непромишљеног обрачунавања седамнаесто годишњих гимназиста унесрећио је и поразио две скромне. мирне породице, којима су њиховн синови били сва родитељска радост и нада. КУЋА У ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКОВОЈ 59 И јутрос је кућа Филипа Наумовића, у улици Престолонаслед ника Петра 59, била предмет ин тересовања радозналих пролаз«ика. Убиство гимназисте на ,.Ко тежу Неимар" одјекнуло је сензационално и изазвало различнте коментаре. Догађај је деловао утолкко теже што је и виновник овог немилог случаја седамнаестогодишњи гимназист. — Нико не би веровао да ће Наум учннити тако шта... — говорили су (јутрос суседи у дворишту куће младог убице. Стан родитеља Наума Наумовића био је закључаи. Унутра није било никога... — Не знам куда су отишли. каже једна старица из сутерена, — можда су у цркви, или у Управи града... Старица се крсти запањено и уздише. ШТА КАЖУ СУСЕДИ О МЛА. ДОМ УБИЦИ — Несрећно дете! ... — шапће старица богобојажљиво. — Вас је изненадио овај Наумов гест? — Како да не! Не само мене, него све нас што смо га познавали... Ја овде стзнујем шест година, знам га док је још био оволики... Старица каже за младог убицу да је био некако сувише мнран н скривен. Једва назове добарда.; и никад ништа не говори. — Ми смо мислили да је то из срамежљивости. А ето, изгледа да је био потуљен... — Погуљен, наравно! — умешала се друга жена. — Мене је једанпут гађао лоптом правс у око и хтео да ми разбије гтрозор. Одмах сам видела да је то некакав обестан дечко. ТРИ ДРУГА Један старији господин из дво ришта исте куће каже како седамнаестогодишњи убниа Наум био, бар на изглед. врло миран и новучен дечко. Нн са ким од суседа није разговарао... — Али сваке вечери долазили су му пред капиЈу два друга одлазили су некуд, свакодневно... Њих тројица били су нераздвојни. Но, није се дуго задржавзз ван куће. — Мајка га увек сачекивала на

ј бзлкону и он )е долазно најкасније до девет увече, знми још МАЈКА МЛАДОГ УБИЦЕ Нешто после девет часова на ншла је споља једна старица, за брађсна црном свиленом марамом, погружена и са старим кишобраном у сувоњавој руцн. — То је његова мајка! — шанули су суседн н разншли се. Старииа је пошла степенншту не дижући главу. Испод мараме вирнлн су прамнови седе коЊој је име Стојанка. Стара 53 године, отприлике. — Не сећам се тачно, — кажс она уморним гласом. — Нисам писмена... Онз је из села Вевчана, код Струге. И њен муж је отуда... — И Наум ми с^ родио тамо, — уздише мати, тарући замагље не очи. — Било му је пет година кад сам с Фнлипом дошла у Београд. И Наума смо довели. ТРАГЕДИЈА ПОРОДИЦЕ НАУМОВИЋ — Ех. синко... Шесторо самја сахранила, док нисам одржала ово дете... Сад бих ја имала сина од тридесет годнна и унучи ће... Али. ето, несрећа! Наум м» је најмлађи, јадно дете... Стзрици су потекле сузе низ свело лице. — Несрећна сам ја мајка, јецала је стара жена. — Не знам шта сам згрешила Богу?... Старица Стојзнка Наумоваћ враћа се за моменат у прошлост. Кад је сахранила и шесто дете (била је ћерка), дошла је с мужем и најмлађим сином у Београд. Озде су отворили радњу (народну кујну). — Заједно смо радили, ја и Фи лип. И зарадили смо неку парицу... Онда су купили кућу, ов\' у улици Престолонаследника Петра 59. И посветили сву своју роднтељску пажњу свом једино преживелом детету — Науму. — Али стално сам стрепила да му сг нешто не догоди. И ето... УБИЦА ЈЕ ТЕК СУТРАДАН САЗНАО ДА ЈЕ УБИО БУЦУ Уплакана и дршћућим гласом потиштена старица описује како је сазнала да је њен син убица: — Те вечери дошао је кући као и обично, око осам сати. Ни шта ми није рекао, нитн сам \г што приметила... Све је било као увек. После девет легао је и спавао мирно целе ноћи... спавао је, — подвлачи старица. јер ја њега увек осетим кад је будан. Сутрадан изјутра Наумов отац ушао је у собу где су још били Нгум и мз ка. И узбуђено рскао да је прошле вечери. ту негде у близини, неки гимназигта убио свог друга. због девојке... Тада је тек Наум потрчао за новине. Кад се вратио, био је блед и унезверен. — Јао, мамо, па ја сам га убио! — крикнуо је тада млади убица и пао на крезет онесвешћен. Дуго је требало да се запренз шћени родитељи приберу. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА — То је за мене био гром! каже Филип Наумовић, отац мла дога убице, који је и сам дошао кући. Пошто су повратили дечка из несвесног стања, родитељи се :а гласили да ствар сами пријавг властима. Али претходно су хте ли да се посаветују и са род-

