Правда, 03. 01. 1939., стр. 1

Број 12265

Годпна XXXV/

Београд, уторннк 3 јануар 1939 године, Влајковићева 8.

11РИМЕРАК 1 дпнар

ПОШТАРИНА ЛЛАЋЕНА У. ПОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋ АЈУ Чек. рачунбр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25552, 25553, 2555', 25555; АДМИНИГ-ТРАЦИЈА 255 51. Број фаха „Правде" на пошти 54.

Програм боравка енглеских државника у Риму

У част претседника владе и министра иноараш пошво Велике Британије припремо се свечан дочек У петак, 13 јавуара, г. Челжберлен и лорд Халифакс посетиНе Иатнкан

Пред отварање америчког конгреса Репубпиканска опозиција спрема напад у оквиру постојећег споразума са впадом

Вашингтон, 2 јануар Пред састанак амеркчког конгреса, почетком јануара 1939 године, сви стручнн привредни листови доносе предвиђања о будућој финансиској и привредној политици владе која ће, у поређењу са ранијнм годинама, морати да води рачуна о појачаној републиканској опозицији и извесним чињеницама пословног америчког света чији су захтеви, нстина, смањени, алн баш зато треба да буду спроведени. У пословним круговима Сједињених Држава верује се да ће влада лакше прнступити ревизнји једног нзвесног броја мера предузетнх у оквиру политике Н>у Дила, нарочито на пол>у соција.тне политике, која је у тим круговима сматрана као претерана. Нико, међутнм, нн у демократском ни у републиканском табору не верује у то да ће претседник г. Рузвелт коначно одустати од социјалне реформе предузете у току последњих пет година. Свуда се признаје да је овакво- социјално законодавство већ деценијама чекало на остварење у Сједињеним Државама. То, међутим, не искључује потребу ревизије извесних делова законодавства. Опозиција нарочито устаје против начина стварања резерви у осигурању за случај старости на терену општег законодавства социјалног ооигурања. Такође се критикује осигурање за случај незапослености, јер се каже да је учешће у стварању потребних резерви и расподела терета неједнако, на штету послодаваца, па чак и поЈ*единих савезних држава. На терену општег законодавства о раду, критика је, у првом реду, уперена не толико против новог закона о минималној надници и максималном раду, колико против нове установе снажног радничког синдиката. Против овог новог радничког синдиката Лабор Рилешен Борд не устаЈ "у само индустриска предузећа, но и два, до сада највећа, радничка синдиката. Нарочито Америчка федерација рада. Ове установе засновале су, наиме .своју акцију за побољшање стања и положаја радника на сталној, компромисној сарадњи са послодавцима тако да су у ствари послодавци диктовали своје захтеве радничкој организацији. Нови закон о синдикатима, који треба да створи самосталне и потпуно независне радничке организације, израђен је на основу пројекта. За све време изборне кампање републиканци су настојали да сенатор Вагнер буде тучен на изборима. Он је, међутим, у држави Њујорк био понова изабран за шест година, што сетумачи као жеља радништва из ове савезне државе да се његов закон о овим радничким синдикатима одржи на снази... Ипак, са сигурношћу очекује се да ће већ на првим заседањима америчког конргеса бити покренута снажна кампања протнв новог закона о синдикатима. Верује се, међутим, да реаубликанска опозицнја у овом погледу неће доћи до конкретних позитивних резултата, утолико пре што су од стране демократа дате концесије на другим теренима. У привредним круговима влад а велико задовољство збогтога што је Нзу Дил одустао од контроле иад мвогим иидустри-

