Правда, 10. 01. 1939., стр. 12
ОВДЕ КАКО ИЗГЛЕДА, МУВЕ ДРЖЕ ОДЛИЧНО ПОСЕ1 ЋЕН ГОДИШЊИ КОНГРЕС
БОРБА
БЕЗ
милости
Како су гангстери ослободили свог друга, који им је омогућио да побегну из затвора После убистиа - весеље
дрхиш! т^и1 смрћу. дож 7 др у»отвеш роба}сш. »ок «• *»сто срст»»р* у дмдосвтоРОДЈШ Н&Ј роблЈЈ Ж Т*ЈШОМ осу^■ду мим ЧИ ЈМ С« ТЖ ШХ1 «**»■ ■ дд б^де помаловал. Пров,чи * }*Д«" у<5ааа «од н*с ост*ј«
: пад воом* Исто тало држ &м у^НЈ&*>« робв)•. Д*>* 7 ДрЈ-пм с* тдесгт гоМШ*. Злочжвц троб* дж ешо та )ШХЖ9 дртчале побвгк* у другу ■ Д* ЖЈ&ети« ОХЈ »сћу кдмгу. Екј* свОЈГГмв с жајвоКн* 7 0 ]вд »внни А»п1ВМП добро ЈМЈ7 7 I '*> трвб» и жвврше Ш ДЛ бтдт В*}блаВ1* хшлк ■сто т«ак» лобро *иаЈ7 ш _ . најчажш« ц ЗалЈ7 ■ то гд« мог7 вов
«о ј» 14 дедембра полицасног жомосдра Ви.%ема Шаириа га Чкнага, ■ то у трвгттху кад јв оа»ј гтво да га ухапсл. Днлангерова Лалда, уоред дала, упала ј « у Народну баотсу у Чнкагу, убила, полЈгцаЈца Малвја н однвла 20.000 долара у готову. Зло чанцв су послв тога, у друштву сасдах (прнјатељнуа. отпутоввлн _аа опор&вак" у Флорнду. Днлннгор, Пнвпонт, Маклвј н К.\орж ннсу овдв бнла скгурни н »ато су одлучала дж с прнјатељнцазм стосет« об«л7 Пацнфика. Онн С7 прегкинули путова»в у Тусасону у Аравоау в отсели у тамошн>ем хотелу „Кокпрос" ■ ту се упнсалн у хотелсжу кнгагу под лажннм нмв нима. Оао јв »а »ах бнло судбо-
шофоаима полвцјгј *. јавнла да су жемоћI иолишчкам аруто-
—. Прошлв годаав нварше јв 7 Аморкца 12.000 тбвстааа, а да ж» говорам о оствлнм »лочжнлма, чдји бро] првлаза једва калоов. А то бж кначало да јв у Сједжгензм Аморачкжш Држава-
ворао ј « малсорв о шост хх.1>&да гаспхп-ера, ала у нашој архааж а-
ЈНХ су 12.610 »абележена жао отнсци најопасннјнх »лочанаца. То су гаагстери у ггуном смнслу. А од тог броја помнловано је 3576 лкца. Ухолико се ово продужн, »лочннцн ће довестн Амернку до пропастн. Дож широк« мас« толорирвју »лочнначка рад н док св у фнлмовима бандитн приказују жао нека хероЈн, полицнске вл&сга су немоКне да ое боре са »лочннцнма. Шеф полнцнје Хувер поглед&о ј« у своје списе и н&ставно. — Ја К7 вас упоаната са аутеитнчним подацнма окнх »лочнна, које су нввршнлн Днлкнгер н н>егова банда. До 10 маја 1933 године, све док ннје помнлов&и, Далингер је био скоро неповнат. После тог помнлован>а н к>еговог отпупгган>а п» државне тамннце у Икдиј&ни , ми смо регнстровали читав низ н&п&д& на банке у Охају, Мичнгану. Индијани ж Илнносу. Информације, жоје смо добнли, довеле су нас на права траг Дилингера и »егове банде. Због похаре јодне баик«, Дилингер је 22 септембра ухалшен у Дајтону, у држави Охајо, 28 септембра пред&н је Шернфу Жесжу Сарберу, који га је притворао у тамошњем ватвору. Увечв 20 ожтобра три човека дошла су у канцеларију Шернфа Сарбера, претставивши се као чиновници држаане тамнкце у Индијаии. Они су изјавили да су дошли по