Правда, 10. 01. 1939., стр. 13

® ® ® ф @

»Југославији" бн требало чесштгати на неоспорној победи, јер Ј« ногв укрстила под а«о>м нвповољним околностима. Она Је, пре свега, морзиа да настулн без незсолико својн^ најбољих чланова. ЗатЈш је имала да се носи са иарааито суровиу протнвником, моји читаво прво полу»ре!ме кије бирао срегтства за насилну победу. НаЈ ва-д јв ваљало да издржн и врло чудну 1куд свирача, који је од почетка до краја смешно грешио само на нлну пгтегту. «ПрнЈател.скн" сусрет Као што ое, уосгалом, морало н очекквати„, вечити суседи" су поделили мегдан са оном истом оштрином, на коју су навикли у окршајима аа бодове. Бев обзира на обећање, које су далн гледаодима, они су уиели сувише жестине и ниЈедног тренутка нису зарезивали мир, који на земљу спушта благодетни Божи^. У том прекорачењу племеиитости веома упадљиво су предн>ачили плави, који су себи дозволили раскош да велики празник украсе следећим делима: Дубац је прво тако немилосрдно подметнуо ногу Петровићу, да је овај сместа морао да напусти борбу н да читаво пола сата у облачионици стење од болова. Потом је Радовановић ногом у стомак ударио Атанацковића, који се повратио тек средином другог дела утакмице. Онда је дошао иа ред Ловрић. Њега је Ваљаревић погодио врхом од ципеле испод десне обрве. Да га је поткечио свега за прст ниже, око би отишло до ђавола. Последња крупнија жртва био је Ћирић, којег је Манола хотимично распалио у колено н онеспособио сасвим. Бнло Је, дабоме, и мањих повреда, али њима се још и може прогледати кроз прсте... Није искључено да сју н супарници црвених однели неку огреботину, као успомену на неуспех, али је ипак вредно пажње да ниједан од њих није ни захрамао, док су победни«и, због задобијених рана, морали сваки час да мењају свој састав. Крња чета победиика Црвени оу изишли без Анћелковића, Ђокића и Ракара. После размене спрана иије се појавио нн Лукић, нити Ћирић, који је био преузео улогу левог помагача. У бој су ушли овако: Ловрић, Стокић, Лукић, Доморацки, Броћић, Ћирнћ, Савић, Бецић, Пеггровић, Атанацковић, Перлић. Кад је удешен вођа навале, ушао Је новајлија Божинови, а кад је покошена и лева спојка, ускочио је Стевков. Чим је вратар, тетурајући се као гријан, напустио врата, тамо се појави(Д Спасић. Повређеног левог помагача није до одмора заменио иико, што значи да је нзвесно време недостајао један неопходни борац. Б. с. клуб је извео ову дружину: Пухар, Радовановић, Дубац, Манола, Драгићевић (Стевовић), Лехнер, Марјановић, Вујадиновић, Ваљаревић, Божовић (Николић), Потхратски. Као што се види, отсутан је био Глишовић, али то је било од користи потученима, јер је „Моша" бно далеко бољи него што би могао бити оно кажњеио крило. Стевовић и Николић су упали после одмора, као свеже снаге, али нису донели повољан обрт. КраЈња жучност По ономе што се одигравало у првом делу, једва би необавештени намерник могао наслутити да се ради о једној игрЈ. за разоноду. Сместа се разбила узбудљива борба, коју је оудија зачинио грубим омашкама. Што је заж-. журио на Лехиерову „руку" у казненом простору, не мора му се замерити много, али ускоро су плави два пута неправи.тно (из истрка) угрозили мрежу црвених. Мало касније округли предмет је бочно изашао напоље. Доморацки није ни покушао да га докопа, јер је рачунао да свирач пусти прагаилнма предви ђени звук, али од тога није било ништа и довитљиви Потхратски је нашао за сходно да лопту доба«и у средину, где је ову Ћирић, вероватно још под утиском неправде, дочекао шаком. Сад је већ судија био оран да свира. Указао је прстом на ружичасту тачку. Радовановић је казнени ударац извео ванредно оштро. Ловрнћ се бацио, закачио кожу вр.ховима прстију и скренуо, али недовољно. Плави су, дакле, повели сз један према ништа. Њихова радост није, мећутим, била дугог века. Мали Савић је вешто оби-

