Правда, 17. 07. 1939., стр. 2

У очекнвању настављања званнчне днппоматсне антнвностн у Риму Италија сматра да би било иајбоље да се иемачко пољски спор локализује У римским дипломатским круговима тврди се да се у европским престоницама води тајна дипломатска акција у циљу компромисног решења спорних питања Рим, 16 јуп | Ако се светски догађаји посматрају парапепно | из Берпина и Рима долази се до закључка да у обема престоницама постоји слично схватање и спична реакција на сваки међународни чин. Ипак примећује се извесна нијанса, која, истина, не долази од различног схватања, него од разпичног географског положаја две државе осовине.

У овом тренутку, кад је у Берлину настулнло дипломатско затишје, кад су сви меродавни фактори, почевши од канцела* ра г. Хитлера па до министра иностраних послова г. фон Рибентропа и главнокомандујућег немачке сувоземне војске г. фон Браухича, напустили сгрестоницу, и у Риму је дипломатска активност знатно попустила. Па ралелно са попуштањем опгтрог тона немачке штампе, италијаиска штампа ублажава своје напнсе, иако је она за све време снажне затегнутости у вези са данцншким проблемом нпак ма ло друкчије реагирала него не мачка штампа. У центру напада немачке штампе налазила се, истина, Ен глеска, као што је то случај н у италијанској штампи, са једном разликом: италијанска пггампа била је знатно блажа него немачка пгтампа, а сем тога ман>е радикална у погледу Данцига. Ова разлика у нијанси нарочи то је дошла до израза после последњв изјаве г. Чемберлена у вези са данцишким проблемом, кад је немачка штампа, наставл>ајући, истина, нападе на Енглеску, иако у блажој форми, о проблему Данцига говорила као о једном питању које може да се реши под условима које је поставила Енглеска. За све време високе затегнутости у погледу Данцига италијанска штампа била је ипак знатно резервисана. У тој резер ви се често приметило настојање Италије да због данцишког пробелма не дође до већих компликација н да он буде ликвиднран мирним путем, чак и по пену полуштања од стране Немачке. Није пролазио ни један дан, а да нталијанска штам па није говорнла о могућности компромисног решења, чак и онда кад је немачка пгтампа сматрала да је такво решен>е не могућно услед стзва западних европских сила и Пољске. Зато је реакција италијанске штампе на последњу изјаву г. Чемберлена била спонтана, а у написима се осетило знатно олакша-

ње, јер је Италнја оаувек 01атрала да би њено ангажовање у средњој илн источној Европи ишло на штету њених позиција у Средоземном Мору. Штампа у Италији стално је подвлачила, сем тога, да сукоб између тоталитарних и демо кратских држава добија све више карактер немачко-енглеског сукоба. Ово се такође подвукло после изјаве г. Чемберлена, за коју је италијанска штампа сма трала да је улућена искл>учиво на Немачку. Италија ће остатк солидарна са Немачком, чак и у проблему Данцига који је н* најмање не интересује, али је н пак жел>на да се проблем локализ>*је и буде решен не онако како то захтева развој догађаја, на широкој европској бази, на бази сукоба два антагонистичка табора, него на ограниченој ба. зи немачко-пол>скнх односа. У Италији се увек истицало да би лока.тизовање немачко-пољског спора било најбоље решење, Јер би се на тај начин избегло да се остала спорна питања из међу два табора реше дубљим презнрањем европске ситуације. Италија и Немачка су и у о. вом погледу солидарне, јер, како је утврђено у заједничком немачко-италијанском протраму, постетено заузимање нових по> зиција, односно постепена ревизија постојећег стања прет. ставља много јевтииије и мање опасно решење, него да се одједном постави цео проблем ревизије односа, што би довело до општег разрачунавања, а ово, како се тврдич у Италнји, ие би могло да се изврши без отвореног сукоба два табора. „Релациоии Интернационали", орган италијагнског министзрства иностраних послова, у јед ном нарочито инспирисаиом члакку каже да проблем Данцига треба да се решава хладнокрвно, али одлучно онако ка ко то тражи Немачха. пошто ће он остати, ако не буде решен, главна тешкоћа и глаанн разлог повећања затегнутости. Што се тиче изјаве г. Чембер лена у Доњем дому италијански политички кругови тврде

