Правда, 17. 07. 1939., стр. 4

Винстон Черчил, најснажнија личност Енглеске Новинар, војник и говорник који је променио две странке и седам кабинета стоји на челу

«

„младе гарде Генијални државник био је увек изгзетак међу својим колегама

Лондон, јула Дезет пуних година Вннстон Черчил је делио са Давидом Лојд Џорџом почаст првог политнчзра и државника империје: Сталним седиштем у Доњем дону и престижом приватног саветннка, не може се рећи да је он заборавл>ен човек. У прнликама, као што је била дебата у Минхену, он устаје као говорник јаког дела британског јавног мишљења. Алј упркос њего вој снажној личности, искључен је већ дуго из крила владе Бритзнске Импернје. О будућности овог старог државника постоје два мишљења: према неким добрим лознаваоцима паралментарног рада он је осуђен да никад више не заузме положај управљача. Други тврде да ће, у тренутку кад Европа доће у тежак положај, он бити поззан чак и од његових противника да ступи у владу. Необично је да се Черчил држи још у првој линији полити ке. Двапут је окретао кабаницу. Лочео је своју каријеру као ксгнзервативац и прешао либералима кад су либерали били у порасту. Оборио је либералну владу и вратио се конзервативцима кад је њихова страна ојачала. Станли Балдвин га је избацио из кабинета, али он и даље остаје у првим редозима кандидата коме није дуги боравах по страни ништа однело од његове снаге. Черчилов престиж је још необичнији, јер је један од оних људи за које се може рећн да је потребан велики човек за велике грешке. Као министар финансија ан је поврзтио фунту на златну базу. Он је малодушне навео да гласају за нов индиски устав. Заложио се свим силама да одржи Едварда Осмог на престолу. Његова данашња важност је у Лритикама, ко$е су често влади •непрнјатне. Он <је, можда, више иаклоњен Чемберлену него што је био Балдвину. Али породица Чемберлена никад није имала по верења у породицу Черчила. Синови мисле исто што и оцеви. Један елемент Черчилове снаге је његово знање. Његове информације су прворазредне. Он је први знао за немачку одлуку о ваздушном наоружању. Као министар финансија Чемберлен није веровао Черчиловој про цени немачког наоружања. Као спољни политичар Черчил је од.тучни противник диктатура и пријатељ Идна. Његови погледи на диктатуру тоталитарну политику приближи ли су га радничкој странци. Он је борац за савез са Француском и против сарадње са Италијом, дсгклегод је везана за Немачку. Черчил је личност, која се не може занемарити. Истина је да је окретао кабаницу, али он је за последњих тридесет две године провео двадесет у јавним звањима. Био је министар у четири владе. Био је на челу седам министарства: колонија, трговине, унутрашњих послова, ад миралитета, Министарства Ленкастр, Министарства за снаб девање и финансија. Такав човек познаје све запутке Вајтхола. Он је савршен говорник, који у изборној кампањи може сјајно подржавати владу или јој штетити подржавањем противничких тежња. Он је ветеран државништва чи ја је највећа грешка његово вас питање. Научио је посао владања и данас је сениор међу јуниорима. Он је званично већ претстављао велику личност кад су данашњи људи, као Џон Сзјмон, још, били готово анонимни. Черчил је рођен 1874 године кад је рођење још значило разлиху међу људима. Љуљање у колевци аристокрзтије. Носио је велико име Џона Черчила, првог војводе од Марлбоура. Играо је у опроиној палати Бленхајма. Његов отац Рандолф Черчил био је мезимче торијске демократије. Његова мајка, Жени Жерон из Њујорка, спадала је међу најомиљеније домаћице. Одједанпут је дошла несрећа. Каријера старијег Черчила је пропала, а његово здравље је попустило. Исто као и Сесили и Кевендиши са својом старом традицијом Черчили су били увек мало препаметни за њихове непријате, ље. На Универзитету млади Винстон је наишао на околину коЈа му није веровала, која га се плашила и која га је сумњичила. Карикатура енглеског листа „Пунч" којом се цнља на политичку колебљнвост г. Черчила: — Шта је оно Винстон рекао 1934 године Черчнл је изгубио броо све људе. Као његов војводски прдак, он је тесао пут у историју својом десном руком са три оружја: мачем, пером и гласом. Он се борио и научио шта је снага. Он је писао' и тиме се прехрањивао. Он је говорио и покретао јавно мишљење.