грао све препреке и добацио право на главу Петровића, који је захватио јако. Лопта је погодила у ивицу пречке и иза црте се, као непобитан доказ, забила у дубоки снег. Чим је получено изједначење, развила се још љућа битка. Један за другим, црвени су озлеђени морали да напуштаЈу брјно поље, а судија није хтео ни прстом дам рдие. На његове очи приликом извођења Једног удара са угла, којих је у свему било пет према четнри на штету плавнх, Дуб^ц Је отвореиб ошамарио Броћића. Иако оу арвени бнлн испретурани тумбе, они су успели дсе одрже као полетна и срчана целина, којој се најцелисходннје опирао пожртвовани Пухар. Он је бацање.м у ноге и муњевитим истрчавањем неколико пу та спасао иначе неодољиве згодитке. Све за победу! Другог полувремена „плави" су имали више од игре, али баш тада су „црвени" испољили ретку спрегност у разарању. Кад је протекло нешто мање од четврт сата, Броћић је послао 'Ј ватру Петровића, који је нагло избио напред. Он је могао да сам забиЈе неодбрањиво, али. је, у задњи час, примегиЈ, да се Сзвић нала?и у новољнијем положају. Послужио га је као руком и крило је окинуло топовски. Капиџија се бацио узалуд. Сад Ловрић показује своја јунаштва, коЈ 'а су била јако потребна, јер је изједначење висило у ваздуху. ДЈгмитриЈевић, који је био преузео дужност левог бранича имао је тсшка посла све док Божиновића, који се нкје умео снаћи као помагач, није заменно Атанацковнћа. Сви који су рачунали да ће се судија поправити, преварили оу се грдно. Он је и даље грешио против црвених. Једном је изазвао буру од негодовања кад је, на нечувену суровост Ра довановића над Петровнћем, наредио слободан удзр против „Југославије". Звиждању и по-

грдним узви^има није било краја. Нешто потом Је исти брани" „плавих" обема рукама хрвачки оборио Стевкова у казненом простору, алн свирач није ни трепнуо. Пред сам крај Б. с. клуб је изнудио удар с угла. То је била последња нада. МарјановиК је тукао одлично, али одбрана је била непогрешна. Ако се узму у обзир све наведене неправилне околности, црвени су. и поред лаке надмоћности противника, заслужили победу. Судија, Васа Стевановић, очи« гледно ннје бно на виснни задатка. Чињеница пак да је грешно једино на штету једне чете, може његовом угледу нахудитн прилично. Надајмо се да Је бнло слу чајно... Владимир Кустудић Утахмице у Нишу Нмш. 2 јануар На први дан Божића почело је такмичење за прелазни пехар министра соцнјалне политике и народног здравља г. Драгише Цветковића. Претпрошле године тај пехар је освојио „Грађански", а прошле С. к. „Железннчар". По веома хладном времену, на терену иокривеном снегом и у приеуству врло малог броја гле далаца, одиграна је само једна утакмица на нгралишту „Победе" и то између Грађанског и „Константина". После осредње игре утакмица се завршила резултатом 2:1 за Грађански. „Ју гославија" је требало да се састане са „Победом", али није изишла на терен и препустила је два бода пар-форфе. Б.

Загреб, 9 јануар У петак, на православни Бадњи дан, на игралишту „Конкордије" одигране су две утакмице за Зимски куп. У првом сусрету, у предигри, играли су „Колкордија" и „Бата" из Борова. Овај сусрет завршио се победом „Конкордије" од 2:0. Противници су изишли у овим саставима: „Коикордија": Братулић, Павичић, Павиша, Вучиловски, Пукшец, Фурдек, Беда, Обреж, Јазбец, Худика и Земљић. ,,Бата": Ђорђе Поповић, Павичевић, Стошић, Лазар Поповић, СтанковиН, Фриц, Миливојевић, Николић, Шкода, Боровнћ. ,Д5ата", који је редак гост спортског Загреба, изазвао је лепо интересовање код гледалаца. После сензационалне победе од 7:2 над Сашком, очекивало се да ће гости пружити прворазредну игру и оправдати реноме који овде уживају. Преко очекивања, тим „Бате" није показао добру игру. Његови и-

Загреб, 8 јануар После утакмице „Конкордија" — „Бата" на игралишту „Конкордије" такмичили су се за Зимски куп Хашк и Сарајевска „Славија". Резултат ове борбе био је 1:0 за Хацж. Иако је Хашк однео победу, ипак ниуколико није осигурао себи улазак у даља такмичења. Јер победа је минимална, а „Славија" на свом терену снажан и готово непобедан противник. Истина, треба и то истаћи да Хашк спада у тимове који боље играју ван Загреба, односно на туђем терену. Као што се могло очекнвати, ова утакмпца донела је напорну и оштру борбу. Што је игра била прилично растргана и донела минималан резултат не треба се ни мало изненадити, јер се играло на смрзнутом и снегом покривеном терену. На оваквом игралишту играчи су врло тешко одржавали равнотежу. Мали број је био њих који су успели да се у критичним моментима одрже на ногама на клизавом терену. По оваквом терену имао је пренмућство у