Г. Мусолннв

да Је она сасвим друкчиЈе при роде него што се то у почетку тврдило. Важно је, каже се у тим круговима, да г. Чемберлен није унео никакав нов елемент у лроблеад и да је донекле подвукао пранице, у којима ће се кретати држање Лоидона, што претставља иззесно попуштање држања лондонске владе, иако је та изјава оувише охрабрила Пол>ск[у, којој ће бити много теже, да одустане од својих захтева. У истим круговима тврди се да је недоволуно проучавати пи сање европске штампе, ако хоће да се добије јасна слика о развоју сигуације после изјаве г. ЧиЈберлена. Још пре оног дана кад је г. Чемберлен изнео став Енглеоке, иза звзничних изјава и полузваничног писања европске штампе водила се тај на дипломатска акција, која се развијала у много повољмијем правцу него ли држање јавности заинтересованих држава. Изгледа да се та закулисна дипломатска акција креће у правцу општег смиравања, тако да ће после садашњег застоја у званичној дипломатокој актив»ости, вероватио, наступити један нов период живе европске дипломатије, који треба да доведе до стишавања ситуације. Само у случају да ова садашња закулисна акција не успе, затепнутост ће се погоршати, а лоследње наде за мирољубиво решење садашњег главмог спор ног питања, данцишког пробле ма, потттуно ишчезнути. У римским дипломатским кру говима сматра се да би било згодно да се и штампа заинтесованих земаља поведе за овом закулнсном дипломатском акци

Одјек посланице г. г. Рузвелта у иностранству Иоко омеричка штомпп одоброво послоницу, у круговимо Коигресо смотро се до требо нопустити нпоу оп ће питоње неутрппности бити претреспно зо време содошњег зоседоњо Конгресо Инострани коментари о посланици и изјави г. Хала Вашингтон, 16 јупа

Авас јавља: Америчка штампа одобрава углавном посланицу г. Рузвелта конгресу у вези са неутрапношћу. При свему том, у круговима конгреса сматра се да треба напустити сваку наду да ће то питање бити решавано још приликом садашњег конгреса. Г. Рузвелт ће у понедељник разговарати са демократским првацима како би израдио парламентарни дневни ред за ту недељу. Према свима знацима из Капитопа, може се предвидети скоро одлагање заседања претставничког дома, и то вероватно 5 августа.

Г. ХАЛ ПРОТИВ ПРЕДЛОГА Г. ПИТМАНА Вашингтон, 16 јул Авас јавља: Према дипломатским круговн ма, министар иностраних посло ва г. Кордел Хал даће почетком идуће недеље неповољно мишљење о предлогу сенатора г. Питмана, којим се тражи да се забрани извоз неких производа у Јапан. Та забраиа била је у супротности са одредбама јапан ско — америчког трговинског уговора од 1911 године. С друге стране, Јапан Је најбољи купац америчког памука а Сједињене Америчке Државе не желе да

ризикују да доће до тога да Јапан предузме противмере, коЈе би сигурно погоднле тај производ. „НЕМАЧКА ДИПЛОМАТСКА ПОЛИТИЧКА КОРЕСПОНДЕНЦИЈА О ИЗЈАВИ Г. ХАЛА Берлин, 16 Јул ДНБ Јавља: „Неиачка Дипломатско — политичка КореслоденциЈа", коментаришући г. Халову нзЈаву по питању закона о неутралностн, каже, поред осталог в овог: „Г. Хал се нарочнто стара да докаже да СЈедињене Америчке Државе не би имале да се

