Ратник, 01. 03. 1922., стр. 75

ЗАУЗЕЋЕ БЕОГРАДА 1915. ГОДИНЕ. — Податци аустро-угарског ђенералштаба. —

(Свршетак) Указивање лекарске и рањеницима било је код ове

трупе врло тешко. Многи рањеници били су тамо поново рањени или и убијени, пошто је било немогуће подизање заклона за њих. Рањеници су овде лежали готово у води.

За трупе на жељезничком насипу нарочито је била убитачна непријатељска бочна ватра која је долазила са каменог насипа (у близини округле кућице, у виду киоска). Да је на том месту био постаљен само један једини непријатељски митраљез, положај резерве и целог нашег левог крила не би се могао одржати.

: У пркос свима тешкоћама изјутра 8. октобра сакупљене трупе на јужној обали Дунава биле су већ толико јаке, да више није било бојазни за њихово повлачење. Међутим, мада се скоро цела 9. брдска бригада налазила у непосредној близини према непријатељу, ипак није смела ни помишљати да према диспозицији, прелази у напад на Београд, пошто још није испало за руком да се непријатељски положаји испред жељезничког насипа поруше у толикој мери, да би се противу њих могао предузети јуриш. Узрок је био у томе, што се још ни до тада није успело да се успостави веза са артиљеријом на другој обали.

У току пре подне неповољно осветлење онемугућило је уопште ма какво успешније дејство артиљерије. Само су монитори водили успешну борбу. И овога дана они су ступили у борбу рано изјутра, пошто су без обзира на концентричну непријатељску артиљеријску ватру — крстарили између Великог Ратног Острова и места превожења код кар. Уј-Борча. Само њиховом гађању непријатељског положаја који се налазио према левом крилу има се благодарити, што се стање групе мајора Христијана побољшало а нарочито што је престало непријатељско бочно дејство из раније поменутих кућица. Пошто су монитори преко Целог дана били изложени најјачој непријатељској ватри, то су претрпели тешке губитке који их нису зауставили, да до мрака издрже у борби са самопожртвовањем. Монитор „Марош“ био је погођен једним пуним