Г. Влада Марннковн!. даје изјаву нашем сараднику и8"

** г

-4т—

1 *

ПРАВДА 8 19-1-1938

је крв са камс Наумовнћа сродна крви убијеног Јанића. Начмовић је потом молио и прск.1ин.зо Романа н Ђурковића да га нс оиду. што су «_м°јица у првом моменту и обсћади. Сва троЈииа с>' натре тзрО»1ли да уологге убнјеног Јанића нису познавали. а Наумовић Је чак рекао да покојног Јаиићз не познаје нн нз показашЈх фотг.гр^фија Међутим. лоиинјс сведох Ромако је кзјавио да Уби1'сног Ја<н «ћл пззнз е. НАУМОВИЋ ЈЕ РОМЛНУ РЕКАО ДА ЈГ КИВ\Н НА ЈАНИЋА Аврам Ро.мано којн јс у п" вом момемту порицао да је опште познавзо убијеног. пос •< неколико постављених му питања. изјзвно је да му је Наумовнћ оне вечсри кад се убиство одиграло рекао да Јанићз познаје и да је одавно киван на њета. — Да ли сте познавали Драгнњу Јаннћ као и да ли се оиа познзвзла са Наумовнћем? Обојица су на ово питање пружнли одговор: — То нам није познато. Никада ниомо билн са њима заједно у друштву.

Око куће мла-^ог уб и це с тал но се окупља маса света

бином. И мајка је повела Наума њего вом течи г Здравковићу, апела ционом судији у пензији и адвокату. А г. Здравковић је истог јутра. око 10 часова, дошао с Наумом код шефа Крнвичне полиције г. Раде Петровића. „МОЈ СИН НИЈЕ ДРИВ" — КА. ЖЕ ОТАЦ УБИЦЕ — Нисам се надао, нисам могао да верујем!... — нервозно ;е узвикизао Филип Наумовић, отац младог убице. — Али мој син није крив! Ја верујем да није крив, јер видите и онај је имао кзму... Мој син се бранно, је ли?...

Убичин отац изгледа као да је још узек збуњен овом изненадном несрећом. На једној страни он имз пред очима судбину свог једннца, а на другој — тежину његовог дела. — Страшно, господо!.. Ја не знам... Не знам шта да радим!.. Филип Наумовић је сав дрхтао. — Али ја бих да спасем своје дете. Није он крив, него ето тако... Био је слаб ђак, па онда друштво... а мајка му давала новзц.. Несрећни отац збуњено слеже раменима и жури у кућу — Збогом!

Што ппичпју другови млодог Ношвићо, оневици несргћног случојо

НАУМОВИЋ ИСПРАВЉА СВОЈЕ КАЗИВАЊЕ Нзумовић је у почетку свога саслушања ствар претстављао сасвим на други начин. Да је због неких којн су га нападали у Јатаган Мали кад је пролазио за школу куттио каму како би се од њих заштнтио. Поред тогз он је рекао да су његови другоен зиали да има каму ко.гу им је показивао. Затим На \->1овнћ каже да иу је једном приликом рекао Романо да ће и он да се снабде камом. која му може затребати. Поред осталог рекао је да је свраћао кући због тога да изнесе новац за књигу: „Пази, онима се", коју м-у је Романо продао. Порицао је да су видели гомилу на углу Јанка Веселиновића улице као и да уопште нису зналн да је неко убијен. Исто тако порицао је да је Романо рекао да убнјечог познаје и да му је овај одавно киван. На суочењу са Ћ>рковићем и Романом Наумовић је испрзвио исказ у толико што је рекао да кад је пошао кући по новац. да је видео гомилу света на углу Јанка Веселиновића улице. Наумовић претставио је да је на овај начнн сазнао о убнству: — Отац му је прочитао у новинама о случају Јанића. С обзиром да је леш иађен у близини места где сам је ударио неког ученика, поверовао сам да сам јз убица и испричао својој мајци, која ме је одмах упутина нашем рођаку г. Здравковићу. Код свога рођака одмах сам отишао и испричао целу ствар како би ме он упутио шта даље да радим. НАУМОВИЋУ ЈЕ САОПШТЕНА НАРЕДБА О СТАВЉАЊУ У ИСТРАЖНИ ЗАТВОР Саслушањима која су обавље на >уче поподне и данас пр * подне углавном је истрага зазр шена. Државни тужипац за град Београд на оонову свих до сааашн.нх саслушзња и доказа предложио је истрзгу и истражнн затвор. На основу овог пред Лога истражни судија г. Драгољуб Азрамовић издао је наредбу о отварању истраге и истраж ног затвора над Наумом Нз\'мо аићем. Данас пре подне у судском за твору саопштеиа је ова наредба Науму На>-мовићу. Истрага ће бити настављена •новим саслушзњима још неколи цнне сведока као и оца убијеЧ90Г, Милана Јанића.