плаше од ратне опасности, ако би биле у могућности да нзвозе сировине и оружЈе. Искуство Је показало да Сједињене Амернч ке Државе треба да буду нека врста ратног арсенала за зараћене стрне, располажући с тнм у вези, на своЈоЈ сопственоЈ териториЈи ратном индустриЈом и радном снагом у њој. „На основу овога Јасно се закључуЈе да би неутралност СЈеднњеннх Америчкнх Држава бнла проблематична. Сједињене Америчке Држале требало би да поведу мало више рачуна о томе што су се мале државе изјасннле да би нерадо ушле у „фронт ннра". Напори тих малих држава нмаЈу за циљ да у свима прнликама задрже своЈу неутралност и онемогуће повреду своЈе територнЈе. Ти њнховн напори на одржању неутралности и територнјалног ив тегритета требало би да буду крунисани моралном подршком и од страие СЈеднњених Америчких Држава, ако оне имаЈу за циљ одржање мира. Мале државе су немоћне и мирољубиве, па све што би се чннило против њихових ннтереса само би Још више поЈачало затегнутост у мећународним односима, коЈа сада постоЈн.

јом, како би стаорила повољнију атмосферу и олахшала лрипремне радове за евентуалне преговоре. Ово мишљење дипломатских крутова италијанска -штампа још не дели у потпуности и наставља своју кампању, иако у ублаженој (ј»рми, јер. како се из пнсања може разабрати, сма тра да би једиострано поттуштање у начину писања. На другој страни, могло да буде сматрано као слабост и преурањена капитулација. Било би добро, тврди се у дипломатским круговима, да се тајни преговори који се у овом тренутку воде, уколико су вести о њима тачне, употребе првенствемо за споразум у погледу начина третирања општнх проблема у јавности заинтересованих земаља. У тренутку кад се, вероватно после две-три недеље, понова буде презуела званична дипломатска активност, писања штам ле држота из два табора претстављаће барометар у погледу стања тајиих преговора. Из то га ће моћи да се закључи да ли су они напредовали и да ли има изгледа да ће доћи до раш чишћавања ситуације. Дотле свако тврђење треба да буде прихваћено са резервом, јер је зултат нагађања, без конкретне основе, а што може бити много опасније за далуи развој догаћаја, резултат покушаја утицања путем пггалше на диплоагатске преговоре. Ђ.

Заједнична акцша францусне н енглеске владе на сузбнјању нностране шннјунаже

Парнз, 16 јул (Телефоном) Претседник француске владе г. ДаладЈе нмао Је Јуче значајан састанак са министром правде г. Маршандоом, са којим је дис кутовао о важном проблему шпи јунаже коЈу Је организовала Јед на страна држава у Француској, по коЈоЈ афери се са успехом води истрага. После састанка из дат је опширан коминике. у ко ме се нзноси рад шпиЈунске организациЈе и мере коЈе Је влада предузела за одбрану државе. Француски листови доносе ве стн из Лондона о сличноЈ акиији енглеске владе против шпијунаже исте државе. Према писању „Дејли Екслреса 4 *, органи француске контрашпиЈунаже стигли су у Лондон да сарађуЈу са енглескнм трећим бироо.м у

нстрази. Енглеска полнпнЈа успела Је да демаскира Једну организациЈу шпиЈуна, коЈн су раднли под маском Једног верског покрета. У вези с тим лист износи да ова страна држава има у Лондону око стотину допнсника разних листова, док Фран цуска, која Је пар-екселанс земља великог броја богатих дневника, нма само двадесет дописника. И Белгнја је такоће увучена у мрежу догађаЈа, у вези са шпиЈунажом. Бриселски „Соар" доноси извесне податке. Говори се и о ЈакоЈ акиији политичких и воЈних агената у Шпанском Мароку. Француска штампа поздравља држање г. ДаладЈеа. „Епок" доноси чланак г. Де Керидиса, коЈи носи наслов „Напред ДаладЈе м . Др. Св. Петровнћ

