Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

84

LIV. sednica 23. maja 1921. godine

Bosnu. On je sada koregovan ali na naše zadovoljstvo. Mi smo izgubili 95% zemlje i zar sad hoćete da braći svojoj oduzmete i poslednjih 5%. To, gospodo, ne vodi bratskoj politici, nego politici nebratskog uništavanja. Ismed Karabegović: Gospodo, dozvolite i meni da kažem dve tri reči o ovoj stvari jer smatram za svoju dužnost da i ja o tome progovorim. Gospodo, vama je poznato da zemljoradnici, i to mnogi od njih, već imaju zemlju i da su mnogi do nje došli kupovinom za novac. Sada se medjutim traži da se pojedincima ukine to pravo, upravo da se udari to da oni nemaju svoju zemlju. Pošto je ovo na našu štetu ja sam predložio kod ovoga pitanja, da se ti ljudi na nekakav način osiguraju, i molio Klub da, ako je cilj samo uništenje i ukidanje feudnog odnosa, to i ostane da se ti feudni odnosi, ukidaju, a pitanje na koji će način da se razdeli zemlja, treba da ostavimo zakonodavstvu da ga reši. To je, gospodo, moj predlog. Vojislav Lazić: Gospodo, ja bih želeo da čujem da li g. Kurbegović govori kao izvestilac odborski, ili govori u svoje ime. Febim Kurbegović: Ja govorim u ime svoje grupe. Potpredsednik Juraj Demetrović: G. Kurbegović govori u ime svoje grupe. On je ovde zamenik i ne funkcioniše kao izvestilac. Vojislav Lazić: Ja sam tražio mišljenje g. izvestioca i želeo bih da ga dobijem. D-r Laza Markovič: Pričekajte malo gospodine, nisam ja zato ovde da ustajem kad ko hoće. Sreten Vukosavljević: G. Ismed Karabegović, naš raniji partijski prijatelj, koji je kao član demokratske stranke izabran u Ustavni Odbor, učinio je ovde jednu izjavu, koju po mome mišljenju, po dobrome redu ako bi ga se mi držali, ne bi imao prava da učini, jer sad nije predstavnik one grupe koja ga je delegirala u Ustavni Odbor. Ali, gospodo, sa žaljenjem sam primetio to, da su oni istupili iz kolaboracije jer je njihov postupak jedno istupanje iz kolaboracije na teškome poslu koji je trebalo rešiti u duhu pravičnosti i pomirljivosti i za čije je rešenje bilo potrebno učešće ovih interesenata. Pošto je ipak g. Karabegović i ako nije predstavnik grupe demokratske sada predstavnik jedne druge grupe o čijem se mišljenju mora voditi računa, to je dobro što je ovde i ako prilično nejasno dao jednu izjavu o gledanju te grupe na ovu stvar. Ova izjava nije bila dovoljno jasna i ne bi se moglo mnogo o njoj govoriti, ali će mi gospodin dopustiti da ja sam protumačim ono što je on mislio i hteo kazati i to pomoću onih izjava, koje su učinjene u javnosti i da govorim ne samo o ovome što je ovde kazao nego i onome što je pod potpisom u intervju i u jednoj izjavi preko javnosti rekao. Prvi njihov zahtev, a on ga ovde nije izneo, je ovaj da se po 30 hektara od čitlučke zemlje ostavi svakome posedniku. Oprostite što ću se izraziti oštrije. Ovakav zahtev to je samo jedna osmanlijska igra jer ovaj zahtev za koji kaže da je čedan znači ni više ni manje nego da se 70% svih čivčija u Južnoj Srbiji oteraju sa svoga imanja. Jer je posednika, koji imaju preko 30 hektara zemlje vrlo mali broj. Znači, gospodo, da mi dovršujemo ono delo u Sandžaku, Metohiji i Kosovu i dolini Vardara, koje su osmanlije bili na dobrom putu da dovrše 1912. god. da mi izbrišemo srpsko obeležje cele naše tamošnje pokrajine, da učinimo jednim gestom i potezom ono što osmanlijske vlasti u svojoj sili nisu smele da učine bilo zbog unutrašnjih nereda bilo zbog spoljnih uticaja, jer ni one nisu smele da ponište prava koja su turski zakoni garantovali. Jer u jednom delu Južne Srbije postoji seferski zakon a u drugome gradjanski zakon po čijim propisima se odredjuje jedno naročito telo

