Радови из физиолошког завода, стр. 88

82 БРАНИМИР МАЛЕШ

Ако смо пажљиво проматрали жабу за време ових огледа опазићемо да је потрошња расла баш онда када су покрети код жабе били интензивнији, а да се је потрошња сво: дила на најнижу вредност ћим би се жаба потпуно умирила. G. Weiss je дакле с правом сматрао мишићни рад главним узроком варирања енергетског промета. Очигледно за време првих десетина минута у сваком огледу потрошња је већа него ли доцније, јер је скоро увек за то време жаба узнемирена. Тако исто ако продужимо оглед за неколико сати, жаба ће се потпуно умирити и за то време потрошња има сталну вредност.

Да сада погледамо како се мења вредност размена гасова у једне животиње за време каптације. Наравно да су за цело то време и еколошки услови и услови исхране увек стални, Како је првих дана каптације жаба обично много немирна, и у аквариуму и у суду апарата, и потрошња је у то

време већа. Тај период веће потрошње траје три четири дана _а у ретким случајевима до десет и преко десет дана. Ако жабу коју смо донели из баре не употребљавамо одмах за огледе него ју претходно држимо више дана у аквариуму, тај ће период у већини случајева бити мањи. Ово важи за све индивидуе с којима сам радио. Кад се за неко време с неком жабом не ради, те се тако одвикне од боравка у апарату, често се налази у огледу који је први на реду извесно повећање потрошње проузроковано интензивнијим кретањем животиње,

Ето неколико огледа вршених у овоме смислу:

Оглед бр. УШ. 1.

Жаба ухваћена 23.-У1-1924. Огледи су вршени на сталној температури од 24". Потрошње су биле ове:

24. NI. h 21,2 26.VI. 10,2 29.VI. 10,2 3.VIL. 12,8 5.VIL 16,4 G.VII. 14,2 7NIL. 15,1 8.VIL. 9,3 10.VIL. 11,5 12. VII. 5,9