Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

62

L. sednica 18. maja 1921. godine

ski napredak naroda. Zatim, mi tražimo da se religiozna nastava ni u kojoj formi ne učini obvezatnom. To je kunzekventno sa tim, što smo tražili da se vera potpuno odeli od države. Zato ćemo glasati protiv svakoga drugoga amandmana i protiv ovoga člana Ustava, koji bi verama davao ma kakva prava koja stoje u opreci sa ovim što smo mi tražili. Predsednik D-rM. Ninčić: Ima reč g. Laza Markovič. D-r Laza Markovič: Gospodo, ovo pitanje, kao što znate, bilo je predmet jedne velike diskusije. Mi smo na osnovu te diskusije došli do jedne sporazumne redakcije. Ja nalazim da kad nema sporazuma za izmenu čl. 12., a toga sporazuma nema, da mi treba da glasamo za ovu redakciju odborskog nacrta Ustava. Ja sam protiv predloga Jugoslovenskog Kluba i smatram da se on u ovom momentu ne može da usvoji. Ako bi bilo načina da se dodje do nekog sporazuma do trenutka kad se ovaj član bude rešavao u samoj Skupštini, mi imamo sredstva, poslovnik nam to dopušta, da ovaj predlog naknadno usvojimo. U ovom momentu kad nema sporazuma, kao što ja vidim da ga nema, ja molim naročito svoje drugove da ostanu pri odborskoj redakciji. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Barič. St. Barić: „Način kako će se te veze održavati regulisaće se zakonom", držim da je nepotrebna rečenica u stavu 5. čl. 11. i molim da se izostavi. Dakle, držim da je to nepotrebno i da nema pravih razloga sa kojih bi tražili da se to meće unutra. Dakle vera ne stoji u neprijateljskim odnosima prema državi, nego u prijateljskim, i ovako kako se misli u katoličkim crkvama urediti odnose sa konkordatom, nikakvog uzroka nema da se to meće unutra. Kad biste hteli da pogledate i druga društva koja se kud i kamo bave više politikom, uzmite n. pr. kapitalističke organizacije mogu raditi šta hoće, imate tajna ili polutajna društva slobodnih zidara, koja mogu da rade bez ikakve kontrole, a ovde za crkvu uvadjate unutra neku kontrolu. Osim toga to nije provodljivo, tu korespodenciju vrši na koncu konca biskup. Ako bi trebalo provoditi onda bi značilo da ćelu korespodenciju gradjana stavimo pod nadzor. Radi toga držim, da je potrebno da se ova zadnja stavka u stavu 5. ispusti napolje. Sto se tiče kancelparagrafa, držim da nećemo o tome ponovo da razgovaramo. Imam jedno da naglasim da se sa ovim ustanovama nije označila sama stvar. Nije precizno rečeno šta su partijske svrhe, i kad bi hteli da govorimo o tome ne bi mogli pogoditi šta hoće ovaj paragraf time da pogodi. Ovoga nema nigde. Ja razumem da se može doći do toga, da izvesne stranke traže kancelparagraf. Ja razumem da možete kasnije tražiti da dodje u zakon unutra, a ne vidim razloga da ovakvu ustanovu mećete u Ustav, i mislim da to treba s obzirom na ugled, a ne obzirom na partiju, jer obzirom na partije nema izrabljavanja vani. Ako vi hoćete da metnete unutra to je za našu partiju dobro, mi ne tražimo to iz partijskih interesa, nego što traži ugled naše države. Toga nigde nema pa zašto mora da bude ovde. Predsednik D-r M. Ninčić: Gospodo, diskusija je završena. Ja ću staviti na glasanje ovaj amandman onako kako je predložen od strane. Jugoslovenskog Kluba i kako je pročitan. Ima gospode koja ga nisu čula, i ako žele možemo ga još jedanput pročitati. (Glasovi: „Nije, nužno". Ljuba Jovanovič: . „Imamo dva dela u predlogu"). Molim g. Vujičiča da pročita predlog Jugoslovenskog Kluba. Jugoslovenski Klub predlaže dva amandmana, odnosno dva predloga kod ovoga člana. Prvi je predlog da se iz 5. stava čl. 12. ispuste reči: „Način kako će se te veze održavati regulisaće se zakonom.".To je prvo. A drugo da se zadnji stav čl. 12. ispusti. Taj odgovara kancelparagrafu.