На скупштини Југословенског ногометног савеза, која ће се одржати 29 овог месеца у Београду, бнКе расправл>ано и о питаљу судијске аутономије. Поводом овог актувлног спортског проблема ..Јутарњи лист" из пера П. Каудерса донео је оваЈ напис: „Прошле су веК трн године откако је годишња скупштина *]. н с-а укинула судијску аутономију Шта је тада руководило кницијлторе тога продлога познато је. Ишло се за тим да се једино објек тнвно. стручно н са.мостално тело подвргне потсавезима. људима од којнх чесго пута ннједан Једини члан ннје зиао нн за два параграфа ногометннх правила. Хтело се да се на један објоктивни и самостални слортскн форум добије потребан уплив само због тога да бн тај суднЈски ред запливао у клупским водама. До те годишље скупштине која је укинула судијску аутономмју прошло је неколнко година. Предлагачи су тврдили да Ке укидаљем аутономије бити бол>е. Потврдилн оу то са таквом сигурношКу да је бнло л»уди који су им поверовали. Време од неколико година сигурно је довољно да би се могли видети резултати тог њиховог тврћеи>а. Да ли је тај нови поредак нзбаино на површииу бол>е суд«Зар је данас порастао ауторитет или класа судвја? Ни на једно од ових питаља не бисмо могли добнти позитиваи одговор. Напротив. Ако упореднмо оудијске прилкке од пре и данас видеКемо да оу се прилике куд и камо погоршале. Нова ера ннје нзбацила на површину ниједног новог судију. Пре се у судијском сталежу радило савесно и са много воље. Судије оу држали течајеве. Стари и иокуоии судије д&вали су присне

грачи само на моменте трудили су се и пружили по који леп по тез. У скупној игри они иису задовољиил и показали су скромно футбалско знање. Је! дино су се показали одличнЈ! стартери. „Конкордија", која је овога пута играла врло добро, могла Је извојевати далеко убедљивију победу да је имала боље пуцаче. Она је имала више од игре, те и осетнији резултат од 2:0 не би био незаслужен. Домаћи су били далеко бољи противник како у техиичком тако и у комбинаторном погладу. Једино су играчи победиичког тима заостајали за гостима у старту и пожртвовању. Тим „Конкордије" играо је у подмлађеном саставу, а у њему први пут се појавио голман Грађанског Братулић. Доласком Братулића бивши лигаш решио је и питање голмана, у коме је већ давно оскудевао. Садашњи тим „Конкордије", са млађим играчима обећава много. У ње-

лигашки тим игрн онај тим који располаже физички јачим и истрајнијим играчима. Сарајлије су претстављали таквог противника. Они су нарочито у почетку имали више од игре и боље се сналазили. Хашк, тек по одмору, успео је да се снађе на смрзнутом терену и испољи своје техничко знање. Први део утакмице протекао је у доста неинтересантној и неповезаноЈ* игри с једне и друге стране. Играло се готово стално у пољу, док није било узбудљивих момената ни повољ них ситуација пред головима. Сарајлије нису били у стању да искористе своју малу надмоћност и постнгну воћство. Нешто ужа одбрана, а нешто неодлучност, допринели су да гости не постигну ни један згодитак на овој утакмици у првом полувремену. По одмору Хашк је узео игру у своје руке и постао господар терена. Његов тим смишљено и прецизном игром успео је да потпуно потисне противника и нагна га да се брани. У овом делу борбе Хашк Је имао неколи-

савете и служили за пример млађима. Даиас су се те старе судије повукли. Судијски одбори које су имсновали Потсавези нису били стручни одбори веК састављени о<д судија којн оу наклон>ени нзвесним клубовима. Како далеко је то ишло нека послужи и то да је на чело једног судијског одбора био постав.т>ен судија коме је својевоемено била одувета судијска нскааница, јер је бно као судија неспособан. У појединнм судијским одборима владале су несносне прилике. Потпуно неспремни оудије водили су послове, делегирали се на утакмице, па чак и нспитивали судијске кандидате. Млади и потпуно ненскусни суднје стицајем прнлика дошли су у положај да управл>ају овим чисто стручним одбором. Па и исштге су држали судије којима би вероватно и самима корисгило да их ноко упути у стру-чно знан>е. То је данашн>а ситуација посл» укидан>а судијске аутономије. Због ногометних судија био је пре један од наших највреднијих спортских форума н иико му ннје могао ништа преговорити. Раннјн судије нису савијали шију само за то да се удворе овом или оном клубу или ф>'икционеру. Нису нн дошли у прилику да то чине. Данашње стан>е потврднло је оно пгго оу порицали противници оудијске аутономије. Данашње несносно стаи>е треба поправита, а оно се може поправити само тако да се судијама врати њихова аутонохгија и да им се врати вол>а н л»убав за тешку спортску дужност. Ранији 3. н. п. је бно један од иницнјатора укидаи>а оудијске аутономнје. Сада је на новим л>удима 3. н. п-а да учин>еиу грсшку исправе".

