Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

LVII sednica 2. juna 1921. godine

LVII SEDNICA

USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA Držana 2. juna 1921. godine u Beogradu.

Predsedavao Potpredsednik Juraj Demetrović. Zamenik Sekretara Febim Kurbegović. Početak rada u 11 i x / 2 časova. Potpredsednik Juraj Demetrović: Otvaram sednicu, gospodo. Mi smo se sastali povodom toga, što je Ustavotvorna Skupština vratila poslednji stav člana 43. u Ustavni Odbor, i prema tome imali bismo po tome da večamo i rešimo. Taj je predlog izneo g. Ministar za Konstituantu i ja mislim da bismo odmah mogli da saslušamo g. Ministra, iz kojih je razloga on stavio taj predlog Ustavotvornoj Skupštini i da nam protumači intencije koje su ga rukovodile za ovu izmenu. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Kao što Vam je poznato, gospodo, oko ovoga poslednjeg stava člana 43. bile su velike diskusije i u užem Ustavnom Odboru i u Ustavnom Odboru, pa i ako je većinom glasova primljen, ipak je poslednji stav naišao na priličnu opoziciju u Narodnoj Skupštini. (Jedan glas: Niko nije govorio u Skupštini!) Niko nije govorio u Narodnoj Skupštini, ali su gospoda dolazila lično k meni i sa mnom se objašnjavala. Kako je Vlada raspoložena da svi članovi ulaze sporazumno u Ustav, to sam ja mislio da će najzgodnije biti da se poslednji stav vrati u Ustavni Odbor, jer su gospoda zahtevala da ovaj poslednji stav otpadne i da mesto toga dodje druga odredba koja ima mnogo više značaja, a to je da se metne da se maksimum zemljišnog poseda odredjuje ili utvrdjuje zakonom a da se izostavi ovaj minimum zemljišnog poseda. Naročito je izazvao veliko nezadovoljstvo stav koji pripisuje da se utvrde slučajevi u kojima se zemlja ne može podeliti ni medju naslednike. Za to je potrebno da ovu odredbu ponovo prodiskutujemo. Potpredsednik Juraj Demetrović: Reč ima g. Stajić. D-r Uroš Stajić: Mi bismo želeli samo da se izbaci ova rečenica: „U kojima se ona ne može podeliti medju naslednike,' 1 ali mi smo želeli da ostane i minimum, dakle: „Maksimum i minimum utvrdjuje se zakonom." {Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Zašto minimu?) Minimum imamo već, zakon štiti zemljoradniku izvestan deo poseda. (Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Mi smo se sporazumeli.) Došao je i drugi član koji se ne slaže s onim na šta smo se složili. Potpredsednik Juraj Demetrović: Reč ima g. Vujičič. Milorad Vujičić; Ja sam, gospodo, bio protivan u Ustavotvornoj Skupštini da se ovaj poslednji stav u ovom članu 43. unosi u Ustav, ali, kao što znate, on je ipak došao. Stoga sam ja sa svojim drugovima podneo naknadno amandman, kojim sam takodje tražio da se ovaj poslednji stav ovoga člana sasvim izbriše iz Ustava. Ja slučajno nisam bio na sednici Ustavnog Odbora i ovaj je amandman odbačen i ovaj je stav prošao onako kako je prvi put bio projektovan. Stoga ja se sada slažem potpuno sa g. Ministrom koji predlaže da se ovaj drugi stav izbaci, Ovo, po mom mišljenju, treba da se učini stoga, što je ovo baš na štetu samih zemljoradnika. Gospodo, kad pravite Ustav, treba da vodite računa

o običajima i naravi našega naroda, za koji ovaj Ustav pravite. Po ovom poslednjem stavu, kad bi ostao u Ustavu, izašlo bi da braća ne mogu da dele svoju očevinu, zato što Ustav sprovodi ovaj minimum koji ne može da se deli, a to je protivno običajima i naravi našeg naroda. Naši gradjani, naš narod hoće da podeli ono što mu je od oca ostalo, pa makar koliko to bilo. S toga sam mišljenja da se ovaj odeljak ovoga člana izbaci. Ja sam protivan bio i za ove ekspropriacije velikih poseda i razdeoba njihova onima koji zemlju obradjuju, regulisaće se zakonom. (Glasovi: to nije na dnevnom redu). I ako to nije na dnevnom redu, to stoji u vezi sa predlaganjen maksimuma. Ja sam odsudno protivan da se Ustavom ustanovljava maksimum zemljišta koliko može jedan zemljodelac imati. To je ne samo protivno običajima naroda nego i štetno za ekonomski razvitak. Jedan seljak ili jedan zemljoradnik ima dva-tri, četiri sina, i ako se utvrdi 50 hektara maksimum, on prirodno da teži da ostavi svojoj deci više imanja, da mogu komotno da žive i ako se to Ustavom sprečava, onda neče biti konkurencije i zemljoradnik će se u svome bogaćenju i tečenju apsolutno ograničiti. Dok jedan varošanin može imati milione i milijarde, jedan zemljoradnik ne može da ima više od 50 hektara zemlje, i ako stvarna potreba nalaže da više ima. Sem toga gospodo, mi znamo značaj naših zemljoradničkih zadruga, one su naš narod održale, a mi ćemo na ovaj način da raskopamo naše seoske zadruge. (Uroš Stajić: One i ne postoje). Dalje vi znate, gospodo, da u gradjanskom zakonu stoji: da se daje pravo otkupa zemlje, da bi se mogle održati seoske zadruge, a na ovaj način one se raskopavaju. Osim toga, gospodo, po duhu zakona našega vi znate da kod nas ženske nemaju prava da nasledjuju očevinu u pogledu zemlje, nego im se isplaćuje samo za udomljenje, a to je zbog toga, da se ne bi imetak zemljoradnika raskopavao. Ja sam dakle protivan i odredbi drugoga odeljka člana 43. a protivan sam i da se ulazi u to, da se ograničava maksimum imanja zemljišta do koga jedan zemljoradnik može da dodje. Protivan sam i ekspropriaciji velikih poseda ali kad je to ostalo neka se zna ko je bio za ako je bio protiv, pa će život pokazati ko je bio u pravu ako nije. Dakle za ove dve stvari ostajem pri tome, da se ne ustanovljava maksimum zemljištu nego da se sasvim izostavi. Porpredsed/uTr Juraj Demetrović: Gospodo, u interesu pravilnoga toka debate ja bih hteo da konstatujem, da mi imamo da raspravljamo poslednji stav čl. 43. koji je vraćen Ustavnom Odboru i molim da gospoda ne govore o ostalim članovima ovoga odeljka. Ima reč g. D-r Laza Markovič. D-r Laza Markovič: Jasam samo hteo da kažem odnosno ovoga predloga gospodina Ministra za Konstituantu da se poslednji stav čl. 43. izostavi, da je apsolutno sve jedno izostavili mi taj stav ili neizostavili. Taj stav kaže zakon će odrediti slučajeve u kojima najmanja