Днлннгера и да ће га вратнти у ту тамницу. Шернф је захтевао да му покажу своје легитнм&ције. У мвсто к>их један од банднта је н»вадио револвор из џепа н почео да пуца говорећи: — Ово је моја легитимација! Шериф је на месгу остао мртав, а бандити су се дочепалн кључ*ва и ослободили Дилннгера. Шерифову жену и љеговог помоКиика затворили су у једну Келију н атим побегли на Шернфовом аутомобнлу. злочини ЏОНА ДИЛИНГЕРА Поверљивим путем ми смо дознали у којем правцу су побегла. Ос&м опасних злочинаца: Харн Пиемонт, Русел Кле >ок. Едвард Шоз. Чарли Маклеј, Џон Хамилтон. Јозеф Фикс, Валтор Дитрах и Јозеф Вурнес побегла су 26 соптембра из државне тамниц« Иидијане. Довналн смо да су Пиемонт, Клерк и Мажлеј, & помоћу извесног Хариа Копеланга, ослободили Дилингера и» тамнтч« 7 Лкми. Пркликом хапшенл 7 ДаЈтон^. код Диликгера С7 нађене иеж« »»белешке и скице. жоје ннко ааЈв могао Д» обЈасаа. Али жшј . су т% забелешке још једном прегледаае, онда св видело да је то уствара Днлингеров плаи по којему треба да влочкнци побегиу и» тамнице. Дилингер Је те луде упожнао у затвор7 " Ј« помиловви отрвмио је план »а н>ихово бекство. Овн људи ослободнли су ДОЦИНЈв
У том готелу набно ј« 25 јануа« оожар. Ватротас&ц Фреман
спасао Јв прт.т>аг „отмених госшју". Дилннгер му јв »а ово дао награду од 50 долара. Т »ј ватрогасац прелиставао је случајно јодан илустровани лист у којему се н&лазнла и фотографија Џона Дилингера. И сад је уочио велику сличност између Дклингера и оног човека, који м» је дао 50 долара. Обавестио је о томе полицк ју. Полнциски чиновници су авненадили влочинце и ухапсилн нх. Дилингер је боснео зато пгто пао у рукв „сеоскнм полицајцнма". Г&нгстери су превезени у »атвор. Ту кх је чувало петнаест наоружаних чувара. Код љкх је нађена сума од 26 хнљада долара у готову, накита у вредности од 12.000 долара, пет челичних прсника, пет митраљеза и нкеолико реаолвера. о
Дилкнгера, који је
14 и 20
бр, у Обуриу 7 Ивмј«™ ш „о ж>»= глочнне. О™ су уп»л« полициску »Граду и одиели ш>ои муииције. бе» иалоста" Хамилтон, који ј» такође нз државне тамкицв Ин-
ПЛАТФОРМСКА ПУБЛИКА Пре неки дан Једна старија жена умало ннје пала из грамваја броЈ 3. Унапред треба реКи: кондуктер ниЈе крив. Крнва Је публнка. Многи Београђани навикли су да буду у трамвају „комотнн" и да раде штогод хоће. Уместо да уђу на задња врата, па да иду напред доклегод нма иеста, они закрче улаз на вратима, иако су кола празна нли полупразна. Често човек мора да се пробиЈа на платформи улазних врата, као да крчн прашуму. Ова старица, о коЈоЈ Је реч, Једва се попела на платформу и покушала да пође напред. Али, публика Је на платформи била збиЈена као сардине, (иако су кола била полупразна). Нико ниЈе хтео унутра, као да се тамо двоструко плаћало. Старица Је одгурнута, и да ниЈе било Једног младића да Је задржн, ко зна шта би било. 3. Р.