Ja ću staviti na glasanje prvo prvi amandman, kojim se pvedlaže, da se u petome stavu čl. 12. poslednja rečenica izostavi: „Način kako će se te veze održavati regulisaće se zakonom.“ Gospoda, koja su za to, da se ovaj amandman primi, neka izvole sedeti, koja su pvotiv, neka izvole ustati. (Većina ustaje). Objavljujem da je većinom glasova ovaj amandman odbačen. Staviću na glasanje drugi amandam, koji se odnosi na kancelparagraf, da se ceo poslednji stav čl. 12. izostavi. Gospoda koja su za to, da se ovaj amandman primi, neka isvole sedeti, koji su protiv, neka izvole ustati. (Većina ustaje). Objavljujem da je većinom glasova ovaj amandman odbačen. Ima reč g. A'lilorad Vujičič. Milorad Vujičič: Sada ima predlog socijalističkog kluba koji glasi: Čl. 12. da glasi: „Zagarantovana je sloboda übedjenja i vere. Vera je privatna stvar, verske zajednice podleže propisima zakona o udruženjima. Niko ne može biti gonjen ili oštećen u svojim pravima zbog izražavanja svog uverenja i vere, niti od strane vlasti niti od strane privatnih lica. Niko ne može biti prinudjen da sudeluje u verskim obredima i veronauci ili da slavi verske svečanosti, osim ako je podvrgnut očevoj ili starateljskoj vlasti, u koliko to zakon utvrdjuje. * Uživanje državljanskih i političkih prava je nezavisno od ispovedanja übedjenja i vere. Niko ne može biti oslobodjen od svojih državljanskih pozivanjem na propise svoje vere, ili pozivanjem na svoje übedjenje. To je predlog socijalističkog kluba. Predsednik D-r M. Ninčić: Ja ću staviti na glasanje ovaj predlog. Gospoda koja su za to da se primi neka izvole sedeti, koji su protiv neka izvole ustati. (Većina ustaje). Objavljujem, da je i ovaj amandman odbačen većinom glasova. Milorad Vujičič: Sad je na redu čl. 13. Kod čl. 13. ima pet amandmana: prvi je amandman g. Sakiba Korkuta i drugova, drugi Socijalisličkog Kluba, treći g. dr. Momčila Ivanića i drugova, četvrti g. Vojislava Laziča i drugova i peti Jugoslovenskog Kluba. Predlog g. Voje Laziča i drugova glasi ovako: „Kod čl. 13. predlažemo da se izbaci iz ovoga člana poslednja alineja, pa da se doda ovakva redakcija: „Pisac je odgovoran za spis. Kad je pisac nepoznat, ili kad ne stanuje u Kraljevini, ili je nesposoban za odgovornost, odgovorni su urednik lista ili štampar, ili vlasnik ili rasturaš.“ Predsednik D-r M. Ninčić: Mi ćemo prvo glasati o ovom amandmanu Zemljoradničkog Kluba. Jovan Jovanovič: Ja ne bih imao ništa da kažem nego može biti, da bi bilo bolje da nam kažete kako ste se sporazumeli, pa da vidimo da ne bi vodili diskusiju. Milorad Vujičič: Ja ću, gospodo, pročitati ceo ovaj član 13. On ima da glasi ovako: „Čl. 13. Štampa je slobodna. Ne može se ustanoviti nikakva preventivna mera koja sprečava izlaženje, prodaju i rasturanje spisa i novina. Cenzura se može ustanoviti samo za vreme rata ili mobilizacije i to za stvari zakonom unapred predvidjene. Zabranjuje se rasturanje i prodavanje novina ili štampanih spisa koji sadrže: uvredu Vladaoca ili članova Kraljevskog Doma, stranih državnih poglavara, Narodne Skupštine, neposredno pozivanje gradjana da silom menjaju Ustav ili zemaljske zakone, ili sadrže tešku povredu javnog morala. Ali u tim slučajevima vlast je dužna za 24 časa po izvršenju zabrane sprovesti delo