Просветни гласник, 31. 05. 1886., стр. 35

50»

ПАТРИОТСКЕ СТВАРИ

395

Та је ствар свршеца тако тајно, да сам велики кнез Никода, кога се је највише тидала, није знао за њу. * * * Познато је, да је дар Александар нрви, у свом животу, врло много нутовао но Русији. У јесен, године 1825, нроходио је кроз јужне крајеве своје царевине. У том нутовању ноболи се и, у варошн Таганрогу, умре 19. Новембра 1825. Несташниди, која се сваком и свачем милују нрисмехнути, пнсадн су, тада, на цареву смрт унућене бодљикаве пошалице, као што је, на прилику, ова: ,Онг, Царг благословентгп Всм жизт и]ЈОиелг> на дорогЂ, И умерг вг ТаганрогЂ Ну Русијн тада не бејаше до смеја н до пошаднца задудннх људи, као што ћемо сад видети. Ведики кнез Константин, нрви по Адександру брат, находио се, у то време, у Варшави. Чувши да је цар умро, н знајућн да се је нрестода одрекао, Константин одмах подожи заклетву на верност свом мдађем брату Никоди. Никола онет, находећн се у Нетрограду, и не знајући нашта- за Константинов отказ, и за Александров манифест, закуне се на верност Константину, као нравом цару по насдедпом реду, и нареди да се у свој царевипи учинн то исто. Ваља нмати на уму да онда још није било телеграФа на свету: Тек 12. Декембра 1825, приспе у Петроград од Константина писмо, у ком на ново изјављује, да не ће да буде цар. Никола тада, сазнавшн каква је ствар, пусти свој маниФест, у ком се огласи као новн цар руски, и нареди да се сви поданици закуну њему на верносг. Ади, док се, ова недоумица протезала; док се овако није знало: ко је уираво цар : дотде народ не зпађаше кога да слуша. Чданови тајних друштава шчепаше ову прилику, те навратише воду на своју воденицу : Они светину, која је водеда законити ред у насдедству, подстакоше на буну против новога цара Никоде. Чданови „Севернога Друштва" сми-

слише да тада почну своје давнашње планове: 14. Декембра, рано, побунише они један део војске, говорећи да је даж, да се Константин одриче нрестола, него су, вељаху они, њега затворили у Варшави. Ова заклетва која се тражи од војника Николи на верност, сама је превара. Сва побуњена војска изиђе на сенатску нијацу, вичући: — Живео Консгантин! Неки, који су знади шта се ту плете, додавади су још:—Живеда Конституција (устав)! Ади су војници тако мало знали о „Конституцији" (Уставу), да су, ако је веровати неким историцима, држали да је та „Конституција" жеиа Константинова! Вођи бунтовнички тада раздаду војницпма мунидију, и започну отворену буну, секући и злостављајући официре, који су се одупрли овом покрету. Никола изиђе из Зимњега Дворца, и стане сам говорити светини која се ту била скупила. Пошто јој је прочитао Александров маниФест, и дуже сам говорио, светина се разиђе. На тај начин, она иобуњена војска, на сенатској пијаци, оста без ове народне нотпоре. Друге регименте, и скоро сав гарнизон, нису се били ни побунили. Адц бунтовницн на сенатској нијаци не хоћаху ни за што да знају. Никода, јашући на коњу, окружен својим ађутантима, ирнђе к њима, и уиита: — Шта хоћете ви, децо ? — Хоћемо цара Констаптина! одговорпше небројни гдасови. — Дар сам ја, рече Никода: — ио Божијој мидости; јер се мој брат Константин одрекао. — То је даж ! продера се неко из гомиле. — Ти си отимач ! иродера се други гдас. Цар не окреге главе на те речи, него им даље говораше да се врате у касарну, и да слушају своје старешине. У тај мах, из гомиде бунтовника, управи се једна цев нрави,е на цара и — пдану, остада му нуста! Пушка пуче ; Никода сеђаше на коњу не помнчан, а иред ноге коњу његовом строиошта се његов ађутанаг-ђенерал, губернатор Петрограда, гроФ Михаило Милорадовић, који је, видевши куд гађа здочинац, иоднео своје прси пред зрно, да цара закдони. И заклонио га је — својом гдавом ?