ским савезним државама. У том погледу нарочито су значајни уопеси републкканаца у Пенсилванији, Охају и Мичигену. Америчка влада, у тој арцнји, базираће своју политнку на сарадњи са радикалним крилом америчког синдикалног покрета. У пословнми круговима Сједињених Држава верује се да ће на претстојећем заседању америчка влада, у тој акцији, базибаза у односима капитала и рада; ово би било утолико потребније што је понова угрожен конјунктурнн полет који је почео у Сједињеннм Државама пре неколико месеци, а што се већ у извесним великим индустријама предвиђају крупни штрајкови, нарочито у индустрији за наоруЖање. За време конгреса биће, најзад, проучавано питање нове пољопривредне политике Њу Дила, за коју се верује да ће бити под утицајем исхода избора и новог састава америчког парламента. Очекује се да ће претставници великих фармера устати против досадашње пољопривредне политике г. Рузвелта, али се њихова опозиција, према садањем режиму, много прецењује. Извесно је само то да је демократска странка претрпела извесне неуспехе, поред извесних индустриских области, у неколико крајева велнких култура пшенице и кукуруза. Уколико ће се показати извесна опозициј'з према домадашњој пољоприврелној политици, то ће бити у циљу израде једног пољопривредног програма у коме би произвођачима пшенице и кукурузз одређеним државним субвенцијама било загарантована мннимална цена и зарада, а против сваког ограничења површине засеј'ане овим производима, као што би то желео министар пољопривреде г. Валас На свим теренима, међутим, републиканска и друга опозиција остаће изгледа сасвим блага Претседник г. Рузвелт дао јо републиканцнма извесне концесије на привредном и финансиском проблему тако да оне, под данашњим приликама, потпуно задовољавају захгеве индусгрије и финансије. Г. Рузвелт је, наиме, решио да настави политику одржања конјунктуре и отклањања кризе нарочито помоћу повећања наоружања, што му уосталом налаже међународна ситуација. Највећи део привредних кругова пристао је на ову привредну политику г. Рузвелта који је са своје стране

Г. Рузвелт

неће претерано повећавати утицај државне контроле на приватну привреду и да ће га по могућству смањити тамо где се буде показао као непотребан. У дао извесне гарантије о томе да том погледу постигнут је споразум између државе високих индустриских и финансиских кругова, на основу којега је оклопљен мир. Најкрулније питање на идућем заседању америчког конгреса биће, бесумње проблем ограничења површине засејане нарочито пшеницом. Према плану министарства пољопривреде, у току године 1939, целокупно плодно и засејано земљнште биће смањено за 25%, како би се спречило много нагомилавање залиха за идућу годину. Од целокупне површине од 365 милиона акра засејане у нормалним приликама памуком, кукурузом, пшеннцом, дуваном и пиринчем, према предлогу владе у идућој годинј! треба да буде засејано свега 275 милиона акра, док ће остатак бити претворен у пашњак н ливаде. Као отштета пс љопривредним произвођачима одобрени су кредити за субвенције у износу 712 милиона долара. Ограничење се оставља сваком пронзвођачу, али ниједан од њих неће нмати право на субвенциЈ *у у случају да пређе максималну површину. Према изјавама министра пољопривреде у идућој години моћи ће да се јасно виде први резултати аграрне политике владе, пошто у прошлој години све производне аграрне гране још нису биле под пуном државном контролом. Верује се, сем тога, да ћс ограничење површине бити допуњено ограничењем пласманз н то спеиијалним законом услучају да се прнмети да пољопри вредна пронзводњз превазнлази једну одређену границу. За ово је, међутим, потребно изгласање две трећине произвођача тако да ће, пре него што се приступи спровођењу овнх мера, морати да се приступи гласању. На спољно - политичком терену конгрес ће се вероватно ограничити на сасзим општим линијама тако да се од њега не могу сазнзтн никзкве појединој С ти , сем ако дође дО чнтервенције кзкве утнцајне личноста сената, која ће нм?т:> да изнесе званично гледиште или владе или републиканске опозиције Опојединостима у оквиру општег спољно - политичког правца неће, међутим, бити говорз, тако да у том погледу остају м даље меродавне изјаве г г Рузвелта и Хела Совјетски протест у Прагу због антисовјетске пропаганде Париа, 2 јан^ар (Телефоном) Јутрошњн „Матен" доноси аест из Москве да је влада Совјетске Русије понова уложила протест код чешко-словачке владе због пропаганде против Совјетске Русије у Прикарпатској Русији У нотн совјетске владе тражи се да чешко-словачка влада предузме мере у циљу сузбнјан>а ове лнтисовјетске пропагакде.

