Просветни гласник, 15. 06. 1881., стр. 10

406

ЗАПИСНИК ПАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

јер је потпуно немогуће деци изучити оволике многе облике. Шта би ваљало узети, ниеам доспео да напишем. На послетку да кажем о хемијском саставу минерала. Ово би требало друкчије искззати. Начин којим је у овој књизи исказан хенијски склоп минерала врло је незгодан. Прво је, што је преживео и нема га више у науци. Друго је, што се није код нас ни јавио, па га не треба сада оживљавати, а немамо за њ ни назива. Треће је, што ништа не доприноси разумевању ствари. Много је боље да се искажу минерали елементима, с којима се могу ученици лако упознати. На пример у плавој галици има бакра, сумпора и кисеоника, у сидериту је гвожђе, угљен и кисеоник и т. д. А могле би се под оградом ставити и хемијске ®ормуле минерала по новом начину писања, јер би то било удесно и за школе, у којима се пре учи хемија, па минералогија, или ако би се то у гимназији променило. Према свему казаном мњења сам , да се ово дело с исправкама штампа у другом издању и да се по њему предаје у нижим разредима средњих школа. 14. Маја 1881 г. Београд. •рорисиав јЗ. Ј одорови-е, професор учитељске школе.

А. Покорнога Јестаственица. I део: наука о ископима. За ниже разреде гимназија и других средњих школа. Израдио Јосиф Пецић. У Београду, у државној штампарији, 1878. Погрешке у овом делу јесу: На страни стоји : А треба да буде:

1. Од истог рода. Ко други не поремети. Као камен у животињи и биљу

Од исте врсте Што друго не поремети Као гато су неке материје , које се одвајају и сталожавају у животињама и биљу. (Камен у бешици)

На страни стоји : Многе смесе Каменити угаљ. И вода и ваздух оматрају ее као беживотна тела, по томе снадали би у царство ископа, ако их нећемо да узмемо као самостална природна тела, која окружавају нашу земљу, као ваздушје (атмосФерилија), по што се обично вода и ваздух не рачунају у ископе. Истог својства. Тим се један од друтог разликују. Има их (стена) састављених од једних и истих честица, али су често смешане и са разним другим искоиима, А наука о стенама саставља један део науке која се туђим именом зове геогнозија, а то је наука о постању и саставу земље. 2. Више од неколико стотина (минерала) 5. Ветренаст је, кад се из далека гледа плав је (ваздух) Отихије у 100 делова ваздуха има 21 део кисеоника и 79 делова гушљика.

Пример куб.етопа ваздуха у времену кад се вода мрзне.

Који сами постају у лрироди (гасови).

А треба да буде: Многе материје или многе громаде Камени угаљ. Вода и ваздух јесу беживотна тела, и по томе епадају у царство ископа. Но како се у обичном говору не узимају као минерали, боље етавити их у засебан одељак под именом ваздушје (атмасФерилије).

Истог склопа (саетава) А разликују се један од другог по особинама (својствима). Но чисто еу смешане из више минерала.

Наука о стенама (петрограФија) је деогеогнозије, а то је наука о склопу и саставу земље.

Око хиљаду. Гасовит је, далеко од нае изгледа плав, и то оно што ее каже плаво небо. Елементи у 100 делова ваздуха по запремини има 21 део кисеоника и 79 делова гушика. А по тежини у 100 дел. има 23 дел. кис. и 77 дел. гушика Литар ваздуха тежак је 1,2932 грама на температури на којој се вода мрзне (0°) и ваздушном притиску 760 м. м. Који су ту помешани.