Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XIII. sodnica 18. februara 1921. godine

7

ska i parlamentarna monarhija na čelu sa dinastijom Karagjorgjevića.« Ovde se tvrdilo, da je naša država postala nekim slučajem kao produkt svetskoga rata. Ja tvrdim, da to nije i ko tako govori, taj nema osećaja za žrtve, na osnovu kojih smo došli u ovu zajednicu. (Dr. Sima Markovič: Ja bih voleo, da vidim vaše žrtve.) Gde ste vi bili, kad smo mi sastavljali krfsku deklaraciju? Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Molim gospodina govornika, da se tačno drži dnevnoga reda. Dr. Bogumil Vošnjak: Ja ću se tačno držati svih tačaka na dnevnom redu, ali je ovo, što sada iznosim, u jednoj logičnoj vezi. Ja hoću da govorim bez bizantinizma. Moram da tvrdim, da smo mi preuzeli na Krfu za Hrvate i Slovence jednu veliku odgovornost prema svome narodu, mi smo bili potpuno uvereni, da smo to učinili za dobro našeg naroda i naše države. Mi tada na Krfu nismo mogli sumnjati o tome, da ima dinastičkih osećaja u srpskom delu našeg naroda. Kako bi smo mi došli do jedne ustavne konstrukcije, ako bismo zaboravili, da Kraljevina Srbija, i ako faktički slomljena, ipak je bila Kraljevina Srbija. Činioci, koji su apsolutno tražili od nas, da smo prihvatili na Krfu monarhiju, bili su dinastički osećaji Srba, činjenica, da smo mi bar u prošlosti živeli razdeljeni kao plemena, koja se tek spajaju u jednu naciju i, ta konačno, gospodo, kako smo mi mogli na Krfu mače raditi nego što smo radili s obzirom na spcljni položaj našega naroda? Kada su amerikanske kolonije stvarale svoj Ustav, napisali su njihovi ustavotvorci »federalista«, to sveto pismo federalizma. Ta ima duga poglavlja o tome, šta znači spoljna opasnost za konstrukciju jedne države. Mi smo morali to uraditi i pogledom na ono tadašnje teško stanje jadranskog pitanja. Ovde se je kazalo, što je trebalo, da se prihvati monarhija: »Monarhija nam nije spasila Primorje.« Na to je moj odgovor: Monarhija nije kriva. Zar nismo mi to sami skrivili? Ori, koji su doveli Talijane u luke našeg Primorja. Oni, koji se nisu brinuli god. 1918. za to, da imamo vojsku, da branimo našu zemlju protiv Talijana. Ne ću da duljim, nego samo konstatiram, da smo već na Krfu proglasili monarhiju. Iđealizovala se’je republika mnogo više u svetskoj istoriji, nego monarhija, mnogo više, nego republika zaslužuje. Iđealizovala se je radi toga, jer je republika bila uvek nešto racionalistični] e, nešto, što ne daje teškoće onima, koji konstruišu teoretski državu. Ali kod ovih sviju kritika monarhije ine zaboravimo nikad, da ove kritike mogu isto tako vredeti i za republiku. Ako je Monteskije kazao: »Monarhija ne poznaje ljubav za domovinu, ne poznaje želju za pravo, niti žrtve u korist najdražim interesima«, za Boga miloga, to su generaliteti i ništa drugo. Isto može se kazati i o toj ili onoj republici. Ja ne ću da govorim ovde o tipu monarha, ne ću ni o tom da govorim, kako je vladar Engleske bio onaj

uzor za stvaranje tipa amerikanskoga predsednika u Sjedinjenim Državama. Ne ću da govorim’ o položaju predsednika, o tipovima onih republika, kakva je republika Francuska. Ne ću o svemu tome da govorim. Ali, gospodo, samo nešto bih ovde primetio. U svetskom ratu, kad su prestoli bili bačeni u prašinu, ostali su neki prestoli potpuno nedirnuti, i to baš oni prestoli, kod kojih je dinastija saradjivala na pobedi; ostali su oni prestoli država, koje su pobedile u svetskom ratu. Ostali su prestoli Rumunjske, Grčke, Belgije, čak i Bugarske, koja nije prestala da bude monarhija i imate izjavu Stamlbolinskog, u kojoj je kazao, šta misli o monarhiji. Da bih ja ove o tom govorio, treba da kažem, da je potreban u našem državnom životu jedan državni simbol, koji je potreban i boljševicima, kao i drugima. Ako idete, gospodo, u parlamentarne monarhije, ako odete n. pr. u Englesku, u Australiju, u Kanadu, vi ćete videti jedan dinastički osećaj. koji se potpuno poklapa sa gradjanskim slobodama tih monarhija. Koji put se javlja zebnja pred demagogijom. Ako se tako govori, kao što ja govorim, ja se toga ne bojim, jer oni, koji su mene birali, znaju, da su birali onoga, koji je prihvatio već na Krfu monarhiju. Ja napominjem taj strah. Ja znam vrlo dobro, da je na severnim našim granicama zaista republika jedan importirani produkt. Ako smo za monarhiju, mi možemo samo biti za monarhiju, koja je strogo parlamentarna, koja daje garanciju potpune ravnopravnosti Srba, Hrvata i Slovenaca u svim oblastima državnoga života. I mogu kazati, gospodo, za jednu monarhiju, i to je načelo krfske deklaracije, u kojoj je priznata potpuna jednakost konfesija, veroispovesti. Monarh treba da bude izvršilac javne službe, on treba da bude javni funkcioner. U jednoj državi, koja će biti pravna država, i mi svi radimo na tome, da Jugoslavija bude pravna država, . nema zebnje od parlamentarne monarhije. (Dobacivanje komunista: Vi ste pređje agitirali za republiku.) Ja sam bar lično veran svojoj prošlosti onome smeru, koji nas je oslobodio Austro-Ugarske monarhije i Habsburgovaca. te nas ujedinio u jednu slobodnu zajednicu. Prema tome, ja moram glasati za čl. 1. Što se tiče čl. 2., moram izjaviti, da ja nisam heraldičar i da nisam nikada voleo heraldiku, da Slovenci imaju malo volje, da razabiraju o tome, kakav je grb, te da ne znaju, je li je tako zvani slovenski grb ispravan. Zato bih predložio, da se ispusti reč »slovenački«, te da ostanu na plavom štitu petokratna zvezda i polumesec. Ja se sećam, da sam video polumesec na jednoj zastavi iz doba srpskih careva u jednom srpskom manastiru, a ova nas zvezda nekako podseća na celjske grofove, koji su imali tu zvezdu na grbovima. Ali neki heraldičari kažu, da ovi znakovi ne odgovaraju istini. Ja dakle molim, da se ispusti reč »slovenački« i da se inače ništa drugo ne promeni na grbu naše države.