Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

105

načine i u raznim prilikama čovek otimao to pravo i nije priznavao, da je izjednači u društvu sa sobom u svima pravima koje on ima. Da se to prizna, pored ostalih razloga, navešću i jedan politički razlog. U današnjoj situaciji kada su problemi raznih socijalnih ne samo kod nas nego i u celom svetu, veoma zamršeni i potrebuju mnogo poslanika da se rešiti mogu, neosporno je da je čovek jači razumom. Kad bi se sve moglo rešavati što se u društvu dešava razumom, moglo bi se spokojno reći da žena ne treba da pomaže ljudima u ma čemu. Medjutim zna se i utvrdjeno je da je žena jača osećanjima, i zbog toga što je jača osećanjima od čoveka potrebno je da se udruže osećanja žene i razum čoveka, te da zajedno, kao jedna celina, rešavaju probleme života koji nastupaju, da bi na taj način dali pravilniji put pravom napretku u kulturi. Kultura onakva kakva je zasnovana i koja se hiljadama godina održavala, negovala i razvijala može se reći do savršenstva u zapadnom delu Evrope mora da padne, mora se preinačiti, mora se uzeti neka druga osnovica. I zbog toga kad svi ostali narodi nalaze za potrebno da se prizna ženi pravo glasa i to sada samo u Evropi, i to: u Skandinavskim zemljama, Engleskoj, Nemačkoj, Austriji, Madjarskoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Luksemburgu, Holandiji i Belgiji, sem ostalih delova sveta kad su svi priznali pravo ne treba da isostanemo iza onih naroda i mi i da ne priznamo to pravo njezino koje je neophodno potrebno. I kao znak oslobodjenja od robovanja robovanja u ovome smislu za ženu. Politička praktična strana toga pitanja rešena je ovim mojim predlogom tako, da se žene ne puste odmah u sva politička prava, nego da se da vremena i mogućnosti da se one vaspitaju politički i priprave za politički rad u državi, na taj način što će prvo imati pravo u opštini. Danas svaka seljanka zna u selu, a kamo li u varoši, ko valja za kmeta, šta treba selu, a šta treba opštini. Za dokaz toga mi se možemo setiti svega onoga što se desilo za vreme okupacije kod nas u Srbiji, da su žene održale kuću, sačuvale imetak i podigle proizvodnju, i na taj način omogućile koliko toliko da se sačuva imovina i život zaostalih u domovini. One su pokazale odličnu saradnju još na bojnom polju kao milosrdne sestre. One su činile velike usluge našim hrabrim ratnicima, kojima blagodarimo svi za oslobodjenje i ujedinjenje naše otadžbine. Nema ratnika kad se povede razgovor o tome po selima, kao što sam i ja vodio razgovore na zborovima, koji sa hvalom ne govore o milosrdnim sestrama, kako su negovale bolesne i ranjene ratnike. Zbog toga što su žene u ovome ratu toliko usluga učinile ljudima i čovečanstvu u opšte, pravo je da im se to prizna, da se nagrade u tome, da im se prizna pravo glasa u opštini za sada i da se ostavi vremena, da se docnije mogu usavršiti da rešavaju u oblastima pa postupno i u državi. Da je to zaista neophodno potrebno sadašnjici i sadašnjoj političkoj situaciji, ja ću navesti ovaj primer. Pitanje koje se neprekidno poteže i zahteva ozbiljnu brigu sviju političara, to je ovo pitanje komunističko. Predsednik D-r M. Ninčić: Hoću da vam obratim pažnju, g. Andjeliću, da smo se mi o tome već sporazumeli, i da bi mogli zaokrugliti svoj govor. Pavle Andjelić: Zato ja neću ulaziti u drugu argumentaciju. Dakle, gospodo, ovo pitanje, to je pitanje komunističko. Potrebno je da udje žena u politiku koja predstavlja polovinu od čovečanstva, da i ona kaže svoje mišljenje o tako vrlo velikim procesima, o velikom prevratu, koji se . hoće po predlozima naše komunističke partije da izvedu. Stoga ja molim Ustavni Odbor da Stenografske beleške

