Ратник, 01. 07. 1922., стр. 62

56 РАТНИК

5) Све некорисне и за борбу сувишне линије треба поскидати и уклонити;

6) Нарочите патроле на предтерену треба да истражују непријатељске земљоводе и спроводнике, које би постављао близу наших ровова у циљу прислушкивања. Слање ових патрола врше командири телефонских одељења у споразуму са командиром дотичног дивизијског телеграфског одељења и шефом наше станице одређене за прислушкивање.

Све пронађене земљоводе и спроводнике треба одмах уклонити и материјал сакрити, Околину, у којој би се нашао непријатељски земљовод, треба детаљно претрести у циљу даљег истраживања, јер свака станица за прислушкивање поставља више земљовода — управо, читаву мрежу земљовода;

7) Оловни кабл са једним спроводником сме се употребити само као резервна веза, јер није сигурно да ће овај кабл имати увек сигурну изолацију и да ни на једном месту неће бити у одводу са земљом. Армирани кабл са два спроводника сме се само онда употребити за редован собраћај, кад се претходно испита исправност његове изолације;

8) Сопственим станицама за прислушкивање контролисати и своје линије и разговоре. Чим ова станица утврди неисправност какве линије у мрежи на тај начин што чује по њој разговоре, дужна је одмах да извести командира дотичног телефонског одељења, који одмах предузима мере, да се линија доведе у ред. Исто тако ове станице морају имати изрично наређење, да све разговоре које ухвате од својих сопствених трупа достављају одмах непосредно дивизијској команди;

9) Телефон између батаљона и чета (ескадрона) и међусобно између чета сме се употребити само у случају сопственог или непријатељског напада. Све што је важније у овом случају треба достављати нарочитим уговореним знацима и шифрама.

Телефонски саобраћај са артиљеријским извиђачима мора се ограничити само на најкраће и неопходне службене говоре, који се односе на извиђање и извешћа.

Важна наређења и важна извешћа морају се достављати писменим путем;

10) Сваки који говори на телефону мора бити убеђен, да ће све то и непријатељ чути и да процени, од колике ће то штете бити по наше трупе, а од колике користи за непријатеља. Приватни говори морају бити забрањени. Називе станица чешће мењати.

На сваком телефонском апарату мора се налазити утврђена таблица са видним натписом: „Гази! непријашељ слуша,