Према свом плану није хтео да уђе у Оксфорд или Кембрии где се васпитавају политичари. Ушао је у војни колеи Сендхарста. Наставно је свој жи вот као војник случаја, наоружан новинарским дахом, који је описивао све што је видео. Пратио је шпанске војнике у Кубу. граници Индије, марширао са Ки ченером-на Картуад. У Трансаалу је био ратни дописник, па су га заробили Буи, али им је утекао. Вратио се у Енглеску баш за изборе кад су конзервативцн би ли сигурни за победу. Вигки и немирни младић полео се на гогорницу. Публика • је била оду шевљена. Са двадесет шест година ушао је у Доњи Дом и ни ко није сумњао у његов дар. Но његове колеге су сумњали у њега и, како се показало, с правом. Черчил <?е борио против протекциониста у својој странци, а либерали су му дали министарство. Умео је да изазове жестоке страсти. Једном приликом бацио је књигу преко своје клупе у Парламенту у лице једном противнику. У бури анатема, које је против њега повео Балфур, млади државни потсекретар од тридесет две године спро вео је законодавство којим је створена Јужноафричка Унија. Либерали нису веровали Чер чилу. Бојали су се да ће овај

Карикатура г. Черчила у Ј уннформи његовог славног претка војводе од Марлборуа заробљеник политике једног дана побећи. Заманио је Лојда Џорџа у Министарству трговине и постао доцније министар уну трашњих послова. Ратнички дух овог љубитеља Наполеона довео га је у адмиралитет. Успело му је да отрпне адмиралитет од контроле државне блага}не. Цела морнарица је поздравила новог лорда адмиралитета, који им је умео добавити новаца. То је било место које је одговзрало његовом темпераменту. Кад је 1914 бук&уб рат, фло« та је била припремна. Као слу. чајно, цела флота била је мобилисана бгш у том тренутку. Усред нових прилика, док су чланови кабинета били неодлучни и уплашени, стајао је Черчил као командант армије и давао наређења. Допустили су му да се коцка великим улозима.

„Сви траже ЧерчнлаЈ" (Из „Дејли Експреса )

Али он је победио. Ипак је овај јаки и енергични човек морао да се повуче у позадину и да пре гтусти генералнма команду. Чер чил је хтео да пошаље засебну експеднцнју У Анверс, где би Ј* смрвили немачки топови. Онда је хтео да нападне Галипоље, што такође није успео. Трећи покушај његовог стратегиског настојања било је заустављање бол»шевичке ревадуције налздом кроз Арханге.ток. Овај привре^ мени уопех донео му је репутаци •ју „фотељског генерала". Али једно велико дело треба при^ писати њему. Кад је 1914 године гктпуковник Суинтон сугерирао лорду Кичинеру да употреби у рату тенкове, Киченер је био непо верљив. Али Винстон Черчил је захтевао да се обаВе експерименти. Тако је Черчил био прави узрок што је Еиглеска имала прве тенкове у рату. Геније у Британији ретко стњ же на врх. Влада мора да буде израз просечности. Черчил је одиграо многе значајне улоге, али је увек имао над собом претседника и око себе кабинет, који су га спутавали нз разне начине. Неколико година после рата из гледало је као да ће добити највише место. Балдвин је поверио једном свом школском другу