moj predlog usvoji, da se na taj način prizna njihovo dobro učinjeno čovečanstvu. Jovan Djonović: Ja sam hteo da učinim izjavu u ime grupe koju imam čast predstavljati u Ustavnom Odboru, da se mi slažemo s tim da ženama treba dati pravo glasa. Ali mi nismo zato da ženama to pravo treba ograničiti samo na opštinu, nego smo u opšte za to, da je potrebno dati ženama pravo glasa i u opštini i u oblasti i u državi. Znači, potpuno politički izjednačiti žene sa ljudima. Mihajlo Avramović: Pitanje koje se tretira poznato je svoj gospodi, i zato neću ulaziti u dugačku argumentaciju. Mi bi išli dalje od ovoga predloga. Mi bi takodje tražili pravo glasa za žene i u Parlamentu, i aktivno i pasivno pravo. Ali s pogledom na kulturni nivo našega naroda, na dugogodišnje borbe koje je naša zemlja vodila sa neprijateljem za opstanak za svoje održavanje, s pogledom na to potrebna je postupnost u toj velikoj reformi. Mi se slažemo i primamo kao nuždu da se u tome ide postupno i da se za sada dž pravo glasa ženama u opštini. Mi na tome gledištu stojimo još od prvoga dana našega pokreta. Mi smo osvedočeni da je žena za vreme rata pokazala ekonomsku zrelost za sve poslove koje je čovek do rata radio. Mi baziramo naš pokret na zadrugama i opazilo se u zadrugama da ženama treba priznati ista prava kao i muškima, da žene sudeluju naporedo sa muškima sa istom voljom i ljubavlju na važnim zadrugarskim poslovima kao i ljudi. I ovo što veli g. predlagač, one baš unose ono u čemu čovek najviše oskudeva, zato što se kod njih umna snaga manje mogla razviti, one unose onu stranu koja je kod žena najviše razvijena, unose osećajnost, ljubav prema bližnjima, dakle jednu osobinu, koja je današnjem ljudskom kapitalističkom društvu baš radi regeneracije u budućnosti potrebna. Zato usvajam predlog g. predlagača, da se kao postupna mera prizna ženama pravo glasa u opštini. Predsednik D-r M. Ninčič: Reč ima g. Izvestilac. Izvestilac D-r L. Markovič: Ovaj član govori o pravu biračkom za Narodnu Skupštinu. Prema tome u njemu ne može biti mesta o tome, da se ženama priznaje aktivno i pasivno pravo glasa u opštini. Ovaj predlog mogao bi se podneti kad se bude pretresao odeljak Vili i IX koji govori o upravnoj vlasti, ali ovde ne možemo da ga primimo. (P. Andjelić: Načelno bar). Ni načelno, ni nenačelno kad se govori ko ima biračko pravo u Skupštini. Ptedsednik D-r M. Ninčič: Ovaj predlog može da se ponovi, kad se bude govorilo o tome. (Pavle Andjelić: Priznajte bar načelno). Onda taj predlog u pogledu opštinskog izbora ne bi se morao sad staviti na glasanje. (L. Markovič: On se mora da stavi na glasanje). Izvestilac D-r L. Markovič: Predlog gospodina Andjelića i drugova glasi, da se poslednji stav čl. 70. Ustava primljenog u Ustavnom Odboru, koji glasi: „Zakon će rešiti i o ženskom pravu glasa,“ zameni sa ovim: „Načelno se priznaje aktivno i pasivno pravo glasa ženama i to u opštini, a za ostale ustanove zakon će rešiti Predsednik D-r M. Ninčić: Ja ću staviti na glasanje ovaj predlog gospodina Pavla Andjelića i drugova. Gospoda koja su zato neka izvole sedeti, a gospoda koja su protiv neka izvole ustati. (Većina ustala). Objavjjujem da je ovaj predlog većinom glasova odbačen. Reč ima izvestilac. Izvestilac D-r Laza Markovič: Kod čl. 70. postoji predlog gospodina D-r Korošca i drugova da taj član ima da glasi ovako: „Politička Skupština sastoji se od 200 poslanika, koje bira narod opštim, jednakim, neposrednim, 14