НАШ ГРАД БИ МОГАО ДА БУДЕ ЧИСТ И ЛЕП... Наш град (Моравска бановина) ужива глас лепог места. И заиста, он нма врло лепу околнну. Што се тиче лепоте самог града, он би могао бнти и леп и чист, али то ниЈе. Улице су разрнвене и блатњаве. Град, то се мора признати, обилуЈе таблама са написом: „Овде Је забрањено ћубре бацати 44 . Само, на нашу жалост, мотке, на коЈнма се налазе ове табле, забодене су у ђубре. Једна се табла Једва види од ђубрета. Вирн јој само Један крај. Како град нема канализациЈе, а налази се у равницн, то за кишних дана све улипе утону у блато и баре. Из разних обора н рупа изиђе тад сва нечнстоћа. Кад су суннани данн од прашине не може да се дише. Заиста, наш град би могао бити леп. Требало бн само да се н ошптннске и саннтетске власти, као и грађанство, упознаЈу са хигнЈеном ■ примене Је свуда тде Је то потребно. Ј. Р.
Сивт жа свлу, 7 цнпацнјв, радо прнма воввнв, којв внди 7 варошима градожима, ж »оли да гш 7 томе □одражааа. Овде треба одмах »ажл >7читж да ј« та појава ж добра ж рђава, ж корнсна в нехорисна, ■ препоручљива ж нопожел>ва. Добра јв утолико уколико с« жопирају корнсне стварв, а пггетна уколкко се ради о оним некорисним којнма градови обилују. Бвсумње, у градовкма в варошима има много више порока, »ла, крнмкнала и уогапте негативних појава што је, уосталом, риумљиво, попгго је у н>има жнвот раановрснкји и сложенији. Нај»ад, нма пуно стварн које су у варошнма неопходне, потребне н обнчне, а које опет на селу имају само штетнкх последица. Зато баш у овом подражавању треба бнти нарочито пажљив и паметан, равмислитн о свему пгго долази у об»ир н у пнтан>е, подвојити добро од рђавог. прилично од онога што не приличи. Уколико је село просвеКеније, утолико смо сигурннји да у овом смислу неКе бнти погрешннх закључака и разочаран>а. А то је, ипак, важно, и о тој појави треба повестн рачуна. ПримеКено је да сељачке девојке радо подражавају варошку моду; то се веК може забележнти у кругу оних штетних појааа. На народним скуповима и саборнма, који су у ствари најбоља смотра младог сељачког света, могу се приметити сељанчице облачене по последн>ој паланачкој модн, нашмннканих образа и намазаних усана. То је необнчно пггетна и неприродна појава, на коју бн требало да укаже сваки прнјатељ села и сељака и против чега би тробало да се свесрдно борн. Зар то није жалосна и »абркљујуКа појава кад сељанка мора да ште-
■МрИЛЦ у
ОДБИЈЕН НАПАД
- Које цигарете пушите? - Ове жојавп ав шклвк дв ионудам™
да од хр&ие, да гладује, да би само могла купитн пудер I помаду. кармин н брен? Или, »амислите слкку чобанице, плаиинк«, која у 7СКОЈ сук»в ■ лаковакнм цнпелама мувв овце у блатн>&вом тору или пггали! Све су то појаве које се 7 нашим селима мог^ срести, и много вншв код женског света. него код сеоскнх младпКа. којн досга брижљиво чувају стару жнвописну нопта>у. Требало би нарочнто водити рачуна о овоме и на сваком кораку, у свакој прилици, речнма и личннм примерима утицатн да се ограннче овн пороци. Шмннка се дан&с у градовима све ман>е употребљава, али »ато косметички »аводи боље раде. Све то не би требало да има никаквог утицаја на наше село, јер му таЈ - утицаЈ - доноси само штете. За ово су, ипак, кривн доста они који су позвани да р»де на просвеКнван>у нашнх сељанки (довољио је, на пример, да се сеоска учитељица нашминка, накарминкше и педикира