Рим, 2 јануар Агенција Стефани јавља: При доласку г. г. Чемберлена и Халифакса на станици ће им се одати почаст, која припадз њиховом раигу. Енглески премијер г. Чемберлен и министар спољних послова г. Халифакс стижу у Рим специјалним возом 11 јаиуара око 13 часова. Одмах по доласку они ће се уписати у протоколне књиге претседника владе и министра иностраних послова, па ће онда бити примљени код г. Мусолиниа, који у 21 час у палати Венеција приређује банкет у њнхову част са пријемом. Сутра дан гости ће положити венце у Пантеону и на гробу Незнаног јунака, па ће онда бити прим.љени у аудијенцију код Њ. В. Краља и Цара, којн ће их задржати на ручку. У 15 часова присуствова-ће на Форуму Мусолини вежбама италијанске омладине. Увече се приређује у њихову част гала претстава у Опери, а после тога министар иностраних послова приређује вечеРУ- У петак, 13 овог месеца, гости ће учинити посету Ватикану. После подне обићи ће изложбу аутархије, а затим ће присуствовати пријему кој'и префект Рима приређује. Увече бнће вечера, коју приређује у амбасади британски амбасадор. Г. г. Чемберлен и Халифакс 14 овог месеца у подне напуштају Рнм. ВЕЛИКА БРИТАНИЈА ИЗГРАДИЋЕ У ОВОЈ ГОДИНИ 45 РАЗНИХ РАТНИХ БРОДОВА Лондон, 2 јануар Велнка Британија израдила је у току прошле године програм поморског наоружања за 1939 годину. Према том програму у току ове године биће пуштено у саобраћај 45 нових ратних бро дова са укупно 355.705 тона. Ова цифра није никад забележгна нн у једној држави у мирно дОба. Нови ратни бродови, који ће бити изграђени 1939 године, са-

Гроф Чано

стојаће се из 5 оклопњача са укупном тонажом од 175 хиљада тона, 3 носача авиона са 69 хиљада тона, 5 тешких крстарица са 40 хиљада тона, 7 лаких крстарица са 38 хиљада тона, 11 разарача са 20 хиљада тона, 9 подморница са 9855 тона, чему треба додати већи број помоћних поморских саобраћајних сретстава за ратну употребу, као што су бацачи торпиља, реморкери, и други. Прва енглеска оклопњача у то ку ове године биће „Краљ Ђорђе Пети", која ће у присуству Краља бити пуштена у саобраћај 21 фебруара. Слични брод „Принц од Велса" биће лансиран у марту. Остали ће бити пуштени у саобраћај у току лета и јесени. Сви ови бродови биће снабдевени са 10 топова од 356 милиметара, а њнхова брзина биће већа од 30 чворова. Седам лаких крстарица сачињавају једну специјалну класу, која се још не налази ни у једној флотн на свету. Имаће 5450 тона и брзину од 33 чвора. Биће наоружана са 10 топова од 131 милиметра. Пет тешких крстарица су најновијег типа и имаће 8000 тона,

са брзином од 33 чвора и снабдевене са 12 топова од 152 милиметра. Три носача авиона биће од по 23 хиљаде тона и претстављаће највеће носаче авиона конструисане за флоту. Све остале јединице биће такође најмодернијег типа са најусавршенијим допунским апаратима. У тренутку кад ових 45 бродова буде пуштено у саобраћај, у изградњи ће се већ налазити нови бродови, од којих две оклопњаче од по 40 хиљада тона, четири тешке и три лаке крстарице, као и већи број лаких бродова, сем оних оклопњача, крстарица, разарача и подморница, које ће бити одређене у току ове године, а чији ће број, како се предвиђа, бити знатно већи него у протеклој години. Велика Британија ће у току ове године уложити огромне напоре на повећање своје војне и поморске снаге. Израђен је већ и програм, који ће се извести у току ове године за повећање ефикасности одбране од напада из ваздуха на континенталну територију. Сазнаје се да ће ускоро бити образован корпус од 80 хиљада људи специјално намењених одбрани из ваздуха. Предвиђени су већ огромни кредити за повећање антиавионског апарата и усавршавање његове службе. Листови у вези са овим планом износе огромни значај повећања поморске и ваздухопловне силе, које ће у евентуалном будућем рату сарађивати са француским силама. Повећањем броја ваздухопловних ексадрила биће онемогућен сваки ефикасни напад на европску територију Велике Британије. Енглески ловачки авиони моћи ће да сарађују са француским у циљу одбране заједничке границе на Рајни. То је утолико природније што се одбрана британске територије уопште не може да замисли без истодобне одбране границе на Рајни.

