Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

6

Stenografske beleške

dva tipa monarhije. Jedan tip je bio njemačko-austrijski, drugi je bio englesko-belgijski ili belgijskoengleski. Njemačko-austrijski tip ustavne monarhije bio je posve sakriven plastom apsolutizma, Nakon svjetskoga rata porušene su apsolutističke monarhije, nastala je velika reakcija i imala sva vlada da predje u ruke naroda. Medjutim, ta vlada prešla je demokratiji, koja se osnovala kod nas na individualističkom principu. U Rusiji naprotiv pokazala se tendencija, da se vlada naroda organizira na osnovu organiziranih radnih staleža. Za ovu vladu jedino je to fatalno, što se ona pretvorila u diktaturu radničke klase. Mi smo uvjereni- da će konačnu pobjedu odnesti ona politika vlade, koja će se osnivati na solidarizmu interesa svih organiziranih radničkih staleža i da će se konačno morati ne samo priznati, nego i srušiti nesposobnost sadašnjeg parlamentarizma, kao što su to lijepo istaknuli neki govornici u načelnoj debati o nacrtu Ustava. Što se tiče pitanja Republike ili Monarhije, naš Klub još nije stvorio konačnu odluku, da li će biti glede ovog pitanja solidaran ili će dati pojedinim članovima slobodu glasanja. Nakon trećeg člana mi predlažemo, da se uvrsti kao 4. član ovaj: »Država Srba, Hrvata i Slovenaca dijeli se na pokrajine, okruge i opštine. Pokrajine su ove: Srbija, Hrvatska i Slavonija sa Medjumurjem, Bosna i Hercegovina sa Dalmacijom, Crna Gora, Vojvodina, Slovenačka sa Prekomurjem.« U načelnoj debati izneseni su sa naše strane mnogi dokazi za ovakvu razdiobu naše države. P r e d s e dn i k dr. M. Ninčić: Ja molim g. govornika, da ne govori o predmetu, koji nije na dnevnom redu. Kad se počne govoriti o oblastima, onda će moći u toj diskusiji i govoriti. Dr. Janko Šimrak: I gospoda, koja su govorila predamnom, iznosila su svoje predloge i ja moram ovaj moj predlog da obrazložim. Predsednik dr. M. Ninčić: 0 oblastima diskusija će biti kod cl. 62.- a ako mi počnemo i sada o tome da govorimo, onda ne znam, šta ćemo posle govoriti. Dr. Janko Šimrak: I predjašnji govornici govorili su o ovom istom i ja o tome imam da podnesem ■ svoj predlog, zato molim, da i ja obrazložim naš predlog. Predsednik dr. M. Ninčić: Gospodo, na dnevnom je redu pretres vladinog predloga i o njemu ima da se diskusuje. Zato molim g. govornika, da i u interesu opšte stvari, a i u interesu svoga predloga ne govori o tome sad, jer je to vrlo važna stvar, o kojoj će se naročite« govoriti, i prema torne, kad se o toj stvari bude rešavalo, onda će ovaj njegov predlog biti bez efekta. Dr. Janko Šimrak: Ali, g. predsjedniče, ja imam ovdje da podnesem nov predlog, ja ću taj predlog da stavim kao 4. član ove glave, inače, ako vi nama ne dozvoljavate, da govorimo r.išta drugo, osim o vlr.dmom predlogu, onda treba da idemo kući.

Dr. Sima Markovič: G. govornik može o tome i sad da govori i da podnosi svoje predloge. Mi možemo da predložimo još 19 članova kod ove glave. Predse dni k dr. M. Ninčić: Ja molim gospodu, da ne razgovaramo i da dozvole, da se čujemo, a g, govornika molim, da govori o predmetu. Dr. Janko Šimrak: Mi smo, gospodo moja, dva puta naglasili ovdje, da kad mi tražimo istorijske granice, da to nije radi kakvog državnopravnog pitanja, nego je to za to, što se baš ove istorijske granice poklapaju sa ekonomskim jedinicama, poklapaju se sa kulturnim jedinicama, i u tim jedinicama treba da bude isto zakonodavstvo. Pitao sam, gospodo, naše juriste, kad ćemo moći sprovesti unificiranje zakona, i onda su mi jedni kazali- da će to zakonodavstvo biti uredjeno istom nakon 10 godina l , a drugi su kazali, da će biti riješeno nakon tek 20 godina. Svakako stoji to, da u ovim pokrajinama, koje mi predlažemo, vlada isto zakonodavstvo i da ne će u tom pogledu nastati nikakva zbrka. Da ne mislite, gospodo, da je to onako mišljenje jednoga separatiste prema vašem stanovištu, evo ovdje brošure g. Ljube Stojanoviča, u kojoj se na strani 17. kaže ovo: »Medju našim pokrajinama su velike razlike u kulturnom i ekonomskom pogledu. I njihove su potrebe različite, pa je i donošenje jednakih zakona nemoguće, jer što je za jednu pokrajinu neodložna potreba to je za drugu pokrajinu luksus, bez koga se ona za neke« vrieme može obići.« Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ja opominjem gospodina govornika, da govori o stvarima, koje su na dnevnom redu. O pokrajinama gospodin dr. Šimrak imaće prilike da govori. Dr. Janko Šimrak: Gospodine predsjedniče, nakon vaše prve opomene vi ste mi dozvolili, da govorim o pokrajinama, a sada mi dajete i drugu opomenu, premda ste dvojici govornika dozvolili, da stavljaju svoje zasebne predloge. Ja imam prava, da protestujem najodlučnije protivu ovakvog vašeg postupanja, jer mi ne date nikakvu slobodu kretanja. Ja sam stavio ova dva predloga. Prvi je predlog bio što se tiče imena Jugoslavije, drugi je stanovište o Republici i Monariji, a treći predlog stavljam što se tiče razdiobe naše države u pokrajine. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč gospođin dr. Vošnjak. Dr. Bogumil Vošnjak: Na prvi dan ovog našeg detaljnog pretresa, ja mislim ipak da vas podsetim i da se setim jedne činjenice, činjenice, da je srpski Ustav bio taj, koji je bio osnova našoj diskusiji na Krfu i da ovom prilikom treba da se setimo velikog ustavnog rada srpskoga dela našega naroda; da se setimo, da je taj Ustav produkat jedne velike borbe za slobodu srpskoga dela našega naroda. Ovde se toliko puta spominje Krf, i kad sam čuo to, što je predložio gospodin dr. Laza Markovič, kad sam čuo njegovu redakciju, ja bi se skoro selio onoga, što je u krfskoj deklaraciji: »da će država Srba, Hrvata i Slovenaca biti ustavna- demokrat-