нокте, па да је све н>ене ученице са страхопоштован>а подражавају). Поред чисто матернјалне штете овде долазн у обзир и срозаван>е моралног ннвоа, који је на нашим селима иначе па завидној висини. На тој внсинн Ке он и даље остати, само ако се отстране штетни утицаји, који се преносе из варошн. |итан>е исхране становништва у пасивним крајевима је најтеже решити »а време »име. Познато је да тамошн>и сељаци купују жнто почев од БожнКа, па преко целе године — до новог рода. Међутим, ове године је род био рђав. пошто је усеве уништила суша, и сељаци су моралн још одмах кКи по жито на пнјацу. Док је било лепо време, путовало се далеко и добијало по повољннјој цени. Сад је пао снег н везе с богатијим крајевима, као с Метохијом, отежане су илн сасвнм онемогуКене. Појединци, који су за товар кукуруза путовали по трн дана са кљусетом до ПеКи и натрат, сада га морају у свом месту куповати по двострукој це-
П
ва. Јасио јв квквв су материЈала« могј&иости у том случају, а »ш св онв веома брзо исцрпв. Да бж с« колико толико олаЈппале пралик« ■ помогла сељеди. у мекам местима су основане екоиомсж« органтаацнје „Сељачк« самооомоК". Оне веК постоје у ЈГЈодгораци, Даииловом Град7, РиЈвци ЦрнојевиКа н Вирпавару. Њ|«ов рад св покавао као веома користан ■ неопходан. Онв су иабавал« с»ме жито а продај^ га ссљ&цнма по релативно ниској п повољној цени. Тако је омогуКено ■ оннм најсиромашниЈим да дођ^ до жита под повољнијнм ^словпмв. ■•го што С7 билн прв. Ранаје су 7 веКим местима и градовима постојали трговачки магазиин, к*о приватна предузеКа појединнх богатијкх људи, којн су добављала жито са стране н продавали га по врло високој ценн. коЈ7 С7 сами одреКивалл Сељак је бво принуђен да куттује код н>их, јер на другом крауу инјв могло пжде да се нађ«. а даљв се наје могло иКн услед тешкоКа саобраКајне природе. Због тога многн нису били сигурни д« Ке св и моКн некако презимити" са породицама. Држава је у там случајевима често ннтервенисала. додељу јуКи помоК у жнту или пружајуКи могуКности да с« добнје »а рада на путевима. Алн то није бало никад довољно. Зеленаша ву у томе налавили повољн« условв за свој ' профит и немилаце су одузимали последн>у пару ва неправнчан начин. Ежономскв злдруге „Сељачка свмопомоК" су понккле н» нуждв. аницнјатнвом самих сељака, дакле, оких, кој'и су највише »аинтересовалш за н>ихов уопех. Али рад аа љкховом органи»ован>у треба да пређе у руке вегштих н способних организатора, који Ке »натн да их поведу путем напреткв. Тих радннка или стручнлка нма у свим местима, међу приврединцима, економима, атрономима, жтд. Онн би свој уткцај могли корасно раширити на овакве организације, чији је »адатак веома важан, цкљ практкчаи в корнстан.
ШТД ПДН С5ДБИНД СПРЕМД (ШШШ Претсказнвање астролога г. Кернеза
УТОРАК, 10 ЈАНУАР УтипаЈ Нептуна, Јачи него синоћ, деловаће штетно на концентрациЈу мисли и исправност просуђивања. Према темпераменту донеће некоме безразложно много оптимизма, а другима мрачну неурастениЈу. ^ пелости бнће то дан про-
јеката коЈи се не остваруЈу. Вече нзгледа суморно. Деца рођена овога дана биће интелигентна, пуна фантазије, али неће имати смисла аа науку. Поћи ће путем уметности и књижевности, или ће се упослити у државноЈ служби. К. КЕРНЕЗ.
• ПУСТОЛОВИНЕ ФЕЛИКСА МАЧКА •
Е, УПРОПАСТИ МЕ ОВА ВЕЧИТА ГУЖВА И ААРМАМОРАМ НЕГДЕ ДА СЕ СКАО НИМ.