Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

61

a) da se iz 5. stava čl. 12. ispuste reči: način kako će se te veze održavati regulisaće se zakonom; b) da se zadnji stav čl. 12. posvemu ispusti." Predsednik D-r M. Ninčič: Gospodo, vi ste čuli predlog Jugoslovenskog kluba. Ima reč g. Ljubajovanović. 'Ljuba Jovanovič: Dopustite, gospodo,, da kažem nekoliko reči o poslednjem stavu čl. 12. Pitanje je takvo, da bi trebalo i više govoriti, ali, prema postignutom sporazumu o kratkoći diskusije, ja ću biti kratak. Meni je žao, ali moram kazati da ovaj zahtev Jugoslovenskog Kluba u suštini svojoj nije opravdan. Nije opravdan za to, što ja mislim da predstavnici vere doista ne treba da zloupotrebljavaju, prilikom vršenja svoje službe, svoju dužnost u partijske ciljeve, i da u tom pogledu ne treba učiniti apsolutno nikakav izuzetak ni prema kojim predstavnicima verskim. Isto tako mislim da je neopravdano, kad Jugoslovenski Klub rdjavo shvata ovo što je u nacrt Ustavnog Odbora uneseno; rdjavo shvata po tome, što se ovim ne radi ono, protivu čega predstavnici Jugoslovenskog Kluba ustaju. Ja sam u prošloj diskusiji čuo od strane govornika Jugoslovenskog Kluba da kažu ovo: Ako hoćete da suzbijate zloupotrebe od strane predstavnika crkve i iskorištavanje njihova položaja i službe za partijske ciljeve, tužite ih vlasti koja je za njih nadležna, tužite ih biskupu. Pa zar ovo mora značiti nešto drugo, gospodo? Ovde se ne govori o tome: ko će tužiti, kome će tužiti, i ko će suditi, ko će kažnjavati, nego se samo kaže, da nije dopuštena takva radnja; a takva radnja, po mome mišljenju,'i ne treba da bude dopuštena. Ovde se dakle ne prejudicira kome će se tužiti i ko će biti nadležan da sudi. Prema tome, ova odredba potpuno dopušta da bude i onako, kako gospoda žele, t j. da biskupi primaju tužbe i po tim tužbama rade. Za to ja mislim, da ne bi bilo osnovanoga razloga ustajati protivu ove odredbe. Ali, gospodo, mi smo doživeli, upravo još onoga istoga dana kad je ovakva odreba u odboru predložena, jedan oštar protest i oštro iskazivanje velikog nezadovoljstva od strane predstavnika Jugoslovenskog Kluba, a i od strane nekih drugih narodnih poslanika. Pa ne samo gospodo, da je to bilo, nego smo u brzo još videli, da je ovaj stav postao jedan elemenat onoga pokreta, koji mi svi stvarno duboko sažaljevamo, pokreta koji se javio u jednom delu našega naroda. A moramo priznati, ja bar sa mnogim prijateljima to osećam 'Ј priznajem da ne treba ništa da učinimo što nije u interesu države, što bi dalo maha ili povoda za jačanje toga pokreta. Kao što sam rekao, ja mislim, u redovnim prilikama, pa da nema ovakih pojava zloupotrebe i nesavesne agitacije peotiv velikih interesa i državnoga i narodnoga jedinstva, da o ovom pitanju ne bi trebalo u opšte govoriti. Ali, kada stoji fa-kat, da se pre svega javlja taj neželjeni i nemili pokret i drugo da se u taj pokret unosi i .ovaj momenat i da se prikazuje kao da su katolička crkva i katolička vera u opasnosti od tendencija ovoga stava, onda ja mislim, gospodo, da treba da tu zastanemo. To je dakle razlog, zašto ja stajem pred ovim rešenjem i, pravo da vam kažem, ja ću danas glasati protiv ove odredbe a u korist predloga Jugoslovenskoga kluba, rezervišući se da sa svojim prijateljima razmislim kako ću se držati u Skupštinskom plenumu, jer smatram, da je ovo pitanje političko a ne samo ustavne prirode s obzirom na agitacije, i na pokret, koji kao što sami znate, uzima i razmer i tendencije, koje nas ozbiljno u pogledu državne budućnosti mogu zabrinuti. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Jovan Jovanovič. Jovan Jovanovič: Gospodo, prošloga puta, kad smo raspravljali u Ustavnom Odboru ovo pitanje, ja sam bio za ovaj poslednji paragraf u ovom članu 12. našega nacrta Ustava. Ja sam bio iz razloga koji sam onda izneo, a fo je agitacija, koju su zaista katolički svešteniei činili u crkvi u političkim svrhama. Ja sam sSm bio svedok takovih agitacija u Slovenačkoj. Ali, gospodo, danas -ja odustajem u ime Zemljoradničkoga kluba od onoga našega ranijeg mišljenja i za to sam, da se ovaj § izbaci iz člana 12. iz onih razloga, koje je g. Jovanovič izneo, da ih ja ne bih ponavljao. Ja mislim, da zaista treba i Ustavni Odbor i Ustavotvotvorna Skupština, da se dobro zamisli, dali treba ovakovim donašanjem uredbe još bacati ulje na vatru jer mi se čini, da su ona gospoda sa desnice nama dobacila čak jednu pretnju kazavši, ako primite, to će biti na štetu Vašu, pa će ući u politiku i borbu. Zbog toga mi odustajemo i molimo, da i Ustavni Odbor primi, da se izbaci ovaj paragraf. Predsednik D-r M. Ninč'ć: Ima reč g. Divac. Nedeljko Divac: Gospodo, ja smatram za potrebno, da i ovoga puta naglasim gledište socialne demokratije, koje je jedino ispravno. Da bi se izbegli svi ovi sporovi, najumesnije i najbolje je u opšte odvojiti crkvu od države i veru proglasiti sasvim privatnom ličnom stvari, a sva verska udruženja, kolikogod ih ima, bila ta udruženja pravoslavne crkve, bila katoličke crkve, bila ona muslimanske crkve, bila ova verska udruženja jevrejske, protestantske ili koje druge crkve, da treba podvrći odredbama zakona o udruženju. Na taj bi način izbegli sve ove sporove i trenja, koja vidimo da stupaju s jedne strane izmedju težnja i želje onih koji se nalaze na upravi državne vlasti danas i s druge strane izmedju pojedinih konfesija i verskih grupa. Predsednik D-r M. Nlnčlć: Ima reč g. Srškić. D-r Milan Srškić : I ja sam mišljenja da predlog jugoslovenskog kluba treba usvojiti s istih razloga koje je izneo i gospodin Ljuba Jovanovič. Svaka ustanova u ustavu treba da ima jednu svrhu. Ova stvar § 12. tako je stilizovana da ona apsolutno ne može postići nikakve praktične svrhe i nikakvog efekta. Ona je tako stilizovana, da je možemo nazvati prosto jednom deklaratornem formulom. Ona je još više oskudna u sankciji nego obična le< imperfeeta. Da je tu rečeno verskim sledbenicima „se zabranjuje", ne, nego tu se veli da oni „ne smiju". Tu nema nikakve sankcije. Ovo je stvar koju mi možemo prepustiti redovnom zakonodavstvu da ono odredi efikasnije mere u koliko je potrebno da se zloupotreba položaja verskih službenika u političke svrhe ograniči. A da to mečemo u Ustav, nema smisla, jer kako je lepo obrazložio g. Ljuba Jovanovič, time se samo pojačavaju oni elementi, koji hoće da prikažu kao da se kod donošenja ovoga Ustava ide za tim, da se majoriziraju verski i plemenski delovi našega naroda. S toga ja predlažem, da se ova ustanova izbaci. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Djonović. Jovan Djonović: Grupa socijalističkih i naših poslanika podnela je jedan amandman o čl. 12. Ustava. Mi stojimo na gledištu, kao što je to istakao g. Divac, da crkvu treba potpuno odeliti od države i protestvujemo protiv toga, što se vere u opšte podržavljuju. Mi smo za to da veru treba od države odeliti i da se verske organizacije imaju smatrati isto onako kao i druge organizacije, i da se na njih ima primenjivati zakon o udruživanju. Mi protestvujemo protiv toga, što se predvidja u projektu Ustava, koji je podnela većina odbora, da se verama dadu dotacije. Jer, ako država treba da dotira udruženja to treba dotirati u prvom redu kulturne ustanove, ustanove koje potpomažu kulturni i ekonom-