к_1Ј

У Окружном суду за град Бсоград истражни судија г. Драгољуб ЈовановиК са испитаним суди јом г. Браном ИвкоВ &Кем наставио је извиђаје по случају убиства гимназисте Радована ЈаниКа. Саслушанн су сведоии. очевиии. гимназисти Бранислав ЂурковиК н Аврам Романо. Ова двојииа учсника петог разреда гимназнје, били су критичног тренутка заједно са Наумом НаумовиКем. У БИОСКОПУ НАУМОВИЋ НОКАЗАО ЈЕ СВОЈИ.М ДРУГОВИМА КАМУ Истог дана кад се догодило убиство НаумовиК, Романо и Ђур ковиК били су у биоскопу „Метропол" где су гледалн фнлм „Трн момка у пансиону" и један каубојски фил.ч. Том приликом у биоскопу НаумовнК показао је својнм друговима каму, али ннје рекао ни зашто ни од кога ни ку да је исту купио. После биоскопа. кажу Романо и ЂурковиК. отишли су опет заједно куКи. Бндо је шсст и по часова увече кад и' је при пролазу кроз Орловску ч ну позвала нека жена, која • <е за јевтине паре нсшто нудила. . !а умовиК је и тада извадио каму и препремио за одбрану, јер се бо

Јао, како им Је рекао. да га та же на не одведе негде где биганеко напао. Док је НаумовиК ушао код те жене, коју раније ннје познавао. љегови другови Романо н Ђурко виК сачекали су га на улиии и за једно са н>им продужнли ка куКи НаумовиКа. Како они дал >е прет стављају, требало је да НаумовиК Роману прода неке сликс фил мских глумана. НАУМОВИЋ ПОКУШАВА ДА ПРИКРИЈЕ УБИСТВО Код каване „Велика Србија" суспигао их је гкжојни Јанић и левим раменом ударио Наумовића, а гЛугом продужио свој пут. Наумовић се мало занео. Затим је потрчао и подвикнуо убијеном: „Зашто ме гураш?" Јанић се повратио. Пошли су је дан другом у сусрет и у једном момеиту кад :е Јанић сагао. Наумовић га је ударио камом у леђа. Потом је Јзнић без речи отрчао за угао у Јанка Веселиновића улиои, где је одмах затим и пао. На пигање да ли је са покој»им Јанићем била његова сестра Драгиња Ђ\оковић и Романо рскти с\ да се не сећају та је са чбијеним ишла његова сес. тра чли лр>.. женска особа. После свега овога сва троји-

ца настзви.ти су пут ка НаумовуЉево) к>ћи. Романо и Ђурковнћ сачекали оу Нз> - мовића на углу, док им не изнесе фотогра фије филмских глумаца. Чим је изишао из куће, истим путем оу пошли натраг ка Шуматовачкој улици. На углу Јаика Веселнновнћа улице приметили су гомилу све та и чули неку лзрму. Ђурковић је предложио да оду и виде зашто се свет скупио, јер је по мислио да ту лежи онај дечко кога је Наум ударио ножем. На умовић је енергично од тога од враћао и рекао да продуже пут. ЋУРКОВИЋ ЈЕ ЗАТРАЖИО КА МУ ДА ВИДИ ЈЕ ЛИ КРВАВУ Како је Наумовић одбијао да пође на лице места и виде да лн се свет окупио око леша гимна зисте Јанића, то Ђурковић сумњајући да је Нзум извршио убиство. затражио је каму како би > да ли |е крвава. Ђурковић. како он каже, није приметио кре на камн. Постоји веро ватноћа да је Наумовић каза :е - шао у своЈ\ кућу да узмс чеке '•■)гогра(1)ије филмских -т\мзз чскористио прилику и п'»К"Ушао за каму обрише ол чр*и. Мало крви која је нађена на ками упућено је заводу за судску медицину да утврди да ли

клкво Гћ л аити ст^тутс 18 ЈАНУАР Европа: Депресија над северном Европом померила се да .ђе према исгоку изазивајуКи ккшу на Балканскоч Полуострву и у По.ткжој. Нова депресија појави.\а се изнад Ирске изазивајуКи облачно и кишно врезде. Висок притисак са делимично облачним временом и Јутарњим ма глама влада још у југо-западном делу Европе и делом у сред н>ој Европи. Температура опала на западној половкни а порас.\а на југу у југо-исгоку. Југославнја: Облачно у це.\ој Краљевини. Киша пада на северној половнни а снег у ју.и ним планинским пределима. Тем пература порас.\а у целој Крал>евнни. Миничална темперагура Калиновик мииус 5. а макси малиа Мостар 15 степени. ПРОГНОЗ А ВРЕМЕНА ЗА 19 ЈАНУАР: НаступиКе постепено развед оавање на веКој северноЈ поло чнни а пр;овлаћиваКе облаччо са нешто кнше на јужној половн чи Кра.т>евине. Температура без Јнатне промене. Сунце излази у 7 10 а залази у 16 28 часова.