Ратник, 01. 07. 1922., стр. 65

ТАКТИЧКА И ТЕХН. СРЕСТВА 59

преоптерећене, настаје закрченост и застој, од чега се неће имати никакве користи.

| 2) Телефонску везу треба постављати само онде, где је стварно потребна. Број линија треба определити са обзиром на стварну јачину саобраћаја.

Ни у ком случају не треба захтевати директне линије само ради комодитета појединаца а које иначе не би имале разлога ни у погледу њене важности ни у погледу величине саобраћаја по њој, док се с друге стране веома тешко и одржавају. Боље је овакве линије увести у централе, те да помогну саобраћај осталим линијама, које би биле преоптерећене. Централе згодно постављене на важним правцима смањују број линија и штеде људство и материјал. Само по нарочитом захтеву команданта, основаном на стварној потреби, директне линије имају смисла.

3) Треба установити и одржавати највећу дисциплину при употреби телефона, те да се не злоупотребљава већ правилно употреби само за службене потребе. Приватни разговори морају се апсолутно забранити.

4) Све што се може постићи телеграмима, треба као телеграме и предавати. Телеграми су увек краћи и концизнији него разговори, које треба сматрати као крајње изузетно.

5) Без нарочите стварне и хитне потребе не треба стално и дању и ноћу узнемиривати поједине старешине, позивајући их за разговор, нарочито у приликама када се то може свршавати путем телеграма.

Ово нарочито важи за старешине нижих јединица у предњим деловима, који и иначе имају мало одмора. С друге стране, ово су баш случајеви када се разговори отворено воде и када их непријатељ може хватати.

6) Нарочито се мора. имати стално на уму, да се у забрањеној зони сви телеграми и телефонски разговори, када се морају употребити, врше само уговореним знацима и шифрама. То се исто мора применити и у зони обазривог телефонског саобраћаја за све што је важније и што би непријатељу било од нарочите користи.

Сем телефонске мреже код предњих делова за везе пешадије и међусобну везу ове са артиљеријом мора се организовати још и засебна телефонска мрежа за артиљерију, а по могућству и засебна телефонска мрежа за авијацију.

Артиљерија мора имаши општу мрежу за командовање и специјалну мрежу за гађање.

Општа мрежа за командовање подиже се за везу артиљеријских јединица са њиховим претпостављеним и потчињеним јединицама, групама и осматрачницама.