Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

87

veća, pa onda manja i najmanja zemljišta, o tome je govorio g. dr. Laza Markovič. Ja mislim, da o tome to manje možemo govoriti kako je to hteo prigovaraš, što se u Ustavu nigde ne kaže što se ima smatrati velikim posedom. To ima tek da se utvrdi zakonom! (glas: To je odredjeno). Nema nigde tačne odredbe. Posle kad dodje zakon o tome, to se može tamo tačnije izvesti. Što se tiče onoga maksimuma preko kojega se nebi smela zemlja sticati, ja sam već o tome govorio u Ustavnom Odboru, da to nije potrebno, to će već sama stvar po sebi doneti, t.j. deoba zemljišta medju siromašnije klase dovešće dotle, da ljudi koji se ne bave zemljoradnjom ili koji ne žive o zemljoradnji, da će morati polako svoju zemlju da prodadu, jer neće biti kadri da ju obradjuju i u toliko manje će moći da spekuliraju i da stiču veća imanja. U ostalom kako mi opet možemo zakonom da ekspropriišemo zemljište i da ne damo da se stiče veliki kapital u zemlji to će samo po sebi dovesti dotle, da se ne može gomilati zemlja u rukama jednog čoveka, kao što je to bilo do danas pod onim starim predjašnjim prilikama i pogodbama. (Uroš Stajić-, to će postati kapitalističko predužeće, to neće biti feud). Ja vam kažem, da neće imati ko da radi zemlju. Seljak će imati svoju zemlju pa će od nje da živi, a na osnovu zakona o ekspropriaciji moći će se oduzeti zemlja. I ja sam protiv tih spekulantskih preduzeća. Ali kažem ako podjemo istim putem kojim hoćemo to da izvedemo, izvešćemo i ono t. j. ekspropriaciju. Drugo, kažem same prilike će sprečiti da neko može velike zemlje u svoje ruke da gomila i u toliko manje će moći što ima danas ova ustanova koja hoće da spreči rasparčavanje malog imanja i otudjivanje. Ja se slažem da je već jednom rečeno i da su zakonodavcu odrešene ruke tj. da može u pojedinim slučajevima ustanoviti tako kad se srne ostavina zemljišna deliti medju naslednike i kad se ne srne imanje otudjivati. I ono „ma kojim načinom" metnuto je ne samo za to da ne srne biti dobrovoljne prodaje, nego da ne može biti ni prinudne prodaje, t. j. sudskim putem. Na taj način biće mali čovek zaštićen. Na posletku ja primam onaj amadman koji je izneo g. referent. Potpredsednik J, Demetrović: Reč ima g. Ministar za Konstituantu. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Hoću da dam objašnjenja povodom govora g. Stajića. G. Stajić je zahtevao da u treći odeljak člana 43. udje kao jedna dopuna, da i dobrovoljci imaju pravo na naseljavanje i pri razdeobi ekspropriisanog zemljišta. Ja hoću da u ime Vlade dam obaveštenja da je Vlada primajući treći odeljak člana 43. smatrala pod ratnicima i dobrovoljce. „Ratnici" to je jedan opšti, jedan generalni izraz za one koji su ratovali, i nije se htelo detaljisati: stalni kadar, prvi poziv i t. d., nego se uzeo jedan opšti izraz „ratnici", jer ako bismo detaljisali pojedine vrste ratnika, onda bi bilo opasnosti da neka vrsta ratnika ne bude pomenuta, a ako kažemo ratnici, onda se pod tim izrazom obuhvataju i dobrovoljci i oni će imati pravo na razdeIjivanje i ekspropriaciju zemljišta. Potpredsednik J. Demetrović: Reč ima g. Stajić radi ličnog objašnjenja. D-r Uroš Stajić: Ja sam hteo da istaknem, da prvenstvo imaju porodice izginulih i umrlih ratnika, jer može se desiti ovo, da traži jedan živi ratnik i traže deca umrlog ratnika, ja bih pre dao deci umrlog nego živog ratnika koji može biti i zdrav ratnik. Zbog toga da ne bi bilo kakvih zloupotreba trebalo bi ovo istaći. Potpredsednik J. Demetrović: Reč ima Ministar za Konstituantu.

Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Ja mogu da umirim g. Stajića, da se pod ratnicima razumu i njihove porodice. Cilj je ovoj odredbi, da tako reći nagradi sve one koji su doprineli da se naša otadžbina uveća i da se naš narod ujedini. Nije dakle, cilj da samo oni koji su živi imaju koristi, a oni koji su mnogo više dali koji su izginuli ili u ratu pomrli, da sada njihova deca ostanu na ledini i potucaju se. Ja mislim da će se g. Stajić zadovoljiti ovim objašnjenjem, da se pod ratnicima razumu i njihove porodice i da imaju sva prava kao i živi ratnici, što se u ostalom jasno vidi i iz same odredbe o kojoj je reč. Potpredsednik Juraj Demetrović: Reč ima g. d-r Slavko Šećerov. D-r Slavko Šećerov: Gospodo, član koji predlaže g. Voja Lazić i drugovi da se podela velikih poseda vrši redom od najvećih do najmanjih u načelu, u teoriji sasvim je tačna. Ali ja bih hteo da vam obratim pažnju da vidite kako to izgleda u praksi. Ako bi stali na načelno stanovište da se podela vrši od najmanjih do najvećih poseda, tada bi izgledalo da se agrarna reforma dobrim delom ne bi mogla sprovoditi na teritoriji Bačke i Banata, jer najveći tamošnji posedi iznose oko 40.000 jutara zemlje. Posed Sekuličev opkoljen je. najvećim delom življem, koji nije nacionalan. Taj posed ima u okolini samo dva sela i kad bi podelili i zadovoljili sve stanovnike siromašne i potrebite tih sela, još bi uvek ostajao veliki kompleks. Mi imamo velikih poseda u čisto madžarskim krajevima. Kao što znate specijalitet madžarskih odnosa jeste veliki posed i upravo Madžari su bili dobrim delom radnici na spahilucima, i ti veliki spahiluci koji leže u rukama madžarskog stanovništva, zaustavili bi podelu drugih manjih poseda. Medjutim socijalna nužda koja je osnova agrarnoj reformi, traži, da se zadovolje naši stanovnici i naši zemljoradnici u prvom redu sa zemljom. I ovde je socijalna nužda glavnije načelo nego ovo čisto formalističko. Ja bih molio zemljoradnike koji stoje na stanovištu iskrene i korenite reforme, da ovo razumeju da u Banatu i Bačkoj gde je ogroman i veliki deo velikih poseda, na koje se odnosi odredba ovoga člana, u tome slučaju ne bi se mogla sprovoditi agrarna reforma, ako bi se ovo formalističko stanovište usvojilo. Sem toga treba da imate na umu ovo: ova privremena agrarna reforma, koja se sprovodila dobrim delom je već obuhvatila velike razmere i posede. I po uredbama koje postoje verovatno najveći deo toga zemljišta, koje se nalazi u rukama seljaka, neće se vratiti natrag. Medjutim ako bi stali na to stanovište, da se podela vrši od najvećih do najmanjih, trebalo bi od s / 4 sadašnjih držaoca zemalja oduzeti zemlje, pa da čekamo dokle se veliki posedi ne oduzmu. Prvi motiv ekonomski agrarne reforme jeste socijalna nužda a ne ova tako čisto formalna podela poseda od najvećih do najnižih. Ja bih molio zemljoradnike da ovo razumeju i da od ove promene odustanu. Ja smatram da je predlog koji se odnosi na to da zakonom treba onemogućiti stvaranje velikih poseda preko granice opravdan, ali već u samim uredbama to je predvidjeno, i ako se usvoji, kao što će se usvojiti prelazno naredjenje koje se nalazi u Ustavu, tada će i to stvaranje velikih poseda biti onemogućeno. U principu i načelu ja ne bih bio protivan tome da se čak i ovakva odredba unese: „Zakonom će se onemogućiti stvaranje velikih novih poseda“, a evo zašto. Za to što baš i oni, koji stoje na stanovištu čistoga kapitala, treba da teže, da svoj kapital investiraju u industriju, a ne u zemlju, jer zemlju treba ostaviti zemljoradnicima. Medjutim, ako oni svoj kapital investiraju u zemlju, oni ga onda time vezuju i vezuju na