Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

123

Predsednik D-r M. Ninčić: Kao što vidite, gospodo, ovde prvo ima predlog Zemljoradničkog kluba, koji iznosi dva amandmana, dve izmene: izmene u alineji drugoj i izmene u alineji trećoj, t. j. predlaže se, da treća alineja otpadne. Zatim imamo predlog g. Milorada Vujičiča u tome ■smislu, da ova treća alineja ispadne. Zbog toga, gospodo, mislim da bi bilo zgodno, da prvo diskutujemo io ovom predlogu zemljoradničkog kluba, i to o drugoj ■alineji, pa ćemo onda preći na diskusiju o trećoj alimeji predloga Zemljoradničkog kluba zajedno sa predilogom g. Milorada Vujičiča, koji je u istom smislu. Predlog Zemljoradničkog Kluba u pogledu druge alineje to je: „drugi stav ovoga člana da se izmeni i ■ da glasi: „Ministar Predsednik može biti i bez portfelja." Ima reč g. Vojislav Lazić. Vojislav Lazić: Gospodo, kad smo tražili da se ■ ovaj stav zameni ovom redakcijom, koju smo predložili, imali smo na umu to, da je postavljanje ministara bez portfelja štetno po državu i izlišno, i da je to samo suvišni izdatak, ili može biti da se zadovolji koji partijski kolega. 1 stali smo na to stanovište, da Ministar Predsednik može biti bez portfelja, jer se može desiti, da kad već Ministar Predsednik ima svoj resor, da bi bio i suviše opterećen poslom tako, da ne bi mogao otpravljati poslove u svome resoru, i zbog toga bi služba u njegovom resoru trpela uštrba. Zbog toga smo odobrili da Ministar bez portfelja može biti samo Ministar Predsednik, a da obični ministri ne mogu biti bez portfelja. Predsednik D-r M. Ninčić: Reč ima g. d-r Vojislav Marinkovič. D-r Vojislav Marinkovič: Ja se ne bih mogao složiti s ovim predlogom Zemljoradničkog Kluba, odnosno ukidanja položaja ministara bez portfelja. Ja vidim koji su razlozi Zemljoradničkog Kluba bili za ovakvu izmenu, ali ipak smatram za potrebno, da Odboru skrenem pažnju i na one razloge, koji govore protivno razlozima zemljoradničkog kluba. Gospodo, ministri bez portfelja mogu biti imenovani i u izvesnim slučajevima, kad to zahteva politička potreba. Da bih vam to objasnio, ja ću vam citirati samo jedan slučaj. Kad je zbog kakve velike spoljne akcije j potrebno, da se manifestuje narodno jedinstvo, onda se, gospodo, pribegava koalicionom kabinetu. Medjutim ako nema ministara bez portfelja, onda se protežu vazdan druga pitanja, koja ne stoje u vezi sa ovom stvari, zbog koje se i pravi koalicioni kabinet. Mi smo takav jedan slučaj imali godine 1914. Onda je bilo potrebno, da u Ministarski Šavet udju i ministri bez portfelja, jer su oni u kabinet ministarski ulazili samo radi toga, što je Ministarski Savet imao tada da rešava, a nisu n. pr, ulazili zbog nekakvog Ministarstva Poljoprivrede, i onda 1914. godine nisu ni bili. Iz tih razloga kad dodju veliki krupni zemaljski interesi u pitanje, kad je potrebno da se politički manifestuje jedinstvo u zemlji i jedinstvo osećaja prema izvesnoj stvari, onda je mnogo zgodnije da postoji ta mogućnost da u ministarski kabinet udju i ministri bez portfelja. Medjutim, ja mislim da u normalno vreme toga ne treba da bude i da toga neće ni biti. Samo ipak ta oduška treba da postoji, jer mi ovaj Ustav ne pravimo za sasvim normolno vreme, nego ga želimo napraviti takvim, da on može poslužiti i da ne mora da se gazi, i za slučajeve veće potrebe. Ne mora, gospodo, i tu odmah da bude rata, nego se može javiti jedna spoljašnja kriza i da za to treba manifestvovati političku jednodušnost u celoj zemlji. Predsednik D-r M. Ninčić: Pošto se niko ne javlja za reč, ja ću staviti ovaj amandman na glasanje

