Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XVI], sednica ,23. februara 1921. godine.

Imamo jednu prostu stvar. Ja bih bio i razumeo gospodu, kad bi s obzirom- na ono, što je kazao gospodin dr. Tomljenović s obzirom na izvesne prilike kazali, nema slobodne štampe. Ali bih razumeo to kad se kaže da je štampa slobodna, pa posle da jedna druga mera dolazi koja ograničava Štampu i čini je da je -onakva. To znači ihteti održati pilo forma princip demokr atije, jer se bojite da ga ne pogazite, jer ste i došli na ovo mesto da gazite, a u isto vreme zajedno s tim želite da ugušite Ustav, da zapušite usta celokupno} opoziciji, koja hoće da kritikuje vaš politički rad koji je čak i za vreme rata i mobilizacije na takve stvari bio najviše upravljen, a vi ste takve stvari najviše cenzurisali. I zato za mene izjava g. Tomljenovića da bi ovakva ograničena sloboda štampe trajala samo dok traju ovakve nenormalne prilike, ovakvi odnosi koji danas, postoje u zemlji, za mene ta izjava ni najmanje ne znači utehu za gušenje slobode štampe Pre svega, gospodo-, koji je taj ovde, kome možemo poveriti i dati da odredi kriterijum kad će te prilike da prestanu i koji je taj koji po svojoj volji može na zadovoljstvo sviju, celokupne opozicije i celoga naroda reći sad je prestala i ta opasnost. To je upravo ona ista vlada, ona ista izvršna vlast protiv koje u stvari i vrši se kritika opozicije. Drugim recima, šta ste vi nama dali tom. izjavom, g. Tomljenoviću. Da li ste nam dali to da izvršna vlast i danas ne da slobodu štampe, da ta izvršna vlast danas sutra ili prekosutra, ili kad joj je volja kaže: Još nalazimo da nije došao momenat opasnosti. Doklegod se ona nalazi kao takva u položaju da se boji kritike, dotle će se ona nalaziti da je zemlja u stanju slobodu štampe ugušiti. Na takvu stvar, gospodo, ne može opozicija, i komunistička partija gledati sa poverenjem. I sad vama ostaje ili da priznate da vi nećete tu demokratsku meru i onda smo kvit, ili baš i da ne kažete mi to konstatujemo jer iz vaših stvari iz vaših predloga mi suviše jasno vidimo to i zaključujemo. Pa onda kažete, gospodo, da ima zemalja danas koje su možda malo privrednije kulturnije naprednije od naše pa kad one sebi mogu dopustiti taj luksus te reakcionarne mere i metnuta po neka ograničenja- štampe,=.pa čemu ne bi mogla Jugoslavija, država SHS. Ja ovde vidim jednu čudnu naviku kod gospode iz vladajućih partija. Kadgod treba jednu reakciose na ostale zemlje u Evropi. Kadgod mi navedemo narnu meru braniti tada su vrlo lakoumni i da u ostalim zemljama postoji nešto naprednije tada nam se odgovara: mi smo mali, mi nemožemo da idemo tako hitajući za ostalim zemljama, koje su na većem stepenu kulture i razvijenosti. Gospodo, u koliko se nećemo ugledati na naprednije stvari, nećemo se ugledati ni na reakcionarne, ili kad se već ugledamo na r.eakcijonarne ugledajmo se i na naprednije, pa ćemo na onim stvarima na kojima smo tražili da se .ugledamo na naprednije zemlje učiniti koncesiju, a mi gospodo, ne možemo tako slepo ići za tim naprednijim stvarima ostalih zemalja. Stenografske beležke

Najzad, gospodo, ovaj nov predlog stavlja to, što je bilo ovde odredjeno unapred u ovome članu, u prelazno naredjenje. Ja mislim da to nije baš tako duhovit vic, jer stavljam li to ovde ili stavljali' u prelazno naredjenje, vi sami pokušavate da nadjete, što je rekao g. S. Protić, üblažavnu okolnost (Ljuba Davidović: Što citirate g. St. Protića?) G. Davidoviću, možda je za vas i vašu partiju nezgodno što ne citiram češće vas, koji ste bili nekad levica g. Stojana Protića. Ovoga puta, na čast g. Stojanu Protiću stoji to što on stoji i prema vama i prema radikalnoj stranci kao levica; i ako ga citiram i pominjem, toje može biti, samo na vašu štetu. Ta üblažavna okolnost za nas kojih se vrlo mnogo tiče ovo pitanje .oslobodi štampe, za nas opozicionu partiju, ta üblažavna okolnost, da je tako nazovem, tako isto kao i naprednom elementu, ne može doneti nikakve uter he. Ja gospodo, zbog toga smatram da mi ne možemo i ne smemo ni ovakvu novu redakciju primiti, i više nego to, ja smatram da se ovde, na ovome pitanju i pri ovoj novoj redakciji, mora dopustiti malo više pretresa i dati malo više dobre volje, da bi se odredbe, koje su još uvek reakcionarne, malo- očešljale i očistile od reakcionarnog, pa bile koliko toliko jemstvo i za opoziciju. Gospodo, naš predlog ovoga člana i suviše se razlikuje od projekta g. Stojana Protića. Ja sam kazao üblažavna okolnost gde je g. St. Protić pominje bez ikakve veze sa štampom da je ona naprednija od gospode iz bivše samostalne stranke. Ako to ne mora biti kod pitanja o štampi to se pokazalo u opštoj diskusiji, u načelnoj diskusiji kod mnogih ostalih pitanja. Naj’zad i po novom projektu i po korekturi g. Tomljenovića ostaje to da odgovaraju i pisac i izdavač i štampar, dakle princip ..kolektivne odgovornosti. Ostaje zatim vrlo široko polje da se tumači o obimu i načinu odgovornosti tih lica koja podpadaju pod odgovornost. U svakom slučaju, i nov projekat i nova korektura ne izmiče i ne može umaći primedbi i prigovoru da su reakcionari. I zbog toga i naročito zato što mi vidimo da ima izvesnih odredaba ovde koje se isključivo uperuju protivu komunističke partije i koje, tako, tako reći, još unapred šeretski baš na nju viziraju, a pored nas i na ostale. To iz tih razloga mi, kap predstavnici komunističke partije, apsolutno moramo biti odlučno protiv ove odredbe. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. dr. Sima Markovič. Dr. Sima Markovič.: U dopuni govora druga Jovanoviča reći ću samo nekoliko reči. Iz njegova govora vi ste, gospodo, mogli uvideti da smo mi komuniste u principu protiv svake cenzure. Ali kad se i u novoj redakciji, koju je predložio g. Tomljenović, ipak predvidja cenzura u slučaju rata i mobilizacije, mi bismo željeli da istaknemo ovde potrebu da se u Ustavu naglasi da ta cenzura ni u kom slučaju, ni za vreme rata, ni za vreme mobilizacije ne sme .biti politička. 9