Министарство финансија. Черчил је тада званично пребивао Даунинг Стрит број 11, непосредно до лретседништва владе. Али наде су пропале. Конзерва тивна странка је изгубила на изборима 1929 тодине. Кад се 1931 године лајавила националиа вла да, није било у њој места за Черчила. Изгледало је као да ће Чер. чил напустити сцену разочаран. У Доњем дому задржао је своје старо место. Његови про тивници, један за другим, не стали су са сцене изузев Лојд Џорџа, тако да је Черчил без сумње најугледнија личност Пар ламента. Човек се познаје по начииу како проводи своје слободно време. Черчил је доказао да је пун снаге. Рђегов дух је обузет идејама и интересом за идеје другнх. Написао је велику био графију Марлборуа. Већина његових књига примљене су као дела од квалитета. Насликао је слике које показују да би постао велики сликар да се одао томе звању. Он никад није заузимао један ресор, а да не би претстављао изузетак према о сталом кабинету. Ван службе бо рн се пером као моћним оружјем. Пише и за популарну штампу. Задругарство и његов развој V Гружи Да би основали задругу у своме селу, нарпедни омладинуи из Драча морали су да се састају ноћу кријући се често од својих родитеља После оснивања задруге, подизања задружног дома, оонове сеоске чнтаонице, освећена .је данас н задружна застава Уместо коцке — књига, уместо каване — читаоница

КрагуЈевац, јул Велико пружанеко село Драче, деает километара удаљено од Крагујевца, на самом путу Крагујевац—Горњи Милановац, имало је данас једао лепо на.родно славље које је још једном пружило доказа о успеш-' ном развитку задругарства у Гружи и успешном раду напред не сеоске омладине на подизању нашег села. После непуне три године од оснивања земл>орадничке задру ге у селу, после подизања лепог задружног дома и обнове сеоске читаонице, освећена је и нова задружна застава. СТАРА ЗАДРУГА Пре рата, на челу са најистакнутијим људима, у Драчи је била оснооана задруга, међу првима у ирератној Србији, у коју су се били зачланили саи сељаци из Драче. Сем набављачке задруге, основане оу биле још две: кредитна и машинска. Располажућ/и великим новчаним средствима, најмодер нијим пол>опри»редним справама и даема вршаћим машинама задруга је постигла велике успехе, а Драчани су због тога били поноони и цењени у читавом том делу Шумадије. Па и после рата, све до 1926 године, задрута је напредовала. Али од тада, нешто због те шке полхитривредне кризе, а још више због несавесног рада неких чланова управе, она је запала у тешкоће, тако да је 1933 године гтрекинула сваки рад и приступила ликвидацији. Откривене су злоупотребе, неки чланови отерани оу због тога на робију, пол*опривредне справе су продате, а ликвидациони одбор пристулио коначној ликвидацији задруге. Због таквог несавесног 'рада лојединих задрупара поверење сељака у задругарство поче.то је сасвим да се губи. Некада напредно и узорно село^ Драга је, после тога, изпубила свој углеа - Све нас, Драчане, ужасно је пекла та љага бачена на наше село, — прича нам скромно гтростосрдачно 30-годишњи Милован Ћурчић, звзничник Среоког суда у Крагујевцу и управник нове задруге. Хтели смо, по сваку цену, да повратимо добар глас нашем родном

селу н поколебану веру сељака у будућност задругарспва. Са неколико азојих вршњака из села, г. Ћурчић је ишао неуморно до старих и честитих задругара да се најпре са њима договори о поноаном оснивању задр>те у Драчи. Али, узалуд! Свн су они с>ињкво вр тели главом или флегматично слегали раменима. Неки су одбијали и сваку по моћ, али су другн ипак нешто попустили. У једној општинокој собици, која је служила као стан општинског чувара, а где је првобитно била смештена и стара задруга, састали су се на Младенце, 1936 године, њих шездесет сеоских омладинаца да се договоре и упишу у чланство, али да се претходно закуну да ће радити поштенои да ће истрајати у тешкој али часној борби. Сви су већ унапред знали циљ састанка. Већнна њих дошла је кришом, без знања својих родитеља. Од лука о оснизању нове задруге донесена је брзо и одушевљено. Правила су оверена и послата Главном савезу земл»орад ничких задрута у Београду са молбом за пријем у чланство. Настале су нове тешкоће. Они што су стару задругу и довели до пропасти почели су да се бу сају у груди као прави пријатељи села и задругарства. Пра вили су сметње.