Пут претседника француске владе Г. Далад -е ;е јутрос стигао на Корзику

Париз, 2 јануар Претседник француске владе г. Даладје укрцао се синоћ у 22.45 часова на брод „Маршал Фош", на путу за Корзику. Г. Дмладје .|е јутр гаг. на Корзику, где му је прнређен срдачан дочек. На железничкој станици у Паризу г. Даладјеа су нспратили, поред осталих, мннистар спољних иослова г. Жорж Боне и министар ваздухопловства г. Гиј Лз Шамор Маса свста поздравнла је г Дзлзајеа на лионској железничкој станици. У Марсеју г. Даладјеа је до^екао министар морнарнце г. Кампенкн, којн је требалп да отпутује на Корзику још прексиноћ, да би на Корзнпп дочекао претседника владе, али збсг буџетске дискусије у Народној скупштнни крснуо је свега два часа пре Даладјеа. У Марссју су дочекзли претседника владе бивши министри г. г. Пјетри и Ландри и генерали г. г Жорж и ВиЈмен. У Тулону укрцалн су се на брод „Маршал Фош" иретседник владе г. Даладје, мннистрн г. г. Кампенки, ПЈетри и Ландри. Генерали г. г. Жорж и Вијмен укрцали су се на брод „Сифран". Оба ова ратна брода имају. по 750 цланова посаде н по ЗО.официра. , У Туцису се већ налази 60 француских новинара, који ће прнсуствовстн дочеку претссдника владс. У својнм нзвештајима са Корзике, листови говорр о ееликом одушерлЈењу становништва ово-

га острва пред долазак г. Даладјеа. У свима селима и варошима, каже јутрошњи „Ордр", становништво је и овом приликом дати доказа своје оданости отаџбини. Приликом посете г. Далад^ јеа Корзици, становништво овог острва је још једном симболички положило заклтеву верности отаџбини. Г. ДАЛАДЈЕ НАСТАВЉА ПУТ ВЕЧЕРАС ЗА ТУНИС Париз, 2 јануар Прву посету претседник француске владе учнниће главном граду Корзике Ајачиу, родном месту Наполеона, које је већ од јуче искићено заставама и које се налази у свечаном расположењу. Затнм ће.следовати посетавеликој ратној. луци на Корзици, Бастнјн, где је већ стигао на ратној лађи „Снфран" министар морнарице г. Кампенки. Вероватно је да ће г. Даладје још вечерас продужити пут за Тунис где је прва посета немења луци Бирезта. Г. ШОТАН ЗАМЕЊУЈЕ Г. ДАЛАДЈЕА Париз, 2 јануар Агенција Стефани јавЛЈа: За време пута претседника владе г. Даладјеа на Корзику и Тунис замењиваће га потпретсед ник владе г. Шотан. Г. ДАЛАДЈЕ СТИГАО У ТУЛОН Тулон, 2 јануар Авас јавља: Г. Даладје је стигао у Т ^он синоћ у 22.10 часова. ^рс.тарнца „фош", којом лј гује г. Даладје, испловила је из тулонског пристаништа у 22.40

часова. Крстарица „Сифран", на којој се налазе министар морнарица г. Кампенки и дичности из пратње, кренула је неколико минута касније. НЕМАЧКА ШТАМПА О ИТАЛИЈАНСКО - ФРАНЦУСКИМ ОДНОСИМА Берлин, 2 јзнуар Агенција Стефани јавља: Немачка штампа подвлачи озбиљност француско • италијанског сукоба и изражава наду да ће Француска и ту показати дух свога реализма, који је већ била посведочила у Минхену поводом чекословачког питања. Г. БОНЕ ОТПУТОВАО ИЗ ПАРИЗА Парнз, 2 јануар Авас јавља: Министар иностраних послова г. Жорж Боне отпутовао је вечерас у Межев, где ће остати неколико дана. ФРАНЦУСКИ БУЏЕТ У ЦИФРАМА После изгласавања предлога буџета на четвртом читању. буџетска равнотежа је постигнута у следећим цифрама: Приходи 66 милиЈарди 388 милиона 68 хиљада 27 франака. Расходи 66 милнјарди 364 милиона 624 хиљаде 59 франака. МАЛО МИМОИЛАЖЕЊЕ СКУПШТИНЕ И СЕНАТА Скупштина је поново наставила рад, али је одмах седницу прекинула како би финансиски одбор могао да заседава. Размимоилажења нзмеђу Скупштине н Сената свела су се једино на члраграф 12 финансијског зако:а и параграф 11 буџетског нредлога.