u pogledu druge alineje. Gospoda koja su zato da se amandman zemljoradničkog kluba primi neka izvole ustati, a koji su protiv neka izvole sedeti. (Manjina ustaje). To je manjina. Objavljujem da je amandman zemljoradničkog kluba odbačen. Zemljoradnički klub i g. Milorad Vujičič predlažu da treća alineja otpadne. Ima reč g. Milorad Vujičič. Milorad Vujičič: Ja smatram daše ovom odredbom alineje treće čl. 90. ide za tim, da se narodnim poslanicima oduzme sloboda i nezavisnost da mogu iskazivati svoje misli kako oni žele i misle. Neću da kažem svih poslanika, ali jednoga velikoga dela poslanika, jer je ovo jedan mamac da ne mogu slobodno i nezavisno iskazivati svoje misli, u skupštini. Što je mene i moje drugove rukovodilo da podnosimo predlog, da se ovaj odeljak izbriše, bili su dva razloga. Prvi je razlog bio, što apsolutno nikakve potrebe nema da se ustanove ministarski pomoćnici ili kako su ovde nazvani, državni pod-sekretari, jer mi takvih pomoćnika i pod-sekretara imamo sada po svima Ministarstvima, ne po jednoga nego imamo po 11, 12, 16 a u Ministarstvu Finansija 63. (Slavko Šećerov: Koji su to?) To su inspektori, načelnici i direktori. Nikakve razlike nema izmedju jednoga načelnika i jednoga pomoćnika Ministrovog. Da je to tako uzmite samo za primer Ministarstvo Šuma i Ruda. Tamo imate tri činovnika od kojih su dvojica doktori šumarstva. Oni su činovnici toga Ministarstva po 25 godina i oni sad nisu mogli da postanu pomoćnici, nego je dovedeno lice sa strane koje je daleko manje sposobno za šumarske poslove nego što su ova tri činovnika koja služe tu po 25 godina. Isto takav je slučaj i u Ministarstvu Unutrašnjih Dela. U Ministarstvu Unutrašnjih Dela bio je samo jedan načelnik za Kraljevinu Srbiju do 1914. godinu. Sad imade 5 načelnika i 12 inspektora. Ovo je, gospodo jedno nagomilavanje činovnika, a kakav je haos u činovničkoj hijerarhiji naše zemlje, o tome ne treba da govorim, jer vi svi to vrlo dobro znate. Danas, gospodo, jedna trećina žiteljstva naše zemlje stoji pod platom. Evo već tri godine kako smo se oslobodili, a mi stalno dajemo svima činovnicima neke dodatke na skupoću. Medjutim, gospodo, skupoća se time ne umanjuje, ne snižava, nego se još povećava. U koliko se povećavaju ti činovnički dodaci, odmah se i namirnice i svi drugi artikli u cenama povišuju. Zatim ja znam jednoga sveštenika koji je jedan od najbogatijih ljudi i on je primio do 50 —60 dinara dnevno svakoga dana i ako pored svoje parohije ima još d-ve parohije u kojima služi. Retko je da danas koji sveštenik ne uslužuje dve tri ili više parohije pa pored tih predjašnjih taksa koje su bile za pojedina člnodejstva plaća se sada petoduplo i tome redu gradjanstva daju se dodatci na skupoću. Ja sam te dodatke mogao razumeti u početku, dokle nismo stali na nogu posle oslobodjenja, ali zašto stoje danas, i ja ne znam. Ja znam jednog učitelja, kome je žena učiteljica i oni primaju godišnje platu sa dodatcima 30.000 dinara. To nije usamljen značaj nego ima vazdan takvih slučajeva. Dakle ustanova ministarskih pomoćnika biće opšta šteta za državnu kasu i ništa neće pomoći u pogledu administracije, ali drugi važan razlog koji je nas rukovodio, da mi podnesemo ovaj amandman, jeste sloboda i nezavisnost poslanika Narodne Skupštine. Gospodo poslanici, mi smo u čl. 73. dali potpuno pasivno pravo svima redovima činovnika. Prema tome, gospodo svaki činovnik ima prava da se kandiduje za narodnog poslanika. Kad bude izabran za narodnog poslanika, on se stavlja na raspoloženje. „Na raspoloženje" to će reći da ima sve one prinadležnosti u pogledu avanzmana i u pogledu godina službe i u pogledu 16*