Речник српскога и немачкога језика, стр. 63

Balge

Balge, f. дижва, иузлица.

balgen, 15, У. т. хрвати се, трљати се.

SBa{gentreter, m. AyBaaam, пухалац (код оргуља, и т. 4.)

Balger, m. хрвач;, —ei, Е. хрвање, туча.

Balggerüſt, п. пердета.

Balken, т. греда, брвно, балван, дирек, так,; главња, сек, ћертови, бинија; — ап Der Убаде, иго; —Торј, ш. крај од греде; —гефу, п. право греде.

Ball, ш. лопта, груда ; (Запа), бал, игранка; — ſpielen, лоптати се.

Ballaß, m. балаш (драги камен).

Ballaſt, ш. саворња; — ешпеђитеп, саворњати се; —]194., п. брод саворњак.

Ballate, ff. модри тетрљан, ВаПоја шета.

Вафен, п. лоптида, грудица; по трубе платна.

SBallen, m. лопта; дењак; (ешез Ларргеге), глаBELA. ballen, У. а. лоптати, грудати; 18 — У. т. улоптати се, угрудати ce; mit geballter Fauſt, песницом.

Ballen-binder, m. стезалац дењкова ; —0еје, аду. на дењкове; дењак по дењаке.

Ballet, n. 6azer.

Запе, #. коменда, комтурија.

Вајда, ш. балџија.

Ball-roſe, +. |. Bachholunder; —ſpiel, n. 101Tawe,

Balſam, ш. балсам, миомирис, драгомаст; — baum, m. пењавица; —биј, Вађашдекибф, ш. миомир; —Ше, Т. лепи човек; — Шел, у. 2. балсамати, балсамисати: —шШип, f. балсамање, балсамисање ; —1% 24]. миомиран; — аи, пл. |. Balſamine.

Balz, +. време, кад се друже тетреби.

balzen, V. n, дружити се (од тетреба).

Bambus, m. Bambusrohr, n. TpCROBAMJA TDCEOBAIL, Вашите, ſt. Butterbämme.

Banco, f. Bank.

Band, п. врпца, трака , пантлика; обруч; (еф фИлде), узица, петља, замка; свеза; Вашђе, р). свезе, окови, пута; — ооп УЗефеп, гужва; — auf Wunden, 3aB0o).

Band, m. (Einband), xopuxne, ves; (Buch, Theil), књига, део, свезак.

дапђееп, п. трачак, врпчица,; (87) књижица, свеска.

Bande, #. банда. крај, окрајак; друштво, чета.

Bandelier, n. нараменица.

Bandhaken, ш. баглама.

bändig, adj. питом, кротак; еп обес zweibäudige Brüder oder Schweſteru, ópaha или сестре, само по оду или матери, или по оду и матери; —еп, у. 2. укротити, смоћи, обуздали, умирити; упитомити, покорити; —ипд, f. укроћавање, сматање.

Bandît, m. лупеж, разбојник, хајдук, гусар.

Band-maſche, f. кокарда; —meſſer, m. нож бачBADCEH; —1Del, m. kagHam; —lubeln, f. pl. резанци; —те у, ш. o0pyu; —|d)[eife, |. Bandmaſhe; —ſtuhl, m. cras , разбој врпчарски; —treſſe , f. pojra; — weide , f. BpOa, MyEB8, PAEHTA; —Wurm, In. глиста, плосната.

bange , adj. немиран, страшљив, устрављен; es ift mir — um ihn, страх ме је за, њега;

55 —

Bären-hbeißer

davor iſ mir niht —, rora ce не бојим; machen, cTpamarz, namars; (vom Wetter), f. \{wül.

Bangigkeit, #. бојажљивост, страх, немир.

bängli<h, 34). немиран, у страху.

Вашег, f. Panier.

Bank, f. 6anax, Kayna, cxamuja; (Weſelbanf), 6anxa ; (in Вијапил.) баначки ; (Фапобати), пруд; dur bič — , попреко, осеком, без разлике, свеколико; —апја , #. баначки, банкарски завод.

Bänkchen, п. клупица, скамијца.

Bankeiſen, n. гвоздена квака у зиду.

Вате аплдег, ш. надрипевач, бугарин.

bankerott, adj. пропао, пао, пострадао ; —ш. банкрот, пропалица; —тет, Im. пропалица; —iren, Y. n. пропасти, пасти, пострадати.

Bankert, m. копиле, подметче.

Запе, п. банкет, част; — еп, у. п. частити, тостити; частити се, гостити се.

ЗВашиове, +. банка, банкнота.

Bankbohrer, m. сврдло, сврдао.

Вапеђле, +. наслон, леђа.

Дацп, ш. проклетство, анатема; округ, област; прогонство; ешеп шп den —бђип, проклети, бацити анатему; —еп, Y. а. терати, изгонити, проклињати, истерати, протерати; er, In. TOEHTCA; |. Panier; —erherr, ш. барон, стегоноша; заставник, барјактар ; —[ и, ш. анатема, проклетство; —јотј, ш. брањевина; —дић, п. забрањена, роба; —јгађ, —јпф, ш. клетва, проклетство, анатема; —ung , 6 заклињање, изгањање (духова нечистих); —wald, f. Bannforſt ; —wafſer, N. забрањена, вода.

Дапошег, ш. менитељ, банкар, сараф; —ђаиз, п. менитељска, банкарска, кућа.

Banſe, f. штагаљ.

banſen, vy. а. сложити, слатати снопље.

бат, adj. T0, Har; чист; готов; — аду. готово, 7 7 У , ) у готову; — zahlen, y. а. платити у готоBy, |. Daar,

Bär, m. weanea; einen SBdren anDinben, преBAPHTE; der große , Неше Аг (Феј ти), велика, мала, кода, плуг.

Затаје, 5. шатра, колеба, дашчара, чатрља.

Barbar, m. варвар, варварин, окрутник, нечовек, дивљак ; (јего), коњ барбарески; —е, #. варварство, окрутност; 5. сверепство, суровост ; —ш, f. варварка ; —16), 24ј. варварски; окрутан, суров, нечовечан.

Barbe, f. upes, Cyprinus barbus L.

bärbeißig, adj. ocopau.

Barbier, m. vepóep , óepóepnun, ópuua; —en, у. а. бријати, бричити; обријати, обричиwa; |id) — ајјеп) обријати се; —етег, TI. берберство; —шејег, n. бритва, бријач, устра, бријачица ; —јегртене, # утирач; — ſtube, #. берберница.

Barchent, m. nopxer; —en, 24). поркетски.

дагђе, ш. бард, певач, песник.

Ватеп бе ег, ш. псина за лов на медведа; ђаш, +. медведипца; аиј бег — Педеп, лењити се; —ђашег, m. денштина, дембел; ђаше те. дембелисање, лењост; — аџ, i,