му нема слабог играча. За поједнне би се могло рећи да, само, каткад непотребно и сувише дриблују, те тако нерационално троше физичку снагу. Иако је .Донкордија" у овој игри победила са 2:0, није, ипак, обезбедила себи улазак у друго коло. Јер она има да одигра реванш утакмицу у Борову против „Бате". А одаиде су, као што је познато, и најбољи тимови одлазили побеђени. Загрепчане у другој игри очекује напорна борбе, из које врло лако могу изићи елимииисани из даљих такмичења аа Зимски куп. Голове су дали: Беда и Обреж. „Бата" је кмао прилике да ив једначи. Његов тим, који као целина није задовољио, имао је најбоље лоптаче у Јошки Нико лићу, као вођи напада, и Стаиковићу, као цантар-халфу. Ову утакмицу водио је Г. Марек прилично несигурно. Д. П.

ко ретких позиција да затресе противиику мрежу, што је његова навала пропустила. Нарочито Хорват није успео да наЈидеалније шансе претвори у сигурне голове. Овај играч, који је био у неколико махова слободан, уместо да пласира лопту, тукао је право у голмана. У другом полувремену није се дешавало да само Хашковци најобичније шансе не искористе. То се десило у једном тренутку и Матекалу, који је био непокривен и оклевајући лоптом, пружио је могућност Жмари да хитрим падом спасе мрежу. Други део борбе био је далеко интересантннји и узбудљивији. На моменте долазило је до непосредних сукоба, коЈи, нису је судија био врло слаб, нису омели да се утакмица приведе крају. Кад је „Славија" изишла на терен није била поздрављена као што је то обичај на свима игралиштима у држави. Појава њених играча Је пропраћена протестним узвицима Једног дела гледалаца. Ови „незадовољницн" упутили су протесте због догађаја коЈи су се одиграли на последњој утакмици загребачког Грађанског у Сарајеву. И поред оваквог држања публике, играчи су се претставили као чврст, одлучан и добро изграђен лигашки тим, који игра са исто толико успеха и на противничком терену као и на свом. „Славија" је у овој ' борби постигла частан исход, ма да је могла и боље проћи. У чети гостију најбољи су били Ралнић, Ђуровић, Крстуловић, Загорац и Павлић. Код Хашка нарочито су се истакли Хитрец, Пајовић, Дуковић и Кацијан. Утакмицу Је судио пред две хиљаде гледалаца г. Матанчић на штету обеју страна. ОДАСВУД Београд Ке током ове годнне нмати једну лепу н велнку спортску приредбу. Потсавез женских спортова преузео је на себе велнку н тешку дужност да органнзује женску олимпнјаду. Нема сумље да овај подухват васлужује сваку пажн>у и похвалу, алн мн бнсмо хтели још сада, неколнко месецн раннјс, да скренемо прнреЦивачнма пажн>у на једну чин>еннцу која је код нас (бар до сада) бнла нсмнновна. Наиме, треба повестн мало внше рачуна о самој органнзацијн. Јер са сличннм приредбама пмалп смо горких искустава. Прнреднти олимпијаду (макар н женску, а то је још теже) ннје лака ствар. Зато је потребно повестн рачуна и прсдвндсти све како бн прнредба нспала онако како се желело. Сетнмо се, само, разних прнредбн анатио ман>ег обнма, које су се све свршавале потпуннм крахом у погледу органпзацнјс. Зато треба обезбеднтн сва потребна средства још сада н приступити раду, да би се кратко време пред прнредбу могло тачно зиати како органнзацнја стојн. За овај случај нека послужн органнзаторима прнредба у Прагу (нсте врсте) која јс одржана 1928 годнне. Мг

Два према један против.,. дванаест! севте црвених

Вујадинови!« је само за секунду закаснио да прсбацн лопту преко ЛовриКа који се бацно жмуреКн г

* 1 • Вал>аревиК је нмао доста ле пих снтуацнја за реализовање

Марјано .нК у борбн са лоптом и снсгом, а не са протнвником

УТАКМИЦА ЗА ЗИМСКИ КУП „Конкордија", и поред победе, није обезбедила себи улазак у друго коло „Бата" има изгледа да елиминише из даљих такмичења загребачке „зелене"

ФУТБАЛСКА БОРБА П0 ШРЗНУТ0М СНЕЖНОМ ТЕРЕНУ Хошк сп великим нопориии совлапоо сарајевску „Славију" „Славијаши" су се претставили као необич но спреман и искусан

Питање о коме ће расправљати скупштина Ј. н. савеза Загрепчани траже да судијама буде враћена самосталност