Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

82

LIV. sednica 23. maja 1921. godine

„Zemljoradnici" doda ~i ostali gradjani". (Ljuba Davidović: zašto ne predložite novu redakciju?) Ja sam u smislu poslovnika za to da glasamo o svima amandmanima, jer o svakom amandmanu mora se naročito glasati. Dakle ko je za ovaj .predlog Socijalističkog Kluba neka izvoli ustati, a koji je protiv neka izvoli sedeti (manjina ustaje). To je manjina. Prema tome ovaj amandman je odbačen. Predlog Jugoslovenskog Kluba je malo pre pročitan. Ko je za ovaj predlog neka izvoli ustati, ako je protiv neka izvoli sedeti. (Manjina ustaje). To je manjina Predlog je odbačen. Prelazimo na glasanje o sporazumno utvrdjenoj stilizaciji, t. j. da se doda iza reči „zemljoradnici" ~i oni koji se uzgred bave zemljoradnjom". Ko je za ovaj predlog neka izvoli ustati, ako je protiv neka izvoli sedeti. (Većina ustaje.) To je većina, prema tome predlog je primljen. Prelazimo na amandmane člana 42. Zastupnik sekretara F. Kurbegović: 0 članu 42. imade amandman Zemljoradničkog Kluba koji glasi ovako: Kod čl. 42 mesto toga člana ovakav: „Zemlja pripada onima koji je sami obradjuju. Kmetski čivčijski, kolonatski i njima slični odnosi smatraju se pravno ukinuti danom oslobodjenja tudjinske vlasti. Za raskidanje takvih odnosa u korist onih koji su zemlju radili ne priznaje se naknada. Naknada se ne priznaje ni za posede: 1) koje je tudjinska vlast pretvorila iz feudalnih u ma kakve druge oblike: 2) koje je tudjinska vlast darovala pojedincima besplatno ili uz nisku prodajnu cenu: 3) koji su postali samovlasni prisvajanjem državne i opštinske zemlje kmetovi (čivčije) kao i u opšte zemljoradnici koji obradjuju zemlju i u kmetskim, kolonatskim i njima sličnim odnosima utvrdjuju se kao slobodni sopstvenici državnih zemalja, ne plaćajući ništa zato. Zemljoradnicima koji bi posle raskidanja ovih odnosa ostali bez dovoljno zemlje, dodaće se potrebne zemlje iz zemalja koje stoje na raspoloženju državi. Zakonom će se odrediti na koji će se način pomoći onima koji su raskidanjem ovih odnosa ostali bez sredstava za život, a nemoćni su za samostalan rad". Predlog Socijalističkog Kluba o čl. 42 glasi ovako: „Zemlja je svojina celokupnoga naroda. Naročitim zakonom ima se propisati način podele i ekspropriacije zemlje po načelu, da je mogu dobiti u posed samo oni koji je obradjuju, u koliko ne ostaje u posedu državne vlasti sreza ili opštine. Jedino ovim telima i zakonito organizovanim poljoprivrednim zadrugama dopušteni su veliki posedi. Feudalna zemljišna prava ukidaju se. Najamnici, čivčije i beglučari dobiće u posed zemlju, koju obradjuju. Radi zaštite od kapitalističke eksploatacije i radi pomoći zemljoradnicima za nabavku svih potrebnih sredstava za rad država je dužna osnovati kreditne zemljoradničke banke. U interesu celine država ima pravo da odredi način obradjivanja zemlje i njezina je dužnost, da se brine za unapredjenje celokupne privrede do najvišega stupnja, koji je moguć, s obzirom na savremena tehnička i naučna sredstva". Potpredsednik J. Demetrović: Gospodo, vi ste čuli predloge koje su podneli zemljoradnički klub i socijalistički klub. Reč ima g. Milan Srškić D-r Milan Srškić: Ja, gospodo, držim da je ova redakcija koja se odnosi na agrarno pitanje u § 42. i 43. vrlo nesretno ispala. Poznato je i odmah se na prvi pogled vidi da je ova redakcija plod jednog političkog kompromisa i već kao takva po svojoj naravi nema