niedžlis-idare, koje ima da te odnose rešava. Mi bi sad imali jednim gestom i potezom te odnose da promenirno u privatno-pravne odnose i da ceo narod ostavimo tamo i dalje porobljen. G. Karabegović bi trebao da se nauči od g. Kurbegovića, da ono što traži g. Kurbegović ne traži Karabegović. G. Kurbegović se brani ako mu se podmeće da on želi da održi stare odnose. Medjutim g. Karabegović što traži to je mnogo i mnogo gore no što su stari odnosi u Turskoj bili. Ja se moram čuditi i diviti smelosti tih ljudi, koji u današnje vreme imaju kuraži da tako što zahtevaju. Pedakcija koja je ušla u § 42. jeste jedna komponenta svih težnja koje ovde postoje, s obzirom na situaciju u Skupštini i teškoću situacije u celoj državi, kao i velike poslove koja ova Skupština ima da svrši, mi se slažemo sa ovom redakcijom i ja molim, a govorim u ime onih iz Južne Srbije, da redakcija ovakva kakva je ostane. Potpredsednik Juraj Demetrović: Ima reč g. Nedeljko Divac. Nedeljko Divac: Gospodo, socijal-demokratski klub nije se mogao zadovoljiti s čl. 42., kako ga je predložila većina Ustavnog Odbora. Razlozi su dvojaki. Prvo, mi načelno stojimo na jednom drugom gledištu što se tiče privatne svojine zemlje. Drugo, što ovaj član sam po sebi čak na kraju krajeva, ako se i ne bi vodilo računa o našem načelnom gledištu o svojini zemlje, ipak ne bi zadovoljio jednu našu praktičnu potrebu, a to je, izvodjenje agrarne reforme onako kako je to potrebno u današnjem vremenu. U ovome članu kaže se, da se samo feudni odnosi smatraju pravno ukinutim od dana oslobodjenja od tudjinske vlasti. Ja ću odmah da napomenem, da mi stvarno, imamo veoma malo poseda koji nose na sebi čisto feudni karakter danas. Ja ne znam čak koliko taj karakter nose čak i oni posedi u Bosni i Hercegovini. Što se tiče tih odnosa u Vojvodini, Hrvatskoj, Slavoniji i Sloveniji, tu stvarno ima više feudnih poseda u pravom smislu te reči. To su bivši feudni posedi koji su dobili karakter velikih kapitalističkih preduzeća. Gospodo i ja mislim, da i na te posede koji danas ne nose više karakter feudnih poseda već velikih kapiialističkih preduzeća, kao što je to slučaj sa svima tim velikim posedima u Vojvodini, Hrvatskoj, Slavoniji i Sloveniji, treba postupiti na taj način, što će se bez ikakve oštete zemlja tih poseda podeliti narodu koji nema zemlje. To bi najpravilnije rešenje bilo. To je jedno. I to je moguće samo izvesti ako se primi gledište koje mi imamo na svojinu zemlje, a to je, da zemlja uopšte ne može biti privatna svojina, već neka se zemlja proglasi svojinom celoga naroda i da zemlju može imati samo onaj koji je radi. Seljak se slaže s tim. I evo predstavnika zemljoradničke stranke ovde, koji takodje stoji na tome istom stanovištu, da zemlja bude onoga koji je radi. Iz toga razloga ja bih molio da se primi čl. 42. ovako kako ga je predložio socijal-demokratski klub, a da se odbije član 42. ovako kako ga je predložila većina Ustavnog Odbora. Potpredsednik Juraj Demetrović: Ima reč g. Laza Markovič. D-r Laza Markovič : Gospodo, g. poslanik Lazić želeo je objašnjenje o tome, šta su to „kmetsvu slični odnosi.“ On je taj zahtev obrazložio sam od svoje strane jednim objašnjenjem, koje pokazuje vrlo jasno šta se ovom redakcijom kazalo. Gospodin Lazić je rekao, da je ova odredba vrlo široka. Ja to potvrdjujem: ona je zbilja široka, i ona je namerno široka zato, da bi se svi oni odnosi koji su u istini po svojoj prirodi i po svojoj suštini ravni kmetskim odnosima da bi i oni bili obuhvaćeni ovim ustavnim propisima. Mi nismo mogli, a mislim i g. Lazić će se složiti s tim, da sve