ПРВА ЗАДРУЖНА РОБА Међутим, и не чекајући на дефинитивну одлуку Савеза, за другари оу одлучили да одмах приступе послу. Прикулили су између себе 2198 динара и по-

Управник задруге г. Ћурчнћ на свом свакодневном послу слали једну „делегацију" да оде у варош и купи робу за њихов задружнн магацин. Оста ли су уређивали дућан: кречили, чистили, правили тезге и ра фове и са нестрпљењем очекивали прве задружме робе. Кад су кола са робом стигла у село, они оу по пјуту стали да пале ватре у знак лоздрава, певали, свирали, играли и скакали од радости. Целе ноћн остали су да уређују свој задружни магацин, јер су сви хтели и

Протестна поворка задругара за укидање градске трошарине на сељачке пронзводе

лично да се увере да све то није само празан сан већ права збиља. Дућаиџцје су гледале, на све могуће начине, да униште новог и опаонот конкурента: опустили оу цену роби испод коштања, почели су да дају на вереснју, па су чак давали на зајзм и готов новац. Али, задруга-ри су остали непоколебљиви и упорно настављали са својим радом. ЗАДРУЖНИ ДОМ Пазар је растао из дана у дан, а број задругара почео је постепено да се повећава. Почели су већ да мисле н на подизање задружног дома. Још почетком 1937 године, непуну годину дана по оснивању задруге, повољно су кулили земљиште од једног задругара и сттворили неколико кола камена који је требало стално да их лотсећа на испуњење задате ре чи. — У почетку, некн су нам се омејали, јер ниоу веровали да смо у стању и то да учинимо, али ми нисмо одуотаЈали од своје намере, — кажу нам задругари, без поноса. Са изградњом дома почело се још исте године, с јесени, кад су осигурали сва потребна оред ства. То зидање дома претстав ља најлепшу страну овог несебичног задругарског потхвата напредне сеоске омладине. Сви су желели да дом буде што ве ћи и што лепши, а новчана оредства била су смромна. Зато су решили да свако помогне према својим могућтостима: да даду сву потребну дрвену грађу, камен и песак, да оситурају бесплатан превоз грађевинског материјала и да даду потребну радну онату за грађење дома. Само оно пгго није могло да се нађе и бесплатно добије у селу, купљено је у ва роши. Сама изградња дома ишла је доста опоро. Задругари су морали да обављају своје редовне послове код иуће, па тек онда да раде за задугу. Неки родитељи ишли су дотле да су својој децн уопште забрањивзли да ма чиме учествују у грађењу дома. Многи су се искрадали ноћу из куће, док су укућани спавали, и неопажено извлачили нз

Једна група оснивача и чланова управе дворишта кола са запрегом, те одлазили у шуму за грађу или у мајдане за превлачење камена и песка. Други су, преко дана, вадили из реке што више песка за потребе'своје куће, па га ноћу, кријући се од родитеља, преноснли за зидање дома. Неки су опет од свог камена кришом од влачилн ноћу по која кола и за задругу. Дом је потпуно завршен пре годину дана и освећен на врло свечан начин. Дан освећења «иг> је најрадоснији дан за све ове младе задругаре, јер су видели да њихови огромни напори нису осталн узалудни. УМЕСТО КОЦКЕ — КЊИГА, УМЕСТО ПИЋА — КОРИСНА ПРЕДАВАЊА Непријатељн задругарства нису се лако предавали. Стали су да нзмишљају нове и разноврсне начине како би примамили своје одбегле муштерије. У дућану је почела да се подржава коцка, а мало касније да се кришом то чи и пиће. Задругари су на то одговорили обновом сеоске читаонице која је била крахирала заједно са старом задругом, и организовањем читаве серије предавања из најразличитијих областн: пољопривреде, хигнјене, опште народне просвете нтд. Предавачи су били обично из Крагујевца. Задругари су говорили кратко н убедљиво: — Ето, Драчани, гледајте па бнрајте шта је боље: коцка или •та, пиће или корнсна предавања. • ена на здраве темеље, Драчка земљорадничка задруга напредује све више, тако да Данас броји преко сто члзно ва и спада у најнапредније задруге у чнтавој околини. И не сам° то! Она служи као пример свим околним селима. Саветима Драчана и њиховим примером пошла су многа гружанска села, те су основала задруге: Кутлово . Дивостин. Заб 9 јнина, Баре, Доње Грбице. Драчкл задруга ис!)у првниа је прихјтилз илеју о осиивању Једне обласне житарске задруге околне срсзове (крагујевзч*