Из Мексика демантују да је тамо избила побуна

Мексико, 16 јул Авас јавља: Пресбнро народне одбране ка тегоричкн демантуЈе вести да по стоЈи некн револуционарни покрет у држави Пуебла. Са званнчне стране такође се додаје да, иако у земљн влада мир, ипак постоЈе многе бандит

ске чете коЈе врше пљачке сада у даннма жетве. Тако Је ту скоро, једна велика чета разбоЈника под воћством Кабесиља, званог Ел Каталан, била напала по љопривредну задругу у Лас Лаг пњиласу. Редовне трупе успеле су да успоставе ред и мир.

унос новид У НЕМАЧКУ СкреКе се пажња закнтересованим лицима ради знања и управл>ан>а да је, према садашнжм прописима у Немачкој, дозвол>еи за сада унос у Немачку само до 10 немачкнх марака у кованом новцу. (Из Девизне Дирекције Народие баике Крал>евине Југославије). Министар правде г. Ружи<1 не+је моћи да прима пубпику цепе идуће недеље Мннистар правде г. др. Виктор Ружнћ неће примати народие посланике, сенаторе и публику целе идуће недел>е. (Из кабииета Миннстарства правде).

30 помоћ шппкскин избеглицаио У Француској има још 325 хиљада шпанских републиканаца и добровољаца из међународне бригаде

Париз, 16 јул (Телефоном) Јуче је у Парнзу почео ра мећународне конференције з помоћ шпанскнм избеглицама

мннистар колониЈа г. Мандел са члановима афричке делегацнје на прослави 14 Јула

добровољцима мећународне бри гаде. Конференцији присуствује 6СХ) делегата из 28 европских, америчких и арабљанских држава. Делегати припадају свима партијама или су јавни радници ван партија. Циљ конференције је да се пронаће могућност за смештање нзбеглица и њиховом моралном подизању. Исто тако треба да се омогућн члановима мећународне бригаде, да се без сметње врате своЈим кућама. Претседништво сачињавају два Француза, један Енглез н један Американац. На данашњем састанку одржано је неколнко говора и реферата о решењу овог питања Говорннци су истакли да је приватна иннцијатива до сада учинила много н дала око 900 милиона франака за избеглице. Потребна је, мећутим, организо вана акција држава, које ће прн мити и апсорбоватн нзбеглице. На окупштини прочитана су пнс ма претседника сената г. Жененеа и претседника скупштине г. Ериоа. Према званнчним статистикама, у Француску је пребегло око 4О0 хиљада шпанских републиканаца. За сада их има у Француској још око 325 хиљада и боОО чланова мећународне бри гаде. Говорници траже да се укину концентрациони логори и да се избеглице упосле у продукционој сфери демократскнх земаља. Говорници су нстакли да се ове избеглице не могу вра тити својим кућама, Ј "ер их тамо чека судбина којој их цивилизовани свет не може препустити. Говорници су потсетили да је већ једанпут овакав један тежак проблем решен кад је смештено више од стотине хиљада избеглица грчке народности из Мале АзиЈ "е. Конференција тражи да се шпанске нзбеглице сместе по мо гућности у земљама сличне крви, које имају велике апсорбционе способности. Др. Св. Петровић ПРЕДАВАЊЕ Г. ДР^ИБАРА У ПОЖАРЕВЦУ О СПОРАЗУМУ , Пожаревац, 16 јул Данас у 10 часова пре подне у препуној дворанн дома Трговачке омладине одржао је предавање г. др. Иваи Рибар, адвокат из Београда. Тема предавања је била: „Споразум Срба н Хрвата**. Предаван>е г. др. Рнбара није нмало партнјски карактер, веК је он објектнвно излагао чиљеиице које се односе на развој српско-хрватског споразума, као н на решен>е овог пнтан>а. 1"|_