mesta u Ustavnom zakonu. Ustavni zakoni koji po svojoj formi kako nastaju i kako se menjaju mnogo su krući i principi koji se unutra uglave, stabiliziraju i učvrste, može biti za duže vreme i učine nepromenljivim. Ti ustavni zakoni mogu primiti u sebi onu materiju u socijalnoj politici, glede koje su nauka život i vreme već prečistili poglede. Politički kompromisi, koji se drže od danas do sutra, nemaju mesta u ustavnome zakonu. U čl. 42. nacrta Ustava uglavljeno je jedno zdravo načelo, da se feudni odnosi ukidaju. Uglavljeno je, ali da odmah već u drugoj rečenici bude strmoglavo izvrnuto. U drugoj rečenici se kaže: „U koliko su gde pre toga roka počinjene nepravde razrešenjem feudnih odnosa ili njihovim pretvaranjem u privatno-pravne odnose, ima se zakonom provesti ispravka." Vlada se potrudila, da na vreme donese uredbu i zakon tako, da znamo šta znači zadnja rečenica. Poznato je, da su za vreme austrijske vlade, pošto su bili primljeni svi stari zakoni, uredbe i običaji iz turskoga vakta, veliki broj kmetova isterani iz čifluka na osnovu famozne seferske naredbe. 0 tome su presudjivale političke vlasti koje su se rukovodile ne objektivnim kriterijumom pravde, i još manje socijalne pravde, nego obzirima političkog oportuniteta, tako da je ogroman broj kmetova oteran sa čifluka i lišen svoje kuće i zemlje postao u pravome smislu reči proleterski. Ovaj ustavni zakon treba sada tu stvar da ispravi. A ispravlja je, kako uredba kaže na taj način, što će se te presude izvoditi pred jednim forumom. Austrijske vlasti trudile su se da sve te presude imaju i sa formalne strane i sa materijalne strane onako na oči zakonski izgled. 1 sada kad ta presuda, koja je donešena pre dvadeset i trideset godina, za koju su dokazi pugubljeni, dodje pred jedan sud, onda razume se, da sud ove presude neće moći anulirati, nego će ih rešiti u korist spahija, a ne sejlaka. Poznato je, da je veliki broj kmetova prisiljen rdjavim odredbama sefera morao često puta, da sklapa nagodbe, i da se odreče jednoga tela, da bi samo sačuvao drugi deo zato što mu se prigovaralo, da zemlju nije dobro obradjivao. Potpredsednik Juraj Demetrović: Skrećem pažnju, da je sporazumom utanačeno, da jedan govornik u ime svoje može govoriti 5 minuta. D-r Milan Srškić: Ja mislim, da ovo pitanje zaslužuje, da se tretira više nego pet minuta. (Lj. Pavidović: Gospodin je iz grupe, koja pravi sporazum.) Ja sam protiv toga sporazuma bio uvek. Zamislimo da jedna zainteresovana strana izidje sa kakvim naravnanjem pred sud, i zatraži, da se to naravnanje poništi, Razumljivo je, da sud ovo naravnanje ne će poništiti, jer i formalno i materijalno ima zakonske vlasti i stvar će biti rešena na štetu seljaka. Kratko se može reći, da će 95 procenata ovih presuda, gde su kmetovi isterani sa čifluka, biti izvodjeni u korist spahija, a najmanje u korist seljaka. Dakle, gospodo, ako neko ima takvu nesreću da ima spahiju koji dobro stoji sa predstojnikom, on će ga skinuti sa čifluka i neće mu dati pravo. Stoga ja mislim, da ovaj član treba tako redigovati da na kraju umesto: „ima se zakonom provesti ispravka" a posle rečenice: ~u koliko se gde pre toga roka počinjene nepravde razrešenjem feudnih odnosa ili njihovim pretvaranjem u privatno pravnih odnosa", da dodje: „postupaše se i sa ovim dobrima kao i sa feudnim", t.j. i ova dobra ima da pripadnu seljacima. Isto tako ispušten je jedan vrlo važan problem a to je pitanje kako će se rešiti sopstvenički odnosi na takozvanoj beglučkoj zemlji. § 43. govori samo o eksa proprijaciji velikih poseda u Bosni i Hercegovini. Im-